Рај и пакао

 

 

Радость праведных о Господе. Триптих, (центральная часть). Васнецов Виктор (1848-1926)

 

Старца је посетио и један човек желећи да са њим разговара о проблемима везаним за његову децу. Неправедно се жалио да деца непоштено поступају према њему. Старац је покушавао да га увери како проблем треба да размотри са духовне тачке гледишта:

- Теби ће користити уколико буду неправедно поступали према теби, јер ћеш зато после смрти бити награђен.

Човек је на то рекао:

- Оче, ја не верујем да пакао, рај и живот после смрти уопште постоје. Једино верујем у постојање неке натприродне силе.

Старац му је са осмехом одговорио:

- Добро, и то је боље него ништа. Уколико Христос и живот после смрти не постоје, зар ти мислиш да су луди сви ови монаси и монахиње који су се одрекли света и живе на усамљеним местима? Осим тога, и пакао и рај постоје. Наша душа доживљава и једно и друго јер су то духовна стања, а не нека места на којима пламти ватра или певају птице. Даћу ти један пример.

Претпоставимо да спаваш и сањаш да се спремаш да нешто украдеш. Одједном, у твоју душу се увлачи страх јер мислиш да би неко могао да те види. И заиста, људи су те видели и покушавају да те ухвате. Почињеш да бежиш, јер страхујеш да би могао бити ухваћен и погубљен. Такве помисли изазивају осећања патње и стрепње. Твоја душа испуњена је очајањем, разочарењем и страхом због онога што би ти се могло догодити. У сну почињеш да се знојиш и да се преврћеш по кревету, а онда се сасвим изненада будиш. Схваташ да је то био само ружан сан, ноћна мора и постепено се смирујеш. Оно што је твоја душа доживљавала током тих неколико тренутака био је пакао, односно доживљај душевног мучења. Твоја душа је била обузета страхом, ужасом, патњом, стрепњом, очајањем и разочарењем.

Пакао није место на којем се душе кувају у котловима него стање у којем ће се душа наћи након што напусти тело. Тада ћеш схватити истину и патићеш јер ниси поверовао Христу и Његовој проповеди о животу после смрти. Душа ће тада бити далеко свеснија кривице због својих поступака и доживљаваће непријатна осећања страха, ужаса, стрепње, очајања итд.

Исто се може применити и на рај. Замисли да имаш сина којега много волиш и да је он током многих година радио на бродовима. Док спаваш, сањаш да се твој син вратио. Дубоко си дирнут и испуњен неизмерном радошћу. Трчиш према њему, грлиш га и љубиш. И док је твоје срце преплављено срећом, изненада се будиш и схваташ да је то био само сан. Разочаран си и враћаш се у стварност. Твоја душа је на неколико тренутака осећала укус раја, односно, била је испуњена радошћу и љубављу.

Дајући ти ова два примера, желим да ти покажем да постоје и пакао и рај. Ми их можемо делимично доживети још у овом животу, али ћемо их потпуно и целовито осетити тек након смрти. Слична стања постоје у нашој души, зависно од њене природе. Уколико душа има нечисту савест и ако је обузета страхом, ужасом, стрепњом, очајањем, љубомором или клеветом, она постаје обитавалиште пакла. Међутим, ако душа осећа љубав, радост, доброту, наду, веру, умереност и смирење, онда постаје обитавалиште раја.

 

"Сузе за свет"

 

Преузето

 

Пост и молитва

 

 

Није лако овладати бестидним стомаком, будући да је он бог за оне које је савладао. Немогуће је да није крив онај ко му се повинује. Међутим, није опасно само насићавање, већ и гладовање. Јер, уколико ми у току многих дана не кушамо храну, униније ће нас, нашавши места код нас, нападати и наше ноћно бдење ће преобратити у сан, а дневну молитву у телесне помисли. Тако ми нећемо стећи никакву корист због сна, већ ћемо претрпети већу штету од телесних помисли. Осим тога, као они који посте више од других, почећемо да високо мислимо о себи и да понижавамо слабије, што је горе од сваког прегрешења.

Уколико неразуман земљоделац са многим издацима обради поље, али га не посеје, потрудиће се себи на штету. Тако ћемо се и ми потрудити против самих себе уколико тело припремимо са великом трудом, а не пружимо му речи молитве. Уколико сиромашан земљоделац посеје семе по необрађеном пољу, пожњеће чичак уместо пшенице. Тако ћемо и ми донети плод греха, а не праведности, уколико телу које не исцрпимо постом пружимо речи молитве. Јер, и тело је од исте земље. Уколико га не обрадимо са истом марљивошћу као и земљу, оно никада неће донети плод правде.

 

Свети Марко Подвижник

 

 

Крик за Србију

 
"Од Другог светског рата систематски се ради на уништавању српског села. Радника можеш да уцениш, да га натераш да мисли и оно што ни у сну није снио. Сељак је независан, има свој посед, изворе прихода, свој став. Наравно, као такав неподобан је властодршцу. Коме треба поданик који мисли? Пошто сељак није хтео под корбач, узели су му децу. Од богатог и независног сељака направили су сиромашног радника, зависног по сваком основу. Данас смо богата земља пуна сиромашних грађана. Отуђени смо од Бога, традицију презиремо, сиромаштва се не стидимо, кукање нам је једина радна навика."
 
 

Родитељ је на небу

 

 

Деца и светитељи држе Те, Господе, остали се бунтују против Тебе.

Деца и светитељи граница су између царства бића и сени небића.

Стараоци се називају родитељима и бацају Твоју децу с високе стене у понор.

Стараоци уображавају, да су они родитељи, па управљају децом Твојом као својом имовином. Заиста, не управљају него криве и ломе.

Туђа су деца, стараоци, коју сте присвојили, и одговараћете за крађу и разбојништво.

Није ваш живот ни онај што је у вама, нити онај, коме сте ви послужили као канал.

Туђе је све, осим зла у вама, и одговараћете за крађу и разбојништво.

Одговараћете за крађу, јер сте туђе назвали својим, и за разбојништво, јер сте туђе осакатили и порушили.

Нема родитеља на земљи. Родитељ је на Небу. На земљи су само стараоци. Они, што себе називају родитељима на земљи, лопови су и разбојници.

На земљи су само стараоци; и то је превелика част.

Дато вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има. И то је превелика част.

