Петак, Децембар 11, 2009

Тачно на време

 

 

Навијач сатова стално је био забринут. Без минута одмора, трчао је од једног до другог сата да не би пропустио онај судбоносни тренутак у коме је требало да спречи заустављање једног механизма и да на њему прочита кад тачно треба да се побрине за следећи. Тако је јурио од једног до другог бројчаника, док су секунде прелазиле у минуте а минути у сате, имајући на располагању веома мало времена између њих. Неуморно је пратио такт времена, које му је у исто време и било за петама и ишло испред њега.

Тај ритуал­ био је савршено темпиран, али навијач сатова није могао себи да дозволи да му одлута пажња, чак ни на један минут, јер ако би са закашњењем стигао до само једног  часовника,  то би могло да сруши цео систем, због тога што је свако међувреме било израчунато са великом прецизношћу. А све то како не би било никаквог празног хода, јер то би неизбежно довело до губљења времена.

Уосталом, неопходан временски размак између различитих сатова израчунаван је, током дугог низа година, на основу понављаних тестова, који су пажљиво узели у обзир све техничке параметре за рад модерних часовника. Захваљујући напретку науке и беспрекорном планирању, зупчаници целог система били су савршено подешени, и на навијачу сатова је било само да покорно прати ток радњи који су му одредили најбољи техничари данашњице.

Једног јутра он устаје, по свом обичају, у предвиђено време, обавља јутарње радње с вештином достојном једног уметника, да би му њихов непрекинути ток омогућио да у тачно одређеном тренутку стигне до првог бројчаника, по истеку првог рока. Тада он навија дати часовник са уобичајеном вештином, ишчитава на њему назначено време и креће ка следећем бројчанику.

Оно што му мало смета, од кад је почео о томе да размишља, то је што, упркос страховитој ефикасности система, није у стању да предвиди време које ће му назначити различити часовници током радног дана. Наиме, сваки од њих показује неко своје време и оно се сваки пут мења. Баш из тог разлога његов посао је тако тежак. Јер иако систем функционише без грешке, принцип његовог функционисања заснива се на правилима која му игледају потпуно анархична. Сваки сат му прецизно показује у ком тренутку треба да стигне до следећег, следе се без грешке, али дужина тих интервала остаје потпуно непредвидљива. Из тог разлога он не може напамет да научи све те интервале, и из тог разлога једна машина никад не би могла да га замени на том важном задатку, који је и даље угрожен могућношћу грешке људског фактора.

С друге стране, навијачу сатова се чини, од пре неколико месеци, да време које навија има неугодну склоност да се убрзава, и да секунде, минути и часови на различитим часовницима немају исте вредности. Из недеље у недељу то га све више забрињава, јер иако су разлике за сада занемарљиве, ипак се приближава дан када би тиме изазван хаос могао да доведе систем до пропасти.

Трудећи се да одагна те црне мисли, навијач сатова наставља да навија временски ток.

Кад стиже до петог бројила тог дана, оста слеђен оним што у њему види: једна мува, једна дебела црна мува седи на великој сказаљци. Како је ту доспела кад су сви бројчаници система заштићени непробојним стаклом које савршено дихтује? И колико већ времена она седи на тој сказаљци тупаво успоравајући осетљиви временски ход? Обузет паником, он навија тај сат и хита ка следећем. Има на располагању десет минута, али да ли се уопште може и даље поуздати у то, имајући у виду да је мува можда променила параметре? Без даха, он стиже до идућег бројчаника. Ужас! Сказаљке су се већ зауставиле! Брзо, мора да навије механизам и да покуша да победи сатове у тој ужасној трци, да врати ствари на првобитни колосек. Чела обливеног знојем, он скаче на следећи задатак. Опет прекасно! Грозничаво навија тај сат, брише очи које га пеку, наставља, трчи из петних жила, и сваки пут стиже касно, и често пребрзо наставља, више ни сам не знајући да ли је због те журбе уствари стизао прерано. И тако тече та немилосрдна трка, трка против мрвљења времена које угрожава постојећи поредак, трка да би се стигло тачно време, да би догађаји следили једни друге како је наложено.

А онда се, усред новог скока, без даха, у њему јавила жеља да одустане, да дигне руке од те грозоморне трке која га прогони.

У њему се рађа луда нада да ће, кад се у једном тренутку сви сатови буду зауставили, моћи све да их навије тако да показују једно те исто, вечно и универзално, тачно време.

