Понедељак, Јун 07, 2010
Лекција о даривању
Млади студент на једном универзитету је пошао у шетњу са својим професором. Док су шетали и разговарали угледаше поред пута пар старих ципела које су, по свему судећи, припадале сиромашном сељаку, који је у близини радио у пољу и који је приводио крају свој посао. Студент рече професору:
- Хајде да се нашалимо са сељаком: сакрићемо му ципеле, а затим ћемо се склонити иза грмља и посматрати његове реакције док их буде тражио.
Професор му одговори:
- Младићу, никада се немој шалити на рачун туђе невоље и беде. Будући да си богат, можеш себи приуштити веће задовољство од овог сиромаха. Стави златни новчић у сваку његову ципелу, а тада ћемо се сакрити и посматрати његову реакцију.
Студент то и учини и обојица се склонише иза неког грма у близини. Сељак је завршио свој посао и убрзо дошао преко поља до места уз пут где је оставио свој капут и ципеле. Док је облачио капут, гурнуо је ногу у једну ципелу и открио да му је нешто у ципели. Прво је помислио да је каменчић, али убрзо схвати да је то златни новчић.
Сав у чуду погледа у новчић, осврну се око себе, те поче посматрати новчић неко време. Поново се осврнуо на све стране, али није видео никога. Ставио је новчић у свој џеп, те наставио обувати другу ципелу. Али његово изненађење је било још веће када је и у њој пронашао новчић. Одједном су га савладале емоције. Бацио се на колена, подигао главу према небу и гласно почео изговарати молитву у знак захвалности. У њој је говорио о својој болесној и беспомоћној жени и својој деци која су без хлеба, а захваљујући невидљивој руци која му је послала новац, они ће бити спасени.
Студент је остао дубоко ганут, са сузама у очима. Професор га упита:
- Да ли би био срећнији да си се нашалио са овим сељаком него што си сада?
Младић му одговори:
- Научили сте ме лекцији коју никада нећу заборавити. Сада стварно разумем ове речи које пре нисам разумео: «Више је благословен онај који дарује, него онај који прима!»
*сањарења
Лекција која је заслужила да уђе у ниску. Поздрав, мила!***
Jako lepa priča,
srećan je onaj ko ima šta
i koji ima kome da daje...
osećaj kad se iskren osmeh i radost u pogledu poklonoprimca vide uvek je najlepše uzdarje
Prijatno!
*АнаМ
А има се увек, макар и чаша воде или топла људска реч.***
*домаћица
Заиста, није сваки осмех - ОСМЕХ! Само онај који вам од умилности срца тера сузе на очи, кад се као људи једни у другима препознајемо, је онај који вреди. Поздрав, драга!***
Mora da je ova priča od danas, siromaštvo,plaćanje lečenja...Pozdrav
*Јован с.с.
Једно је сигурно, а то је: да је ја данас нађох, Јово. Па ето... Поздрав!***
Lijepa priča. Imati i podijeliti s drugim koji nemaju i kojima je neophodno je odlika velikih.
pozdrav
Bas lepa prica i poucna i mene je ganula:)zaist je tako onaj ko ima treba dati sirotinji
Kako ko, pričalice, nekom je teže da ti da čašu vode i lepu reč nego da odleti na Mesec:))
Upravo je tako draga pricalice, najsrecniji je onaj koji poklanja. Ovo je izuzetno poucna prica. Grlim te i pozdravljam.***
Да. Поента је јасна, само што неким људима треба мнооого времена да то схвате.
Јесте више благословен онај који дарује. Онај који прима поклон само је карика у ланцу, али карика којој је дато оно што је неко њен заслужио или она која се задужује.
А срећа је - чинити друге срећним...
Предивна прича!
Била сам убеђена да је твоја.
*мандрак
И добро је имати неког да нас томе учи. Поздрав.***
*лејди88
Има и духовне сиротиње, нарочито код богатих. Дакле, и сиромашни материјално могу да помогну сиротињу духовну, а богату. Другим речима: може свако неком да помогне, ако и кад се укаже прилика. Поздравче.***
*АнаМ
То, Анамче, није спорно, али остаје чињеница да сви можемо, без обзира на материјлна средства, помагати. Грлим!***
*вастаг
Драго ми је да сам је пронашла, а Богу хвала за све. Велики ти поздрав, Вастаг!***
*Мира куглоф
Треба то осетити, ко није, и знаће да се са том и таквом радошћу ништа не може поредити. Хвала, Мирче, на коментару. Поздрав.***
*Ви
Ка видим неке приче просто се питам што се ја нисам могла нечем таквом досетити, хе, хе. Али је најважније да постоји прича, као што је, рецимо, ова! А без искуства прича не бива, тако да је писац, или приповедач, несумњиво знао о чему пише. Оно што је искусио, он је то причом овековечио. Љубим моју радост!***
I ova priča je divan poklon
Divna priča i istina o sreći u davanja. Podeliću je sa drugima, a tebi hvala veliko što si nam je poklonila :)
dodatno
Treba je, ako već nije, uvrstiti u školsku lektiru !!!
*радослава
Поздрав теби, Радослава, и добро нам дошла на блог причољубаца. Слободно подели са другима све оно што нађеш да је лепо и корисно. Јер и то је један од разлога постојања овог блога. Слажем се са тобом да би могла бити уврштена у школску лектиру, али не само она, већ и многе друге једнако поучне приче које сакупих расуте по нету. Но, никад се не зна, можда и буде, хе, хе. Углавном, драго ми је да си са нама и у нади да ћемо наставити да се дружимо шаљем ти велики поздрав и желим теби и твојима свако добро.***