Блаженији је онај, ко се никад није родио, и коме никад ништа није поверено у старање него ви, ако је ваше старање саблазан и умртвљење душа.

Зашто се радујете деци, ако не мислите бдити над њима као над ангелима небесним? Зашто кукате за њима, кад вас рано оставе и побегну к ангелима? Туђему сте се радовали, и за туђим кукате.

Не старајте се само о осигурању тела ваше деце, јер то и лисице чине са лисичићима. Него се старајте о Богу у деци вашој. Састарани Бог постараће се за све остало. И оно што с муком сабирате деци својој, Он ће им без муке сабрати, брзо и лако.

Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, и срећу, и здравље, и благостање.

И ако сву земљу оставите остављеним од Бога, оставили сте прегладним, који ће све појести и помрети од глади.

Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света.

Старајте се о туђој имовини боље него о својој, и награда ваша биће неизмерна.

Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који Му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове.

Кроз децу гледа Цар зачуђено у вас, и чека ваше одговоре.

Ако одговори буду смртоносни, Цар ће се повући из деце ваше, и ви ћете се старати о лешевима.

Деца и светитељи држе Те, Господе мој, остали се бунтују против Тебе. Деца и светитељи су Твоје кушање света.

Пази, душо моја, пази и не погреши.

 

Свети Владика Николај

„Молитве на језеру“

 

 

Подражавање херојима

 

 

 

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом.

Ако си распет као разбојник, онда признај Бога као благодарни...

Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет...

Ако си Јосиф из Ариматеје, умоли тело од оних који су га распели,

твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово).

Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању.

Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована, плачи рано

ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса...

Буди Петар или Јован, потеци ка гробу.

Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме.

Познај и оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој

двоструког силаска?

У чему смисао?

Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће?

 

Свети Григорије Богослов

 

 

Зашто су празне колевке

 
Предавање магистра Биљане Спасић на тему "Зашто су празне колевке?" Мноштво алармантних података, изнесених са болом у души, који су многим присутнима натерали сузе на очи...
 
 

Не суди

 

 

Када видиш да се порочан човек радује, да се преузноси, да побеђује своје непријатеље, да уклања оне што га вређају, да не трпи никакву штету, да му са свих страна притиче богатство, да га сви поштују и да му ласкају, док се ти налазиш у сасвим супротном положају, јер те вређају, клеветају и смишљају ти зло, немој да мислиш да се налазиш међу одбаченима, него, гледајући на Павла који је имао исти удео као и ти, високо уздигни свој ум, обнови своје помисли и не препуштај се очајању. На основу овдашње среће или несреће не суди о томе ко је пријатељ а ко непријатељ Божији него, када видиш да неко живи праведно, да подноси неку болест и да гледа на оно што је благочестиво, назови га блаженим и сматрај достојним надметања, макар био окружен безбројним оковима, макар непрестано живео у тамници, макар био слуга недостојних, макар био сиромашан, макар радио у рудницима, макар подносио неку другу невољу. Блажен је такав човек, чак и ако би му ископали очи, чак и ако би га спалили или постепено уништили његово тело.

 

Свети Јован Златоусти

 

О посту

 

 

Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана.

Примите пост са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно.

Болесници примите мајку здравља. Здрави - осигурање вашег здравља. Упитајте лекаре, и рећи ће вам како ништа није толико сумњиво и несигурно као здравље. Због тога савесни помоћу поста настоје да сачувају своје здравље и да се избаве од разрушавајуће тежине угојености тела.

Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, с друге стране, целог живота свога мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране.

Уосталом, шта је лакше за тело, да проведе ноћ са једном лаком вечером или да легне у кревет оптерећено многоједењем? Може ли тако да се одмори или ће се сву ноћ окретати претоварено и намучено? Којим бродом један капетан може лакше да управља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? Онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура? Тако и тела, када се муче од много хране, лако подлежу болестима. Док када се хране лако, одржавају своје добро здравље.

Погледајмо историјско питање поста, да видимо како је поштован од стране Светитеља и колика је добра донео.

Боговидац Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попење на врх горе Синаја и да прими од Бога плоче са десет заповести. Не би имао ту смелост да се приближи врху, који се димио од божанског присуства, да се није био наоружао постом. Постио је, и тако је могао да разговара са Богом.

Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: „Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби.“

Код великог јунака Сампсона, шта је било оно што га је чинило непобедивим? Пост! Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: „Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће“. Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.

Пост рађа Пророке. Ојачава моћне. Умудрује законодавце. Наоружава јунаке. Вежба борце. Одбија искушења. Станује заједно са трезвеношћу и чистотом. У ратовима чини подвиге а у време мира учи тиховању. Освећује посвећене и усавршава свештенике. Нико не може да се приближи Жртвенику и да заврши божанску Литургију, а да претходно није постио.

После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.

Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

Пост појачава молитву. Постаје крило њено на путу ка небу. Пост је мајка здравља, васпитач омладине, украс стараца, Он је сапутник путника и сигурност оних који живе заједно.

Муж нимало не сумња у супружанску верност своје жене, кад је види да другује са постом. Жена не копни од љубоморе, када види свога мужа да пости.

Ко је икада претрпео штету од поста? Прорачунај економски стање куће своје за један дан поста. А израчунај и за један обичан дан. Тако ћеш се лако уверити, колико велику добит имаш од поста.

Помисли да и порезници оставе пореске обвезнике да мало времена живе мирно и неометани. Нека дозволи дакле и тело један мали предах устима. Нека учини једно мало примирје оно, које када се наједе, мудрује нешто око уздржања, а кад гладује, заборавља оно што је раније примило.

Онај који пости нема потребе за позајмицом. Нити је принуђен да плаћа камату. Пост постаје разлог да се човек весели. Јер као што жеђ чини слатким пиће и глад пријатном трпезу, тако и пост чини јела укусним.

Ако хоћеш, дакле, да ти трпеза буде пријатна, прихвати промену коју доноси пост. Ако си, пак, увек окружен богатим јелима, чиниш неправду себи, јер уништаваш пријатност неумереним уживањем.

Ништа нема, што не досади сталном употребом. Док, насупрот, често желимо она јела, која ретко окушамо. Стога нам је и Творац наш измислио разноврсност у нашем животу, тако да бисмо осетили пријатност од свих блага Његових. Погледај шта се догађа у природи: Сунце зар није светлије после ноћи? Сан зар није слађи после бдења? Здравље зар није више пожељно после страдања од болести? Тако и трпеза бива пријатнија после поста. Ово дабоме важи за све. И за богате, који имају обиље јела. И за сиромахе, који располажу оскуднијом храном.

