Све у причама бива

Записи на песку

Победник Украјине у одабиру најталената 2009. године. Предивно!

Мале балерине

 

 

 

Мрав

Једном давно, живео је срећан и вредан Мрав, који је сваког дана долазио први на посао. Био је вредан. Весео. Једном речју, био је срећан док је радио. Певушио је веселе песмице, а резултати његовог рада су били одлични.

Слушајући песму Мрава, господин Стршљен, директор фирме, закључио је да се мрав превише забавља а премало ради, јер нема право усмерење и шефа који би га контролисао. Зато је запослио Бубамару, која је имала велико искуство са управљањем.

Прва брига Бубамаре била је да организује евиденцију долазака и одлазака мрава на посао (односно са посла). У ту сврху, успоставила је систем пријемних и одлазних докумената. Са временом, број докумената се повећавао и због повећаног обима посла
око папира морали су да запосле неког ко би припремао папире и извештаје.

Запослили су Паука, који је одмах успоставио систем архивирања и постао је одговоран и за преузимање телефонских позива.

А Мрав? Мрав је и даље радио као и пре.

Извештаји које је достављала Бубамара су били изванредни. Директор Стршљен је био одушевљен извештајима које је добијао од Бубамаре и ускоро је почео да захтева: упоредне студије са графиконима, анализе трендова развоја, итд. Да би се задовољио директоров захтев, било је нужно да се запосли Хрчак, који би био директна помоћ директору. Њему су одмах купили нов рачунар са штампачем.

Срећни и вредни Мрав је и даље радио као и пре. Једино се пожалио да би му било лакше ако би имао неки рачунар. Нису му одобрили. Ово је било први пут да се Мрав на нешто пожалио и директор Стршљен је одмах схватио да је потребно најхитрије реаговати. Креирао је ново радно место шефа службе који би надзирао срећног и вредног Мрава.

На ново радно место је запослио Цврчка. Он је одмах по свом доласку заменио целокупни намештај у својој канцеларији и на захтев добио ергономски обликовану столицу и нов рачунар са равним ЛЦД екраном.

Број рачунара је нарастао и морао је да се купи и инсталира и мрежни сервер. Нови шеф службе је схватио да хитно треба помоћника (који је узгред био његов помоћник у предходној фирми). И тако је запослио Стеницу.

У исто време Мрав је постајао све мање срећан и све мање продуктиван. Опет је тражио рачунар. Опет му нису одобрили.

Ситуација са Мравом, забринула је Цврчка и он је закључио да мора да наручи студију о задовољству запослених у фирми. Упознао је са тим директора Стршљена, који је схватио Цврчково објашњење и одобрио ангажовања агенције за те потребе.

Скупа студија је урађена и Цврчак је почео да примењује предложене мотивационе методе. Свуда је окачио мотивационе плакате. Водио је Бубамару, Паука, Хрчка и Стеницу на мотивационе тренинге у позната летовалиста итд...

Мрав је и даље, али невољно, радио. Читао је мотивационе поруке на плакатима и никако није могао да нађе надређене кад су му требали. Једноставно, или нису били ту или нису имали времена за њега.

И тако је време текло.

Директор Стршљен је и даље добијао редовно своје перфектне извештаје, али су они почели да показују да фирма није више тако рентабилна као пре. То га је дубоко забринуло и морао је да реагује. Унајмио је најелитнијег консултанта, госпођу Сову. Совин задатак је био да изврши потпуну анализу организације и пословања фирме и да
предложи решења да би фирма пословала рентабилно.

Након три месеца, Госпођа Сова је директору предала следећи извештај: "У фирми је превише запослених!"

Директор Стршљен је одушевљено прихватио стручну анализу и одмах отпустио:

МРАВА.



Наравоученије:

Ако на сваки начин желиш да си Мрав, оснуј своју фирму и тако нећеш морати да радиш за Стршљена, Бубамару, Паука, Хрчка, Цврчка, Стеницу и Сову. Али тада нећеш моћи да радиш ни као Мрав. Јер, да би одржао фирму, мораш да се дружиш са Стршљеновима, Бубамарама, Пауцима, Хрчцима, Цврчцима, Стеницама и Совама.


Наравоученије 2:

Нажалост, цела прича је утемељена на универзитетским научним истраживањима која кажу да већина људи тежи ка паразитском животу.

наставак...

... Сада је остало на лисици да својим предлогом заокружи читав план.

- Узимам на себе следећу одговорност: да будем та која ће да привуче човекову пажњу, те да на тај начин омогућим вама несметан пролаз.

- Како то мислиш да изведеш? – просикта змија радознало.

- Потражићу место где су смештене кокошке – образлагала је лисица, којој, на сам помен живине, црева почеше да се покрећу у скоро заборављеном ритму, док јој на уста пође вода.

За реч се поново јави кукавица.

- Дакле, наш план је више него јасан... – говорила је кукавица, све крилима покушавајући да га исцрта у зраку. – Лисица ће заузети кокошињац, ја ћу обавестити змију о кретању породице и извидићу положај најважнијег члана, кога ће, потом, ова преузети и удаљити од осталих. Држаћемо га у затвореништву неколико дана, а затим ћемо га спровести до куће најбољег им породичног пријатеља, о коме ћемо се већ обавестити преко вивка.

Овим је прва тачка састанка била завршена, што је поздрављено са одушевљењем. А док их је оно држало, лисица, брже-боље, изнесе пред одбор и другу тачку.

- Потребно је да донесемо и одлуку о томе ко ће бити заменик на трону, док лавић не порасте довољно да може понети на својим леђима бригу о краљевству.

