Незнано добро
Павел Рыженко: „И душа успокоится...“
Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост?
И анђели су једном рекли Богу:
- Господе, даруј овом човеку дар чудотворења!
- Хоћу - одговорио је Господ. - Само питајте да ли он то сам жели.
И анђели упиташе свеца:
- Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке?
- Не - одговори светац. - Боље је да Господ сам то чини.
- А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање?
- Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам.
- Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога?
- Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога.
- Па шта желиш? - упиташе анђели.
- Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све.
Али анђели су наставили да инсистирају.
- Добро - одговорио је светац. - Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам.
Анђели се збунише, али онда одлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види,
исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“
Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала
зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње је цветало цвеће и сушиле су се људске сузе.
А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.
Сиромаштво и Богатство
Слика са интернета
Сиромаштво и Богатство приступише неком човеку, питајући:
- Ко је од нас двоје лепше?
Човек, уплашивши се, помисли: „Кажем ли да је Сиромаштво, Богатство ће се наљутити и отићи, а потврдим ли да је Богатство лепше, Сиромаштво ће се увредити и остаће да ме мучи.“
Размишљајући тако, он рече:
- Докле год будете стајали ту у месту, нећу се моћи одлучити. Ходајте!
Сиромаштво и Богатство се стадоше померати тамо-вамо. Човек, загледајући их, најзад примети:
- Док сте у покрету, ти си, Сиромаштво, прелепо с леђа, а ти си, Богатство, прекрасно у тренутку доласка.
За блог причу са руског блога у слободном преводу превела причалица
Чудо
слика са интернета
Једном је човек прешао дуг пут копном и морем како би видео прослављеног старца.
- Реци, каква чуда чини твој учитељ? - упита он младог монаха.
- Зависи од тога шта се назива чудом - одговори он. - У вашој земљи се обично сматра чудом ако Бог испуни нечију вољу. А код нас се сматра чудом ако неко испуни Божију вољу.
Отвори врата - Владика Николај Велимировић
Тајна породичне среће
слика са нета
Једна поред друге живеле су верујућа и неверујућа породица. Неверници су се цело време свађали, док је у породици верних обитавало смирење и разумевање.
Једном неверујућа жена рече свом мужу:
- Иди, и привири код комшија, и дознај шта они то раде кад им све иде по добру!
Овај оде и, кријући се, стаде посматрати. И виде жену како пере под, а затим журно трчи у кухињу. У том је у кућу улетео муж и, не приметивши кофу, упао је у њу и вода из ње се разлила по поду. Жена је пришла, извињавајући се:
- Жао ми је, драги, ја сам крива.
А он ће њој:
- Не, ти мени опрости, ја сам крив.
Неверујући човек, узнемирен овим, пође кући, где га жена дочека с питањем:
- Јеси ли дознао нешто...?!
- Да! – одговори он.
- Шта?
- Све сам схватио! Ми смо у праву, а они су криви.
Тајна је проста – зар не?
у слободном преводу причу превела причалица
Легенда о колибрију
Слика са интернета - Колибри
Једном је избио шумски пожар. Све животиње су са ужасом беспомоћно посматрале несрећу. Једино је малени колибри био заузет одласком на воду, носећи, у повратку, неколико капи у кљуну.
Након извесног времена, оклопник (армадило), раздражен бесмисленим шумом, рече:
- Колибри! Јеси ли полудео? Зар је могуће да заиста мислиш како ћеш угасити пожар са неколико капи воде?!
А колибри му одговори:
- Не, али ја толико могу да учиним.
Pierre Rabhi
За блог причу нашла и превела причалица
Мајчински подвиг!
Један супруг је, за новине, написао чланак о својој жени.
У породици је било троје мале деце, а он је у току једног дана посматрао и бележио шта све мајка уради за њих.