Да се сећаш и да се бојиш примера оног богаташа из јеванђелске приче. Стална уживања одвела су га у вечни огањ. Овај богаташ није био осуђен за било какву неправду. Међутим због комфора и разнежености коју је уживао, као и због његове индиферентности за сиромаштво Лазара, кажњен је тако тешко. Насупрот томе, пост и трпљење у страдању зар нису били, оно што је даровало покој Лазару? Прича не говори за њега (неке) друге врлине, до само за ове наведене. Оне (пост и трпљење) уздигле су га и успокојиле у наручју Авраама.

Пази, дакле, и ти, можда, док сада пијеш различита пића и одвраћаш се од воде, касније ћеш зажелети једну кап њену, као онај богаташ. Никоме ништа није било што је пио воду. Нико се није опио. Нико није осетио главобољу и вртоглавицу. Док, насупрот, лоше варење, које нужно прати неумерене и луксузне вечере, ствара страшне болештине.

Живот Часног Претече био је један непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он „највећи од рођених од жене“.

Пост је подигао до трећег неба и апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.

Међутим, за све врлине, за врхунски пример и образац имамо самога Господа. Господ Исус Христос, дакле, после четрдесетодневног поста почео је своје дело на земљи. Прво је утврдио и наоружао тело, које је примио нас ради, постом, а затим допустио кушања од стране ђавола. Слично и ми, постом да се припремимо и увежбамо у нашој борби против духовних непријатеља.

У једном сумњивом ратничком сукобу, присуство неког савезника уз страну једнога, доводи до пораза другога. Дакле, дух и тело налазе се у стању (сталног) сукоба. Коме ћеш бити савезник? Ако си савезник телу, ослабићеш дух. Док, ако си савезник духу, потчинићеш тело. Уколико желиш да ојачаш свој дух, кроти тело постом. Апостол Павле пише: „Уколико се наш спољашњи човек (дакле тело) распада, толико се унутрашњи (дакле дух) обнавља“.

Мојсије, да би по други пут примио таблице закона, морао је поново да пости.

Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.

Али и Исав, шта је било оно што га је унизило и учинило слугом брата његова? Није ли то било једно јело? Ето, за њега је и продао своје првенаштво.

Који су, опет, оставили своје лешеве по пустињи? Нису ли их оставили они који су тражили месо да једу и удобни живот Египта? Док су дакле Израиљци били задовољни само са маном, побеђивали су своје непријатеље и нико се од њих није разболео. Међутим, када су се сетили лонаца са месом и пожелели поново ропство египатско, кажњени су. Помрли су у пустињи и нису се удостојили да виде земљу обећану.

Зар се не бојиш и ти тога примера? Зар не мислиш да ћеш можда због многоједења остати испред закључаних врата небеске земље обећане?

Пророк Данило не би видео божанска виђења, да није очистио душу своју постом. Уживање обилне и мрсне хране ствара у души испарења, која, као неки густи облак дима, сметају уму да види сијање Пресветога Духа.

Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Господ поводом ђавоиманог младића.

Насладом, пијанством и разним спремањима запаљује се и свака врста раскалашности. Трка за уживањима претвара људе у „пастуве“. Пијанство изазива и страшне изопачености, постаје узроком да развратници траже жену код мушкарца и мушкарца код жене (тј. да падају у мужелоштво и лезбејство).

Пост регулише и брачни живот. Спречава распустност и намеће усаглашено уздржање, да би се супружници посветили молитви.

Не ограничавај, међутим врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: Да никоме не учиниш неправду. Да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.

Свето Писмо наводи: „Тешко онима који се опијају без вина“. Такво пијанство је, примера ради, гњев, који наводи душу да презире. И страх такође, који паралише разум. Уопште, свака страст која помрачује ум, јесте пијанство. Гневљив човек се опија својом страшћу. Не мисли кога има испред себе. Као да се бори у ноћи, граби шта стигне, спотиче се о свакога. Не зна шта говори, псује, удара, прети, проклиње, виче...

Ако, дакле, хоћеш да стварно постиш, треба да избегаваш сваку страст.

Пази и још нешто: Да сутрашњи пост не буде повод за банчење данас. Не уништавај данашњом распустношћу сутрашње уздржање. Нико, када жели да се ожени законитом и чедном женом, не прима најпре у своју кућу лица сумњиве моралности. Јер чедна и поштена жена не пристаје да станује заједно са особама изопаченим и неморалним.

Тако дакле и ти. Са очекивањем поста, не примај развратно пијанство, које је мајка бестидности, пријатељица срамотних шала, спремно на сваку неморалност. Пост и молитва неће хтети да станују у души која је упрљана банчењем. Господ прима у божанске обитељи онога који пости. А гнуша се пијанца као богохулног и грешног. Ако, дакле, сутра дођеш овде и заудараш на вино, како да сматрам за пост твоје банчење? Где да те поставим? Међу пијанце или међу уздржљивце? Банчење које је претходило, показује те као пијаницу, док уздржање које си почео, као постника. Са остацима пијанства, од твог поста нема користи.

Пост не врши утицај само на појединце. Утиче и на целу заједницу. Усаглашава и умирује брзо све људе. Намеће тишину неартикулисаним гласовима и вици, изгони свађе и препирке, удаљује (од људи) осуђивање и оговарање.

Присуство којег учитеља зауставља тако брзо неред и вику деце? Чим се појави пост, сваки немир у граду аутоматски престаје.

Ко може да настави лумперај и забаву у време поста? Ко може да споји пост и развратне игре? Недоличан смех, разблудне песме и неурачунљиве игре, удаљују се од града, чим стигне пост као неки строги судија.

Када би сви послушали савете поста, владао би савршени мир у читавом човечанству. Не би устајала једна држава против друге. Не бисмо имали ратне сукобе нити произвођаче оружја. Не би постојали судови нити затвори. Пуста места не би држала злочинце, нити градови клеветнике, нити мора гусаре.

Када би владао пост, наш живот не би био препун уздаха. Јер он би научио све не само ограничењу расипничког живота, него уклањању и од многих других зала. Научио би их потпуном избегавању и уклањању од среброљубља и грамзивости, славољубља и сластољубља. Ако се ослободимо свега овога, живећемо у миру и светињи.