- Мишљења сам да би то питање требало оставити отвореним до даљњег – с приметним поносом у гласу, а због свог учешћа у овом несвакидашњем догађају, надовезао се вук на лијину причу. – За сада је спашавање части краљевске породице наш најважнији задатак.

Како више није било заједничких тачака око којих би ова група разговарала, то се она брзо разиђе: неки на одмор, а неки, опет, потражише друге живуљке, које упознаше са донетим планом, рачунајући да би им њихова помоћ, у одређеним деловима акције, била више него добродошла. Кад је и то било обављено, и оне се препустише, заједно са осталима – изузев оних на стражи – царству снова.

Тада сам поново добио прилику да се приближим „министарки“, како бих јој још једном извидао рану. Знаци промене били су уочљиви и, некада велика нагоретина, узмицала је пред новим крзном, које је попримало некадашњи сјај.

Међутим, док сам се бавио видарством, наједном ми једна идеја навре у главу. Уколико се желим назвати сведоком овог историјског догађаја, то је моја дужност да будем упознат са што више чињеница. Зашто онда не бих, мислио сам ја, направио такав један подвиг и завирио у снове ова четири мрачна ума, што сковаше овај грозоморни план? Ако ни због чега другог, а оно бар да пробам изнаћи бар неку олакшавајућу околност у њихову корист; нема сумње, требаће им сасвим извесно.

- наставиће се -

п.с.: Слика је позајмљена са нета.

Гнев и смирење

Догоди се једном, да у једној шуми избије пожар. Како је шума била надомак села, то становништво брже-боље потрча са кофама да гаси ватру.

Видевши их како се труде, у помоћ им прискочише Гнев и Смирење, који баш туда пролажаху.

- Хајде да им помогнемо! – предложи Гнев.

- Хајде – сложи се Смирење и одмах стаде у ред те поче да прихваћа и раздаје кофе.

- Ја ћу да надгледам.

И Гнев, почевши да шета између људи, наређујући им, примети неког човека како се збуњено окреће. Како је својим понашањем ометао друге, то он поче да виче на њега. Од вике, човек поста још сметенији, због чега се и његов комшија узнемири. И узевши га у одбрану, он тиме призва у настали спор и једног другог човека, овај, опет, трећег и четвртог, док се најзад не почеше сви препирати. Затим се, извређани, почеше да разилазе.

Пред ватром, која је надирала, осташе само Смирење и Гнев. У том Смирење спусти кофу са водом, те поче на рукама да доноси дрва и баца их у ватру.

- Зар хоћеш да спалиш село, лудаче?!? Шта ти је? – продера се Гнев на њега.

- Па ти си сагорео све људе у њему својом нарави, шта је сад битно хоће ли село горети или не? – упита кротко Смирење.

Посрамљени Гнев се не усуди да изусти ни реч.

аутор: причалица

Разумно дете

слика са нета

Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита:

- Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ?

- Шта ме је учио?... Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица.

- А зар вам не рече, да Отац није старији од Сина, нити је Син млађи од Оца?

- Да, тако нам рече, мили тата - одговори Иван.

- О, сине мој, како је то велика глупост, - одговори отац безбожни. - Погледај сине! Нисам ли ја твој отац?

- Да тата, - одговори дете.

- Ето видиш, дете моје, кад сам ја твој отац, то морам ја бити старији од тебе. Није ли тако?

-Тако је, драги тата. Ти си старији од мене као човек, но као отац ти ниси старији од мене, јер у онај час кад си ти постао мој отац, ја сам постао твој син. Зато, ако је Небесни Отац од пре времена, то од пре времена мора да буде и Син.

Безбожни отац обори главу, замисли се и од тада није се усудио да пита дете, шта га је учио отац вероучитељ у школи.

савремена руска прича 

Из књиге "Духовне поуке" Светог Владике Николаја

Краљ и пастор

слика са нета

Пруски краљ Фридрих, одушевљен философијом рационализма и натуралиста, посумњао је у божанственост хришћанства. Позва дворског свештеника и рече му:

- Хоћу да ми укратко, без дугог излагања, докажеш да је хришћанство божанског порекла. Али, сасвим кратко, у две-три реченице.

- Јевреји, Величанство! – одговори пастор.

- Шта Јевреји? Како Јевреји? – упита краљ.

- Све што су јеврејски пророци прорекли за Христа, испунило се на Њему. А све што је Христос прорекао за Јевреје и Јерусалим, испунило се на њима. А истинито пророчанство потиче од Бога.

Краљ је био задовољан.

Глава седма

Лисици је требало прилично времена да примети совин нестанак. Али чим се то десило, у тренутку је осетила губитак, са свим пратећим елементима бола, који је истом претворила у отровну стрелу мржње испаљену ка мени. Није ми требало посебно цртати како бих разумео да то значи да, кад већ нема ње, то ни моје друштво није пожељно – што никад није ни било.

Но нисам се превише обазирао на њено негодовање. Уосталом, ја сам сад био на задатку који није захтевао да нас двоје пријатељујемо. Суштина нашег односа требала је да буде превентивног карактера и то углавном кад нисмо морали да се гледамо очи у очи. То значи да су се ти сусрети могли одвијати тек након што би лисица пала у сан; једино тако сам јој се могао приближити, без бојазни да ће ме отерати или на неки други начин изразити своје незадовољство.