Ево тог извештаја:
„У току једног дана мајка је:
- 106 пута отворила деци врата,
- 16 пута зашнирала чизме,
- 32 пута преобукла децу,
- 94 пута рекла: „Остави!“,
- 16 пута прекинула свађу,
- 11 пута нахранила децу,
- 19 пута обрисала деци нос,
- 16 пута подгрејала јело,
- 175 пута им поставила питање, тражећи одговор
и, на крају, само за потребе деце прешла је 10 километара.
На то додати и све друге послове које жена обави у домаћинству, а ви ћете знати који су то."
Ретко који човек је способан да се носи са женском одговорношћу.
Зато, децо, поштујте своје мајке, и ви, мужеви, своје жене.
Аутор непознат
(прича са руског блога)
Укус жене
Хуљење - Псовање
Један отац је имао јако ружну навику - да хули на Бога. А његов мали син је чуо на веронауци да онима који хуле на Бога јако смрди из уста. Међутим, шта је могао учинити мали дечак за свог оца, који је често прљао своја уста; и не само своја уста, већ и читаву кућу.
Малиша се досетио. Отац га је много волео, и сваки пут кад би дошао кући, или би пошао негде, љубио је своје дете. Но, једног дана малиша се измакао и није дозволио оцу да га пољуби.
- Немој ме љубити, оче! Твоја уста смрде...
- Како, сине?! - питао је отац изненађено.
- Ево, када хулиш на Бога, твоја уста смрде.
Отац се следио од детињег прекора.
Малиша је својим прекором помогао оцу да престане хулити, и да ослободи језик од болештине која указује на непобожност, а сведочи и о распусности онога ко робује овој ружној навици - хули на Бога.
Превела са грчког А.М.
Три родна дрвета
Освештани и обновљени манастир Зочиште
Да ти кажем сине, све по души и истини како је било. Чуо си за ову нашу цркву, овај наш манастир Светих врача Козме и Дамјана, Зочиште?
Страдавао он са народом. Памтио освајаче. Ропство и слободу, похаре и гладне године. Збегове и Саборе. Претурио невоље, ни броја се не зна колико. Нама манастир био чувар, заштитник, путовођа. Светилник у невиделици.
А људи долазили, молили Светитеље, благе лекаре, да им од Бога измоле исцељење душе и тела. И вид да дарују, духовни и телесни.
Притицали Светом Олтару и Светим моштима и ми и наше иноверне комшије. Долазили из близа и из далека. И помагала Света Браћа. Трајало то тако пуних седам векова.
Пре једно двадесет година, посадио калуђер поред цркве три дрвета: трешњу, јабуку и лозу. С пролећа заједно цветале. Прва родом даривала трешња. Око Петровдана стизале јабуке. О Преображењу сазревало грожђе. Било свима на радост. У хладу се одмарали болни и уморни. Поред цркве жуборио извор, за очи лековит.
Онда, у злу годину, дођоше зли људи. Поубијаше многе, нас остале протераше. А да се никад више не вратимо, ни пут да нађемо, спалише нам зеницу ока, свети храм. Свете Мошти монаси пре огња уграбише и однеше далеко, где ови не могу да им науде.
Злотвори се онда већем злу досетише. Дигоше све у ваздух. Од наше цркве камен на камену не остаде. Гробље око цркве разрушише. И мртви им криви. Што су ту, што сведоче о нашем постојању од старине. Тад погину и воће. Остадоше гола, израњављена стабла са искиданим патрљцима грана. На брег се спусти мук.
Први пут после седамсто година не чују се звона. Не можеш на невољу да се навикнеш. Боли, брате, боли много! Ал да се трпи – мора. Почекасмо да се зло мало примири, па почесмо кришом да долазимо. Ни да кукамо не можемо. Свако свије своју муку, стегне срце, љуби камен, омије сузама упали цвећу. Богу се молисмо на згаришту.
Прође тако неколико година, туго моја. Лоза се по развалини пружила, загрлила лишћем, али рода нема.
