Све у причама бива

Вишеградска група и Квадритерала

Из разлога да капитал тежи укрупњавању за потребе странаца и моћних долази до оснивања ових групација. Вишеградску групу чине: Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. Квадритералу, илити нову Југославију, како је називају, творе Бугарска, Румунија, Грчка и Србија. Још увек није познато ко је заговорник Квадритерале: Русија и Кина, или Америка и Немачка. Али о чему је овде реч? Нама ће говорити како је то групација за довод руског, турског, медитеранског или каквог већ не гаса и нафте, то јест енергената. Истина је сасвим другачија. Овај савез треба додатно да опељеши наше енергенте! Било шта да буде овде покренуто ићи ће за развој стране индустрије. Немачка одавно увози страни угаљ док своје резерве мудро штеди. И сад се појавила и ова прича (не зна се да ли је проверена зато је треба узети са резервом) да на простору Србије постоје ресурси потребни за израду аутомобила на батерије. Тако да, ако је прича тачна, то ће бити још један разлог доласка страних ауто компанија.

У исто време у свету пресушују рудници злата и за неких осамнаест година та руда ће престати да се вади.

Шта је са храном? Ако једна земља нема своју храну, то она не може да има ни своју војску. Стручњаци су израчунали да за узгој килограма шаргарепе треба шест литара нафте. Како нафте нестаје, то храна (узмимо само за пример Србију) мора да поскупљује. Али како плате не смеју да расту, а пензије ће да се укину, јер нема радника да намирују фондове, то не значи да народ треба да гладује. Зато ми имамо овде будалаштине да Арапи, као познати фармери, воде бригу о нашим њивама и њихови познати пилоти и авијатичари брину о нашем аеро транспорту. Царински рат између Кине и Америке оставио је Америку са огромним резервама хране, које не може да испоручи. Тако је вероватно и у Русији и оним земљама где има нафте и где је храна самим тим јефтинија. И ми ћемо је увозити јер немамо избора. Међутим, знајте и ово да се сад животињско месо укршта са бубама, на пример скакавцима. Тако можда нећете имати избора шта ћете моћи да купите али имате избор шта сами можете да произведете од свог напоја и у својој башти.

Градови као државе су будућност, али то ће бити тамнице и места која ће се једним стиском на дугме лако брисати са лица земље. Села су већ места за слободне људе и места за скривање у време прогона оних без жига.

Верници шопинг молова

Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:

На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:

- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?

Она зацакли окицама и рече:

- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.

На то Ирац узврати новим питањем:

- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?

- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.

- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.

 Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена! 

Србија је опет центар

Дешавања на Балкану говоре да се заокружује прича о енергентима и земље на Балкану (првенствено Србија и Црна Гора) поново су мета нове експлоатације. Сем тога, питање Јужног тока требало би да према Србији блокира Мађарска по налогу Америке. Нови закон, који ће да буде усвојен као брзи воз, говори о даљем губитку суверенитета, а то је закон о изручењу наших грађана Америци. Србија мора да уђе у НАТО, а сва наша блага морају да пређу у руке странаца. Зато не треба да излазитени на какве демонстрације, јер су оне увод у грађанске ратове а за богаћење искључиво тајкуна. За неких, каже Сјеклоћа, пет година биће још нафте, а после тога ће доћи, можда и пре, до поскупљења свих енергената, свет ће да се подели на оне који контролишу вештачку интелигенцију и свет робља. Ту ће поново доћи до робне размене, али ће ручни рад уопштено да буде спуштен испод сваке нормале, јер ће предност имати људи под шаторима (они ће имати најнижу цену), због чега су и покренуте миграције. Будућност, како год, лежи у прехрани, макар да не будемо гладни.  

Кнез Милош међу затвореницима

 (слика са мреже)

Једном приликом пође кнез Милош Обреновић у обилазак затвора и поче да испитује затворенике зашто су ту. И кренуше један за другим да певају: те овај је ту на неправди, овом су наместили, оног преварили - као грађанери у делу Бранислава Нушића "Сумњиво лице" - док најпосле приђе једном који рече:

- Мене су затворили због крађе. Украо сам кокошку јер сам био гладан.

И ту ће кнез рећи:

- Пустите овог лопова да не квари ову фину и поштену господу.