Моје тајно видарство састојало се у одувавању честица прашине, које би се током дана залепиле на изранављена места. Потом бих јој ране опрао у јутарњој роси и на њих бих наслагао претходно убрано лековито биље: кантарион, боквицу и још неке траве. Тако превијена рана имала је за циљ брже зарастање.

Што се, пак, лијиног личног залагања тиче – сова је имала право. Она је у толикој мери била преокупирана својим учешћем у ковању планова за освету, да је на реп скоро заборавила. Мада, кад боље размислим о тим данима, не могу а да не мислим да га је помало и свесно занемаривала, како би тиме додатно јачала своју огорченост.

Као прва ставка у подухвату који им је предстојао, на дневни ред је стављена тачка о изгласавању одбора који ће руководити операцијом.

Да сам, као што нисам, имао и један прамен косе, чини ми се да би се накострешио од језе која ме је подишла. У какво се само легло зла лисица завукла!? И сова сама би се згранула да зна.

Поред лисице која је, као што рекох, постављена за министра рата - да са тог места руководи целом операцијом - налазила се још и змија, као њен главни заменик, кукавица, као главни обавештајац и вук, као главнокомандујући над овом армадом гневних. Након изгласавања овог и оваквог одбора, приступило се расправи о плану којим је требало осветити краља.

- Моје је мишљење око за око! – без имало околишања, палацајући отровним језиком, свој предлог је изнела змија.

- И то, али и нанети материјалну штету! – повлађиваше јој вук.

- Нисам противна – умеша се и кукавица – само се мислим сад нешто: како би било добро да све то уредимо тако као да је за све крив неки други човек. То би освету учинило још већом, а последице би донеле небројене повољности у нашу корист, уз тако мало труда. Ха, шта кажете на то?!

Кад су предлози саслушани и кад је утврђена сагласност, лисица им се обрати:

- Сад нам само преостаје да донети план разрадимо до детаља...

Сваки члан одбора се дубоко замисли над својом визијом освете, тек гримасом изражавајући ужас који је жудео за ослобођењем. Прва која се пробуди из кошмара, да би своју претњу објавила свету, била је змија.

- Ево мог плана: како је човек крив за погибију нашег краља, то значи да би освету требало извршити на њему лично!

- То би могао да буде превелик залогај за нас, што би довело до тога да останемо кратких рукава. То исто можемо учинити и на мање захтеван, али подједнако, ако не и бољи, начин, тако што би своју освету преусмерили на оно што човек воли више од себе самог, а то је његова породица – говорила је кукавица, познатија као „мајка, поштедите ме обавезе“.

- Али, заборављате најважнију чињеницу, због које би цео план могао да пропадне – изјави наједном вук.

Лисица, змија и кукавица се нађоше у чуду.

- Нико од вас није мислио на лавицу и младог лавића. Зар не знате да је лавица дужна да спаси живот човеку који јој је убио мужјака? Стога неко мора да пази да се то не догоди – објашњавао је вук звани „храброст“, додајући, - а тај неко предлажем да будем ја.

И овај предлог би потврђен уз сагласност свих чланова одбора.

- наставиће се -

п.с.: Све слике су искључиво са нета.

наставак...

Иако безуспешно ловећи њене мисли, ипак сам и сам делио бригу која јој се читала на лицу. Да им је број био и половичан, могло би се посумњати у причу, јер ми је било добро познато то обавештавање на даљину. Већина извиђача, не сви – част појединцима – волела је да у добијену вест дода и свој печат, па се не ретко дешавало да се ситно - беспотребно укрупни, а крупно - уситни. Несумњиво, мора бити да је и сова била упозната са тим, те отуд и тај њен забринути израз.

Прелетох погледом околину, не бих ли, гдегод, уочио лисицу, кад имах шта и да видим: она за бригу једноставно није имала времена! Отворених чула упијала је сваку реч, свако слово, сваки покрет чак! А тек како се очима исколачи, кад чу наставак вивкове приче.

- Има нешто што свакако морате да знате...

Гомила утихну и сви се нагнуше у његовом смеру, како би га што јасније чули.

- Дужан сам вам изнети целу истину...

- Говори! Говори! – повикаше они најнестрпљивији, због чега их неки и прекорише.

- Лава је убио човек! – изрече вивак заверенички, не скривајући у гласу осећај личног задовољства.

Ко ђуле топовско да је испалио, е тако је то пукло! И прва која се на његов удар огласила била је – лисица.

- Ха! Човек кажеш! Тачно сам осећала, ево... ево свраб ме неки напао, као да сам предосећала шта ћеш нам рећи.

О, не, помислио сам у себи, опет се враћамо унатраг? За који секунд лисица ће, сасвим извесно, прозвати и мене, а како је сова прилично одсутна мислима, најбоље ће бити да се не јављам. О, колико сам се само молио да сова преузме ствар у своје руке. Но моја молитва као да не стизаше на своје одредиште.

Зато лија није губила време; а и некако се стицао утисак да све више преузимаше совину позицију.

- Хајде, сад казуј све по реду и немој да те се мора молити!  - обрати се вивку готово заповеднички.

По осмејку који је потом уследио, видело се да јој заповедање годи.

- Ево овако... – послушно се вивак одазва. - Преносим поруку у целости: краља су убили усред оазе, у тренутку док се играо са својим сином. Затим га је човек, који га је и убио – отео!

Животиње су све гласније и гласније почеле изражавати незадовољство. Свакако, имале су довољно разлога за то - уколико се претпостави да је истина оно што је вивак говорио. Само што сам ја, из ко зна којих тадашњих разлога, више бринуо о совином ћутању, које се, истина, с времена на време, знало огласити понеким хуком. И обузет тиме, ја стадох ловити њене мисли. Међутим, бука која је из часа у час јачала, ометала је мој наум, те ми брзо одвуче пажњу на дешавања која прерастаху у праву правцату драму.