Ако нам, дакле, таква добра дарује ова царица врлина, примимо је без икакве намрштености, без икаквог гунђања. Сви ватрено испоштујмо духовну трпезу коју нам поставља пост, чистећи нас и припремајући нас за вечну божанску радост у рају. Амин.

 

Свети Василије Велики

 

 

 

Три млада Србина

Када би нам неко испричао причу о седамнаестогодишњем принцу који је једним својим опредељењем изменио читаву историју свог народа, или о његовом вршњаку, кнежевом сину, који је државни пораз претворио у победу, или о још једном њиховом вршњаку који је у тим годинама на своја плећа преузео терет и црквених и државних послова, и притом постао највећи књижевник свога рода, вероватно бисте помислили да се ради о некој од традиционалних бајки. И заиста, само у бајкама постоје такви див-јунаци који побеђују све препреке и чине чуда. Када бих вам, међутим, рекао да нису у питању јунаци из бајки, већ конкретне личности из ваше историје, претпостављам да бисте се силно изненадили. Да ли је могуће да су дечаци од 17 година (у)чинили такве подвиге? Да, то се заиста догодило у српској историји, не једном већ више пута, а за ову прилику издвајамо само тројицу од таквих младића: Растка, Стефана и Рада.

Растко Немањић - Свети Сава

Расткова богочежњивост и његово јеванђељски преписано опредељење за Царство небеско дефинитивно су усмерили ход српског народа кроз историју. Пре Растка нисмо били сигурни којим ћемо путем; после њега „ми знамо свој пут“ (А. Шантић). Растко је постао морални образац младог човека који одбацује лажне одговоре од овога света на крајња егзистенцијална питања и трага за коначним решењима. Свети Сава, такође, за сва времена оставља пример родољубља које промовише принцип да не постоји индивидуална срећа без обавезе бриге о ближњем свом. Свети Сава остаје и ненадмашан организациони геније, који је показао како се уређује манастирски живот и Црква у целини, како болнице, школе, законоправила и држава у целини. Он је свакако и један од највећих задужбинара у српској историји, као и велики инспиратор немањићког подизања задужбина широм православног света.

Растко је једна од највећих тајни не само српске већ и светске историје.


Деспот Стефан Лазаревић - Свети Стефан Високи

Стефан Лазаревић, „господин свих Срба, Подунавља и Зете“, „деспот Краљевине Рашке“, како су га суседи називали, једна је од највеличанственијих личности европске историје. Он је храбри младић који уз помоћ своје мајке стаје на чело државе када је она поражена на бојном пољу и када је њена елита потпуно уништена. Он је ратник у најбољој немањићкој војничкој традицији која почиње са великим жупаном Стефаном Немањом и његовим сином краљем Стефаном Првовенчаним. Он је мудри државник који води рачуна о опстанку свога народа, велики геополитичар који уме да пронађе место у свету за своју државу, војсковођа који ослобађа део по део окупиране територије чим му се за то укаже прилика. Он је витез каквог нема, који побеђује на западним витешким турнирима. Он је просвећени монарх о коме сањају философи и политички мислиоци кроз читаву историју. Он је творац српске ренесансе у исто време, ако не и пре, када се овај духовни полет одвија и на Западу. Он на свој двор и у српске манастире привлачи уметнике са свих страна православног света, отвара преписивачке школе и постаје мецена свеукупне културне обнове. Он је велики задужбинар и утемељивач Српског Београда као престонице, кога је изнова саградио и заветовао Пресветој Богородици. Он подстиче развој и других урбаних центара (Ново Брдо, Ресава), у којима развија привреду и просвету, отвара болнице и подиже цркве. Он је најбоље остварио програм Србије изнад Истока и Запада, који је у основи немањићка културолошка формула знатно касније дефинисана у делима Светог Николаја Српског.


Владика Раде Петровић - Петар други Његош

Тако млад стао је на чело и Цркве и државе. Установио је Сенат, стајаћу војску, Гарду и порез у Црној Гори. Послао је десетине питомаца на школовање у Београд и у српској престоници штампао своју „Лучу“. Неговао је непревазиђен култ слободе и независности српског народа и његове државе. Био је велики пријатељ са Илијом Гарашанином, творцем српског националног програма из средине 19. века, о коме је говорио да „нема ниједног Србина којег Српство више искрено љуби и почитује“. По том плану ослобођења и уједињења свих српских земаља Његош би се нашао на челу обновљене Српске Патријаршије.

 

Три српска младића

Између ова три српска великана постоји приличан број сличности.

Сва тројица потичу из светородних породица и династија: Растков отац је Свети Симеон Мироточиви, Стефанов Свети кнез Лазар, а Радов стриц је Свети Петар Цетињски. Сва тројица са 17 година добијају државне управљачке послове: Растко Немањић хумску земљу, Стефан Лазаревић покосовску Србију, а владика Раде Црну Гору и Брда.

Сва тројица морају да мире завађену браћу: Свети Сава своја два рођена брата - Стефана и Вукана, деспот Стефан две велике владарске куће - Лазаревиће и Бранковиће, а Петар ИИ завађена црногорска племена. Сва тројица врше епохалну законодавну делатност у својој држави: Свети Сава саставља „Законоправило“, свеобухватни зборник грађанског и црквеног права, деспот Стефан Закон о рудницима и Статут града Новог Брда, а владика Раде Законе отачаства. Све најважније државне одлуке сва тројица, као што је одувек био обичај у Срба, доносе на црквено-народним саборима (један од највећих у историји је свакако Жички сабор из 1221. на коме Свети Сава утврђује праву веру, као и онај из 1427. у Сребрници код Страгара (испод Рудника) на коме деспот Стефан проглашава Ђурђа Бранковића за свога наследника, док је један такав сабор високодостојно описан у Његошевом „Горском вијенцу“).

Сва тројица су велики задужбинари и организатори црквеног, школског и књижевног живота свога доба.

Сва тројица су врхунске дипломате: Свети Сава обилази сва најважнија државна и верска средишта свога доба, деспот Стефан мудро руководи опстанком вазалне државе између Отоманске империје и Угарске краљевине, Његош се везује за царску Русију. Свој тројици највећи идеал је била државотворна независност српског народа.