(Ово је запис препричане анегдоте)

Демократија на делу

„Зна народ!“,  Шојићева, то јест сваког политичара омиљена поштапалица. А ево га народ: обично стадо оваца за шишање, нажалост.

Овде нема Србије. Има само шићарџија: пензионера, који траже своје паре, гејева, који траже још својих права, студената, који траже јефтиније школовање итд.. Ту нема Србије, нема бриге за границе, питања, већ: има да мислиш како ми ти, овде спонтано окупљени под нечијим руководством, кажемо и наредимо.

И свима нам промиче следеће: како Вучић зна да ће ово бити мирне демонстрације? Да ниједно јаје неће пасти, нико неће јурнути на неки излог, и зашто нема милиције да чува било шта? Зато што је, пре протеста, добио гаранције да тога неће бити. Зато што од ових не мора да се плаши. Зато што склањање ове табле говори да квантитет није исто што и квалитет. Зато што живимо у време нових технологија и фотошопова, па слике могу да се обраде и садржај прилагоди телетабису за рачунаром или пред тв дизнилендом. Зато што су овде глумци, који знају како се то ради. И зато што ови само хоће да њих неко примети при деоби колача, а не зато што их је брига за ове овце.

Православље или демократија

"Мислим да не треба да буде проблем ако протествујем заједно са лгбт групом тамо где нађемо да имамо заједнички проблем", каже једна протестанткиња.

У том случају, ако се нађе заједнички проблем, није спорно ни да се изађе на протест са некрофилима, педофилима, зоофилима. Али једно нам промиче: лгбт сектор је добитник овог система! Мимо воље народа, без бирања, они седе у влади, имају свог представника, и има их на протестима. Значи суштински се не мења ни систем, ни парадигма. Али шта се мења значајно? Мења се поимање српског морала, традиције, вере. Пристанак на излазак са њима у истим редовима туђа је победа, а српски пораз. Прошао је Тито, прошао је Милошевић, проћи ће и Вучић. Важно је да оно што је српско не прође. Управо стога и желе да од Срба и православаца направе либералне хришћане. Зато имате ријалитије да вас вређају, о православљу читате у Блицу и Куриру заједно са голом Станијом и другим Содомом и Гомором, да бисте што пре одустали од идења за Христом. Зато је и рекао блаженопочивши патријарх Павле да се плаши од ових (ДОС-а) који уводе веронауку у школу. Јер немају намеру искрену. И свуда је пљување по православљу, али нигде нема да се чује и друга страна. Нема је ни кад пљују било кога другог. Важно је да се зацари лаж и да блуд и неморал владају. И, како неко рече, људи се данас и сексом баве из досаде, јер им је време подељено на: трећину на послу, трећину у куповини и трећину на мрежама. Губи се смисао и компас. А Христос је увек исти: и јуче, и данас и сутра. Он не доноси циркус, већ обликује унутрашњег човека. И кад су демонизовани ишли за њим и викали, чак истину, он им је забранио да вичу и говоре! Нема ништа заједничко видело са тамом.

Разумети време

Пре извесног времена наиђем на нету на неки документ што о школским смеровима, што о будућим запослењима у Америци. Две сфере су главне: дизниленд и космички, то јест роботички програм. И за те сфере су и највећа интересовања. Упоредо са овим ваља се присетити речи председника Буша након пада Кула близнакиња. Он је поручио: „Наставите да купујете!“. Како је ово у спрези? 

