Хаос у Грчкој!
Калавритски митрополит, Амвросије:
"Уз помоћ имиграната светски властодршци желе да промене идентитет Грчке"
У Грчкој имигранти иконе из православних храмова користе за огрев и захтевају да не звоне звона
У Грчкој су непозната лица која су говорила на арапском подметнула пожар у православном храму
Два света
Европске земље у којима вакцина није обавезна:
Немачка, Италија, Холандија, Луксембург, Велика Британија, Данска,
Ирска, Грчка, Шпанија, Португалија, Аустрија, Финска, Шведска, Норвешка,
Кипар, Естонија, Литванија, Летонија, Швајцарска.
Европске земље у којима је вакцинација обавезна:
Србија, Македонија, БиХ, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Румунија.
Пратите линију разграничења вакцинације и видећете шта је један свет а шта други.
У надлежности Суда неће бити тужбе родитеља већ ће све случајеве
невакцинисане деце строго преузимати социјалне службе. Одузимаће децу,
можда и странцима давати, а они децу не морају вакцинисати.
Дакле, Менгеле је међу нама и има одрешене руке.
Може ли дете да буде здраво ако у њега саспете гној?
Уколико вам дете, након примања вакцине данима неутешно плаче, извесно је да има упалу мозга.
Докторка Јована Стојковић говори о неуставном вакцинисању и новим јањичарима.
Послушајте!
Српски Армагедон
У време изградње два нова храма у нашем граду у старој и главној цркви сакупљао се новац. Гледала сам да прилоге дајем сразмерно, све док ми жена, задужена са сакупљање новца, није рекла:
- За обнављање овог старог храма задужена је држава; прилоге дај за нове храмове.
Вођена том мишљу, данас размишљам о следећем: Ваљевска Грачаница је заведена као културни објекат државе Србије и самим тим припада свим њеним грађанима. Грађани Србије имају право да се са донесеном одлуком о потапању сложе или не. Али припада и Цркви, верном народу. Држава и Црква морају да сарађују за добробит свих. Између владике Лаврентија и неких људи потписан је споразум. Црква то не спори. Проблем је што се народу то није допало. Има ли народ право да каже да му се споразум не допада? Мишљења сам да има. Али ми се чини да нам свима овде промиче суштина и да је од једног проблема направљено више, како се ништа не би решило на нашу корист, наравно.
За све време, до потапања манастира, владика Милутин је редовно слао свештеника да одржава службу. Он га није слао секташима, већ верном народу. Дакле, ако је и било међу њима заведених, владика је гледао да заблуделе овце врати. (И код нас је било спиритиста који су ишли у храм, па нашем владици Василију није пало на памет да укине службе и уклони свештенике. Са приливом нових људи, ти спиритисти су се после и оправослављали, дао Бог). На званичном саопштењу Епархије ваљевске видимо да је то чинио све док је било безбедно, што је разумљиво. И у том истом саопштењу, као и многим другим његовим саопштењима, остала је иста забринутост и молба да се пројекат врати на претходну коту 333. Већ самим тим се види да је Црква итекако обавештена о могућим последицама и да на основу истих брине за верни народ и све друге људе. То исто саопштење стоји и на званичном сајту СПЦ!
Међутим, погледајте сад
изјаву власти: пуњење бравне Ровни може се зауставити на захтев патријарха! То
је болест ових на власти! Одатле дува ветар који жели да се Црква настави
делити! И то још није доста, него се појавио наводно текст у Правди како се патријарх сложио са
потапањем. Ова изјава не стоји на званичном сајту, већ изјава владике Милутина.
Али и да јесте тачна изјава, то не решава главни проблем. А главни проблем је
претећи екоцид! Зато вам није Црква мета, већ влада Србије, са НАТО лобистима
који, ћутњом медија, подржавају поделу Цркве и одржавање горућег проблема.
Штавише, владика Милутин остаје усамљен у вапају да граду Ваљеву прети
катастрофа. Не желите на протест због секташа? Па где су верници СПЦ? Зашто
допуштате да владика Милутин остане сам у борби? Дозвољавате да нас деле, док
владика покушава да нас пред Христа доведе све. Џаба сте пристали да вам праве
путеве у замену за Грачаницу. Седите на атомској бомби и њима нећете моћи
бежати кад до катастрофе дође (не дао Бог). Решавајте главни проблем и решићете
све. Коме ћете сачувати храм ако народа неће бити? Или желите да од њега постане град вампира и Сава Савановић да му буде маскота?
