Субота, Мај 29, 2010
Њему нисам добра учинио
У једној босанској касаби у време турске владавине, живљаше један Бег, који беше добар и племенит и према Турцима и према хришћанској раји. Оптуже злобни људи овога доброг бега Султану у Стамболу и Султан одмах посла новога бега у ту варош са наређењем да казни доброга Бега.
Дође нови Бег у касабу, заведе строги ред и закон и доброга Бега окова и баци у тамницу. Не би то доста новоме Бегу него одлучи да доброга Бега јавно казни и понизи. Нареди да га посаде на једно магаре тако да он буде окренут натрашке. Један Циганин је водио магаре кроз цео град, а пролазници су по турском обичају ударали кажњеника на магарету чиме ко стигне – рукама, ногама, моткама итд. Водио је Циганин магаре кроз целу касабу, како би прошао сваку улицу и сваки сокак и како би свако могао ударити сиротог Бега. Од силних удараца овај беше сав у крви и ранама, болно јечећи од болова.
Пред само вече ступише у последње сокаче касабе. Одједном на крају сокака појави се грдосија од човека, који им иђаше у сусрет. Сажали се Циганин и реши да опомене Бега.
- Добри Беже! Спреми се и скупи снаге да примиш још један ударац, иде нам у сусрет најкрупнији и најјачи човек у вароши. Ако његов ударац преживиш, спашен си.
- Хвала Циго, али тај крупни човек ме сигурно неће ударити, - узврати Бег.
У том наиђоше поред грдосије. Огромни човек се повуче у страну, окрете се према Бегу и дубоко поклони. Циганин и Бег прођоше.
- Молим те, реци ми, Беже, како си знао да те овај крупни човек неће ударити, када су те сви по вароши тукли? – упита Циганин зачуђено.
- Знао сам, мој Циго, - одговори Бег горко, - јер ово је једини човек у овом месту, коме никада никакво добро нисам учинио.
Из књиге "Веронаука живота"
Čudno je to kako postoje ljudi koji na učinjeno dobro koriste prvu priliku da uzvrate na najgori mogući način. Dali ljudi ne vole kad im neko dobro čini.
pozdrav
*мандрак
Овај пример је мене подсетио на страдање Христово. Тако су и они који су Га величали, на крају Га разапели. Стога се он и није могао на празник Цвети радовати са њима, јер је видео превртљивост и слабост њихових срца. На уснама да, да, а у срцу не, не.
Људи се боје људи и њима дају славу, а не Богу. Поздрав!***
Nažalost, verujem da je priča realna...Dobro ljudi često podrazumevaju i jedva čekaju da uzvrate lošim...
Priča je samo potvrda onoga što je potvrđeno bezbroj puta.Na ispruženu ruku ljudi ti često vrate nogom.Ali, lakše ću podneti taj udarac, teško bi mi bilo da ga ja drugom uputim.
tuzno ali istinito..na zalost..takva smo raja...
*сањарења
И нешто је о чему прилично размишљам...
*Даца
Да, тога се и ја највише бојим и бдим над тим, или се бар трудим.
*вилабезкрила
И о томе размишљам: да ли јесмо - свесно, или нас нешто тера и вуче на то?
sanjarenja...mislim da nismo dovoljno jaki psihicki da se otmemo porivima..ylo je u svima nama..zelja da se napakosti drugima ,samo neko ume da je izbaci iz sebe, neko da je jako dobro kontrolise, neko malo manje kontrolise..a neki ljudi, na zalost velika vecina njih, ne ume da kontrolise zlo u sebi..Nekada su se ljudi bojali Bozije kazne, pakla i ostalih muka pa su se cuvali i postovali zapovesti Bozije, savremeno drustvo ne veruje u "bajke" ima neke svoje arsine...i eto belaja..
dobro se dobrim vraća. tako nas uče... samo što mnogi taj čas prespavaju... nažalost
Prijatno!
*вилабезкрила
Знаш како, ја верујем у речи Светога Писма где недвосмислено пише да Господ није створио зло, те тако не могу да верујем да постоји зло у човеку. Али постоји слобода, што увек напомињем, дата нам од Бога, коју ми користимо на добро или зло. Поздрав!***
*домаћица
Хе, хе, па добро, ако је добро, биће враћено, али не мора то бити увек од оних од којих то (можда) очекујемо. Машем!***
Koliko tuzno, toliko realno.
Mnogo je ljudi koji bas toga ko im je pomogao mrze jer se osecaju ponizenim... Eto, kakvi smo mi ljudi...
*полууспаванка
Да, то си добро приметила: да смо ми људи такви! Али, нажалост смо такви... ***
Овај ме је текст толико дирнуо да сам морала да га позајмим и поставим и на свој Трг.
Сви смо ми много пута добили доказњ да је тако али, срећом, наше се и понеки изузетак.
А добром бегу - мој дубоки наклон.
Теби, драга, велики пољубац за ову златну причу.
*Ви
Да, познато ми је. Таква је, иначе, цела књига у којој су предивне и поучне приче. Љубим и ја тебе.***