Ова три имена представљају и тројицу највећих књижевника српскога језика. "Житије Симеона Мироточивог“ од Светог Саве, „Натпис на мраморном стубу на пољу Косову“ и „Слово љубве“ Деспота Стефана, као и Његошева трилогија: „Горски вијенац“, „Луча микрокозма“ и „Лажни цар Шћепан Мали“ бисери су српске књижевности и врхунска остварења европске и светске књижевне баштине.

Коначно, сва тројица су били изразите духовне и телесне лепоте, православни племићи и национални јунаци какви су описани још једино у бајкама, што нас враћа на почетак наше приче: из каквог невероватног света долазе ова три младића и зашто ни о једном од њих још увек немамо снимљен нити један српски филм?

 

Бошко Обрадовић

Извор

 

Светосавац и Јеховин сведок...

... на тему: Куда идеш, брате Србине?

 

Исус Христос Спаситељ наш

 

Велики си, Господе, и чудесна су дела твоја, и никакава реч није у стању да опише чудеса твоја!

Шта је грех??? Грех је не ићи Христовим путем!!!

Сачувај свој дом од зла!

Како?

Недај му да уђе у твој дом!

Ако ипак уђе?

Недај му да га остави, већ нека га носи са собом, кад из твог дома изађе.

Куцаш на врата, ја изађох. Опа! Ниси мене очекивао. Ко сам сад па ја? Знаш да је то кућа старијег брачног пара са девизном пензијом. Немају деце а и родбине, само даље. Твоје раширене очи без речи ме питају: "ко сам сад па ја"? Ниси знао да сам само дошао да им поправим антену. Али, шта је ту је. Збунио си се, ни добар дан, већ ме одмах питаш имамо ли Свето Писмо у кући. Кад ти рекох: "шта је то?", твоје лице се озари, и рече ми да је то књига коју свако мора имати у кући. А и да не бринем јер је не продајеш, већ ћеш нам поклонити.

Причаш ми тихо и све време се осврћеш, да видиш да ли нас неко слуша. Јел то припадаш неком пст! - тајном друштву које мора да се крије? Ако се крије, волео бих знати од кога? И ти си ми, брате, некако сав полулегалан!

Знам ја да су Твоји веома агилни кад улазе у српске куће, да прво испитају познају ли укућани Свето Писмо, па кад осете да га не знају напамет - онда почиње убеђивање и врбовање, док вам или не приђу или вас једноставно не отерају.

Такође знам и да са врата не објављујете: "Ми смо Јеховини сведоци" - него се представљате просто као "хришћани", па ако вам успе мисија, онда говорите који и какви сте хришћани.

Ушао си, послужен си, али и ја остах, па почесмо причу. Кажеш разочарање у православне свештенике и вернике, разочарање у Твој народ одвело те у ту секту. Да видимо, шта Те је разочарало: народ, кажеш, нема хлеба - а свештеници наплаћују "појање и кађење" у еврима. Владике развратне. Литургију ниси могао да пратиш, не можеш да стојиш, пола не разумеш, нико Те у Цркви није питао које су Ти духовне потребе, ни понудио ти Свето Писмо или неку верску књижицу бесплатно. Све се, велиш, свело на новац. Тебе је то наљутило и - отпао си!

Напади на православно свештенство много су старији од тебе и од мене и истрошени су аргументи. Православна Црква је организација као што је организација и Твоја "црква". И сам знаш да Твоја сабраћа нису анђели, знаш Ти то боље од мене. Али Православна Црква, као организација у којој има и лоших свештеника и лоших верника - има Небеску димензију: она је Тело Христово, она је заједница светих, дакле нешто много више од било које секте.

Верник који води свети живот, монах који је у светом послушању, свештеник који свето пастирствује, епископ који свето сведочи Реч Божју - то је православна Црква. Сви други који обесвећено живе - долазе у храм на стакленим ногама. Видети у њима православље - исто је што и бркати пчеле са трутовима. На таквим си ногама и Ти долазио - па шта би?!

Ти мени нема кога да поменеш, - ја ћу Теби поменути само три свештеника, а могао бих ти нанизати имена и свете животе још толико других, - Бог зна колико их има.

Први свештеник - Владика Николај! Не знам да ли си чуо за њега или икад имао прилике да што његово прочиташ. Да јеси - не би био где си! Сав свет и сав освећен! Епископ, песник, писац, философ, теолог - мучен и намучен, хапшен и интерниран, доспео до Дахауа, окончао век у Америци, сведочио Православну веру Христову између два велика рата духовно препородио овај народ. Свети Сава двадесетог века! Па што њега не потражи, што се за њега не распита. А и њему самом нико није туткао Свето Писмо и верске књижице у руке, него је он тражио, учио и радио на себи да би послужио народу. Није се скривао ни прикривао, није ускакао у куће из заседе, него писао књиге које ће се читати и кад нас двојице не буде на овом свету!

Дуги свештеник - отац Јустин! Назвали га "највишим храстом Православља". До краја Другог рата професор Универзитета, конфиниран у манастир Ћелије, више писао него дисао, сав у посту, сав у молитви, стално у сузама због свог несрећног рода! Прочитај његову "Срну у изгубљеном рају", па ћеш видети каква је срна био! Комунисти му нису дали да пређе преко манастирског прага, Бог им платио, али је зато створио дела која траже век да се проуче, венуо за Христом и увенуо. Шта је све њега болело од онога што се дешавало у Цркви: од раскола до слабе духовности свештеника, од неправди за које је још као млад монах писао, до стања у Цркви у комунистичком режиму... Па не скиде мантију и оде у секту, него у Вечно Царство Христово, као Светитељ! До душе, због најновијих догађања вероватно му се мошти у гробу окрећу и душа пред Христом клечи, али свој народ оставити неће.

Трећи свештеник - епископ Варнава (Настић), Србин рођен у Америци, дошао владици Николају из туђине, из пребогате земље, примио од њега монашки чин, с његовим благословом завршио Богословски факултет, постао и сам православни епископ! И то какав: успротивио се комунистима одмах после рата због духовног геноцида над српским народом. Хапшен, пребијан, пребациван из манастира у манастир, из затвора у затвор. Нудили су му чак и то да оде одавде јер је био амерички држављанин - али није хтео! Завршио мученички живот - под тешким и нерасветљеним околностима.