Али ако би сви сатови стали, не би ли то био крај и живота самог?

Навијач сатова срушиће се у праскозорје не нашавши одговор на то питање, јер га се превише плаши.

У међувремену, он, као федер, трчи и навија, трчи па навија, тај навијач сатова коме је, да не би застао, потребно нешто да га навије.

Оскар Фрајзингер, "С оне стране мисли"

Превеле: Виолета Милићевић и Христина Ђурић

 

[Одговори]

Moglo bi se bez sata al navijaća nikako..Sunce je tu..kad nema njega tu je sanjarenje...pozdrav..

Comment by Jovan s.s. (12/11/2009 20:34)

[Одговори]

*Јован с.с.
Мислиш? Значи, сад по њој да равнамо сатове? Није лоше. Видећемо шта ће она рећи на то. Поздрав!***

Comment by pricalica (12/11/2009 20:39)

[Одговори]

Nepokvarljivo je precizna..samo po Suncu i njoj možemo verovati u vreme..

Comment by Jovan s.s. (12/11/2009 20:49)

[Одговори]

Saglasna sam...odavno po meni navijaju satove...
A priča me podsetila na mandrakov stil. Neponovljiv. Frajzinger i mandrak72, ruku pod ruku.

Comment by sanjarenja56 (12/11/2009 20:51)

[Одговори]

Не допада ми се тај навијач...
Тек ако погреши схватиће тежину времена, а њему је посветио свој живот.
Љубим :*

Comment by mesecina (12/11/2009 21:00)

[Одговори]

*Јован с.с.
То је добро. Па онда да штимамо сатове, ха. Уместо швајцарских, биће Сањарски сатови. Може?***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:00)

[Одговори]

..sanjarovski...može..

Comment by Jovan s.s. (12/11/2009 21:02)

[Одговори]

*сањарења
Фрајзингерове приче су заиста нешто. Он сам је човек који иде насупрот струји, што је данас, у доба "геометрије", како он примећује у једној својој приповетки, заиста равно чуду. Дакле, Мандраке, учињена ти је част!
А за сат смо се договорили, сад само да се сложиш.***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:04)

[Одговори]

*месечина
И не треба да ти се допадне, али поука коју нам баш он доноси - треба. Љубим!***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:05)

[Одговори]

*Јован с.с.
Договорено.***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:05)

[Одговори]

...Sanjarski satovi...dogovoreno!

Comment by sanjarenja56 (12/11/2009 21:07)

[Одговори]

*сањарења
Ето, сад само да патент пријавимо Патосу, јел тако?***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:12)

[Одговори]

Pa naravno, Patos je glavni za patente! Patoseeeeeeee, javi seeeeeeeee!

Comment by sanjarenja56 (12/11/2009 21:15)

[Одговори]

Vrijeme mora da teče. Kazaljke su smjernice nama koji ne znamo kad smo gladni, kad na spavanje ići i jutrom ustajati.
Jedino ne mogu usmjeravati naše snove.
Lakše malo sa poređenjima. Pomisliću da bi bilo vrijeme da se uozbiljim.haha
pozdrav

Comment by mandrak72 (12/11/2009 21:24)

[Одговори]

*сањарења
Дакле, чекамо да се одазове...

Comment by pricalica (12/11/2009 21:25)

[Одговори]

*мандрак
Јел има и таквих да не знају кад су гладни или жедни, хе, хе? Али шта, као што видимо у причи, кад се све сведе на темпирано време, коме се робује, али не само њему, већ и оном који нас тента и навија да навијамо за другог?
А ти, приповедачу, и треба, не да се уозбиљиш, већ да искорачиш. Поздрав!***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:29)

[Одговори]

Lepo ovo reče, pričalice! Mandrak zaista treba da iskorači!!