- Мислим да су ствари више него јасне, драги моји...! – говорила је лисица, која се у међувремену успела на неки повећи камен.

Затим, упутивши један брз поглед ка сови, на који није добила никакав одговор - чак ни пошто је, након ове њене опаске, уследио загушљив тајац у шуми - она грчевито настави са започетом мисли.

Али, срећом, ја јесам. Био је то тренутак када сам успео да пресретнем једну од њених мисли због којих је утонула у дубоко размишљање. Наиме, копкало ју је: Зашто би неко прво убио краља, а потом га још и отео? И даље је била неповерљива према извештавању, кога је упоредила са игром „глувих телефона“. Али, да ли је стигла до било каквог одговора, е то већ нисам стигао да дознам, јер ми лисичино напречац надошло самопоуздање, којим се бахато разметала, није то дозволило.

- Дакле, као што се да приметити, стање је очајно, кад, ево, ни сама премудрост не може да нађе решење – просто није могла а да не прозове сову. - Уосталом, ово што се догодило и није у њеном домену деловања. Јер од тренутка кад се један стуб узвисио над другим, тако што му је стао на главу, укопавши га, то и правда, да би одржала тасове у истој равни, мора да прибегне мачу! Рат нам је објављен, рат објављујемо!!!

- Тако је! Рат! Рат!... – проносио се глас шумом, састављен од вике, рике, цике и дреке.

- Јесмо ли сви једномислећи у томе? Да вас чујем! – лукаво севајући очима продера се лисица.

- Јесмо! – викнуше живуљке сложно у глас, да се сва гнезда на гранама протресоше.

Овај урлик освете најзад прену сову из размишљања, али - прекасно да би могао усталасану масу да врати у мирно корито. Њени повици за мир и мирно разговарање, попут каменчића, не нађоше места на запењеној води, већ једнако пропадаху до самог дна, забијајући се тупо у дубоки глиб. Још и више кад се шумом пронесе глас:

- Лисицу за министра рата!

- За министра! Лисицу за министра! – понављало се из сваког грла, попут еха.

Авај, био је то тек почетак! Опасност се захуктавала са сваким новим повиком. А на њено чело стављена је лисица којој се клицало; она сама горела је од заноса који је пламтео у њој.

Али, за дивно чудо, сова и ја, (понајпре ја), остадосмо поштеђени, јер животиње, окруживши лисицу, направише неку врсту ваљка, који одвуче ове повике у небеске висине, тако да ништа реметилачко не уђе у наше уши. Како то допринесе томе да се мој слух отвори, ја чух сову како ме дозива и говори:

„Ветре, знам да ме чујеш... Ја настављам пут; немој ме следити, јер си овде потребнији. Пази на нашу пријатељицу, којој ће ускоро бити потребан ослонац. Видај јој ране, јер, у својој лудости, она сама неће обраћати довољно пажње на њих, што би јој касније могло донети још више проблема. Знам да ћеш ме у свему послушати и ја слободно могу да кренем ка извору ових тајновитости. Дај оно најбоље од себе! А и Небо ће помоћи. Видимо се ускоро!“

Затим прхну у ноћ и нестаде у мраку.

Премда неспреман и више него изненађен овим што чух, ипак у трену одлучих да јој будем послушан, кад је већ и сама знала да хоћу. Стога и ја њој упутих мисао, иако сам знао да је не може чути – не још, али једног дана хоће засигурно. Биле су то речи: „Једва чекам!“, које ни изречене, ни записане, нису имале снагу колико осећај што се родио са њима.

- наставиће се -

Безбедност деце

   Услови у којима дете расте одражавају се на његов развој и прате највећи део његовог живота.

   Како заштитити децу од злостављања и занемаривања?

   У више од 50 % случајева, злостављачи деце су њима познате особе! То су особе из њиховог најближег окружења: људи из породице, рођаци, пријатељи, неко из вртића или из школе. Они уживају поверење детета и његових родитеља, јер веома често особа која злоставља дете „уопште не личи на злостављача.“

   Тешко је дати тачне податке о стварним размерама насиља које трпе деца у нашој земљи. Прецизних обједињених података нема, јер установе, које се баве овим проблемом, користе различите параметре за његово регистровање, па зато и нема јединствене базе података у овој области. Постојећи подаци показују да су сви видови насиља над децом (физичко, психичко и сексуално) у порасту.

   Злостављач представља проблем и за дете и за околину, али и он сам има проблем, и то двоструки: како да престане са злостављањем и како да прикрије то што чини. Зато је важно да учитељ, а и друштвене службе, препознају знаке било ког облика насиља над дететом. То је истовремено и законска и морална обавеза.

   Који су најчешћи облици насиља над дететом?

   Злостављање и злоупотреба деце јесте све оно што појединци, институције или процеси чине или не чине, а што директно или индиректно шкоди деци или оштећује изгледе на њихов безбедан и здрав развој.

   1. Физичко злостављање

   2. Психичко злостављање

   3. Сексуална злоупотреба

   4. Занемаривање

   5. Безбедност на интернету

ФИЗИЧКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

   Физичко насиље над дететом подразумева намерно наношење повреда или озледа применом физичке силе, уз помоћ неког предмета, или без њега што угрожава здравље или живот детета.

