Све у причама бива

Ђура Јакшић и фијакер

- Господине Ђуро, зашто сте сели тако? - упита га фијакериста. - Тако гледате уназад.

На то му Ђура мудро одговори:

- Кад су Срби гледали унапред?

*

Чувајте душу јер више ништа није ваше

Све централне банке су добиле налог да се монетарна политика надаље мора заснивати на метеорологији, то јест - климатским променама.

У америчком уставу стоји неизмењени закон који каже да за потребе Америке она има право да запоседне било који део наше планете. Ако је неко спреман да покрене војску на било који крај света ради својих потреба и запоседне туђу територију, то значи да демократија није ништа друго већ начин управљања у новом поретку ствари а да ви, у основи, и немате државу. Због чега би им онда стало до било ког појединца, упитајте се? И има ли тај појединац у таквом свету ишта да је заиста његово, нешто на чега полаже неотуђиво право? Нажалост, већина људи ће наћи изговор да служи том и таквом свету, који није ништа друго до један концентрациони логор. Али ти људи ће бити највише преварени. Она минорна мањина, која види шта се свету спрема, већ сада ће кренути да се наоружава јединим сигурним наоружањем, а то је - смирење. Пред њим је сва бука и хајка немоћна.

Дешавања на Блиском истоку дошла су у једном тренутку до тога да је претило да избије нуклеарни рат. Јер велике силе нису имале други излаз (у неким главама) већ да ударе једни на друге. Трамп је доведен на власт од стране оног дела војске који није био спреман (сада) да свет претвори у прах. Али ова структура, која је изгубила на изборима у Америци, жели тај рат (који је за њих неупитан само одложен) покренула је ипичмент, то јест опозив Трампа. Ово не пролази и већ је извесно да Америка, чак и да смене Трампа, неће скренути са путање којом је кренула, а којом је, пре ње, кренула Русија, сад Кина, Индија итд.. Дакле, три најмоћније силе тренутно на планети: Америка, Русија и Кина успоставиле су пут ка Блиском истоку којим ће надаље да се транспортује преостали гас и нафта. Према том путу трансформише се и цео свет. Наравно, и Балкан. Али оно што је важно да знамо јесте да је неко спреман у сваком тренутку да стисне дугме и обрише све непотребне људе на планети (по некој процени). Отуда прича о екологији, еутаназији, реинкарнацији... То су узроци, последице и вера која треба атомски рат да оправда.

Ово су кораци по којима ћете знати ко је вишак на планети:

Први корак

Дестабилизација простора и прављење дизниленда (бесмислени ратови, који држе неку територију у немогућности да се развија)

Други корак

Урушавање економије, социјалних и других структура, и расејавање (депопулација)

Трећи корак

Миграције служе да се и тако јефтина радна снага сведе на робовску, а како мигранти, који год и где год, немају право гласа нити могућност гласања, те тако лако могу да се уцене (депортација за 48 сата, губитак посла и привилегија), одлична су маса за одржавање дизниленда

И сад долазимо до Србије.

Последње кловновске демонстрације, које је финансирао сам Вук Јеремић (по његовим речима), најзад добијају пун смисао и она једина добра ствар у томе је што народ није пристао на њих.

Сад погледајте: која то младост и каква води Србију и где?

На нивоу јавно доступних података а на сајту НВО под називом „Центар за међународну сарадњу и одрживи развој“ (који је пројекат Вука Јеремића), налази се пројекат из 2015. године под поднасловом „Разматрање енергетске политике у области обновљивих извора енергетике“, а са главним насловом „Путоказ за развој обновљивих извора енергије у Србији и окружењу“, дао је пун опис свега оног што се на овом делу Балкана дешава и још прецизније шта ће се дешавати. Ауторке овог пројекта су: Ана Брнабић и Маја Турковић. Е сад ви видите да се Брнабићка учланила у СНС партију и послала и члан, а шта та партија прича о Јеремићу, видите јасно да је све дизниленд и представа (ако вам се досад нису отвориле очи). Маја Турковић је, по оној причи на нету, врхунски кадар из области обновљиве енергије, то јест одрживог развоја, како то најчешће формулишу (она се залагала за то да се продају све велике фирме, што се уклапа у наратив целе приче и притом је локални партнер нечега што се зове `Western Balkans Energy Transition Dialogue`. Као кординатор овог штива појављује се Никола Јовановић. Све дивна омладина, школована деца (где и за чије бабе здравље, питање је?).

Шта у свему треба да знате? Прича о обновљивој енергији је ту само да се енергенти, који су сад преостали, експлоатишу за неког другог и ништа друго. Још 2014. године је један немачки државник на високој позицији јавно изнео обавештење да је прича о обновљивој енергији само прича. То се јасно да приметити да ЕУ о томе прича годинама, а конкретно ништа не показује на том плану.

А овде у Србији, већ идуће године, креће се са испуњавањем пројекта. Сва ова фарса око тога: ко иде на изборе или не иде није ништа друго већ ко ће да се покаже што бољим кандидатом за испуњавање пројекта. Овде су Америка и Русија преузеле контролу над тим, али због (увек) велике понуде спремних у једном тренутку ће морати доћи до засићења и прочишћења.

Ја толико о информација до којих сам дошла.

Даље је на вама...

Отаџбино наша драга

Жена, супруга, госпоја

Јован Јовановић Змај

под псеудонимом „ЛОВРА“

објављено у листу „ЖИЖА“ број 6 , тамо неке 1871. године децембра месеца, а записао и хвала му, господин Момир Пауновић

Елем,

„Кад се двоје из љубави узму, постану муж и жена: кад се то догоди из нужде, постану супруг и супруга, а ако се то деси из рачуна, буду господин и госпоја.

Жена мужа љуби, супруга га чува, а госпоја га трпи.

Човек узима жену себе ради, супругу каткад кућног пријатеља ради, а госпоју понајвише света ради.

Човек са женом тече, са супругом штеди, а са госпојом расипа.

Жена мужа зове именом, супруга презименом, а госпоја каквим измишљеним надимком (Муцика, Закерало, Цинцар и сл).

Жена води газдалук, супруга кућу, а госпоја тон.

Болесног мужа жена негује, супруга га посећује, а госпоја извештава о његовом стању.

Жена је деци мати, супруга им је „gezelsafterka“, а госпоја им је - госпоја.

Жена покојног мужа оплакује, супруга му даје парастос. а госпоја носи црнину (осовито ако јој лепо стоји).

После смрти мужа, жена се неће удати за годину дана, супруга тек после шест месеци, а госпоја после шест недеља.“

Од времена када је у „Жизи“ објављен овај прилог, протекло је скоро 150 година, а изгледа да није изгубио на актуелности.

Једну за дванаест горих

У свету је тренутно веома популарна шпанска серија „La casa de papel“. Видех добре критике па реших да погледам. А кад тамо – пројекат! Заправо, све са телевизије и медија треба загледати добро, јер ништа ту не би било, у време кад јесте, а да не треба ту да буде по задатку. И тако Шпанци направише серију, у којој неколико људи пљачка штампарију новца, али тако да за своју пљачку добију симпатије људи. Међу пљачкашима су и два Србина: обојица ко од стене одваљени, један педер, други његов кум, са све пушком и песмом на уснама: „Свилен конац србијански крој...“. Заправо, пљачкаши, које предводи Професор (његов отац је и сам пљачкаш банака, а он сам лечен по психијатријским болницама), сви одреда су од зла оца и од горе мајке, а ништа бољи нису ни они који треба да их улове. Нису то ни таоци, али самим тим ни народ који, уз медије, посматра овај ријалити уживо. Њихов заштитни знак је ОТПОР, партизанство, борба против фашизма у свету и песма „О бела ћао“.

Како ово треба да звони у нашим ушима на узбуну, а гле – ми аплаудирамо! Нема овде ничега за симпатије, већ за одбојност од самог почетка, не само за карактере, већ и вулгарност у сваком смислу.

Али јесмо ли ми, гледано свет уопште, дошли до тога да тако изгледамо? И да се са тиме поистовећујемо? Видите, ту лежи квака. Ово ускоро неће бити потребно ни онима који то праве и славе. Али у томе ће неко морати да плати цех. У Другом светском рату цех су платили Јевреји и Цигани, јер су они имали паре и злато, а неко је морао да исфинансира рат против индустријализације Русије. Западу на памет није пало да да своје паре, ни да Хитлеру отвори сефове швајцарских банака.

И овде се приказују ријалити са идентичним садржајем као у овој шпанској комунистичкој серији, која треба да винклује народ за будуће догађаје. У том смислу имате и бомбастичне наслове, који морају стално да потпаљују мржњу између народа на овим просторима (то се ради у свим бившим републикама), док се истовремено политичари у уста љубе. Али та мржња мора да се негује и храни – до тренутка кад ће бити окренута ка свом сопственом народу. Јер за време рецесије и још већег пада и гладовања неко ће морати да одговара. У ту сврху се мржњом потпаљују наводно православни, јер они треба да изнова положе главу за будући лепи живот миграната и гејева. Е зато је битно да се на време православац огради од тога и да, уколико буде и био позван да гине – да зна знашто ће да гине! За касту Дачића и Кркобабића?!

Дакле, православни не треба да се плаше и немају разлога за то да се скривају и беже, будући да ће они судити свету. Они само морају да подвуку неке црте преко којих неће прелазити и поставити границе према онима који ће бити у стању да их продају за шаку плеве. Стога се најпре чувајте радикализма у сваком смислу, јер су то људи који су најподложнији конвертитству сваке врсте.

*

„Овде се, апсолутно, већ 30 година тадашњи систем, који се називао демократски централизам, који суштински, ко хоће да види, нема никакве везе и није условљен са тиме да ли ви имате комунистичку идеологију, да ли сте у неком назови капиталистичком систему или социјалистичком, апсолутно укинут преко ноћи и нико за њим секунд жалио није. Ово је, на крају, ко хоће иоле објективно да прати и гледа анализу и генезу стања, довело до ситуације у којој појединац више нема никакав утицај на то у којем се правцу креће заједница, шта ће да ради, на који начин ће да ради; и размислите: да ли се ово десило случајно, спонтано или је све ово што се тренутно дешава у ствари последица губитка везе са неким системима, који су ови народи, како-тако (можда не и идеално) развијали генерацијама и вековима...

Тако смо ми из једне утопије, која је имала једну звезду, ушли у нову, која има дванаест пута више очекујући боље резултате.“ Александар Сјеклоћа за „Космополитику“

Студентски протести `68. године били су, заправо, ради задобијања више комунизма. И сад се добро загледајмо сви, нарочито православни: ко је и даље на власти? И кад излазите на гласање не гледајте на естраду и кловнове на листама, већ мислите која каста стоји иза њих. Последњи дани западне цивилизације биће обележени, каже Шпенглер, разним комунизмима. И пробајте да избегавате приче за пола мозга и размишљајте шта је идеологија (како не бисте упали у замку користољубља), а шта је живот (решења која вас неће ни условљавати, ни спутавати да се развијате, радите, живите).

*

Због чега неко у Србији финансира градњу мини хидроцентрала, које не помажу, а не финансира градњу велике хидроцентрале, од које би становништво добијало струју? Изградња малих хидроцентрала озбиљно може да поремети становништво и активности на одређеној територији, него што би се тако нешто десило са великом хидроцентралом на подручју које и није насељено.

На нашем распарчавању неко од зелених зарађује силне паре.

Србија Паја а Америка Баја Патак

Кад смо кренули са продајом тепиха тржишни инспектор нам је одмах добронамерно скренуо пажњу да не узимамо оне са Дизнијевим ликовима, јер на њих мора да се плати ауторско право. А ових дана имамо прилику да идемо бесплатно (!?) на улични концерт Београдске филхармоније, која ће да изводи "Дизнијеве фантазије". Како је то могуће и, још и пре, ко ће то да финансира?

Можда вам ова непознаница помогне: Београдска филхармонија, заједно са банком Интезом, водом „Врњци“, маркетингом, „Златиборцем“, рачуноводством и још тушта и тма других јесте члан „Америчке привредне коморе у Србији“ (AMCHAM Serbia).

Ко преузме децу и омладину - влада.

Последњи дани Римског царства нису били у ратовима и освајању путем крви и мача већ - романизацијом.