Ето, само њих тројицу да сагледаш - видео би шта је Православна црква. Дучић лепо каже: "Ствари имају онакав изглед, какав им да наша душа". Твоја душа, брате Србине, је хтела да види лоше у Цркви - али видела је себе, уплашила се и скренула на клизав пут. Није свештеник служио Литургију неразумно, па ти ниси могао да је пратиш, - већ Ти ниси служио Богу.

Кажеш да си се у секти преобразио. Не пушиш, не пијеш, веран си супруг, молиш се ујутру и увече, дајеш хвалу Богу пре оброка, идеш редовно у "твоју цркву", читаш Библију и знаш делове напамет. Пази, једини ти у згради читаш Библију! А остали - све грешник до грешника! Па кад тако читаш Библију, пронађи оно место у коме се види како се моли Фарисеј хвалећи Бога што је задовољан собом, а како грешник вапије: "Боже, милостиви буди мени грешноме!" Па кога Бог благослови?

Велиш, нама православнима сви су криви и Турци и комунисти, само ми нисмо ништа криви. Ето, а шта фали што Срби гледају Сулејмана?

Ако Ти заиста не знаш шта су Турци урадили Православљу, онда ја немам шта да Те учим. Кажеш пореклом си из околине Ваљева. Па знај, ако ниси знао - Село Лелић у коме је храм где почивају мошти св. Владике Николаја о коме сам Ти причао добило је име по лелецима који су се дан и ноћ чули када су Турци поклали 16.000 српске нејачи у XVI веку у његово време. Да су променили веру као Ти - Лелић, би био Певић. Е, видиш, код Христа Бога је тако: Лелић на земљи - Певић на Небу!

Ти би да каменујеш! Око тебе је све разврат и блуд кажеш, а мало пре ми рече да си најзад срећан у четвртом браку са женом која Те разуме. Сва срећа сто си само "Јеховин сведок", да си којим чудом Јехова, па Ти би брате Србине, све претворио у дим и огањ, Содома и Гомора би била прича за децу.

Једва чекаш да Србија уђе у Европску Унију и да Запад заведе ред. Вероватно да свештеници као њихов фратар у Филаделфији крштава кућне љубимце и уводи у Христову веру псе, мачке и папагаје!!! У Холандији венчава мушкарце, па не зна ко му је млада а ко младожења. Што не идете у Ватикан, па објасните папи да греши што се сматра непогрешивим, реците му да Син Божји не може имати заменика. И немојте ви "евангелизирати" наш народ. То што треба учинио је Свети Сава далеко пре вас. Поправљајте ви те друге на Западу, немојте нас и не перите нас том вашом водом.

Оде Ти не баш тако весео као што си ушао. Кад си изашао, бака ме пита: "Је л` то он рече да је неки сведок?" - "Јесте бако, јесте". "Е, тешко оном коме он сведочи", - рече стара жена.

Ја тебе нећу поправљати, као што ти хоћеш мене.

Ми немамо воље ни памети то да поправљамо, морамо прво себе поправити у Цркви Христовој, кроз Христа. Морамо молити Бога да силом Духа Светога, сваку воду, и ону давно устајалу, почне да претвара у најслађе вино, вино радости нове, вино у душама људским.

Молићу се Господу Христу да Те уразуми, да Ти пехар душе умије и у њу наспе од тог вина.

Мудрошћу и речима брата Благоја, одговоре давао

раб Божји Ђорђе Сандић

 

 Извор

 

 

У гневу Мојему ударих те

Слика са интернета

 

Нек се радује земља српска! Најпре ју је ударио, па онда помиловао.

Заиста, судба наша проречена је у Библији.

Јер, многе речи које је тамо говорио Господ народу израиљском, као да је говорио српском. Тако се подударају са судбом нашом. Ево шта је рекао преко славнога пророка Исаије: У гњеву мојему ударих те, и по милости мојој помиловаћу те. (Ис. 60, 10).

Зашто си се разгњевио на нас, Господе небески?

Разгњевих се, зато што кад вам дадох све што вам срце искаше, ви се осилисте, али не за истину, него да идете из зла у зло, нити хтедосте знати за ме. Све учинисте онако како у прастаро време учинише Јевреји, како вам сведочи мој славни пророк Јеремија (Јер. 9, 3).

Зато, што сте ме ви Срби попљували вашим хулним речима; што сте упрљали име моје горе од сваког имена вашим псовкама.

Јер, нико у паклу није чуо да је неко од Срба псовао сатану, или неког од његових демона, али су сви анђели моји на небесима чули са српских уста псовке имена мојега и имена мојих светитеља. Ако нађете једнога Србина који је псовао ђавола, ја ћу опростити стотини оних који су псовали име Бога Створитеља и Сведржитеља. Али нећете наћи. Дакле, сатана са својим ђаволима био је у већој части код вас него ја, ваш Творац и Отац. Зар је то мала ствар, због које сам се разгњевио?

О, Господе благи, опрости нам, и кажи нам зашто си се још разгњевио на Србе?

Зато, што су се нова господа српска стидела да иду у храмове на молитву; и што су се стидела да величају име моје на високим школама; и што су почела обожавати дела моја место мене, Створитеља неба и земље; и што су напустили слављење мојих анђела и светитеља па су почели славити смртне људе; и што су се повели за најлуђим безбожницима и најзлобнијим јеретицима у свету, примајући и понављајући луде речи њихове, и читајући и пишући безумне књиге, које су путовођ за пакао. Стара српска господа друкчије су мене поштовала и друкчије српски народ учила. Кажите ми, зар је то ситна ствар због које сам се разгњевио? Реците ми, кад би ви позвали госте у свој дом, па гости се најели и напили, па почели ружити домаћина, а уважавати слуге и слушкиње, и сто и столице, и лонце и чиније - зар се ви не бисте разгневили?

О, Господе, заиста су тешки греси наши. Но, нека буде милост Твоја већа од греха наших. Опрости нам, благи преблаги, и снисходи слугама Твојим и реци: зашто си се још разгњевио на Србе?

Зато, што сте ми досадили са вашом кукњавом кад вас ударим и са вашим безобразлуком кад вас помилујем. Кад би неко од вас, са иоле разума и поштења, чуо од анђела хранитеља који иде уз вас и прате живот свакога од вас, кад би могао све чути што ја чујем, о гресима вашим у браку, па о гресима у дућанима, па о гресима на међама у пољу, па о гресима у шумама, па о гресима у судницама, па о гресима по школама, па о гресима и свештеника мојих, па о гресима у касарнама, па о гресима у водећим врховима; кад би неко од вас људи све чуо, све сазнао, све оценио и, по правди пресудио, заиста вам кажем пре би вечна пропаст дошла на тај народ него суза на око.