   Физичком насиљу обично претходи психичко насиље па су ова два вида насиља међусобно условљени и обично се јављају заједно. Најчешћи видови физичког насиља су: ударање рукама и ногама, чупање косе, увртање делова тела и лица, ударање каишем, штапом, палицом и сличним предметима, повреде оштрим и тупим предметима, опекотине, насилно урањање главе у воду, везивање, закључавање или затварање у мрачну просторију, лишавање хране, одеће и обуће, излагање непогодним климатским условима, онемогућавање лечења детета.

ПСИХИЧКО (ЕМОЦИОНАЛНО) ЗЛОСТАВЉАЊЕ

   Психичко злостављање дефинисано је као психичко насиље над децом и састоји се у актима пропуштања или чињења, који се, на основу стандарда и стручњака, сматрају психолошки штетним. Починиоци ових аката су појединци, појединачно или колективно, који на основу карактеристика (узраста, статуса, знања, организационе форме) поседују посебну моћ, која чини децу рањивом. Ови акти пре или касније утичу на понашање, сазнајно, осећајно или физичко функционисање детета. Примери психичког насиља укључују акте одбацивања, терорисања, изоловања, експлоатације и емоционалног лишавања. Неки од ових облика се прожимају и тешко их је стриктно одвојити једне од других, али сви, у суштини, имају потребу за апсолутном контролом над дететом.

СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

   Сексуално злостављање деце сматра се најтежим обликом злостављања. Под сексуалним насиљем у ширем смислу подразумева се сваки вид вербалног, гестовног или физичког контакта са сексуалним садржајем најмање две особе било ког пола. Од сексуалних порука, ласцивних речи, прича и сексуалних понуда, до наглашеног показивања сексуалних симбола, додиривања, покушаја или остваривања сексуалног односа и силовања и ако је то резултат невољног, нежељеног и неприхваћеног става било ког од учесника у овим односима, када су у питању одрасле или малолетне особе.

   Сексуално насиље у ужем смислу означава сваки вид задовољавања сексуалних потреба и нагона применом физичке, психичке или неке друге силе или надмоћи.

   Посебно тежак облик сексуалног насиља је укључивање у сексуалне активности зависног, развојно незрелог детета, што оно не може разумети, на шта не може дати зрели пристанак. Сексуална злоупотреба не мора почети физичким присиљавањем. Увод у насиље може бити задиркивање, голицање, љубљење, које постаје сувише интимно, али жртва нема прави однос према томе шта јој се дешава. Сексуално злостављање могу бити и сексуалне радње у које дете није укључено, односно ако је присиљено да гледа оно што не би требало да види. То се дешава ако су родитељи егзибиционисти или чак присиљавају своје дете да гледа и слуша њихов сексуални чин.

ЗАНЕМАРИВАЊЕ ДЕЦЕ

   Занемаривање деце представља изостанак активности родитеља које би задовољиле дететове основне потребе. Изостанак ових активности излаже дете ризику од оштећења. Основне физичке потребе су храна, кров над главом, одећа, здравствена брига, заштита и хигијена. У елементарне психолошке потребе спадају потреба за сигурношћу, прихватањем, поштовањем, љубављу. Врло често у породици долази до одређених облика занемаривања ако економска и социјална ситуација није погодна, услед прераног родитељства, лоше материјалне ситуације, психолошке незрелости, родитеља, могућих душевних обољења мајке, депресивности, психотичности, алкохолизма и сл. И у релативно нормалним условима могућа је појава неког облика занемаривања, можда не континуирано, већ периодично. Обзиром на то који аспект бриге и неге је изостао, занемаривање делимо на медицинско (здравствено), физичко и емоционално.

БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ

   У последње време се за све више ствари ослањамо на Интернет, који нам пружа бесконачне могућности за комуникацију, информисање, забаву... Шта значи бити одговоран корисник Интернета? Пре свега, то подразумева сазнања о основама рада на Интернету, као и акције које могу да доведу у нежељену ситуцаију, које су потенцијалне последице тих акција; које су безбедне акције. Безбедне акције подразумевају одговарајући антивирус програм, контролу електронске поште, одабир места на која ће се одлазити на Интернету, заштиту података о себи, јер подаци који се једном нађу на Интернету веома тешко ће се уклонити.

   У Србији нема истраживања колико деца користе Интернет. Искуства Европске уније показују да 90% деце то чини свакодневно. Једна трећина деце која користе Интернет доживи неку врсту Интернет злостављања. Иако је код нас тај проценат мањи, неопходно је децу заштитити од неких садржаја и негативних коришћења Интернета.

   Основни проблем је што деца често остављају на Интернету личне податке или фотографије који могу бити злоупотребљени. Веома је важно да родитељи знају шта им деца раде када су на Интернету, да имају контролу зашто су на Интернету, да имају контролу зашто, у којим ситуацијама и коме њихова деца остављају податке. Међутим, родитељи врло често знају о новој технологији мање од своје деце. Заштита деце на Интернету подразумева едукацију родитеља и учитеља, односно наставника о опасностима које деци прете са Интернета. Родитељи често нису свесни опасности по њихово дете док „безбедно“ седи у својој соби и не слуте које садржаје на Интернету њихово дете у том тренутку посећује. „Лутање“ Интернетом је попут лутања улицама непознатог града, где се никада не зна шта се може догодити подједнако добро и лоше.

   Безбедност деце на Интернету подразумева борбу против дечје порнографије, расизма, говора мржње, радне дискриминације и залагање за заштиту приватности на Интернету.