Ако налазите сличности са овим сумраком западне цивилизације којој и ми припадамо - у праву сте.

Још један податак: "Златиборац", који се налази на Златибору, како сведоче сами тамошњи становници, не купује месо ни од једног српског газдинства на том простору. Али зато има одличан маркетинг, зар не?

Има ли у Србији више ишта да је наше? Сад већ постаје злослутније питање: има ли овде уопште и Срба?

Телевизија - непријатељ Србије

Улаз на Фрушку гору биће наплаћиван

Ова вест је могла да изненади само оне који држе затворене очи. Стога су ова писанија окренута појединцу са суверенитетом и интегритетом, коме вечера није преча од вере. Ко год је пристао на вечеру, изгубио је и вечеру, и веру и живот. Ко остаје веран, њега Господ чува.

Дакле, очигледно је да Срби остају без Србије, јер који год дневник да слушате, или неку политичку емисију, одмах вам у очи пада мржња прему свему српском. На свим местима овог система постављени су људи да уједају Србе и то православне. Да бисте разумели зашто су пробуђени и доведени спавачи (из руског серијала) како на места директора предузећа, власти, полиције, морате ствар сагледавати шире.

Од стварања Југославије Србија је плен Запада. Они су улагали у њу и сад долазе по своје. А како на Блиском истоку нестаје нафте, то тај народ ускоро неће имати од чега конкретно да живи, Амери им планирају смештај овде. И Арапи полако купују земљиште за себе. Које? Па црквено! Власт је решила да продаје наше, што је њима туђе. И не само то. Сад ћете, у оквиру „туристичке Европе у 21. веку“ (што је одавно предвиђено за њену будућност, која се већ дешава) моћи да посећујете своју историју, традицију, веру - на купљену карту и уз дозволу. Само луд не може да разуме зашто је ЦИА одлучила да камп медитације и јоге смести баш на Фрушкој гори, месту великих српских светиња. И где год видите сукоб Цркве и власти знајте да је у питању власништво над земљом које треба продати. Зато је важно да у овим временима чувамо себе од пропасти и не хватамо се у замке непомјаникове. Сачуваће Господ стадо своје. Нема ничег у овом свету вреднијег од душе.

(Новац, који је Немачка била дужна Србији (само један пример), Немачка је вратила у оквиру Југославије уложивши га, дакле, у нуклеарку Кршко. Видите ли ту колико је још тада поглед западних сила ишао далеко водећи рачуна о свом новцу.

СС дивизија Принц Еуген, у чији састав су улазили фолксдојчери (подунавске Швабе из Војводине, којима је Вучић подигао споменик у Бачкој Паланци) заједно са Бугарима извршили су покољ на српски народ у Кривој реци (операција Копаоник). Становништво је затворено у цркву и дигнуто у ваздух. Једну сељанку су спалили у сену. Учите децу историји, јер кад се заврши Дизниленд многи вуци скинуће своју јарећу кожу.)

*

"Брнабић - Дигитализација приоритет владе"

Седети у влади Ане Брнабић значи бити лишен личног интегритета. О образовању и напретку вам говори жена, која је, поред тога што вам поручује да је бити тетка неком детету исто што и мама, завршила школу у Америци која је на 768 месту (свака школа на селу у Србији може се похвалити бољим образовањем) И сад треба да поверујемо како ће земља, која више није у стању решо да произведе, уживати у летећим аутомобилима из Кине.

У Лондону је изјавила како Русија има уцењивачки став према Србији због Косова, али кад она буде предала Косово Србија ће утемељити боље односе са својим западним пријатељима, јер Русија више неће имати разлога да њих на власти уцењује.

*

У оном серијалу "Наша планета", као и на истоименом сајту, Дејвид Атенбороу нас упозорава на следеће: угрожене су многе врсте мора и океана, па ће сад, наводно, моћници морати да контролишу и да патролирају тим великим морским пространством како би спречили еколошки егзодус. Али то је само једна страна медаље, и то, будите уверени, она што се мање примећује. Да од тога нема ништа подсетићу вас само на скоро писање о томе да се Америка повукла из оног светског уговора о очувању резерви угља. Дакле, биће мало екологије, али Америку више брине нафта и гас. И сад долазимо до суштине.

