Понедељак, Април 19, 2010
Рука помоћи
Смерност насупрот гордости
У време Великог рата многи мостови и железничке пруге били су порушени или тешко оштећени. На поправци бомбардоване пруге радио је Први вод.
Неколико војника, иако су се много трудили, нису никако успевали да склоне тешку бандеру која се беше срушила преко пруге. Каплар, гордељив човек, стајао је са стране и викао на војнике. Било је и тешких речи, увреда и псовки.
Из кола која су ту стала, изађе постарији човек, пажљиво осмотри шта се дешава и обрати се каплару:
- Зашто им и ви не помогнете?
- Ја сам каплар! Мој задатак је да надзирем и командујем!
- Када би и ти мало припомогао пре би се завршило. Мислиш ли да виком и увредама војницима дајеш више снаге и рад унапређујеш?
- Шта? Зар каплар да ради? Ти не знаш шта је војска. У војсци се зна: ко има чин командује, ко нема ради! Разумеш?!
На то старији човек, без речи, скиде капут, приђе војницима и заједно са њима поче дизати греду.
Ова помоћ је била драгоцена. Војници склонише греду, која их је толико успоравала и наставише с поправком која је даље текла лако. Искрено се захвалише пролазнику, који им се насмеши и одмахну руком, узе капут и рече каплару:
- Ако вам некад буде требала помоћ, зовите ме!
- Је л`?!... - рече подругљиво каплар. –А ко си сад па ти?
- Ја сам генерал ове дивизије...
Леон Магдан
Moj poklon gordima:DRŽE DO SEBE,
GURANJEM OD SEBE.
Odlicna prica!
Prva asocijacija mi je general Misic iz Cosicevog romana "Vreme smrti". Jos nisam procitala sve cetiri knjige, ali polako napredujem :)))
Ljubim!
Auu! Sjajna priča! I ja sam pomislila na generala Mišića!
Mesecina, pročitaj "Vreme smrti", samo pazi, dugo ti druge knjige posle nje neće vredeti, predobro pisano!
Visina leta se ne postiže širenjem krila već njihovom veličinom.Pozdrav
*месечина
Нисам читала књигу, али ти од срца најтоплије препоручујем, ако већ ниси, да погледаш најлепши српски филм "Где цвета лимун жут". Има га и на јутјубету. Иначе је документарно, играног карактера. Љубим!***
*Јован с.с.
Занимљиво, Јово. Мислиш да је величина крила та која даје висину лету? Поздрав.***
Pricalice, gledala sam par puta film i svaki put plakala kao kisa. Mene takve price najvise pogode. Sve mogu hladno da gledam, ali moj narod da pati...
*месечина
И ја исто. И не само то, већ и кад се нађем на местима где је силна крв проливена, преплаве ме неописиве емоције. И ту славословим Бога због ослободилаца и палих за слободу, али и молим за несретни живаљ који је, зарад некаквих бесмислених интереса, гурнут у смрт због прашне земље у устима.
Odlicna prica i dobra pouka. Retki su takvi ljudi, veoma retki, saljem ti veliki pozdrav.
Uuuuu tako mi je drago sto se prica ovako zavrsila... Gordost je jedna vrlo cudna stvar, ponekada moze cak i da pomogne, ali uglavnom nam pravi nevolje, te smo sami sebi neprijatelji. Vrlo lepa prica
:)
divno ! hvala za predivne price koje ostavljas ! :***
Зато мали број постане генерал, а каплар??:))
Сигурна сам да овај неће стопама Наполеона:))
što je čovek na višoj prečagi to više pomaže da se i ostali popnu. ako je Čovek.
Prijatno!
*несаница
Имам, и радује ме твоја појава, ноћобдијко драга! Машем!***
*Мира куглоф
Због њих се већина неће моћи оправдати, ја прва. Поздравче, Мирче!***
*сопран87
Што волим паметну младост! Просто уживам док вас читам и немам никакву потребу да било шта додајем, само да се радујем. Поздравче!***
*настасја
Хвала, Настењка, на коментару који подстиче. А сабирање лепих и поучних прича и јесте првенствени циљ блога, како би могао сваког причољупца - према његовој потреби - да угости. Поздравче за ти!***
*анам
Анамче увек има занимљив угао посматрања, хе, хе. А надамо се и ми, дакако, да неће.***
*домаћица
Ако јесте, свакако. А како све пречаге нису исте нити висином нити захтевношћу, то је више него препоручљиво да се руке надодају. Поздрав, драга!***