   Не постоји апсолутно сигурна заштита детета на Интернету, али постоје програми. Већина програма је бесплатна и може се наћи најједноставнијом google претрагом. Ови програми могу да прате активност детета и да му забране приступ ка нежељеним садржајима. Постоји и велик број провајдера, који у склопу својих пакета нуде одређену могућност блокаде недозвољеног материјала на рачунару које дете користи. Ови програми се базирају на бирању листе са нежељеним садржајем, на основу чега софтвер даље забрањује приступ одређеном сајту и ограничава слање личних података са рачунара на мрежу. Још један од корисних начина да заштитите дете је да тачно знате шта оно ради на Интернету. За ту сврху постоје софтвери који раде у позадини (корисник рачунара не зна да се прате његове активности) и бележе активности на мрежи. Најбоље је да родитељ разговара са дететом и да види која су његова интересовања и какав утисак Интернет оставља на њега. Интернет не би требало да замени пријатеље и игру, па се зато треба потрудити да дете користи Интернет у едукативне и практичне сврхе, а не само за забаву. Родитељи треба да прате садржаје које дете користи и да блокирају нежељене садржаје.

* * *

Ово је одломак из дипломског рада који сам куцала за студенткињу, која је исти одбранила са чистом десетком, дао Бог. У прилогу додајем и један видео клип у коме су инсерти из једног од најпотреснијих филмова које сам имала прилике да гледам у свом животу. Снимљен је према истинитом догађају, а наслов филма је "Аурора". Замолила бих све оне са слабијим стомаком и срцем да пажљиво размисле о томе да ли ће клип погледати или не. 

Лептир и ткач

Лептир и ткач

Летео је лептир мали

са листа на цвет,

дивио се шаренилу,

што га има свет.

Пењао се у висине,

мерио је дан.

Под окриљем сјајних зрака,

живео је сан.

И занесен стиже лептир

до дрвета два,

залети се, хтеде проћи,

ал` да видиш зла!

Танка мрежа тврђом ткана

саплете му лет,

а по једној танкој нити

ткач приступи клет.

Гледаше се они тако,

свак` за своју ћар,

један наду ишчекив`о

други вид`о дар.

Нит преоте меру дану,

да их услужи;

лептирићу живот скрати,

ткачу продужи.

аутор: причалица

Јеванђеље о Крсту

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи. Нико не тражи лекара који би давао што слаће лекове, него свак тражи лекара који зна поуздан лек, без обзира да ли је тај лек сладак, или горак, или безукусан. И што горчији лек један лекар преписује болеснику, и што тежи начин лечења, то, изгледа, болесници више вере имају у таквога лекара.

Зашто људи само из руку Божјих не подносе горак лек? Зашто траже и очекују само посластице из руку Божјих? Зато што не осећају тежину своје болести од греха, те мисле да се само посластицама могу излечити.

О, кад би се људи запитали: зашто су сви лекови за телесне болести тако горки? Дух Свети би им одговорио: зато да буду слика и изображење горчине лекова духовних. Јер као што су телесне болести слика и изображење болести духовних, тако су и телесни лекови слика и изображење лекова духовних.

Нису ли болести духа, ове главне и праузрочне болести, много теже од болести телесних? Како онда да лекови за дух не буду горчији од лекова за тело?

Брижни су и многобрижни људи за своје тело; те кад се тело уболести, они не жале ни труда, ни времена, ни богатства, само да поврате здравље телу. Тада им никакав лекар није скуп, никаква бања далека, никакав лек горак; нарочито када им се још наговести блискост смрти телесне. О, кад би људи били тако брижни и многобрижни за своју душу! Кад би тако ревносно тражили души својој лека и лекара! Тешко је босоногу ићи по трњу. Но ако босоноги умире од жећи, а с оне стране трња налази се извор воде, неће ли се босоноги пре решити да наступи на трње, да се искрвави и израњави само да дође до воде радије него да с ове стране трња на мекој трави умре од жећи?

Крст је темељ Цркве, тврђава васељене. Крст је сила немоћнима, лекар болнима. Крст је очишћење губавима, опорављење раслабљенима. Крст је хлеб гладнима, извор жеднима. Христос је сав био на крсту, и у исто време сав боравио у свему.

Немогуће нам је узети тако горак лек говоре многи раслабљени од греха. Зато је човекољубиви Лекар људи прво сам узео горак лек, најгорчији лек, и ако је био здрав, само да покаже болесницима да то није немогуће. О, колико је теже здравоме узети и прогутати болеснички лек него болесноме! Но Он је узео да би га узели и они који су смртно болесни.

Немогуће нам је босоногим прећи њиву трња, ма колико да смо жедни и ма колико да је бујан и свеж извор воде с оне стране! говоре опет раслабљени од греха. За то је човекољубиви Господ сам прешао бос њиву трња, и сад од оне стране виче и призива жедне ка извору живе воде. Могуће је - довикује Он, Ја сам прошао по најоштријем трњу и Својим стопама га затупио; ходите, дакле!

Ако је крст лек, немогуће нам је узети тај лек! И ако је крст пут, немогуће нам је поћи тим путем! Тако говоре болесни од греха. Зато је човекољубиви Господ узео најтежи крст на Себе, да покаже да је то могуће.

Данашњим Јеванђељем Господ препоручује крст, ово горко лекарство, свакоме ко жели да се спасе смрти.

Рече Господ: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде. Не гони Господ људе пред Собом на крст него их позива да следују Њему, Крстоносцу. Јер пре него је учинио овај позив Он је предсказао Своје мучење, наиме: да ће га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати (Марк. 7, 31). Он је зато и дошао, да буде Пут. Дошао је да буде први у мукама и први у слави. Дошао је да покаже да је могуће, и да учини могућим, све оно што су људи држали немогућим.