Један од главних разлога што се не праве гасоводи по свету јесте тај што Америка не може да буде присутна у свакој земљи и да то регулише. Али где може? Па на морима и океанима! Тако се гас више неће транспортовати другачије већ у течном стању, а то ће да превозе бродови. Да ли сад разумете боље ту "еколошку" бригу? Осим тога, док писах онај пост о Хомољским планинама, видех (како је сад добро знати географију!) да је пуна шкриљаца. У данашње време они су стављени по страни, јер је прерада прескупа, али шта ако је неко већ ухватио пик на њих? У том случају рачунајте да ће са копањем шкриљаца да се уништи у сваком смислу тај крај: и еколошки, и егзистенцијално.

*

У уторак су мигранти у возу за Сремску Митровицу ножевима напали кондуктера и путнике.

Девојке, без мушке пратње, обавезно да буду на опрезу.

Власт у Шиду нас уверава да је то здраво стање.

Новац и систем вредности

Шта је новац?

Чему служе крипто валуте и ко, заправо, стоји иза њих?

Шта се то десило Ирској а сада се дешава са Србијом? 

Чија је творевина Југославија?

Да ли је социјализам у ствари феудализам а Србија враћена у 1950. годину? 

Чије су, заправо, биле фабрике у Југославији?

Хоће ли се Србија вратити кући, а не долази још од 1916. године?

Ко је поставио овде комунизам као зид и према коме?

Ко не да Србији да се дигне?

Како да се сачува Косово?

На сва ова питања и многа друга одговара гост емисије "Космополитика". Мислим да ће многима пријати овај разговор, јер садржи много тога корисног и садржајног. Овај човек је примером показао да систем који влада може да се превазиђе и притом показао веру у нашег човека већма већ америчког; наш човек се само не сналази са овим, јер му је непознато, али кад савлада градиво лако ће се снаћи. За почетак је битно ово: народ мора да схвати да је Тито умро како би кренуо напред (управо тим титоистичким реченицама се користи Вучић и замагљује народу очи) и да је пао Берлински зид. 

Немој, па се не бој

Један јеврејски владар, у Старом завету, понео се силом и богатством и, кад су му дошли странци у госте, он је сасвим отворио ризнице да се пред њима похвали. Након тога му је Господ рекао да ће све показано бити од њега отето, што се и догодило.

У нашем народу постоји дивна изрека: "Немој, па се не бој!"

Шта нам све ово казује? Да ни богатство, ни моћ не треба да служе на хвалисање и надимање већ чињење добра.

Слушам неки дан радио и упамтих две поучне приче на ову тему.

Један новинар, возећи се ноћу по Београду, забаса код неке стране амбасаде а пред њом дежура неки полицајац. И дотични орган га заустави и, очигледно у алкохолисаном стању, једва стојећи на ногама, рече возачу:

- Да ли ти знаш да могу да ти урадим шта год желим? Ја сам за тебе појам! Власт, бре!

Под притиском оног што му је било на души, несрећник је морао неког да заустави и да се похвали (јер гордост увек тражи хвалоспеве).

Возач га је са жаљењем саслушао, да би му, кад је овај завршио с хвалисањем, одговорио:

- А да ли ти знаш да си овде сасвим сам?

Заиста, речи могу бити лековите и отрежњујуће кад су у служби истине.

А ових дана је у Нишу један запосленик качио цедуље на недозвољено паркирана возила. У тренутку кад је руком кренуо да окачи још једну, једна друга и снажнија рука га је повукла, рекавши:

- Немој више да те видим да си ми окачио цедуљче - ни сада, ни било када! Одсећи ћу ти руку! Ја то нити плаћам, нити мислим да платим!

- Али ја само радим свој посао - крену да се јада запосленик.

Међутим, на његове жалопојке овај Србин је гледао мало другачије.

- То су говорили и осуђеници у Нирнбергу. Нема оправдања за паразите! Што ниси нашао неки поштен и честит посао да радиш, већ си се и ти прикачио на пијавице с власти да сисаш крв народу.