Капитализам је дошао до границе где неће моћи да се нађу (нормална) нова радна места у свету. Чак и људи са запада, који одлазе да траже посао у ЕУ, не иду тамо ни ради културе, посете позориштима, или због неких нових креативних идеја, већ само ради неке веће плате да би могли да плаћају кредите (а кредит је најбољи начин да се слободном човеку ставе окови на ноге и он постаје марионета туђих интереса). Једна од главних тенденција капитала јесте пораст органског капитала, а то значи веће учешће аутоматике (роботизација) него грубог људског рада. Самим тим то обара профитну стопу, јер ви сад морате да се ослоните на хиперпродукцију. Сад је проблем да ли постоји тржиште за њу? Не постоји! Мора се оборити цена производу (на пример ципеле): трошкови производње + неки мали профит преко тога. Да бисте натерали људе да купују и оно што им није потребно (десет ципела уместо једног пара) даље расте тај органски састав и обара профитну стопу. Боља машина прави још више ципела - али је тржиште и даље исто. Мора још да обара профитну стопу. И једини начин да се сачува маса профита јесте да исту количину пара добијете при мањој профитној стопи, то јест хиперпродукција и хиперпродаја. Тако сте некад могли да продате сто ствари за профит од десет динара по комаду, а сад морате да продате хиљаду комада где је профит динар по комаду. Они који буду отпуштени због аутоматизације опет ће негде морати да постоје као купци да би се сачувала хиперпродукција. Роботи могу да буду произвођачи и продавци али не могу да буду купци (ни министри, уосталом). Људи морају да купују. Роботи троше само струју. И ту се план некако заглавио. Људи морају да преживе као потрошачи. И зато се сад измишљају бесмислена занимања да би примали неке плате, а да би могли да купују оно што роботи праве. Јер кад крену да отпуштају људе због роботизације аутоматски се убија потрошња. Зато је порука Џорџа Буша била: „Наставите да купујете!“. Западни свет критично зависи од куповине. Он је као фирма која нема магацине: камиони уносе сировине, сировине истог тренутка улазе у погоне, не складиште се, а други камиони чекају готов производ. Један дан престанка куповине изазвао би озбиљан колапс. Тако да заливање пластичног цвећа неће бити неуобичајен посао у скоријој будућности.

*

Сиротињи је свеједно ко је кињи, средња класа је мирна све док може за плату да подмири своје потребе. Али елита је та која не може да поднесе незадовољење својих хирова.

Тренутно је у Француској уведен порез на гориво, такозвана еколошка такса. Власт приморава народ да пређе на електричне аутомобиле, што је за сиротињу прескупо. 

Ових протеста ће бити све више, али то елити одговара. Зато је добро разумети време у којем живимо.

И кад смо код Француза треба споменути и ово: Француска је 1927. године поднела тужбу против Србије и тражила наплату ратне штете иако Србија није ратовала са њом, већ су тобож били савезници на истој ратној страни. Тражили су да исплата буде у злату, међутим краљ се побунио и хтео је да плати у францима, то јест папиру, што они нису хтели већ су нас тужили, тражећи да оно што Немачка и Аустроугарска треба да плате Србији пређе у њихову касу.

Другарски, јашта. 

Протест струке

Поплава, која је пре неку годину задесила Србију и регион, када је киша непрестано падала три дана - те слике и последице памтимо и данас. А велика количина падавина носи са собом опасност од земљотреса, који су такође уследили. Сад су код нас учестале и кише и врућина. Букове шуме нестају. Да ли нас чека и трусно подручје?

Ових дана је одржан протест у Пироту поводом изградње мини хидроцентрала, којих је у плану 850 да се гради. Ово је био први скуп где није било грудобусања и скупљања политичких поена неког од представника; нико од организатора није препознатљив. Овде је говорила струка и забринутост. Професори са факултета су изнели разлоге за противљење, али, како то струци и приличи, и предлоге шта уместо МХЦ правити. Скупу су присуствовали и људи из разних крајева Србије, који су дошли да подрже овај еколошки важан протест.

Каква је опасност од њихове изградње? Реке се увлаче у дуге цеви и затварају. Сад не би био толико проблем да је у питању једна река (кад би ово било друштвено корисно решење уопште). Она ће избити негде другде. Али замислите кад затворе неколико река: где и како ће се њихово избијање појавити? То већ у теорији не звучи добро. А да не говоримо о екологији, биљкама и животињама, инсектима који ће нестати. Но, неко је дао паре и нашао хијене за кумове. Зато је важно да Србија буде сиромашна, да не може да се брани, већ да слини за парама. Али та сића неће дугорочно решити проблеме. Зрењанин зна да већ сад нема воде. И многа друга места по Војводини. А неко жели да нам отме пијаћу воду и продаје нам кока-колу. Кока-кола је пиће прављено на бази дроге; шећер у њој, као и у свим соковима, ствара код људи зависност. Али то је мега компанија, која ће учинити све да вам отме воду и уништи производњу домаћих сокова. Зато је битно да препознамо вредност ове многозначајне борбе. Да се она омасови макар и у нашем размишљању. Да унапред предвиђамо потезе непријатељске и осујећујемо битке док су још у плановима. А будите сигурни да они већ имају спремљене планове за нас.

