Два света

Европске земље у којима вакцина није обавезна:
Немачка, Италија, Холандија, Луксембург, Велика Британија, Данска, Ирска, Грчка, Шпанија, Португалија, Аустрија, Финска, Шведска, Норвешка, Кипар, Естонија, Литванија, Летонија, Швајцарска.

Европске земље у којима је вакцинација обавезна:
Србија, Македонија, БиХ, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Румунија.

Пратите линију разграничења вакцинације и видећете шта је један свет а шта други.

У надлежности Суда неће бити тужбе родитеља већ ће све случајеве невакцинисане деце строго преузимати социјалне службе. Одузимаће децу, можда и странцима давати, а они децу не морају вакцинисати.
Дакле, Менгеле је међу нама и има одрешене руке.

Може ли дете да буде здраво ако у њега саспете гној?
Уколико вам дете, након примања вакцине данима неутешно плаче, извесно је да има упалу мозга.
Докторка Јована Стојковић говори о неуставном вакцинисању и новим јањичарима.

 

Послушајте!

 

Српски Армагедон

У време изградње два нова храма у нашем граду у старој и главној цркви сакупљао се новац. Гледала сам да прилоге дајем сразмерно, све док ми жена, задужена са сакупљање новца, није рекла:

- За обнављање овог старог храма задужена је држава; прилоге дај за нове храмове.

Вођена том мишљу, данас размишљам о следећем: Ваљевска Грачаница је заведена као културни објекат државе Србије и самим тим припада свим њеним грађанима. Грађани Србије имају право да се са донесеном одлуком о потапању сложе или не. Али припада и Цркви, верном народу. Држава и Црква морају да сарађују за добробит свих. Између владике Лаврентија и неких људи потписан је споразум. Црква то не спори. Проблем је што се народу то није допало. Има ли народ право да каже да му се споразум не допада? Мишљења сам да има. Али ми се чини да нам свима овде промиче суштина и да је од једног проблема направљено више, како се ништа не би решило на нашу корист, наравно.

За све време, до потапања манастира, владика Милутин је редовно слао свештеника да одржава службу. Он га није слао секташима, већ верном народу. Дакле, ако је и било међу њима заведених, владика је гледао да заблуделе овце врати. (И код нас је било спиритиста који су ишли у храм, па нашем владици Василију није пало на памет да укине службе и уклони свештенике. Са приливом нових људи, ти спиритисти су се после и оправослављали, дао Бог). На званичном саопштењу Епархије ваљевске видимо да је то чинио све док је било безбедно, што је разумљиво. И у том истом саопштењу, као и многим другим његовим саопштењима, остала је иста забринутост и молба да се пројекат врати на претходну коту 333. Већ самим тим се види да је Црква итекако обавештена о могућим последицама и да на основу истих брине за верни народ и све друге људе. То исто саопштење стоји и на званичном сајту СПЦ!

Међутим, погледајте сад изјаву власти: пуњење бравне Ровни може се зауставити на захтев патријарха! То је болест ових на власти! Одатле дува ветар који жели да се Црква настави делити! И то још није доста, него се појавио наводно текст у Правди како се патријарх сложио са потапањем. Ова изјава не стоји на званичном сајту, већ изјава владике Милутина. Али и да јесте тачна изјава, то не решава главни проблем. А главни проблем је претећи екоцид! Зато вам није Црква мета, већ влада Србије, са НАТО лобистима који, ћутњом медија, подржавају поделу Цркве и одржавање горућег проблема. Штавише, владика Милутин остаје усамљен у вапају да граду Ваљеву прети катастрофа. Не желите на протест због секташа? Па где су верници СПЦ? Зашто допуштате да владика Милутин остане сам у борби? Дозвољавате да нас деле, док владика покушава да нас пред Христа доведе све. Џаба сте пристали да вам праве путеве у замену за Грачаницу. Седите на атомској бомби и њима нећете моћи бежати кад до катастрофе дође (не дао Бог). Решавајте главни проблем и решићете све. Коме ћете сачувати храм ако народа неће бити? Или желите да од њега постане град вампира и Сава Савановић да му буде маскота?

Ово је моје мишљење и оно што лично могу учинити за одбрану Ваљева, града који је дао толико добровољаца за одбрану Српства.