Ретки су они који умом гледају свет око себе и у себи

*

На Страшном суду, у светлу истине, пројавиће се све оно што нисмо приметили, или нисмо хтели да приметимо на себи. Као што ми је једном на исповести рекао мој пријатељ: „Одједном сам схватио: биће Страшни суд и на њему ће ми показати човека којега никад нисам упознао. То ћу бити ја...“

Игуман Нектарије Морозов

Електронски логор

Овај систем, док се не уруши ресурсна база, неће да се промени. Тако имате унутар ове глобалне нирване да и бивши комунисти и фашисти и демократе заједно сарађују. Све ово ради једно друштво које је веће од једне земље (на пример Америке) и сад нема довољно колача за све. Зато имамо припрему за две ствари: безготовински свет, а паралелно са њим иде прича о крипто валутама. Постаје императивно да новац не треба да буде више код вас и да је плаћање за готовину лудост, односно да држање новца у кући није нормално. Али вам нико неће умети рећи зашто је имати кеш – болест. Биткоин служи за одлив новца из папанских земаља зато што то не можете да контролишите. Прича о томе да је биткоин настао у једној јапанској гаражи једнако је неозбиљна као и да је фејсбук настао у некој гаражи. Ово су радили озбиљни људи, који су математичари, инжињери, банкари.

Све озбиљне државе, као што су Индија, Кина, Америка, гледају да спрече одлив новца из земље. Тако треба разумети и ову легализацију дроге (а не као лек, што покушавају на фињака да провуку). С тим у вези треба се подсетити да је и прохибиција (забрана точења алкохола) укинута кад је Америка већ дошла да банкрота (како је то лепо и са сарказмом провучено у серији „Звонили сте, милорде?“). Или, да бисмо још боље разумели: дрога је сувише озбиљан посао да би се њиме бавили криминалци а не држава. Исто тако треба гледати и на легализацију проституције, а временом ће кренути да се легализује све и свашта. Такође имате ту и продају органа, где је пре неки дан изашла вест да је у Србији, дакле земљи где смо сви донори, извршено чак четири трансплатације!? Где иду ти органи, ако ми и даље лечимо децу смс-овима? Па продаје их држава несумњиво и финансира рупе по свету.

Сада треба посебну пажњу обратити на оно што делује антисистемски. Само се вратите уназад и погледајте ко су били дисиденти, до оних што су уводили демократију, преко оних што су ослобађали нације – све ово треба разумети превентивно.Ови су довели систем где су довели и ни сами не могу да га мењају. Сад само треба да се предвиди која је следећа парадигма, односно – превара система. Превара ће доћи из оних зона које сад изгледају најмање сумњиве, или као нешто што се зове опозиција систему, чак и у академском делу (јер опозиција увек постаје власт). Чак и онај који се наводно свађа и он је мегафон система, или трбухозборац. Да се не бисмо огрешили о неког по чему ће се моћи та превара препознати? Уколико не знамо нечије биографије или не познајемо људе, само треба пратити медије на којима се појављују (телевизија, новине, радио) и одмах ћете разумети ко плаћа те слободне уметнике да говоре против оних који их управо за то плаћају. Ово редовно на овим просторима деценијама пролази као брзи воз. Да је овде на власти систем а не српска политика (као што рече наш Патријарх за руски православни портал да се за разграничење залажу људи који само носе српско презиме, али са Србима немају везе) видећете по томе што се Вучић састаје са светским лидерима, али на питање чија је политика нема одговор као ни да навијачима не може ништа. У склопу нових економских мера посебно обратити пажњу на изјаве оних који ће нас терати да штедимо (што ће, како буде време суше узимало маха, то наши пензионери све више радити у корист америчких или неких других пензионера из земаља колонијалних сила). Здрав разум је супер ствар али ако се примењује у свих 360 степени проблематике. Ако вас неко натера да штедите да бисте враћали дугове који су они направили, онда ви размислите колико је то здрав разум. Једно је ако ми штедимо да бисмо правили акумулацију а друго ако бисмо враћали дугове. У исту сврху служиће и изјаве о смањеној потрошњи.

Још један од главних ствари које ради систем јесте да нас убеди да су наши пријатељи, рођаци и околина небитни зато што код њих нема никакве имовине и капитала; у међуљудским односима не можемо ништа да добијемо, само губимо време. Једини на које треба да се усмеримо јесте наш систем и корпорације; да се дружимо са нашим корпоративним директорима и бирократама, да послујемо и слушамо их. Зато ако вам корпорација каже да вам отац и мајка нису потребни бежите од њих што даље.

