Уторак, Децембар 15, 2009
Три пријатеља
Сви знају суштину ове приче. Добро, можда не разумеју сви на прави начин, али...зашто они који знају никад не обраћају пажњу на тајко важне ствари?
Новац, моћ...ништа друго не вреди великој већини.
:***
Kratka, jasna i lepa poučna priča...uvek, i inače, dajem prednost delima pred rečima...
*месечина
Хм, на овако постављено питање се увек може одговарати само и једино из сопственог угла, никако из туђег. Јер, увек је важно шта ћу чинити ја, а не други. То је, верујем, смисао живота. Љубим.***
Neverovatno...
i istinito.
:***
*сањарења
То је заиста похвално, мила. Радујем се због тога.***
*behappy
Чак и одавде са ове наше стране живота, зар не? Зна то човек и осећа, још и пре него што искуси.
Љубим.***
Apsolutno se slažem. S tim što se drugi prijatelj između sebe zavade zbog prvog.
pozdrav
Матерјална добра стичемо да би преживели и нешто радили. Рођаке не бирамо, нађу се ту и шта ћемо, прихватамо једни друге:)))
Једино што радимо добром вољом и срцем су добра дела, али што мање о њима причамо, то су она већа.
Многи само причају...
Tri je već mnogo...pozdrav..
nažalost, u ovozemaljskom svetu ljudi najlakše zaborave dobra dela. i da čine i da tudja poštuju.
Prijatno!
***
Treba nas povremeno podsetiti šta je stvarno važno. Komšo, ti baš umeš da osetiš trenutak. Ljubim te.
sjajna prica, i upravo je tako :) ja cenim dela, takodje :) pozdrav, draga Pricalice !
Najezila sam se...I ovaj post me je naterao da se zamislim nad svojim delima...:*
Ovo me je nateralo da sebi postavim sledece pitanje : Trebam li ciniti dobra dela ne samo jer zelim vec i iz koristi,tj zbog svog spasenja ?
Dosao sam do odgovora da trebam. Nadam se da ne gresim.
*мандрак
Па да, и онда не стигну на суд са трећим, јел тако? Хе, хе... Поздрав.***
*АнаМ
О, Анамче, како си ово мудро написала. Немам ти ја шта ту додавати, само потписати, осећајући велику истину у твојим речима. ***
*домаћица
Једно сећање ипак имамо: да приметимо кад је нама причињено неко добро. Али проблем настане кад почнемо да га одмеравамо. То је неко моје лично опажање. Поздрав!***
*Селица***
О, комшо, како те је лепо видети поново међу нама! А лако је мени са тобом, јер ти припадаш свету причољубаца, било да се препознајеш у ликовима, или препознајеш друге. Љубим те пуууноооо!!!***
*настасја
Драго ми је да је тако и да је прича нашла места за допадање, драга Настењка. Поздравље!***
*тужна
Хвала, радости, на искрености коју остављаш на блогу. То је оно што ме радује. Грлим!***
Najtuznije je sto nam se dobra dela priznaju tek kada nas vise nema.
*purplemind
Питање ти је одлично! Мислим да би га свако требао постављати, како не би изгубио компас. А и закључак је сасвим исправан, с тим што треба делати на добро, а делати на добро значи да како не желиш себи, не жели ни другом, и што желиш себи, подај и другом. Нема боље дефиниције добра од ове, зар не? Поздрав!***
Лепа прича.
"Ал човече праведниче,
ништа собом не понесе
до скрштене беле руке
и праведна дела своја..."
Без обзира да ли је прича алегорична или су пријатељи од крви од меса, зна се са чим одлазимо и ко сведочи о нама...па ако нас то не спасе, бићемо тамо где и заслужујемо...
*Ви
Та добра дела, заправо, су сведоци љубави наше. А у Царство Љубави се само љубављу стиже. То је сећање које је уписано у души сваког човека и те наше потраге за њом потврђују истинитост тврдње.***