Јевреји обнављају храм

 
Брат Натаниел у свом препознатљивом стилу!
Проблем је што Јевреји немају свештенство!
Али нас Јуриј Воробјовски подсећа да свици са Мртвог мора нису случајно пронађени баш сада и баш тамо.
 

Ваљевска Грачаница

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

08.03.2016

Поводом најновијих догађаја, забринутости верника и интересовања јавности, са великим жаљењем обавештавамо јавност да се манастир Светог Архангела Михаила, Ваљевска Грачаница, ближи потапању. Пројекат који је започет пре више од две деценије, и поред свих могућих учињених напора са наше стране, није се могао зауставити и данас је вода дошла до саме Цркве.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски господин Милутин од 2008. године до данас (све доступно јавности на сајту Епархије ваљевске), у више наврата обраћао се надлежнима и јавности са апелом да се и манастир и природа сачува тако што ће се акумулација зауставити на коти 333мнв. Последњи такав апел Епископ Милутин је усмено упутио градском руководству и управи бране Ровни, пре само неколико дана.

У међувремену, и поред проглашења зоне око манастира као небезбедне због почетка пуњења бране, Епископ је наредио надлежном свештенику да служи Свету Литургију све докле је то безбедно по њега и верни народ коме служи. Данас, након шест месеци излагања опасности, суочавамо се са страхом и тугом да је дошао и последњи час за приступ манастиру. Надлежни свештеник грачанички упутио је допис бр. 09 од 7. марта 2016.г. у коме је известио Епархијски управни одбор Епархије ваљевске да више није у могућности да приђе манастиру и служи Свету Литургију јер безбедносни услови то не дозвољавају. Прилаз манастиру носи са собом велики ризик за безбедност свештеника и верника који би долазили на службе. Како се наводи у поменутом извештају, на основу објективних чињеница и осећајући одговорност за присутне, свештеник је одлучио да прекине са богослужењима. Са вером и надом да ће се наставити служење у овој светињи.

Овом приликом са жаљењем изражавамо своју неверицу и страх да у древној светињи нашег краја више није могуће служити Свету Литургију. Са тугом гледамо како наши страхови постају стварност и да прети потапање лађе, која је вековима пловила по узбурканом мору овога света предвођена Архистратигом Михаилом и многе приводила тихом пристаништу Царства Божијег. С обзиром на чињенично стање, Епархијски управни одбор последњи пут моли да се пуњење језера задржи на коти 333 мнв. Тиме би сачували древну светињу од потапања, а добили и језеро. Овим решењем била би отклоњена и велика опасност над градом Ваљевом и његовом околином у случају, не дао Бог, да дође до пуцања бране.

Из канцеларије епархије ваљевске

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti%2F2016%2F2016-03-08-001v

 

 

 

Ваљевска Грачаница

 
Народ непрестано пристиже светињи.
Пратите објаве на фејсбук страници
Ваљевска Грачаница
 
Да би се спречило потапање православне светиње, Ваљевске Грачанице, легално пријављени протести испред владе у Београду почињу свакодневно од суботе у 17ч.

Епархија ваљевска упутила позив да се план врати на 333 коту, како манастир не би био поплављен а остало би и језеро.

 

Потоп храма и Србије

Док Ваљевска Грачаница тоне и Србија тоне!
 
 
 
Слика је преузета са фејсбук странице Ваљевска Грачаница
 
Брана почиње да пропушта воду!
 
 
 
 

Skokie

Skokie је филм снимљен према истинитом догађају у Илиноису, негде крајем седамдесетих година прошлог века, кад је сећање на Холокауст почело да бледи.

Поставља се питање: шта можемо научити од Јевреја? Овај инсерт из филма - којег, и након месеци трагања, нисам успела да пронађем на нету, а за који кажу да је бољи од "Шиндлерове листе" - даје пуно одговора. Пре свих тај да Јевреји памте.

На јутјубу је постављен један део тог филма. Познаваоцима енглеског језика неће бити тешко да га погледају. За оне којима је енглески непознат, ево кратког приказа.