Comment by sanjarenja56 (12/11/2009 21:35)

[Одговори]

Pričalice nažalost ima. Evo ja od posla ne stignem da doručkujem. Samo po satu znam kad bi to bio red.
Ubi nas ovo prebrzo vrijeme.
pozdrav

Comment by mandrak72 (12/11/2009 21:35)

[Одговори]

*сањарења
Па што јесте јесте! А ваљда ће се дрзнути једном. Надамо се.***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:39)

[Одговори]

*мандрак
А то, дакле! Значи, неком навијач служи, није само да тера по наређењу, хе, хе. Ето зашто је боље бити сам свој мајстор. Данас ми баш Патос недостаје, чини се.***

Comment by pricalica (12/11/2009 21:41)

[Одговори]

Bojim se da je tako. Ponekad se čini da imam onaj zvrk na leđima koji se navija ključićem i ja samo jurim, padam i jurim.
Sigurno je da je najbolje biti svoj majstor, ali majstorluk nije na cijeni. Bar kod nas.
A Patos sigurno nešto veliko sprema dok ga nema.
pozdrav

Comment by mandrak72 (12/11/2009 21:45)

[Одговори]

Zbirka pripovedaka S ONE STRANE MISLI Oskara Frajzingera
nalazi i kod nas čitalačku publiku zahvaljujući odličnom
prevodu Violete Milićević i
Hristine Đurić.
A moj komentar je kratak.
I BEZ ČASOVNIKA NAROD U SVAKOM MOMENTU ZNA KOLIKO JE SATI.

Comment by Daca (12/11/2009 21:52)

[Одговори]

Време тече онако како му ми дозволимо:)))

Comment by AnaM (12/11/2009 22:11)

[Одговори]

"Vreme prolazi u neprestanom ponavljanju reci 'sutra', 'sutra'..."

Latinska poslovica

Poz :D

Comment by nesanica (12/12/2009 01:24)

[Одговори]

Razmisljam: Ko je taj navijac satova? Neki deka sa belom bradom, moj komsija, ili ja?

Comment by bokikojic (12/12/2009 09:29)

[Одговори]

*мандрак
Да и сама осећам понекад тај зврк, опет не би ваљало ни кад би баш све радили како ми хоћемо, јер тада не би научили како да постанемо добри. Е сад што се мајсторлука тиче, зависи. Има још људи који га цене, али и оних који се мајсторлуком баве. Холандија је од кломпи направила бренд. Ми би од тога како нас шишају могли свашта нешто да извозимо, хе, хе. Можда да и о томе обавестимо Патоса? Поздрав!***

Comment by pricalica (12/12/2009 18:48)

[Одговори]

*Даца
Благо нама са оваквим професорима и преводиоцима, зар не, Дацо? А даће Бог читаћемо ми њих јоште. А време које се чита на лицу народа је најбољи показатељ времена. Љубим!***

Comment by pricalica (12/12/2009 18:51)

[Одговори]

*Анам
Мислим да је ти исправно гледиште, Анамче Ванземаљче!***

Comment by pricalica (12/12/2009 18:52)

[Одговори]

*несаница
Али си ти зато присутна сада, сада... тачно на време, хе, хе. Поздрав!***

Comment by pricalica (12/12/2009 18:53)

[Одговори]

*бокикојић
Хммм, и до ког си закључка стигао?***

Comment by pricalica (12/12/2009 18:54)

[Одговори]

trku s vremenom još niko nije dobio. bio navijač ili onaj koji se navija.
Prijatno!

Comment by domacica (12/13/2009 13:10)

[Одговори]

*домаћица
Ипак, постоје примери успешности, а то су они који су досегли вечност. Али се они нису плашили... Поздрав!***

Comment by pricalica (12/13/2009 18:32)

[Одговори]

Ух, кад се сетим ове приче!
Прво смо се питале шта да радимо јер необично звучи "навијач сатова", а у француском је то само једна реч (monteur - монтер, намештач, састављач... а и реченице су онакве какав је он, прецизне, наизглед сасвим јасне, али понекад и двосмислене...
Био је у оптицају и "часовничар", али би то било непрецизно и не би покрило то што овај неуморни човек ради...
Ех, кад би сви сатови могли да показују једно исто, универзално време! Сав труд овог јадничка (и сваког појединца) би доносио и радост, осим муке. Овако, не преостаје нам ништа друго до - те бесомучне трке...
Илустрација ти је сјајна, а и избор приче!
Број коментара потврђује да никога не оставља равнодушним:-).

Comment by Ви (12/13/2009 19:21)

[Одговори]

*Ви
Већ одавно сам хтела да је поставим, и ова илустрација ми се одмах наместила као добра, али се десило да нисам могла, међу гомилом слика расејаних по рачунару, да је пронађем, хе, хе. Док ми није синуло и воила!
Да, сад кад читам твоје појашњење, ово и јесте било најбоље решење. Но нисам ни сумњала у тебе. Љубим!***

Comment by pricalica (12/13/2009 19:54)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме