Недеља, Март 02, 2014
Крст
Живео једном један човек, усамљен и несрећан. И он завапи:
- Господе, пошаљи ми лепу жену! Много сам усамљен, потребна ми је жена.
Бог га упита:
- А зашто не крст?
Човек се наљути:
- Крст? Па није ми досадио живот! Желим само лепу жену.
Добио је лепу жену, али је убрзо после тога постао још несрећнији него што је био. Жена је почела да га вара, постала је бол у његовом срцу и камен о његовом врату.
Човек поново замоли:
- Господе, пошаљи ми мач!
Одлучио је да убије жену, да је се ослободи како би вратио стара добра времена.
И Бог поново упита:
- Да ти пошаљем крст?
Човек се прогневио:
- Па зар не мислиш да је ова жена гора од сваког крста? Пошаљи ми мач!
Добио је и мач. Човек покуша да убије жену, али је био ухваћен и осуђен на распеће. И на крсту, молећи се Богу, гласно се смејао:
- Опрости ми, Господе! Нисам Те слушао, а Ти си ме од почетка питао да ли да ми пошаљеш крст. Да сам Те послушао, избавио бих се од све ове непотребне таштине.
Чини ми се да дотични није схватао (у почетку) да је сваки наш избор нека врста крста, па је у старту изабрао тежи пут, мислећи да бира лакши, управо зато што је хтео да личи на већину. То је само зато што "таштина, све је таштина".
Ово је једна од прича којима се тешко шта може додати, али је битна зашто што нас тестира и зато што свако од нас, кад је прочита, може себи да одговори колико је ташт.:-)
Драга Причалице, код тебе на блогу је предивно...занимљиво, поучно, лепо...пријатно...
Велики поздрав за тебе
Svako svoj krst kroz zivot nosi, bio svestan toga ili ne. Grlim te, draga!
*трунсмоитрен
У сваком од нас чуче Марија и Марта (прича из Јеванђеља), где је Марта она која се брине за светско најпре, а Марија за духовно. Биће да је то и овде случај, где се и тако свако од нас - право кажеш, осврћући се на премудрост Соломонову - може огледати. Пре или касније ће то свима постати јасно, с тим што је ПРЕ са извеснијом платом него КАСНИЈЕ.
*луна71
Велики поздрав и теби с најлепшим жељама за добро и крепко здравље свима. :)