Дакле, крајем седамдесетих у Илиноис стиже човек са предлогом да се ту одржи марш неонациста. Он не би трајао дуго, а за то време се од грађана, који су у највећем броју Јевреји, а неки и преживели логораши са свежим сећањем, тражи се следеће (видећете сличност са неким данашњим дешавањима, које просто боду очи): да буду толерантни и да овај кратки дефиле покушају да игноришу тако што ће остати затворени у кућама, са спуштеним ролетнама. Међутим, један од преживелих логораша, не могавши да оћути, устаје са столице да би им сасуо истину у лице. Рекао је овако отприлике: "Већ на самом почетку Вашег излагања, имао сам осећај да сам тај говор већ чуо. Заиста, било је то у Немачкој, кад су то исто тражили од нас, а већ следећих дана смо се нашли у концентрационом логору. Знајте, буде ли иједан неонациста кренуо да маршира кроз град, ја ћу га дочекати бејзбол палицом!" 

Елем, ми смо неке што марширају већ пустили, а сви су изгледи да ћемо и НАТО тенкове дочекати са цвећем...

Да, имамо штошта учити од Јевреја...

 

 

Јереј-сан: Исповест самураја (2015)

 

 

Јереј-сан: Исповест самураја (2015)

Мало руско село добија новог пароха. То је отац Николај, свештеник Јапанске православне цркве. Стигавши на своје одредиште полако почиње да се упознаје са својим новим парохијанима. Има ту свега: и пијанства, љубоморе, мржње, лењости… И стари храм је потпуно разрушен. Али ипак највећи проблем му стварају локални бизнисмени који на сваки начин желе да отму земљу од мештана и претворе је у место за копање глине.

Овај православни филм са преводом можете пронаћи овде:

Руски филм (кликни)

Благодарност свим преводиоцима и уреднику сајта.

 

Два плус два

 
2 + 2 = ?
Зависи ко предаје...
 

Рестарт

Избоден је први полицајац у Београду од стране мигранта!

Оно што многи од нас не знају: постоји разлика између мигранта и избеглице у правним оквирима. Сиријац који пребегне у јеку рата у Турску је избеглица и Турска је дужна да води рачуна о њему. Међутим, оног тренутка кад Сиријац из Турске пређе у Грчку, он је мигрант и више ниједна држава није дужна да води бригу о њему.

Овде се ради о сеоби народа. Али каквој? Муслимани који су остали да бране своју државу, то су махом честити људи. Они који беже од рата, знамо то, већ имају помањкање части, поштења. Стицајем околности, налазим се на граници и долазим у додир са социјалним радницима и другим људима који раде са мигрантима. Али треба рећи и ово: сви који ту раде имају, за наше услове, добре плате, али да бисте ту добили посао морате преговарати са странцима! На терену, само су Сиријци, који су прошли у првим аутобусима, били културни, уљудни, васпитани. Што време више одмиче, људи који пристижу су све даље од тога. Своје податке крију као змија ноге и тек кад им се подвикне – дају их на увид. У случају да имају децу, једва да их и гледају, а ако је дете којим случајем болесно, они неће стати да им се пружи медицинска или болничка помоћ, већ сви журе на аутобус. Може детету да буде и хладно, али мајка, ма колико од пута уморна или прљава била, има уредну тип-топ шминку, сешће поред радијатора а за дете је није брига. Али уколико аутобус касни – е тад да видите њихово стварно психичко, духовно и физичко стање!

Међутим, однедавно су код нас кренули да стижу тзв. економски мигранти. Они треба да остану овде! (А већ писах да су први школовани прошли.) Не само да стижу, већ ће их Турска и Немачка договорно послати овде по задатку. (Чак је у Македонији свим муслиманима који су хтели да се изјасне као Албанци, од стране турског председника, речено да се изјашњавају као Турци). За њих се већ спремају и зграде, као и војне касарне. Замислите само колики је то онда број! Ово што говоре на медијима везе нема са стварном сликом. А то што је полицајац избоден, то је нешто што је сама полиција унапред знала. Али они желе да ћуте, као да се то њих не тиче – само нек иде плата. Сасвим је логично, ако се стави у позицију непријатеља, да ће на мети бити: полиција, војска и Црква. Тако се и збива; ко то не разуме, тај ништа не разуме. Дакле, ови економски мигранти се сад већ слободно шетају, без икакве контроле, по нашем граду. И не само то: сви су наоружани! Наоружани из страха, а ту је довољна варница да избије сукоб. Међутим, они не само да се не чувају да до сукоба не дође, већ и провоцирају. Већ је било и поднетих тужби, али милиција не реагује док не буде мртвих. (Сем тога, сад су почели да доносе неке посебне законе за полицију, што значи да желе да се ограде од народа и да штите посебну касту. Ако вас полицијац нападне, сад морате бити правно потковани да знате која је полиција у питању и још свашта нешто). Нажалост, то неће штитити ни њих саме, а страдаће, као у овом случају, увек ови доњи.

Елем, мигранти који полако окупирају наш град, (јер они неће ићи у село, већ у градове, и као што је пао Париз, пашће и Београд; кажу, већ уче српски, а неко већ није могао да уђе у фризерај, јер се фризирала муслиманка), улазе људима у подруме, добацују девојкама и женама, а наша власт их је, без знања власника, населила у викендице према Хрватској (Бапска) и ретки су они који се могу похвалити да су „незвани гости“ били учтиви. Викендице су биле уништене, измокрене и великом нуждом покривене!

Имали су чак и први већи сукоб, кад су хтели да уђу у дискотеку, где им избацивачи нису дозволили. И одмах су посегнули за ножевима! Срећом, није било ни мртвих, ни рањених. Жене су већ уплашене, а мушкарци – то је питање!

Време се неумитно убрзава. Демократија показује своје право демонско лице. У Аризони се то види са уводом сатанизма у све поре друштва. Да ли је иједан светац седео и демократски разговарао са демонима? Наши закони се не примењују. Сви политичари који излазе на изборе одлазе на Молитвени доручак. Ситуација је више него јасна. Време партија је одзвонило. Иде, како рекоше Руси православни, време витештва. Размишљајте о слободи и васкрсу Србије. То се не може догодити у овим оквирима. Сасвим је свеједно да ли у скупштини за неки болесни закон или нови устав гласа 126 или 250 посланика: закон је у оба случаја важећи! То вам је демократија!

Ситуација на терену, код обичног народа, биће подлога на којој ће кренути да израста та нова Србија. Мора, јер није исто време у Војводини и на Космету. У Војводини децу већ приносе Молоху будућности, док на Космету Србе још увек тлаче Енглези и Турци.

За све нас је важно да свој ум извучемо из протестантског размишљања, у који нас уводе. И у ропству се може живети слободан.

Не дајте да вам поробе ум!

Време ослобођења је почело. Новац, како кажу стручњаци, више не контролише ниједна држава, већ је сав у рукама појединаца. Свет мора на рестарт. Србија ће поново бити богата. Иде време кад ће свет поново чути за Србе и име српско ће поново бити понос и дика – на славу Бога и рода!

Амин. Боже дај.

 

РТС и режим - увођење страних трупа у Србију

 

Инжењерија црне магије

ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА 
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ 
другу Хазбулатову Р. И.
Поверљиво, у једном примерку 
на осам куцаних страна.
Поверљиво, на 32 
куцане стране – јавно.
Аутори____________________

26.01.93.г.

ЗВАНИЧНИ ДОПИС

Дубокопоштовани Руслане Имрановичу!

Свеобухватност политичке, економске и правне реалности, која се од 1985. године до сада нагомилала, значајно је умањила одбрамбену способност државе, подрила безбедност друштва и заоштрила питање прихватања граничних сфера науке, које су у Совјетском Савезу и у иностранству, из ових или оних разлога, традиционално сматране псеудонауком. Наиме, политичари и војно-индустријски комплекси свих земаља испољили су посебан интерес управо за „перспективне“ технолошке могућности „псеудонауке“ за носиоце и иницијаторе проучавања у „граничним“ областима науке.
Реч је о области науке познатој као парапсихологија и психотроника. На основу њих, већ од 1977. године по званичним државним програмима, у низу технички развијених земаља (САД, Немачка, Француска, Италија, Израел, Египат, Совјетски Савез), развијају се и проучавају „техничка средства корекције и управљања понашањем људи на основу биофизичких принципа командовања и нових физичких принципа преноса емитованих сигнала на велика растојања – оружје психофизичког управљања интелектом“.
У војно-индустријским комплексима свих земаља на снази је стандардна класификација средстава наоружања: атомско наоружање је трећи тип; атомско наоружање у садејству са акустобиофизичким средствима – четврти тип; психотропно оружје засновано на биофизичким принципима – пети тип; технотропно оружје на истим тим принципима – шести тип; биотропно оружје са утицајем на генетски апарат – седми тип.
„Логика“ војних стратега, финансијских и политичких кругова, која стимулише разраду оружја масовног уништења од петог до седмог типа, објашњава неопходност тих видова наоружања са „хуманих“ технократских позиција: „та врста оружја не руши техничка достигнућа друштва (зграде, војне комплексе итд.), не убија људе и животиње, оно „једино“ чини људе зависнима и послушнима“. Ова логика је дала разлога да се дати тип наоружања назове „еколошки чистим оружјем“.
Припрема друштва за прихватање дате доктрине остварује се на више планова:
- с једне стране око датих проучавања формира се систем строге тајности;
- с друге стране у оптицају је циљна дезинформација, која рачуна на то да се јавности пренесе двосмислена представа о реалности постојања овог проблема: обучен је велики број психофизичких секти, „пророка“, „тумача“, „спаситеља“, „исцелитеља“, „магова“ и просто врачара, који измишљају своју обдареност. У САД за последњих 15 година, у различитим „друштвеним“ организацијама, прошло је обуку из првог и другог курса медитације (психоаутотренинга) 15 милиона људи. У Европи (Француској, Италији и Немачкој) око 1/10 одраслог дела становништва. У азијатским земљама (Јапану, Кини, Индонезији, Индији, Пакистану, Малезији) - до 80% становништва од шестогодишњег узраста надаље, по обавезном програму рада укључујући школу и колеџе.
У Русију је однедавно хрупила бујица „психожречева“ и „психонаучника“ са Запада. Само кришнаисти су од 1987. до 1992. године у Русији оформили више од 500.000 медицинских курсева и то, у првом реду, у таквим градовима као што су Обињинск, Дубна, Пушћино, Москва, Санкт Петербург и тако даље. По упрошћеним рачунима, семинаре кришнаиста, муноваца, ведантиста и таоиста посетило је, само у Москви и московској области, више од 200.000 људи.
На тај начин, у Русији, као и у другим земљама, формира се посебан друштвени међуслој, који активно прихвата идеје психофизичког усавршавања и понашања. То је онај део друштва, који је најосетљивији на утицај психотронског наоружања. Углавном, тој групи припадају: интелектуалци који нису нашли своје место у „перестројци“, бивши војници и чланови њихових породица.
Овде је важно рећи да се међу аспектима психофизичког усавршавања и управљања свешћу извана не ставља знак различитости. Усавршавање нивоа сопствене технике поставља се на исти ниво са вербалним управљањем психиком уопште.
Несумњиво је, да се на фону опште духовне глади, горе наведени атак на психофизички статус друштва темељно прихвата од стране сваког посебног примаоца као панацеја (свелек), и тек у другој етапи се јављају сумње и питања ко то управља и коме иде у корист тако висок степен психосоцијалне хипнабилности друштва.
Уважени Руслане Имрановичу, Ви ћете, као ерудита, сигурно у тој ситуацији увидети аналогију са психичким токовима друштва у Италији, Немачкој и Шпанији од 1928. до 1935. године: институти окултизма, секте, затим привилеговано и суперзатворено друштво „Врил“ су, уопштено речено, претход или наступање психологије фашизма у Европи - култа силника, уникалних богоизабраних личности и народа.
Разлика између садашње ситуације у Русији, и Немачке из 1933. године, је у томе што у оно време, у арсеналу и физичких теорија и техничких средстава посредством којих је било могуће организовати масовни утицај на психику и понашање човека, није било „Богом изабраних“ личности.
Целокупност посредних и директних информација о разматраном питању дозвољава нам да изведемо недвосмислени закључак: до 1992-1993. године таква техничка средства у различитим модификацијама, са различитом моћи и даљином утицаја, сигурно ће постојати у арсеналу наоружања САД.
Али најстрашнија реалност се састоји у томе да су извесни аспекти и достигнућа ових тајних истраживања остали ван контроле државних система и постали власништво корумпираних и мафијашких група различитог политичког усмерења: од елементарних криминалаца до озбиљних политичких структура.
У вези са изложеним, међудржавне споразуме о разоружању треба поново размотрити у околностима реалности новог и до сада невидљивог замаха трке у наоружању. Из овог угла може се преиспитати одлука о престанку производње атомског наоружања, јер средства која се сада добијају престанком улагања у атомске пројекте као свежа бујица хрупиће у трку за стратешком предношћу у области нове врсте оружја – оружја психотронског дејства.
Колико је наведена опасност реална?