У овом постмодернистичком времену не постоји систем вредности. Етички суд је немогуће донети по било ком питању, политички такође, јер исти људи свако мало мењају мишљење о свему и прелазе са зла на горе без проблема. Један дан повуку потез да се убије на милионе људи, а други дан су ти исти људи миротворци.Сва ова прича је само хипноза да се покрије овај материјални део (с почетка приче). Овде није питање да се неко обогати или да има власт већ да се овај поредак ствари – одржава. И ово стање ће да одржава оваква демократија чак и на заласку док се не пронађе начин да се из ње изађе.

у.п.: Видимо већ извесно време да Србија не добија никакве кредите, што треба разумети тако да непријатељ не жели у потпуности да уништи земљу, већ да је, услед камата, држи у ропству што дуже и што понизније.

(Из „Космополитике“ – сажето и препричано)

*

На чега треба да обратите пажњу у овим терористичким нападима неких наводно муслиманских секти (које се одгајају под будним патронатом ЦИА-е)? Да су терористички напади озбиљнији (овде за тренутак занемарите људске жртве, што свакако јесте трагедија без обзира на све) не би били контролисани, већ би се ишло редом. Чак и један бомбашки напад неког самоубице може итекако да развали неку већу дискотеку али се нађе да погине неки број и буде рањених. Истина је да се не може тачно знати где ће и који објекат бити изабран за тзв. терористички напад, али гледајмо на тај догађај другачије: који закони и мере се уводе након тога? Јер то је права суштина контролисаних напада. И још нешто: против исламизације Европе треба да се спроведе нови пројекат - ускоро креће нови талас тзв. хришћанских миграната из Африке.

*

Успостављени систем делује у целом свету и он је у стању, а видимо то на делу, да уништи економију, заједницу, традицију, норме у друштву, народ - само неће уништити себе. Зато је и успостављена ова миграција да би у скорој будућности престало да постоји све што је до сада важило, народи, право народа и заједнице на слободу. Само погледајте колико је испразно и безобразно, чак и лицемерно (али за неке промућурно, а где новац говори ту не треба других аргумената) да Вучић говори како је за Србију добро да се гасе наше фабрике а доводе стране, да се узимају кредити за гондоле и фонтане, као и вика тзв. опозиције о слободи медија (што не постоји и није постојало и неће ни постојати) и жалба онима да помогну, који су у току агресије гађали наш Авалски торањ. То су све жваке и патке да не бисмо приметили како остајемо без државе и својих обележја. Рад на државним јаслама један је од њихових главних средстава уништења не само Србије већ и других држава, чак и саме Америке. Али то је план. Но ово ће разумети само мали број људи, а њих ће назвати непријатељима система понајпре у свом народу.

Вишеградска група и Квадритерала

Из разлога да капитал тежи укрупњавању за потребе странаца и моћних долази до оснивања ових групација. Вишеградску групу чине: Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. Квадритералу, илити нову Југославију, како је називају, творе Бугарска, Румунија, Грчка и Србија. Још увек није познато ко је заговорник Квадритерале: Русија и Кина, или Америка и Немачка. Али о чему је овде реч? Нама ће говорити како је то групација за довод руског, турског, медитеранског или каквог већ не гаса и нафте, то јест енергената. Истина је сасвим другачија. Овај савез треба додатно да опељеши наше енергенте! Било шта да буде овде покренуто ићи ће за развој стране индустрије. Немачка одавно увози страни угаљ док своје резерве мудро штеди. И сад се појавила и ова прича (не зна се да ли је проверена зато је треба узети са резервом) да на простору Србије постоје ресурси потребни за израду аутомобила на батерије. Тако да, ако је прича тачна, то ће бити још један разлог доласка страних ауто компанија.

У исто време у свету пресушују рудници злата и за неких осамнаест година та руда ће престати да се вади.

