Среда, Децембар 23, 2009

Врт

 

 

Цео свој живот проживели су баба и деда у слози, љубави и разумевању, срећни и задовољни. Израз тог малог склада током целог живота као да је тумачило нешто што ћемо назвати „вртом“. 

Сваког пролећа су баба и деда заједнички обрађивали њихов врт, а онда заједнички уживали у лепоти његових боја и богатству плодова. Тако је било и прошлог пролећа.

Као и обично, у том врту све је било посађено и засађено на време.

И једног дана баба је кренула да обиђе врт. Веома се зачудила када је запазила да је један комадић земље остао необрађен. То се ретко догађало, али пала јој је на ум лепа мисао:

- „Мој деда воли црни лук. Посадићу овде црни лук и нећу му рећи. Како ће се само изненадити када буде ускоро угледао млади лук“.   

Нешто касније, деда је одлучио да прошета вртом. И он се зачудио када је угледао незасађену леју.

- „Стварно смо остарили“ – закључио је деда и одмах одлучио: „Посадићу овде цвеће, моја баба ужива у њему и обрадоваће се када га буде угледала.“   

Оно што су одлучили то су и учинили. Баба је посадила црни лук, а деда цвеће. Наредних дана и једно и друго су крадом одлазили у врт и чували своју леју. Баба је „плевила“ све што није било лук а деда све што није изгледало као цвеће.

Наравно, није тешко погодити шта је остало. Остала је празна леја.

Дешава ли се у вашем „врту“ нешто необично?

 

 

 

[Одговори]

I iz nabolje namere može se dobiti negativan rezultat...

Comment by sanjarenja56 (12/23/2009 18:30)

[Одговори]

*сањарења
Но они су све радили у договору, а овде су хтели нешто обашка, што се у неку руку надовезује на твој данашњи пост, зар не?***

Comment by pricalica (12/23/2009 18:34)

[Одговори]

Цео живот су провели заједно, а нису се познавали...
Кажем ја да неког или упознаш одмах, први дан, или никад:)))

Comment by AnaM (12/23/2009 18:39)

[Одговори]

*АнаМ
Хе, хе, ево и ње! Па могу људи и да се променУ или да их нешто промени. Знаш како оно дете каже: Променљив је онај човек што је некада био плав, па се промени и буде црн, па му сви кажу: "Црни човече, шта ти би?"***

Comment by pricalica (12/23/2009 18:45)

[Одговори]

Pričalice, jesi li ti to namerno napisala ozbiljnu varijantu mog posta?

Comment by sanjarenja56 (12/23/2009 18:45)

[Одговори]

Slika me oduševila.Priča..pa onako..u dobronamernosti su česti promašaji...pozdrav..

Comment by Jovan s.s. (12/23/2009 18:52)

[Одговори]

*сањарења
Па испадне да је тако, хе, хе. ***

Comment by pricalica (12/23/2009 19:00)

[Одговори]

*Јован с.с.
Која, Јово? Прва или друга?***

Comment by pricalica (12/23/2009 19:00)

[Одговори]

Ma prva,lepo umilno,pa tek kuca..

Comment by Jovan s.s. (12/23/2009 19:02)

[Одговори]

*Јован с.с.
Јесте, Јово, слажем се. Они осмеси њини су нешто предивно...***

Comment by pricalica (12/23/2009 19:07)

[Одговори]

И мене је прва слика одушевила. Таман сам се порадовала да је нека лепа, романтична причица...
Комуникација је веома битна како у љубави тако и у пријатељству.
Љубим :*

Comment by mesecina (12/23/2009 19:14)

[Одговори]

Хехехе...И то је љубав...
Изненађења могу бити и пријатна и непријатна...Ово је требало да буде пријатно,али је испало другачије, управо због тога што није требало крити ни добре намере.
А опет - сви ми понекад пожелимо да изненадимо драге људе па им не откријемо шта им спремамо...и зато може доћи и до оваквог мимоилажења и - празне леје.
Лепа прича, у сваком случају. Поучна, како то већ бива код наше драге Причалице...

Comment by Ви (12/23/2009 20:28)

[Одговори]

Cinjenica da su ceo zivot proveli cuvajuci jedno drugo, mnogo je bitnija od jedne prazne leje.

Comment by casper (12/24/2009 00:28)

[Одговори]

ma ne treba sad dizati galamu oko jedne leje, kad su ceo život proveli zadovoljno... onda ni malo nije šteta te jedne leje... ni malo...
;)))))

Comment by suky (12/24/2009 08:32)

[Одговори]

*месечина
Сад кад си нам признала да знаш, од тебе очекујемо и да нам примером то потврдиш, хе, хе. Љубим.***

Comment by pricalica (12/24/2009 18:09)

[Одговори]

*Ви
Поучност свих ових прича, бар мени, огледа се у вашим коментарима, где свако даје свој утисак. То овај блог обогаћује, правећи од њега ризницу дивних порука и поука. Неко то уради са мало речи, неко са више, али сабрано указује на то да у врту који се живот зове има места за различитости. Зар не?

Comment by pricalica (12/24/2009 18:15)

[Одговори]

*каспер
Има ту истине, мила. Поздрав!***

Comment by pricalica (12/24/2009 18:16)

[Одговори]

*Шуле
Другим речима слажеш се са Каспер, је ли?***

Comment by pricalica (12/24/2009 18:17)

[Одговори]

Možda još reći ma koliko se dobro poznavali razgovor uvijek ima mjesta.
pozdrav

Comment by mandrak72 (12/24/2009 20:08)

[Одговори]

Eh, nije sve uvek kako želimo, to se zove život :)
Simpatični su mi i baka i deka :)

Comment by poluuspavanka (12/24/2009 21:14)

[Одговори]

*полууспаванка
Па како би се ичему научили да јесте све по нашем?***

Comment by pricalica (12/24/2009 21:38)

[Одговори]

Eh, pričalice, učimo,učimo i opet ništa ne naučimo :)

Kaže se "dogovor kuću gradi", al u ovom slučaju nije važno što se ruši, ako je iz ljubavi :)

Comment by poluuspavanka (12/24/2009 21:44)

[Одговори]

*полууспаванка
Ма начиниће љубав нову, макар и не била од руку, зар не?***

Comment by pricalica (12/24/2009 21:46)

[Одговори]

Kad ima ljubavi, ništa nije problem :)

Comment by poluuspavanka (12/24/2009 22:03)

[Одговори]

*полууспаванка
Ја теби желим такве љубави која чуда ствара. Ето!***

Comment by pricalica (12/24/2009 22:15)

[Одговори]

priča poučna, ali prva slika je ono što me oduševilo
Prijatno!

Comment by domacica (12/25/2009 20:00)

[Одговори]

*домаћица
Ето и њу ти поклањам уз Меду, хе, хе. Љубим!***

Comment by pricalica (12/26/2009 00:34)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме