Четвртак, Март 03, 2016
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Мало руско село добија новог пароха. То је отац Николај, свештеник Јапанске православне цркве. Стигавши на своје одредиште полако почиње да се упознаје са својим новим парохијанима. Има ту свега: и пијанства, љубоморе, мржње, лењости… И стари храм је потпуно разрушен. Али ипак највећи проблем му стварају локални бизнисмени који на сваки начин желе да отму земљу од мештана и претворе је у место за копање глине.
Овај православни филм са преводом можете пронаћи овде:
Руски филм (кликни)
Благодарност свим преводиоцима и уреднику сајта.
Joj, komsinice draga...sve, sve ali "klikni" : )))
Ziva bila dete!
Можда, комшо, нисам баш најбоље разумела, али сваки пут кад постављам неки линк размишљам о почетницима међу читаоцима апропо интернета, па допуним (понекад) са "кликни". :)))
Надам се да ће ти се филм свидети, мени јесте и то много.
Иначе, главни глумац је одскора православац.
С анђелима!
Zanimljivo,kako nekada režiseri izvuku iz neke sekvence filma skrivene poruke, koje imaju svoje značenje, tako i u tom filmu sin suprotnog klana đakuza koji susreće Jerej-sana na ulici posle kratkog verbalnog sučeljavanja prekrsti se i pljune.
No veoma je bitno, da se nije prekrstio po pravoslavnom več protestantsko-katoličkom običaju.
Time je režiser u nas više negoli nepristojnost mladog čoveka uneo pitanje u čemu se zapravo razlikuju položaji prsta desne ruke i redosled kretanja te iste ruke.
Ne ulazeči u nikakve teološke razprave ja sam uvek smatrao, da je sama priroda ukazala na pravu veru koja se razotkriva iz početnog i osnovnog znaka poštovanja svoje vere. Pravoslavci svoje kretanje označavaju "trojstvom" i krajem redosleda, koji u sebi nosi širinu a ne skučenost jer ako vi završavate na desnoj strani osečate u ruci neprirodni položaj i ujedno kraj njene prirodne putanje dok se na konačnoj levoj strani kraj ne oseča več ga vi svesno postavljate na mestu iza kojeg ima još ogromna širina koja ostaje Bogu na oprost.
Zato kada se pravoslavni vernici krste oni na kraju uvek osečaju širinu svoje vere jer se i ruka zaustavlja na mestu sa koga se oseča velika sloboda ili duboka molitva za razliku od desne strane gde te slobode nema a sa time ni duboke molitve.
( Laično tumačenje, koje je proizišlo iz tog filma, ne znam dali je tačno. )
Inače film je u nekim delovima veoma poučan naročito još moram pomenuti sekvencu kod jezera gde onaj koji čuti više iskazuje negoli onaj koji govori. Veoma lep deo poruke tog filma.
лаика
Ниједан пророк није мио на постојбини својој, каже се у Светом писму. То видимо и у овом екранизованом житију једног самураја - врсте у изумирању. Од свега, остало је само ритуално одсецање глава, све остало је американизовано. Јапан је далеко најзападнија земља, далеко од своје традиције.
Једном приликом питали су једног духовника шта је најбоље за једну беседу. Духовник је одговорио да она мора имати добар почетак и добар крај. А шта је са оним између, упитали су га. Са оним између треба повезати почетак и крај.
Овом кратком духовном поуком хтела сам да нагласим да је у филму баш тако, са аспекта православља. Ми имамо, рецимо, у неким житијама светитеље који су добровољно одлазили у смрт. Али то нису могли сви, нарочито ако је смрти претходило стравично мучење. Овде на почетку видимо колебљивост од смрти, чак очај, што је све неприпремљеност. Тако је почетак јасно повезан са крајем, док је све између пут који се морао прећи. Али нова крв која се има пролити сад је света и, уместо рата, доноси мир и љубав - Силу над силама која управља светом.
Да, филм има доста тога што пружа гледаоцу, где улазак новог нимало не нарушава већ обогаћује, кад се охристовљује.
Што се крсног знака тиче код сестра Јоване стоји овако појашњено:
http://svetosavljemoje.blogspot.rs/2012/03/blog-post_6142.html
Код сестре Огњене овако:
https://duhovnaterapija.wordpress.com/2015/07/27/krst/