Ово је моје мишљење и оно што лично могу учинити за одбрану Ваљева, града који је дао толико добровољаца за одбрану Српства.
Јевреји обнављају храм
Ваљевска Грачаница
САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ
08.03.2016
Поводом најновијих догађаја, забринутости верника и интересовања јавности, са великим жаљењем обавештавамо јавност да се манастир Светог Архангела Михаила, Ваљевска Грачаница, ближи потапању. Пројекат који је започет пре више од две деценије, и поред свих могућих учињених напора са наше стране, није се могао зауставити и данас је вода дошла до саме Цркве.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски господин Милутин од 2008. године до данас (све доступно јавности на сајту Епархије ваљевске), у више наврата обраћао се надлежнима и јавности са апелом да се и манастир и природа сачува тако што ће се акумулација зауставити на коти 333мнв. Последњи такав апел Епископ Милутин је усмено упутио градском руководству и управи бране Ровни, пре само неколико дана.
У међувремену, и поред проглашења зоне око манастира као небезбедне због почетка пуњења бране, Епископ је наредио надлежном свештенику да служи Свету Литургију све докле је то безбедно по њега и верни народ коме служи. Данас, након шест месеци излагања опасности, суочавамо се са страхом и тугом да је дошао и последњи час за приступ манастиру. Надлежни свештеник грачанички упутио је допис бр. 09 од 7. марта 2016.г. у коме је известио Епархијски управни одбор Епархије ваљевске да више није у могућности да приђе манастиру и служи Свету Литургију јер безбедносни услови то не дозвољавају. Прилаз манастиру носи са собом велики ризик за безбедност свештеника и верника који би долазили на службе. Како се наводи у поменутом извештају, на основу објективних чињеница и осећајући одговорност за присутне, свештеник је одлучио да прекине са богослужењима. Са вером и надом да ће се наставити служење у овој светињи.
Овом приликом са жаљењем изражавамо своју неверицу и страх да у древној светињи нашег краја више није могуће служити Свету Литургију. Са тугом гледамо како наши страхови постају стварност и да прети потапање лађе, која је вековима пловила по узбурканом мору овога света предвођена Архистратигом Михаилом и многе приводила тихом пристаништу Царства Божијег. С обзиром на чињенично стање, Епархијски управни одбор последњи пут моли да се пуњење језера задржи на коти 333 мнв. Тиме би сачували древну светињу од потапања, а добили и језеро. Овим решењем била би отклоњена и велика опасност над градом Ваљевом и његовом околином у случају, не дао Бог, да дође до пуцања бране.
Из канцеларије епархије ваљевске
http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti%2F2016%2F2016-03-08-001v
Ваљевска Грачаница
Епархија ваљевска упутила позив да се план врати на 333 коту, како манастир не би био поплављен а остало би и језеро.
Потоп храма и Србије
Skokie
Skokie је филм снимљен према истинитом догађају у Илиноису, негде крајем седамдесетих година прошлог века, кад је сећање на Холокауст почело да бледи.
Поставља се питање: шта можемо научити од Јевреја? Овај инсерт из филма - којег, и након месеци трагања, нисам успела да пронађем на нету, а за који кажу да је бољи од "Шиндлерове листе" - даје пуно одговора. Пре свих тај да Јевреји памте.
На јутјубу је постављен један део тог филма. Познаваоцима енглеског језика неће бити тешко да га погледају. За оне којима је енглески непознат, ево кратког приказа.
Дакле, крајем седамдесетих у Илиноис стиже човек са предлогом да се ту одржи марш неонациста. Он не би трајао дуго, а за то време се од грађана, који су у највећем броју Јевреји, а неки и преживели логораши са свежим сећањем, тражи се следеће (видећете сличност са неким данашњим дешавањима, које просто боду очи): да буду толерантни и да овај кратки дефиле покушају да игноришу тако што ће остати затворени у кућама, са спуштеним ролетнама. Међутим, један од преживелих логораша, не могавши да оћути, устаје са столице да би им сасуо истину у лице. Рекао је овако отприлике: "Већ на самом почетку Вашег излагања, имао сам осећај да сам тај говор већ чуо. Заиста, било је то у Немачкој, кад су то исто тражили од нас, а већ следећих дана смо се нашли у концентрационом логору. Знајте, буде ли иједан неонациста кренуо да маршира кроз град, ја ћу га дочекати бејзбол палицом!"
Елем, ми смо неке што марширају већ пустили, а сви су изгледи да ћемо и НАТО тенкове дочекати са цвећем...
Да, имамо штошта учити од Јевреја...