После чујемо, дошао неки калуђер. Кад видех мантију, огреја ме сунце.
Даде Бог, поче да се ради. Све камен по камен пребирамо. Од истог камена црква да се гради. И би тако. Сагради се црква, па конак, још мало, па ће и звона да пропевају.
Божја воља. Даде Бог љубави, снаге, храбрости и умећа првоме што крену да обнавља. Помогоше после људи. И све би с благословом.
А ово хоћу да ти кажем: Оне воћке, родна дрвета, пет година стајаше мртве, не пустише листа. Прво пролеће, од кад поче да се обнавља манастир и зида црква, крену по нека млада гранчица, поред оних старих, искиданих. Кад лани вратише мошти Светих врача, безсребреника Козме и Дамјана, у обновљену цркву, трешња беше рађала, јабуке узреле, а млада лоза кренула.
Па сад ти мени реци јеси л’ икад видео такву слику Васкрсења. Велики је Бог и чудесна су дела Његова. Знаш ону песму:„Како је лепо Господе, кад храм васкрсава!”
Јесте васкрсао храм, подигли га људи, милошћу Божјом. А кад храм васкрсава, кад се у њему опет народ Богу моли и Света Служба служи, васкрсава и Божје стварање.
Немој да плачеш. Дођи и види!
Манастир Светих врача Козме и Дамјана из 13.
века, у селу Зочиште у Метохији, запалили су, а потом динамитом до темеља
разорили Албанци, јула 1999. године.
Храм је обновљен. После седам година, на дан Св.
Врача Козма и Дамјана, 14. јула 2007. године, враћене су Свете мошти и служена
је Света Литургија у обновљеном храму.
Храм је опет светионик наде, који
живи пуним духовним животом.
Записано на дан Св. врача Козме и Дамјана,
14. јула 2008., у манастиру Зочиште.
Радмила Мишев
Са сајта: Светосавско звонце
Пирг - Две звезде
Ступови - Подигнимо ступове
Мудрост зрелих година
Мудрост долази с годинама. Међутим, понекад године дођу саме.
У мојим годинама више ми не смета ако ми мисли некуда одлутају,
једино се бојим да се не врате.
Ако ти се устајање из кревета чини као дизање тегова,
значи да си дошао у зрело доба.
Сагнеш се да завежеш ципелу, а онда се упиташ - шта бих још
могао да урадим кад сам се већ сагнуо?
Средње године су животно раздобље кад купите прозирну спаваћицу,
а онда вам падне на памет да више не познајете никога ко би кроз
њу нешто видео.
Не једите здраву храну - у вашим годинама организму су потребни сви
доступни конзерванси.
У детињству правите гримасе пред огледалом - у зрелим годинама вам
се огледало освећује.
У високим годинама материја односи победу над духом,
дух би још хтео, али вишак килограма не да.
Ако вам се чини да је криза средњих година неподношљива,
сетите се да вас још чека и старост.
Младост гледа у будућност, старост гледа у прошлост, средње доба
гледа у огледало и не верује својим очима.
(Непознати аутор)
Промисао
Разговарају врабац и славуј на тему забринутости код људи. Врабац, пун чуђења, упита:
- Зашто су људи толико немирни и тако много забринути?
А славуј философ одговори:
- Пријатељу мој, људи се превише брину, јер немају Небеског Оца као ти и ја.
Заиста је веома поучан овај разговор небеских птица, и не само поучан, већ и користан! Некада, толико трагично проживљавамо наше проблеме и урањамо у бескрајну тугу и стрепњу, из чега се види наше неповерење у Бога. Негирамо Његову Свеприсутност и све гледамо људским очима. Међутим, иза сваког догађаја, и изнад свих нас, бди будно око Божије, које свиме управља и брине за све, одржавајући овај свет у сагласју са Његовим божанским плановима. Имати поверења у Небеског Оца од велике је потребе, као и у Његову Промисао, од које подједнако зависе како наши животи, тако и проблеми свих нас.