Шта је са храном? Ако једна земља нема своју храну, то она не може да има ни своју војску. Стручњаци су израчунали да за узгој килограма шаргарепе треба шест литара нафте. Како нафте нестаје, то храна (узмимо само за пример Србију) мора да поскупљује. Али како плате не смеју да расту, а пензије ће да се укину, јер нема радника да намирују фондове, то не значи да народ треба да гладује. Зато ми имамо овде будалаштине да Арапи, као познати фармери, воде бригу о нашим њивама и њихови познати пилоти и авијатичари брину о нашем аеро транспорту. Царински рат између Кине и Америке оставио је Америку са огромним резервама хране, које не може да испоручи. Тако је вероватно и у Русији и оним земљама где има нафте и где је храна самим тим јефтинија. И ми ћемо је увозити јер немамо избора. Међутим, знајте и ово да се сад животињско месо укршта са бубама, на пример скакавцима. Тако можда нећете имати избора шта ћете моћи да купите али имате избор шта сами можете да произведете од свог напоја и у својој башти.

Градови као државе су будућност, али то ће бити тамнице и места која ће се једним стиском на дугме лако брисати са лица земље. Села су већ места за слободне људе и места за скривање у време прогона оних без жига.

Верници шопинг молова

Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:

На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:

- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?

Она зацакли окицама и рече:

- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.

На то Ирац узврати новим питањем:

- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?

- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.

- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.

 Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена! 

Србија је опет центар

Дешавања на Балкану говоре да се заокружује прича о енергентима и земље на Балкану (првенствено Србија и Црна Гора) поново су мета нове експлоатације. Сем тога, питање Јужног тока требало би да према Србији блокира Мађарска по налогу Америке. Нови закон, који ће да буде усвојен као брзи воз, говори о даљем губитку суверенитета, а то је закон о изручењу наших грађана Америци. Србија мора да уђе у НАТО, а сва наша блага морају да пређу у руке странаца. Зато не треба да излазитени на какве демонстрације, јер су оне увод у грађанске ратове а за богаћење искључиво тајкуна. За неких, каже Сјеклоћа, пет година биће још нафте, а после тога ће доћи, можда и пре, до поскупљења свих енергената, свет ће да се подели на оне који контролишу вештачку интелигенцију и свет робља. Ту ће поново доћи до робне размене, али ће ручни рад уопштено да буде спуштен испод сваке нормале, јер ће предност имати људи под шаторима (они ће имати најнижу цену), због чега су и покренуте миграције. Будућност, како год, лежи у прехрани, макар да не будемо гладни.  

Кнез Милош међу затвореницима

 (слика са мреже)

Једном приликом пође кнез Милош Обреновић у обилазак затвора и поче да испитује затворенике зашто су ту. И кренуше један за другим да певају: те овај је ту на неправди, овом су наместили, оног преварили - као грађанери у делу Бранислава Нушића "Сумњиво лице" - док најпосле приђе једном који рече:

- Мене су затворили због крађе. Украо сам кокошку јер сам био гладан.

И ту ће кнез рећи:

- Пустите овог лопова да не квари ову фину и поштену господу.

(Ово је запис препричане анегдоте)

Демократија на делу

„Зна народ!“,  Шојићева, то јест сваког политичара омиљена поштапалица. А ево га народ: обично стадо оваца за шишање, нажалост.

Овде нема Србије. Има само шићарџија: пензионера, који траже своје паре, гејева, који траже још својих права, студената, који траже јефтиније школовање итд.. Ту нема Србије, нема бриге за границе, питања, већ: има да мислиш како ми ти, овде спонтано окупљени под нечијим руководством, кажемо и наредимо.

И свима нам промиче следеће: како Вучић зна да ће ово бити мирне демонстрације? Да ниједно јаје неће пасти, нико неће јурнути на неки излог, и зашто нема милиције да чува било шта? Зато што је, пре протеста, добио гаранције да тога неће бити. Зато што од ових не мора да се плаши. Зато што склањање ове табле говори да квантитет није исто што и квалитет. Зато што живимо у време нових технологија и фотошопова, па слике могу да се обраде и садржај прилагоди телетабису за рачунаром или пред тв дизнилендом. Зато што су овде глумци, који знају како се то ради. И зато што ови само хоће да њих неко примети при деоби колача, а не зато што их је брига за ове овце.