Ај, браћо моја, како је тешко судити се са Свевишњим! Он је, ваистину, увек прав, а ми увек криви. Срећа је наша што је Његова милост свагдашњи пратилац Његове правде. Та да је правда Божја сама силазила на ову грешну земљу, без милости, давно би био смак света. У гњеву мојему ударих те, а по милости мојој помиловах.

Ето, то се догађало много пута са Израиљцима. А сва наша прошлост сведочи нам да се то догађало више пута и са Србима. Више пута Господ нас је ударио у праведном гњеву своме и помиловао по превеликој мудрости својој. Зато вам кажем: читајте Свето писмо, да бисте разумели историју српску. Читајте Библију да би на мрачном путу судби људских имали свећу у рукама.

И потрудите се, да ничим не изазивате гнев Господњи. Он је, истина, спор на гнев, и не плаћа сваке суботе као гневни човек, али кад се разгневи, сагорева људе као пламен стрњику.

О браћо моја и сестре, мислите сваки дан и сваку ноћ о гневу Господњем и о милости Његовој у животу вашем личном и у животу народа вашега. И трудите се свим прописаним начинима: мислима, делима, речима, молитвама, покајањем и скрушеношћу, да имате уза се Бога милости, а не Бога гњева. Један смењује другога. Но, Бог милостиви нека је с вама и ви са Њим на век века. Амин.

 

Владика Николај Велимировић

„Кроз тамнички прозор“

(глава IX)

 

 

У човеку постоји сакривена сила

 

 

У овим тешким годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно што не може, треба остављати на вољу Божију, каже Светогорац.

Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица...

Хоћу да кажем да све отуда полази. Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни према свом завичају, ни према својој отаџбини. И то је оно што неки желе да униште, зато и стварају дух немара...

Гледај у узрок. Можда ћемо морати да преживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Наступило је отпадништво (апостасија) и преостало је још само да дође „син погибли“ (2.Сол.2,3). Свет ће се претворити у лудницу...

Видећемо како се збивају најневероватнији, најбезумнији догађаји, али је добро само то што ће они веома брзо смењивати један другога. Екуменизам, заједничко тржиште, једна велика држава, једна светска влада, једна религија, скројена према њиховој мери – такви су планови мрачних сила.

Мене узнемирава владајући спокој. Нешто се спрема. Ми још нисмо схватили како треба, ни то у каквом времену живимо, ни то да ћемо умрети. Шта ће из тога произаћи, не знам, стање је јако тешко. Судбина света зависи од неколико људи, али Бог још увек држи кочницу. Треба се много и са болом молити, да би се Бог умешао у оно што се дешава… Време је јако тешко.

Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Страшно! Наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша… Постоји велики немир. Све се помешало! Народу је глава потпуно помрачена.

Па ипак, без обзира на то врење, ја осећам у себи неку утеху, неку увереност. Ипак има хришћана у којима почива Бог. Има још Божијих људи, људи молитве и свеблаги Бог нас трпи и поново ће све довести у ред.

Не бојте се! Ми смо преживели толико невоља и нисмо нестали. Зар ћемо се уплашити буре која треба да се разиђе? Нећемо умрети ни сада! Бог нас воли. У човеку постоји сакривена сила за случај потребе. Тешких година ће бити мало. Само једна олуја...

Не узнемиравајте се нимало, јер је над свиме Бог, који управља свиме и поставиће сваког на клупу за оптужене да би дао одговор за учињено, у складу са чиме ће свако и добити награду од њега. Биће награђени они који су на неки начин помогли добро а биће кажњен онај који чини зло. Бог ће на крају крајева све поставити на своје место, али ће свако од нас дати одговор за оно што је урадио у те тешке године молитвом, добротом...

Данас се труде да разруше веру и за то да би се здање вере срушило, ваде помало, по камичак. Али свеједно су за то рушење одговорни сви: не само они који руше већ и ми који видимо како се руши вера и не трудимо се да је укрепимо. Затим ће ти кваритељи смишљено да нам задају још више тешкоћа, да се озлобе на Цркву, монаштво.

Садашњој ситуацији је могуће супротставити се само духовно а не по светски. Олуја ће да се појача још мало, да избаци на обалу сво ђубре, све непотребно, а затим ће ситуација да се разбистри. И једни ће добити чисту награду а други ће да плате дугове.

Данас је много таквих, који се труде да искваре све: породицу, омладину, Цркву. У наше време радити за народ је – исповедништво, јер држава војује против божанског закона. Закони које она доноси су против закона Божијег. Али ми смо одговорни за то да не дамо непријатељима Цркве да све униште.

Чак сам био у прилици да слушам и како свештеници говоре: „Немојте се ви тиме бавити, то није ваша ствар!“ Када би они молитвом долазили до таквог стања да се ни око чега не би бринули, ја бих им целивао ноге. Али не, они су незаинтересовани зато што желе да буду свима добри и да живе певајући. Равнодушност није дозвољена чак ни мирјанима а тим пре свештенству.

Искрен, духован човек не треба ништа да ради незаинтересовано. „Проклет сваки који немарно ради дело Господње“, говори пророк Јеремија (Иер. 48,10)… Сада је рат, духовни рат. Ја треба да будем напред. Колико марксиста, колико масона, колико сатаниста и свих других! Колико бесомучних, анархиста, прелешћених… Ја видим шта нас очекује и то ме боли. У грлу ми је горчина од људске боли...

Влада дух млакости, јунаштва уопште нема! Сасвим смо се искварили! Како нас Бог још трпи? Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Не рата. Већина и може само за параду. Безбожницима, хулитељима дају да наступају на телевизији. И Црква ћути и не одлучује те богохулнике.

А требало би одлучивати такве. Жао им је да их одлуче, шта ли? Хајде да не чекамо да неко други извади змију из рупе, да бисмо ми били спокојни. Ћуте због равнодушности. Лоше је то што су чак и људи који имају нешто у себи, почели да се хладе и говоре: „Зар ја могу да изменим ситуацију?“

Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. У овим тешких годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно што не може, треба остављати на вољу Божију. Тако ће нам савест бити мирна. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци.