Са грчког превела А.М.
Расти, расти мој зелени боре - Даница Крстић
Економска правила
Девојка која је писмом одлучила да потражи богатог супруга, недавно је добила одговор, и то од генералног директора финансијске корпорације Ј.П. Морган, који је је за кратко време постао хит на интернету.
„Млада и лепа девојка“, како је себе описала на форуму, поставила је питање шта треба да учини како би се удала за богатог човека, преноси Дирту.
Питање је гласило овако:
„Бићу искрена у ономе што ћу овде да напишем. Имам 25 година и јако сам лепа. Имам стила и добар укус. Жеља ми је да се удам за човека који зарађује најмање 500.000 долара годишње. Можда сматрате да сам похлепна, али по мени, зарада од милион долара годишње у Њујорку спада у средњу класу. Мој захтев је разуман. Има ли неко на овом форуму годишњу плату од 500.000 долара, а да није ожењен? Ако има, за њега имам једно питање: шта треба да учиним да се удам за тебе? Оне које сам до сада упознала највише су зарађивали 250.000 годишње, и то је, изгледа, моја горња граница. Ако неко жели да се пресели у резиденцијалну четврт на западу Њујорка, 250.000 једноставно није довољно.
И због тога овде понизно постављам неколико питања:
1) Где се најчешће богате нежење друже? (Навести адресе барова у које излазе)
2) Коју старосну групу треба да циљам?
3) Зашто је већина супруга богаташа просечног изгледа?
4) Како одлучујете која ће бити ваша супруга, а која само девојка?
Госпођица Прити“.
Госпођици је одговор убрзо стигао, и то од стране никог другог до директора корпорације Ј.П. Морган:
„Прочитао сам твој пост са великим занимањем. Постоји много девојака које имају слична питања као што су твоја. Допусти ми да ти одговорим из професионалног угла. Мој годишњи приход је већи од 500.000 долара, што задовољава твоје потребе.
Са позиције пословне особе, лоша би одлука била тебе оженити. Оставимо појединости на страну и покушајмо то гледати као размену „лепоте“ за „новац“. Особа А пружа лепоту, док особа Б ту лепоту плаћа новцем. Међутим, овде постоји један озбиљан проблем. Твоја лепота ће нестати, али мој новац неће, не без неког ваљаног разлога.
Чињеница је да се мој приход може увећавати из године у годину, док ти из године у годину тешко да можеш бити лепша.
Стога, са стајалишта економије, ја сам уважавање имовине, а ти си амортизација имовине. Ако је твоја имовина само лепота, она за десет година неће вредети ништа. Речником „Вол Стрита“ свака трговина има почетну тачку, а излазак с тобом је „тачка почетка трговине“.
Ако је трговинска вредност нечега пала, ми ћемо је продати јер није добра идеја да се нешто што пропада држи дугорочно. Можда ће ти ово грубо звучати, али пропадањем твоје лепоте бизнисмен ће те продати или дати под „закуп“. И пази, девојко, свако са 500.000 долара годишње зараде није будала. Можда ће изаћи с тобом, али те неће оженити. Саветовао бих те да одустанеш од своје потраге за богатим човеком. Иначе, и сама можеш да постанеш успешна и да зарађујеш 500.000 годишње. У томе имаш веће шансе него да се удаш за богату будалу".
Прича из поштанског сандучета
Њутн о васкрсењу из мртвих
Једном су запитали Њутна: „Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?“ На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: „Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?“
Одговор није добио.
Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.
У прашини није остао ни молекул гвожђа.
Тада Њутн рече присутнима: „Онај, Који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он да не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела.“
прев. А. Черњенко
Сер Исак Њутн (1642 – 1727) је енглески физичар, математичар и астроном. Један је од највећих научника човечанства.