Крст Твој Христе, иако је као вештаствена стварност видљив, али је одевен божанском силом; притом јављајући се свету као вештаствена стварност, он мислено чудотвори наше спасење; клањајући се њему; ми Те славимо, Спасе.

Он не гони људе и не приморава, но предлаже и препоручује. Ко хоће! По својој слободној вољи људи су пали у болест греха, по својој слободној вољи људи треба да се лече и оздраве од греха. Он не крије да је лек горак, прегорак, но Он олакшава људима да га узму на тај начин што га Он први узима, и ако здрав, и показује његово сјајно дејство. Нека се одрече себе. И први човек, Адам, одрекао се себе онда када је пао у грех, но он се одрекао правога и истинитога себе. Тражећи сада од људи да се одрекну себе Господ тражи, да се они одрекну лажнога себе. Простије речено: Адам се одрекао Истине и прилепио се лажи; сада Господ тражи од Адамових потомака, да се одрекну лажи и прилепе опет Истини, од које су и отпали. Отуда: одреци се себе значи: одреци се варљивога небића, које ти се наметнуло на место бића твога које је од Бога. Одреци се земљаности која ти је потиснула духовност, и страсти која ти је потиснула добродетељ; и ропскога страха који је потамнео образ синовства Божјег у теби; и роптања против Бога које ти је умртвило дух послушности према Богу. Одреци се злих мисли, злих жеља, и злих дела. Одреци се идолопоклоничког поштовања природе и свога тела. Речју, одреци се свега онога што ти сматраш да си ти, а у самој ствари ниси ти него ђаво, и грех, и трулеж, и обмана, и смрт. Авај, одреци се злих навика које су ти постале друга природа; имено: те друге природе одреци се; јер то није природа како ју је Бог створио него нагомилана и отврднула обмана и самообмана у теби - олицетворена лаж која ходи под твојим именом, и ти под њеним.

Крстом Твојим Христе, постаде једно стадо од Анђела и људи, и једна Црква — και μία 'Εκκλησία; небо и земља весели се; Господе, слава Теби.

Kpcтe Христов, узданицо хришћана, наставниче заблуделих, пристаниште витланих буром, победо у биткама, тврђаво васељене, лекару болесних, васкрсење мртвих, помилуј нас.

Шта значи узети крст свој? Значи драговољно примити из руку Провиђења сваку лековиту горчину која се пружа. Наиђу ли велике катастрофе, буди послушан вољи Божјој као Ноје. Тражи ли се од тебе пожртвовање, подај га са онаквом вером у Бога с каквом је Аврам хтео принети свога сина на жртву. Пропадне ли имовина, помру ли ти деца изненадно, и стегне ли љута болест, све подноси са стрпљењем не удаљујући свога срца од Бога као Јов. Оставе ли те пријатељи и окруже ли те сами непријатељи, сноси све без роптања а с надом у скору помоћ Божју, као што су чинили апостоли. Изведу ли те на губилиште за Христа, буди благодаран Богу за такву част слично хиљадама хришћанских мученика и мученица. Од тебе се не тражи да учиниш нешто што никад нико пре тебе није учинио, но да следујеш многим примерима других који су испунили вољу Христову: апостолима, светитељима, исповедницима и мученицима. Треба знати још, да тражећи наше распеће на крсту Господ тражи само распеће старог човека, то јест човека састављеног од злих навика и од службе греху. Јер тим распећем умртвљује се тај стари скотоподобни човек у нама и оживљује нови, богоподобни, бесмртни. Као што и говори апостол: стари наш човек распе се, и одмах објашњава зашто се разапе - да више не би смо служили греху (Рим. 6, 6). Крст је тежак староме, телесноме човеку, тежак је телу са сластима и жељама (Гал. 5, 24) но није тежак човеку духовном. Крст је лудост онима који гину, а нама који се спасавамо јесте сила Божја (I Кор. 1, 18). Зато се ми хвалимо Крстом Христовим; и хвалимо се крстом својим ради Христа. Господ не тражи од нас да узмемо Крст Његов него крст свој. Његов Крст је најтежи. Он се није распео на Крст због Својих грехова него због наших; зато је Његов Крст најтежи. Ми се распињемо због својих сопствених грехова; зато је крст наш лакши. И кад највише страдамо, не треба да говоримо да страдамо сувише, и преко мере. Господ је жив, и Он зна меру страдања наших и не допушта да страдамо више него што можемо. Мера наших страдања није мање одређена и срачуната него ли мера између дана и ноћи, или мера у кретању звезда. Повећава ли се наше страдање, отежава ли се наш крст, то се повећава и моћ Божја, као што и говори апостол: јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа (II Кор. 1, 5).

Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.
А Мојсије рече Исусу: Избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.
И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда.
И докле Мојсије држаше у вис руке своје, побеђиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвлађиваху Амаличани.
Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те седе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчаног.
И разби Исус Амалика и народ његов оштрим мачем.
Потом рече Господ Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвим истребити спомен Амаликов испод неба.
Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја.
2.Мој.17;8-15

Пре свега велика је утеха наша у томе што нас Господ позива да идемо за Њим. И нека за мном иде! говори Господ. Зашто Господ тако призива оне који узму на себе крст свој? Прво зато да не би пали и сломили се под крстом. Тако је жалосна слабост људског бића, да је и најјачем човеку претежак и најлакши крст, ако га носи без небесне помоћи. Погледајте како очајни постају неверници при најмањем удару! Како се буне против неба и земље при једном убоду игле! Како се беспомоћно повијају лево и десно тражећи ослонца и заштите у празнини овога света, и ако сматрају да им свет не може дати ослонца и заштите, и да је сав свет једна очајна празнина! Зато Господ позива да за Њим идемо. Јер само за Њим идући ми ћемо се моћи одржати под крстом својим. У Њему ћемо наћи снагу, храброст и утеху. Он ће нам бити светлост на тамноме путу, здравље у болести, друг у самоћи, радост у муци и богатство у беди. Код телесног болесника оставља се светлост да гори по сву ноћ. И у ноћи овога живота нама је потребна неугасива светлост Христова, која ће нам олакшавати болове и одржавати наду у свитање дана.

Вера јесте велика вера која може сваку бригу да положи на Бога, коју апостол назива темељем, Лествичник мајком безмолвија, а свети Исаак вером сагледавања и вратима тајни. Онај ко је има потпуно је безбрижан, као и сви свети, који су и сама имена имали саобразна (својим врлинама), као (уосталом) и древни праведници. Петар, на пр. (има име) тврдоће, Павле покоја, Јаков борца (пошто је изгазио велијара (тј. ђавола)). Стефан, опет, има име неувенљивог венца, Атанасије бесмртности, Василије царства, а Григорије бдења у мудрости, тј. богословљу, Златоусти - многоценог злата и многожељене благодати, а Исаак - опраштања. Просто речено, и у Староме и у Новоме (Завету) имена су саобразна (врлини човека). И Адам је назван према четири стране (света): Јер А има од истока (Ανατολή), Д од запада (Δύσις), А од севера (Άρχτος), и М
од југа (Μεσημβρία). Свети Петар Дамаскин, "Подсетник пустињског трезвоумља"

Други разлог због чега Господ захтева да се иде за Њим исто је тако важан као и први, и тиче се циља драговољног одрицања себе и узимања крста на себе. И многи су се привидно одрицали себе да би се још више истакли у овоме свету. Многи су налагали на себе безбројна паштења и мучења само зато да би им се људи дивили и славили их. Многи су то чинили, и дан данас чине махом у незнабожачким народима, да би кроз то задобили у себи неку чаролијску и мађионичарску моћ, да би кроз исту могли владати људима, шкодити једнима а користити другима, све из пустог личног славољубља и користољубља. Овакво самоодрицање није никакво самоодрицање но самовозношење, и овакав крст не води васкрсењу и спасењу но потпуној пропасти и предаји ђаволу у руке. Онај пак ко са својим крстом ходи за Христом слободан је од сваке охолости, сваког превозношења над другим људима, и од сваке жеље за светском славом и коришћу. Као што један болесник узима горак лек не зато да би показао како он може да прогута тако горак лек, него зато да би оздравио, тако и прави хришћанин одриче се себе, то јест гнуша се свог болесног бића, узима крст свој на себе као горак но спасоносан лек, и иде за Христом, својим Лекаром и Спаситељем, не зато да га хвале и славе људи него да спасе своју душу од смртне лудости у овом животу и од црвоточног огња у оном.

Нека нам је свима срећан и Богом благословен Крстовдан!

Амин!

Боже дај!

Верујућа докторка

(слика са нета)

Мој брат од тетке испричао ми је следеће:

Када је био дечак, имао је другара са којим је размењивао играчке, а кад су одрасли и свако кренуо својим путем, брат је за новог пријатеља - будући да се обојица баве рачунарима - потражио оца свог друга из детињства. И дружба је права! А онда се деси да човек добије шлог и заврши у болници и то, како брат каже, у време кад му је дао наш документарац о жигу звери, обећавши му ускоро и онај други, Дигитални анђео. Међутим, тај је остао на чекању док човек не дође кући - што из болнице, што са рехабилитације.

После навршеног времена уследио је телефонски позив: човек је стигао кући, па да му се јави, и између осталог саопшти му да је добио филм од једне докторке; пошто је погледао неколико сцена, жели да провери да ли је у питању исти онај који му је брат обећао. Јесте, филм је био тај, и следи прича.

Ова докторка из Сремске Каменице, (где је човек лежао), има мужа, неурохирурга, са којим је изродила сина. А тај њихов син је пре неку годину доживео тешку саобраћајку, тако да је пао у кому, за коју су све прогнозе говориле да не постоји шанса за његов опоравак.

Два доктора родитеља и сви доктори, а наде ни трун!

У међувремену, док се водила битка између вере и невере, дочује докторка за манастир Ремету и оде да донесе за сина свето уље. Вративши се са светињом у болницу, она намаза свог непомичног сина, не толико са вером да ће му штогод помоћи, колико јој би жао да, премда и без наде на оздрављење, дете не добије ране од лежања. Кад га помаза, она изађе из болнице, седе у ауто и крене кући. Међутим, негде на пола пута зазвони јој мобилни и она се јави: зову је из болнице да се моментално врати, јер се нешто чудно дешава. Кад је стигла, а оно њен син помера руку и ногу...

Данас, њен син, сада човек, живи сасвим нормално, као да се никад ништа није догодило! А све ово је овом човеку испричала сама докторка, за коју се овај изненадио видећи је хришћанком.

Посета Владичице

 

Пресвета Богородице спаси нас!

Срећан нам и Богом благословен Празник Рођења

Пресвете Богородице, Мала Госпојина!

Чудо св. Јована Шангајског