Они су толико страдали за Отаџбину, а шта ми радимо за њу? Ако хришћани не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још бестиднији. Али данашњи хришћани нису борци. Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, па ко ће говорити?

Благодарите Богу за све. Потрудите се да будете мужествени (храбри). Подигните се мало. Знате шта подносе хришћани у другим земљама?… А код нас су многи тако равнодушни… Недостаје доброг расположења, подвига.

Али ако ми не почнемо да ратујемо против зла, ако не почнемо да разобличавамо оне који саблажњавају верујуће, онда ће зло постати још веће. Ако се не уплашимо, мало ћемо ободрити верне. И онима који ратују против Цркве ће бити много теже. У прошлости је наш народ живео духовно, зато га је Бог благосиљао, и свети су нам на чудесне начине помагали. И ми смо побеђивали наше непријатеље који су нас увек превазилазили бројчано. Ми сада говоримо да смо православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не живимо православним животом.

Лењо свештенство успављује народ, оставља га да буде какав јесте, да се не би узнемиравао. „Види, кажу они, ни у ком случају им не говори да ће бити рат или Други Долазак и да се зато треба припремати за смрт. Да се људи ни у ком случају не би узнемиравали!“ А други, од лажно схваћене доброте, говоре: „Не разобличавајте јеретике, да су у прелести, да бисмо показали нашу љубав према њима.“

Данас је наш народ умешен „на води“. Квасац није исти. Ако ја избегавам узнемиравање ради тога да не нарушим свој телесни покој, онда сам ја равнодушан према светињи! Духовна кротост је једно, а мекоћа због равнодушности – сасвим друго. Неки говоре: „Ја сам хришћанин и зато треба да будем радостан и спокојан.“ Али то нису хришћани. То је равнодушност, то је светска радост. Тај у коме постоје та светска начела – није духован човек.

Духован човек је – сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због те боли му се даје духовна утеха.

Говорим уопштено; хоћу да кажем колико нас је захватила равнодушност. Иди до неке школе и видећеш: ако отворени прозори ударају у зид од ветра тешко ћеш наћи једно дете да устане и затвори их како се не би разбили. Нека деца ће гледати у празно, нека гледати како се прозори разбијају, нека ће пролазити поред прозора као да се ништа не дешава. Равнодушност. Причао ми је један официр: „Бојим се да не могу да нађем ни једног поверљивог војника да чува складишта са горивом како се непажњом не би изазвао пожар.“

Писао ми је један полицајац: „Нисам могао да дођем јер сам био презаузет послом. Дежурали смо само нас двојица у целој области, а требало је, по правилу, да нас буде осморица.“ Чујеш ли ти то? Уместо да додају још двојицу, они остављају ону двојицу да буду сами!

Срећом, постоје и изузеци. Дође ми једном приликом један отац и каже: „Моли се за мога Ангела, јер ће га убити.“ Његовог сина упознао сам још као малог дечака, а сада је већ служио војску. „Зашто“, питам га, „шта се десило?“ „Отишао је једном“, каже ми, „и затекао остале да играју карте док су били на дужности. Опоменуо их је, али га нису послушали, касније је поднео извештај и један од њих му сада прети да ће га убити.“ „Види“, кажем му ја, „да ће га убити – неће. А ја ћу да се молим да Ангела не отерају на војни суд што и он није играо карте!“

Чуо сам за још један случај и рекао: „Хвала Богу, још постоје људи који брину за отаџбину.“ Кад су Турци повредили ваздушну границу са Грчком један наш пилот им се приближио да би их што боље снимио и могао да докаже да су повредили границу. Дежурни везиста му је говорио преко радија да се врати али је овај инсистирао и покушавао!.. Међутим, Турчин је имао бољи авион тако да је оборио овог нашег јадника у море. Сад кад то упоредите са некима којима авиони служе за излете видећете колика је разлика!

Треба пронаћи смисао, схватити да је добро неопходно, све остало је промашена ствар. Хајде неког ко је равнодушан да позовеш у рат. Гледаће само како да побегне одавде, да се извуче оданде. Али кад схвати какво зло ће непријатељ нанети, биће после добровољац.

 

Старац Пајсије Светогорац

 

 

ВАЖНО! Донирајте паметно!

 
 

На овој страници ћемо додавати све што је хитно потребно.

 

 

  • Београд, Кошутњак, у ДИФ-у су волонтерима потребне заштитне рукавице, пешкири су неопходни бебама, а људима папуче, обућа свих бројева и врста.
  • Хитно потребни добровољци у Купинову, Сава се излива, стигли камиони са песком, треба да се настави са прављењем брана.
  • Хитно потребни пешкири за бебе на Кошутњаку у Заводу за спорт.
  • Потребни добровољци Хали спортова која тренутно функционише као магацин, Париске Комуне 20, Нови Београд.
  • У студентском одмаралишту "Радојка Лакић" код Авале смештена су деца из Обреновца, потребна одећа и храна.
  • Потребни фрижидери на Сајму.
  • Потребне девојке добровољци за помоћ у прихватилиштима, доћи испред Арене у 9 сати сутра (недеља, 18.мај 2014.)

 

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, у недељу 18.маја, од 9 сати

- потребно 200 добровољаца који ће бити у приправности за случај пробијања насипа.

 

НОВИ САД, Медицински факултет, Хајдук Вељкова 3 - потребни су:

- беби пудер, уље, храна, млеко у праху, пелене, прашак за веш, детерџенти, пелене за одрасле, шибице, свеће, упаљачи, храна у конзерви, чешљеви, бријачи.

 

Хитно потребни људи за одбрану Копа "Дрмно" и ТЕ "Костолац Б"!

- Ситуација на одбрани од поплава реке Млаве у последњих шест сати се погоршала. Млава је пробила насипе код Братинца, Маруљевца и Брадарца. Преливањем насипа код села Брадарац, где су ангажовани представници војске, мештани и запослени у ПД "ТЕ - КО Костолац" и осталим привредним друштвима у Костолцу. На овом месту бране се ПК "Дрмно" и Термоелектрана "Костолац Б". Позивају се сви радници, становници, пре свега Костолца, Пожаревца и околних места да се у што краћем року јаве на насипе - на путу за Рукумију у Брадарцу, у Маруљевцу код школе и на мосту у Старом Костолцу.

 
Хитне потребе!
 

Самоћа усамљености и тиховање самоће

 

Велики Петак