Недеља, Април 25, 2010
Очево завештање
што имам, даћу му!
Полако се приближава време, кад морам поћи на пут, с кога се још нико није вратио. Јер ја те не могу повести са собом и остављам те у свету где добар савет није на одмет. Нико није мудар од рођења. Време и искуство уче нас. Ја сам видео више света но што си ти. Није све злато, драги сине, што се сија. Ја сам видео како се разбије понека звезда што с неба падне и како се пребије штап на који се човек ослањао. Зато хоћу да ти дам неколико савета и да ти кажем, шта сам закључио и шта ме је време научило.
Није велико оно што није добро, и није истинито оно што не постоји. Овде на земљи човек није код своје куће и није то случајно што човеку овде иде рђаво. И није за њега свеједно, хоће ли лево или десно поћи. Немој да се вараш да би се он сам умео посаветовати и знати свој пут. Овај свет за њега је сувише мали, а он не види и не познаје оно што је невидљиво. Уштеди себи узалудан труд и не причињавај себи бол, већ се опомени себе.
Чувај се добро да не учиниш зло. Нека те не поведе срце за пролазним стварима.
Истина се не управља према нама, већ ми морамо знати да се управљамо према њој. Што можеш видети, то гледај и употреби зато твоје очи, а што се тиче невидљивога и вечитога, управљај се према Божјим речима. Остани веран вери твојих отаца. Не плаши се никад толико много другог, колико себе самог. Унутра у нама станује један други судија, који не лаже и на чији глас треба да полажемо више него на одобравање целог света. Стави себи у задатак, сине мој, да не чиниш против његовог гласа и што мислиш и намераваш, прво се куцни по челу и запитај га за савет. Он говори испочетка врло полако и замуцкује, као невино дете, али кад ти његову невиност поштујеш, полако он одвезује свој језик и говориће ти разумљивије.
Често мисли о светим стварима, и знај поуздано да она не пролазе бескорисно по тебе и да чине да ускисне квасац целога теста.
Чини добро, а не брини се шта ће од тога бити. Пожели само једно, али и то нека од срца потече.
Брини се о своме телу, али не толико као да ти је то душа.
Буди честит према свакоме, али се тешко поверавај. Не мешај се у туђе послове, али своје отправљај ревносно. Не ласкај никад никоме, а не дозвољавај да ти други ласкају. Поштуј сваког према његовом положају, а пусти га нека се посрами ако то заслужује.
Немој никад да будеш дужан, али увек буди предусретљив као да су ти сви повериоци били. Не мораш увек бити великодушан, али правичан буди увек. Не оптерећуј себе никад бригама, јер кад право радиш онда немаш шта да бринеш. Не веруј никад лицемерним изгледима лица, а своме лицу увек дај изглед правог и поштеног човека.
Помози и подај радо, кад имаш, и о томе се више не старај. А кад немаш ништа при руци имаш гутљај хладне воде, и не мање старај се о томе. Не говори све што знаш, али пази увек шта говориш. Не седи где подругљивци седе, јер од свих створова они су највише за сажаљење. Не поштуј лицемерне, али поштуј поштене људе и иди са њима. Човек, који у срцу има праву богобојажљивост, јесте као и сунце које светли и греје, ако и не говори. Чини оно што је достојно награде, а не пожели је. Нека ти је у мислима увек само добро. Када умрем, склопи ми очи и не оплакуј ме. Помажи твоју мајку и поштуј је док год је жива и сахрани је поред мене. Размишљај сваког дана веселог духа и не пођи са овога света а да јавно не осведочиш ма чиме твоју љубав и страхопоштовање према оснивачима Хришћанства.
koliko mudrosti u relativno malo reči.
treba se češće po čelu kucnuti.
Prijatno!
"Не мешај се у туђе послове, али своје отправљај ревносно."...samo to da ljudi rade, gde bi nam bio kraj....
Vracacu se cesto na ovaj post, dala si mi snage da prevazicem neke svoje dileme. Poljubac
Svaka rečenica ovog oca je na mestu. Nažalost, sva Božja deca
nisu "na svom mestu".
Dobro je što postavljaš ovakve postove jer nikada nije kasno da čovek nešto nauči.Puteva je mnogo, a ići pravo je teško.
Zato Ilija marković kaže:AKO NE MOŽEŠ IĆI PRAVI, IDI BAR USPRAVNO".
Ispravka jednog slova: Ako ne možeš ići PRAVO, idi bar uspravno".
Dedi sijala kruna na glavi,tati zvezda,meni sija glava...Pozdrav
*домаћица
Мудрост без премца. А што више човек тоне, све му је блискија и од злата вреднија. Ко има ум да разуме. Поздрав, драга!***
*Мира куглоф
А ти си, овим коментаром, дала нови подстрек у причалицина крила и она ће наставити да и даље сакупља добре приче. Хвала, Мирче!***
*Даца
А Свети Оци, опет, кажу: неки људи кривудају, неки посрћу, неки падају и дижу се, али је од свега најважније да иду, а даће Бог и да стигну. Отприлике. Машем!***
*Јован с.с.
А шта друго, Јово, да ти кажем, већ оно што видех и што живот сведочи: историја се понавља док се не научи. Поздравче!***
Ima izreka: nikad se nezna koja je ljubav istorijska. Tako vazi i za sve u zivotu. Nikad neznas kada nesto moze da promeni tok misli, stvari ili cak zivota. Ova prica me je u momentu smirila, a bila sam bas, bas neraspolozena (vrlo ublazena rec). Pozdrav.
*Мира куглоф
Све има своје време и намену. Ова прича је дуго чекала свој тренутак да осване на блогу, али је, опет, стигла на време. Бог зна најбоље. Љубим!***