1. Од 1977. године у САД постоји „центар перспективних физичких истраживања“, у којем је „ишчезло“ (прекинуло објављивање својих радова) више од 20 лауреата Нобелове награде у области физике, медицине, а такође и неки крупни специјалисти за оријенталну философију, хришћански исихазам, египатску магију. За њима, исто се догодило и најкрупнијим психолозима и биолозима, који су раније радили у области генетике понашања (Benzer, Konopka, Luck, Delgado, Ливицкий, Brant, Vafengtar и др.).
2. Управо од тог доба почиње „масовни“ окултизам, припрема друштва за прихватање психофизичких концепција.
3. Појава нових праваца науке, легализованих у академским круговима: неуролингвистичко програмирање, психотроника, радијационо-акустички ефекти, психокодирање и сл.
Сви горе набројани правци, у овој или оној мери, повезани су са задатком дистанционог бесконтактног утицаја на свест човекову путем техничких средстава.
4. Један оа аутора овог дописа до 1986. године је радио као главни извршилац разраде техничких задатака по линији партије на овај или онај начин повезаних са горе изложеним питањима. Од 1983. године био је научни руководилац програма „Косморитам-3“ и „Орион“, чији је садржај описан као „фундаментално истраживање принципа и начина дистанционе бесконтактне корекције функционисања сложених техничких и биолошких система помоћу физичких поља са импулсно-кодном организацијом и њихово експериментално-конструкторско обезбеђивање“(Материјал ЦК КПСС и Врховног Совјета СССР-а од 27. јануара 1986., број 137-47 одељак „Лава-5“ и „Корито-1“). Паралелно са именованим програмима, не додирујући се путем информационих канала, водили су се, блиски по садржају, радови и истраживања у две друге најкрупније научне институције.
Природно је да су финансијска средства, добијена за ове радове, била омогућена само после брижљиве анализе информација о сличним активностима у САД и другим земљама.
Године 1983. ми смо у том погледу значајно заостајали за САД, али како је у свом говору на XXIV конгресу КПСС изјавио М. Горбачов: „За разлику од америчке тајне службе, поћи ћемо асиметричним путем и решићемо тај проблем брже и јефтиније“.
Асиметричност се састојала у томе што смо, пошавши од области физичке теорије и математичких инструмената, избегли доказивати научном јавном мњењу да у питању нису „лажно-научни“ ефекти. Радили смо успешно. Због тога смо 1989. године, у случају неопходности, могли у року од шест месеци да будемо спремни спровести масовно испитивање, између осталог и из космоса, система психотропског утицаја и управљања понашањем човека.
Међутим, „несхватљиве силе“ су 1989. године, на челу са Е Лигачевим, довеле до потпуног слома читаве научно-техничке кооперације и њене седмогодишње производње. На тај начин, од 1989. године, овај правац рада у потпуности је отргнут од државне контроле, постајући својина шарлатана, западних тајних служби и „ентузијаста“ (доктор техничких наука Андријанкин, генерал-пуковник Ханцеверов, Медељеновски, Купчин, Голиков и др.).
Од 1989. године извесни новинари храбро и очајнички покушавају да поставе ова питања на свим нивоима државности. Али постојала је веома сурова, а скривена цензура, која је многе од њих стајала службе и здравља. Писма, тим поводом, упућивана су Горбачову (преко вице-президента АН К. В. Фролова; директно Н. Ришкову, В. Чебрикову и 1991. године – генералу Кобецу). „Цензура“ је користила познати метод „зоне ћутања“. Од 1991. године покушали смо, у лошој политичко-економској ситуацији у Русији, подићи ово питање на ниво законодавне иницијативе (она је дата у прилогу).
Не постигавши резултат, поставили смо ово питање на нивоу међународних друштава. Али наши материјали су извађени из документације пријављене за међународно-еколошку конференцију у Бразилу, без обзира на то што је она припремљена уз заједничко учешће експерата Православне Цркве и што је уживала благослов Патријархов.
На основу горе изложеног, на Ваш увид достављамо следеће предлоге:
1. Примити ауторе овог дописа због разговора са циљем разјашњења и прецизирања извесних танчина у вези са горе наведеним, уз прегледање видео-касете из тв емисије „Црно сандуче“.
2. Одредити иницијативну групу, коју ваља саставити после строгог одабира малог броја лица способних да сачувају државну тајну и поручити од ње да припреми разматрање овог питања на затвореном заседању Врховног Совјета Руске Федерације или групе народних посланика.
3. Циљ таквог саветовања треба да буде:
- информисање политичког руководства од стране државних органа о реалности психофизичких диверзија и нове трке у наоружању;
- израда докумената који ће омогућити контролу државе над свим формама пропагандне и масовне примене знања из области парапсихологије и психотронике (разне секте, групе медитација и сл.);
- предузимање мера за стављање под контролу приватне производње техничких средстава у овом правцу и одузимање таквих средстава којима располажу различите групе;
- разрада и реализација државног програма за научно и техничко истраживање у тој области знања са циљем неутрализације разлике у корист САД;
- налагање групи законодавне иницијативе да донесе допуне и измене у правно незаштићене сфере (психофизичка и психолошка заштита, информациона и интелектуална заштита);
- и на крају, припрема међународних иницијатива за развој права човекових у тој области.
4. Увиђајући огромну технолошку експлозију средстава масовног утицаја на психику човека код нас и у иностранству, сматрамо да треба преиспитати:
- међународни мораторијум на масовна испитивања средстава психофизичког утицаја на интелект;
- забрану и међународну контролу над истраживањима у тој области.
Посебну забринутост, у вези са горе изложеним, изазива недавно обраћање САД у ОУН са молбом да у Сомалији примене силу која „не уништава зграде и не убија човека“. Највероватније, стратези САД су имали у виду психотронско оружје. Није искључена масовна примена тог оружја у Ираку, Југославији и на другим жариштима...