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Мало руско село добија новог пароха. То је отац Николај, свештеник Јапанске православне цркве. Стигавши на своје одредиште полако почиње да се упознаје са својим новим парохијанима. Има ту свега: и пијанства, љубоморе, мржње, лењости… И стари храм је потпуно разрушен. Али ипак највећи проблем му стварају локални бизнисмени који на сваки начин желе да отму земљу од мештана и претворе је у место за копање глине.
Овај православни филм са преводом можете пронаћи овде:
Руски филм (кликни)
Благодарност свим преводиоцима и уреднику сајта.
Два плус два
Рестарт
Избоден је први полицајац у Београду од стране мигранта!
Оно што многи од нас не знају: постоји разлика између мигранта и избеглице у правним оквирима. Сиријац који пребегне у јеку рата у Турску је избеглица и Турска је дужна да води рачуна о њему. Међутим, оног тренутка кад Сиријац из Турске пређе у Грчку, он је мигрант и више ниједна држава није дужна да води бригу о њему.
Овде се ради о сеоби народа. Али каквој? Муслимани који су остали да бране своју државу, то су махом честити људи. Они који беже од рата, знамо то, већ имају помањкање части, поштења. Стицајем околности, налазим се на граници и долазим у додир са социјалним радницима и другим људима који раде са мигрантима. Али треба рећи и ово: сви који ту раде имају, за наше услове, добре плате, али да бисте ту добили посао морате преговарати са странцима! На терену, само су Сиријци, који су прошли у првим аутобусима, били културни, уљудни, васпитани. Што време више одмиче, људи који пристижу су све даље од тога. Своје податке крију као змија ноге и тек кад им се подвикне – дају их на увид. У случају да имају децу, једва да их и гледају, а ако је дете којим случајем болесно, они неће стати да им се пружи медицинска или болничка помоћ, већ сви журе на аутобус. Може детету да буде и хладно, али мајка, ма колико од пута уморна или прљава била, има уредну тип-топ шминку, сешће поред радијатора а за дете је није брига. Али уколико аутобус касни – е тад да видите њихово стварно психичко, духовно и физичко стање!
Међутим, однедавно су код нас кренули да стижу тзв. економски мигранти. Они треба да остану овде! (А већ писах да су први школовани прошли.) Не само да стижу, већ ће их Турска и Немачка договорно послати овде по задатку. (Чак је у Македонији свим муслиманима који су хтели да се изјасне као Албанци, од стране турског председника, речено да се изјашњавају као Турци). За њих се већ спремају и зграде, као и војне касарне. Замислите само колики је то онда број! Ово што говоре на медијима везе нема са стварном сликом. А то што је полицајац избоден, то је нешто што је сама полиција унапред знала. Али они желе да ћуте, као да се то њих не тиче – само нек иде плата. Сасвим је логично, ако се стави у позицију непријатеља, да ће на мети бити: полиција, војска и Црква. Тако се и збива; ко то не разуме, тај ништа не разуме. Дакле, ови економски мигранти се сад већ слободно шетају, без икакве контроле, по нашем граду. И не само то: сви су наоружани! Наоружани из страха, а ту је довољна варница да избије сукоб. Међутим, они не само да се не чувају да до сукоба не дође, већ и провоцирају. Већ је било и поднетих тужби, али милиција не реагује док не буде мртвих. (Сем тога, сад су почели да доносе неке посебне законе за полицију, што значи да желе да се ограде од народа и да штите посебну касту. Ако вас полицијац нападне, сад морате бити правно потковани да знате која је полиција у питању и још свашта нешто). Нажалост, то неће штитити ни њих саме, а страдаће, као у овом случају, увек ови доњи.
Елем, мигранти који полако окупирају наш град, (јер они неће ићи у село, већ у градове, и као што је пао Париз, пашће и Београд; кажу, већ уче српски, а неко већ није могао да уђе у фризерај, јер се фризирала муслиманка), улазе људима у подруме, добацују девојкама и женама, а наша власт их је, без знања власника, населила у викендице према Хрватској (Бапска) и ретки су они који се могу похвалити да су „незвани гости“ били учтиви. Викендице су биле уништене, измокрене и великом нуждом покривене!
Имали су чак и први већи сукоб, кад су хтели да уђу у дискотеку, где им избацивачи нису дозволили. И одмах су посегнули за ножевима! Срећом, није било ни мртвих, ни рањених. Жене су већ уплашене, а мушкарци – то је питање!
