Субота, Фебруар 15, 2014
Циљ пута
Живео једном један цар, који није имао наследника и одлучио је да некога усвоји. Наредио је свом саветнику да отвори капију и да пусти у дворац свакога ко жели да постане престолонаследник. Али притом је наредио да се припреми пир, базен с миомирисима, да се позову у дворац глумци и музичари.
Цар је желео да свако ко долази код њега буде свеж, одморан и добро нахрањен: тада ће му бити лакше да изабере сина.
Капија се отворила и у дворац су дошли многи који су живели у овом граду. Људи су се купали и пљускали у базену, неки су крили у џепу флашице с мирисима да их понесу. Кад је дошло време да се једе грађани су почели да пакују храну у кутије да би имали шта да вечерају код куће. Затим је наступило време музике и плеса који је трајао до саме ноћи.
Дошла је ноћ и цар је рекао:
„Шта се десило? Зашто код мене нико није дошао?“
Саветник је одговорио:
„Ваше височанство, ни сами ништа не можемо да схватимо. Отворили смо капију и дали смо људима све што је било заповеђено. Али на крају су се ипак сви разишли по кућама и однели оно што су прикупили у дворцу.“
А десило се оно што се често дешава: на путу до циља сам циљ је био заборављен.
Поучна прича, Причалице. Наравно да је важно не заборавити циљ, односно не скренути са пута. Међутим још је важније правилно га одредити, изабрати прави пут и права средства. Све више је убеђених да су сва оправдана, и да је све дозвољено а такво убеђење је погубно за Човека у човеку.
*Јанакис
Постоје два пута: један илузије, други Истине. Илузија је компликована, Истина проста. Пред њом, Истином, илузија се увек покаже као пара која бледи и изветри. Данас се живи, чињеница је, у илузији, зато и јесте све компликовано. Зато и јесте свет разбољен, јер већма поверовасмо лажи већ Истини.
Поздрав и питање: да ли си се уморио или се селиш, узимаш предах, можда?
Кад поједноставимо јесу два, али док возимо мрежа путева подсећа на лавиринт и није лако правилно се престројити, а раскрсница је током живота много.
Не, само се враћам улози читаоца. Поздрав!
*Јанакис
Е то је због два путовођа: ока и вида. Је ли тако? :)
Ma jooooook :-)