 

Јуриј Воробјовски

"Западни пут у апокалипсу"

 

Трећа чаша вина

Јога је најпримитивнији облик умног деловања.

После позитивизма долази демонизам. Овдје су се Запад и Исток руковали... Дошло је до савезништва - западне тековине и трендови паралелно са далекоисточним култовима. Јога је тек почетак и сам увод у рат каквог свет још видео није, а за који се Црква припрема. Она унапред бива обавештена и не чека непријатеља на вратима, јер иде увек испред њега.

Религиозна осећања интелигенције

Све велико се обавља у тиховању. Тајна тиховања је мало разумљива за савременог интелектуалца, који се родио и живи у свету речи. За њега тиховање није пуноћа оног другог живота, и кога реч није јака да изрази; за њега је ћутање гробна пустош. Интелектуалац је увек бучан, он мало личи на генератор који људима даје светлост, али и буку. Мисао на то да нема шта да каже, за њега звучи као пораз. Један од узрока зашто интелектуалац ретко посећује цркву, или је уопште не посећује, по његовим речима, је у томе што са "нашим свештеницима културан човек нема о чему да разговара".

Интелектуалцу је неразумљиво то да је свештеник вршилац тајни, а тајне су живот за човечију душу; он хоће да свештеник буде образовани Водич по храму.

Када је познати духовни писац Е. Посељанин изгубио вољену жену и пријатељи му саветовали да напусти свет и оде у манастир, одговорио је: "Ја бих оставио свет, али ће ме у манастиру послати да радим у штали". Не знамо какво би послушање дали том човеку, али је тачно осетио да ће се монаси у манастиру потрудити да укроте његов дух, да би се из духовног писца претворио у духовног делатеља.

Истински духовни живот скрива се од света.
Како је то тешко онима који покушавају да освоје свет својим талентима! Ми не говоримо да је то немогуће - ми говоримо да је то тешко ...

Архимандрит Рафаил Карелин

Уочи Божића

Породична Божићна прича, са неочекиваним обртима и специфичном атмосфером загрејаће свако срце хуманом поруком коју доноси. ТВ филм, снимљен према тексту Мирјане Лазић, а у режији Мишка Милојевића, носи озбиљан садржај у хумористичком руху, тако да наводи колико на смех, толико и на празничну ганутост.

Премијера овог ТВ филма је за Бадње вече, 06. јануара у 20.15, на Првом програму РТС-а."Уочи Божића" наставља срећно успостављену традицију Драмског програма да у време највеселијег хришћанског празника дарује гледаоце забавним и квалитетним играним програмом који припада жанру "божићне драме". И овог пута подстицај је пронађен у делима наших класика, па је текст компилација две кратке Нушићеве приче: "Госпођа Милхброт" и "Општинско дете". Хуморни мотиви Бен Акибиних "цртица" дали су могућност да се исприча једна "нова" прича у мелодрамском руху.