Петак, Децембар 25, 2009
Срби у Африци
Причу
о српском огњишту на афричком тлу започињем анегдотом о једном нашем броду у
афричким водама који се изненада, усред орканске олује, нашао у великим
невољама. Капетан брода, Србин, искусан поморац, знајући да је лука спаса
далеко, одлучи да брод приближи дивљој обали, да се ту укотви и у заветрини
сачека смирење олује. Како се брод приближавао обали, тако су мештани, у
хиљадама, трчали да би га изблиза видели. И ту се, стварно, каже та анегдота,
догодило чудо: међу толиким црнцима био је и један белац! Капетан брода,
изненађен и обрадован, нестрпљив да одгонетне ко је једини белац међу
многобројним црнцима, упита га на енглеском језику:
- "Ко си, брате?"
- "СРБИН!", одговори белац на чистом српском језику и лупи се шаком у
груди, "Србенда, бре, од пете до главе".
- "А има ли овде још Срба?", пита даље капетан, сада на српском,
изненађен овим сусретом.
- "Има још један, Бог га убио, али ја с њим не говорим!", допиру до
капетана речи овог "јуначког" Србина...
Samo dva, a ne govore jedan s drugim...e, to već mnogo govori!
Ma sigurno ih neko 'treći' posvađa..pozdrav..
*Јован с.с.
То, и кад се деси, никад не бива без нашег пристанка. Зар би и могло да буде, зар не? Поздрав.***
Верујем да су одмах основали и две партије:))
Шта да радимо кад такав смо народ...на сву срећу има ту и добрих ствари :)
Љубим :*
Koliko vidim sad su njih dvojica u pat poziciji. Niko ne može da osvoji natpolovičnu većinu. hahaha
pozdrav
Hahahah, interesantna prica koja provlaci nas mentalitet medju redove...
Ha,ha, surova realnost!
tipično. i srpski grb ima ocila okrenuta ledjima ka ledjima
Prijatno!
Gde god podjes, Srbin budi!
Sta god napisala,necu uspeti da nadmasim Anu i svoju baba-tetka-strinu :) Zato samo :*
*месечина
Истину кажеш. Богами има, а то је да се због бандоглавости никад нисмо могли ујединити да будемо народ освајачки. Љубим моју паметницу.***
*мандрак
Али стигао је и трећи, капетан, хе, хе. Сад ће заплет, али то нек остане тајна.***
*сопран87
Синоћ сам гледала филм 2012. па ми остаде у памети мисао оног новинара кога прогласише лудаком, а који је направио смешну рекламу како би народу указао на скору пропаст света. И ту он каже: да би почели људи да размишљају, обојио сам ово црнило у хумор (не баш тако, али то је отприлике смисао). Мислим да се то можде и овде применити.***
*полууспаванка
Но заиста збуњује то да смо сви свесни те чињенице, а опет остајемо доследни њој (или себи, шта ли?).***
*домаћица
Има, то није спорно, но је спорно тумачење. А истина је да се тако чува брат и ближњи свој, у борби, наравно, где опасност вреба на све стране, зар не? Поздравче!***
*каспер
Као и код сваког народа има нас и због којих се свет стиди, али и оних због којих се свет поноси. Поздрав!***
*тужна
Ма и ја волим да ћутим кад паметни и мудрији говоре. Потпуно те разумем, радости.***
nasa realnost... umesto da se drzimo zajedno, mi se svadjamo...
Зато и постоји она народна: "(Не) дај Боже да се Срби сложе", као и четири С на нашем грбу.
Кад би се Срби сложили, свет би био њихов и био би - рај.
Овако, за боље и нисмо.
А причица је - шаљива, како би нас опаметила ;-)
*барби86
Пре свега добро нам дошла, Барби86! А по твом коментару видим да се добро (пре)познајемо, тако да могу само да кажем: осећај се као код куће, хе, хе. Поздравче!***
*Ви
Да, да, с тим што се та реченица дели на две стране: заграђенима иде с оним у загради, а одграђенима и онима који љубе слободу иде део без заграда, хе, хе. Јер "дух дише где хоће"...***
bolje da cutim , jel ?
pozdravljam te draga Pricalice :*