Време се неумитно убрзава. Демократија показује своје право демонско лице. У Аризони се то види са уводом сатанизма у све поре друштва. Да ли је иједан светац седео и демократски разговарао са демонима? Наши закони се не примењују. Сви политичари који излазе на изборе одлазе на Молитвени доручак. Ситуација је више него јасна. Време партија је одзвонило. Иде, како рекоше Руси православни, време витештва. Размишљајте о слободи и васкрсу Србије. То се не може догодити у овим оквирима. Сасвим је свеједно да ли у скупштини за неки болесни закон или нови устав гласа 126 или 250 посланика: закон је у оба случаја важећи! То вам је демократија!
Ситуација на терену, код обичног народа, биће подлога на којој ће кренути да израста та нова Србија. Мора, јер није исто време у Војводини и на Космету. У Војводини децу већ приносе Молоху будућности, док на Космету Србе још увек тлаче Енглези и Турци.
За све нас је важно да свој ум извучемо из протестантског размишљања, у који нас уводе. И у ропству се може живети слободан.
Не дајте да вам поробе ум!
Време ослобођења је почело. Новац, како кажу стручњаци, више не контролише ниједна држава, већ је сав у рукама појединаца. Свет мора на рестарт. Србија ће поново бити богата. Иде време кад ће свет поново чути за Србе и име српско ће поново бити понос и дика – на славу Бога и рода!
Амин. Боже дај.
РТС и режим - увођење страних трупа у Србију
Инжењерија црне магије
ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
другу Хазбулатову Р. И.
Поверљиво, у једном примерку
на осам куцаних страна.
Поверљиво, на 32
куцане стране – јавно.
Аутори____________________
26.01.93.г.
Јуриј Воробјовски
"Западни пут у апокалипсу"
Трећа чаша вина
Јога је најпримитивнији облик умног деловања.
После позитивизма долази демонизам. Овдје су се Запад и Исток руковали... Дошло је до савезништва - западне тековине и трендови паралелно са далекоисточним култовима. Јога је тек почетак и сам увод у рат каквог свет још видео није, а за који се Црква припрема. Она унапред бива обавештена и не чека непријатеља на вратима, јер иде увек испред њега.
Религиозна осећања интелигенције

Све велико се обавља у тиховању. Тајна тиховања је мало разумљива за савременог интелектуалца, који се родио и живи у свету речи. За њега тиховање није пуноћа оног другог живота, и кога реч није јака да изрази; за њега је ћутање гробна пустош. Интелектуалац је увек бучан, он мало личи на генератор који људима даје светлост, али и буку. Мисао на то да нема шта да каже, за њега звучи као пораз. Један од узрока зашто интелектуалац ретко посећује цркву, или је уопште не посећује, по његовим речима, је у томе што са "нашим свештеницима културан човек нема о чему да разговара".
Интелектуалцу је неразумљиво то да је свештеник вршилац тајни, а тајне су живот за човечију душу; он хоће да свештеник буде образовани Водич по храму.
Када је познати духовни писац Е. Посељанин изгубио вољену жену и пријатељи му саветовали да напусти свет и оде у манастир, одговорио је: "Ја бих оставио свет, али ће ме у манастиру послати да радим у штали". Не знамо какво би послушање дали том човеку, али је тачно осетио да ће се монаси у манастиру потрудити да укроте његов дух, да би се из духовног писца претворио у духовног делатеља.
Истински духовни живот скрива се од света.
Како је то тешко онима који покушавају да освоје свет својим талентима! Ми не говоримо да је то немогуће - ми говоримо да је то тешко ...
Архимандрит Рафаил Карелин
Уочи Божића
Породична Божићна прича, са неочекиваним обртима и специфичном атмосфером загрејаће свако срце хуманом поруком коју доноси. ТВ филм, снимљен према тексту Мирјане Лазић, а у режији Мишка Милојевића, носи озбиљан садржај у хумористичком руху, тако да наводи колико на смех, толико и на празничну ганутост.
Премијера овог ТВ филма је за Бадње вече, 06. јануара у 20.15, на Првом програму РТС-а."Уочи Божића" наставља срећно успостављену традицију Драмског програма да у време највеселијег хришћанског празника дарује гледаоце забавним и квалитетним играним програмом који припада жанру "божићне драме". И овог пута подстицај је пронађен у делима наших класика, па је текст компилација две кратке Нушићеве приче: "Госпођа Милхброт" и "Општинско дете". Хуморни мотиви Бен Акибиних "цртица" дали су могућност да се исприча једна "нова" прича у мелодрамском руху.