Подигнута је прва тужба против једног од учесника протеста и народ је скупио паре и стао у одбрану Човека. То нам треба! Да станемо једни уз друге, а не на страну муљатора и окупатора. Потребне су нам мале битке, јер гени наших предака не треба да мирују у нама кад зло говори. Ускоро ће вода бити скупља од злата.

Уби нас вера у Деда Мраза

Један страни историчар и путописац има овакав запис о нашим прецима (отприлике): да су Срби несклони прању и хигијени, али да практикују један, њима неразумљив, поступак. Наиме, Срби своје заробљенике не држе, већ их пуштају. Заиста, Срби не воле ропство и не држе робље. Неки дан смо имали прилику да видимо како су Корејци, чини ми се, после 60 година вратили сандуке са америчким војницима. А Србин из Црне Горе, иначе власник једног ресторана, прича како им долазе странци из политичке елите и једино о чему причају јесте да ли се поштују геј права. Они, који су та права измислили, да би направили још више робова! Али им зато Србин никад није донео страно јело, већ све домаће. И каже: "Кад тако радите, више вас поштују!" 

Али ми полако губимо ту психолошку предност, за коју чак и премудри Соломон говори, опомињући да се не поводимо за очима, гледајући на раскош непријатеља и кад нас позове неко на вечеру, да не једемо много, већ помало; наше понашање за столом нас одаје каквог смо карактера. Ако смо алави, лакше нас је купити и придобити. На тај начин нас је могуће искористити на свако зло. 

Ако већ треба да народ прича о нечему, зашто не би причао о томе како није ни хтео пакетић! Како је одбио да да сагласност након прве логичне и исправне претпоставке да ту нешто не штима. Тај мали цврчак је непогрешив у нама, али слабо га слушамо.

Сад имамо и неке сликовнице, које нам потурају деци у вртићима и родитељи су као згрожени. "Говорите ли истину, силни?", пита нас Цар Давид, псалмопојац. Да занемарим за тренутак да већина васпитача ради за плату (знам и неке васпитаче који се унапред и ограде и родитеље посаветују на чега да не бацају паре, живце, здравље, иако раде у истој школи са овима којима је све свеједно сем плате). Али зар су "Фарма", "Задруга" и други ријалити бољи од сликовнице, а ви седите и то гледате заједно са децом!? Зар није то лицемерно наше брижништво? 

А неко то све посматра са стране и купује нас за ситне паре. Продајемо душе у бесцење. 

Не би било лоше да се замислимо и на неке наше бољке сами ставимо окове, док нас не заробе целе за туђе бабе здравље.

Сувереност или резерват идиота

"Кад чујете позив на изборе у глави имајте да вам поручују следеће: "Ако ви не изађете на изборе, ми не можемо добити ваше паре!""

Ако се дубље загледате у ово, видећете колико је то тачно. Изнећу овде само три ствари:

1. Стално вам са тв дизниленда причају о разграничењу и подели, али не и о томе да је Косово део Србије. Истина, стање је сада такво какво је, али ви не чујете да постоји та опција. А сви ови су се заклели да ће чувати територијални интегритет и суверенитет земље. Запамтите, они су се заклели на то, а овамо слушате само планове туђе! Ако странци желе да отму, зашто бисмо ми саучествовали у томе? Не може нико да жртвује своју част за колаборацију; ти је већ претходно немаш.

2. Опозиција је кобајаги сузбила редове. Зашто? Па да би помогли Вучићу да влада, а они да једу чорбу у скупштинском ресторану. Партије постоје само у Америци и Енглеској, и оне диктирају услове свуда у свету. Енглези закувају, Амери ударају чекићем. Код нас не постоје партије, већ интереси. Како то да знате? Ако бисте завирили у такозване. планове назови странака видели бисте да Двери немају ништа заједничко са Ђиласом и по плану и програму су непријатељи. Исто је и са свима другима. А овамо ће да брину о Србији!? Значи, сами се не би саставили ни за милион година, што значи да их је саставио неко други. А ако их је саставио неко други, онда је тај једини ауторитет и његов план и програм ће да се спроводи. Сем тога, бирач Двери неће гласати за Ђиласа, нити неки други европејац за Двери. То у старту смањује број листића. Значи, довољно им је само толико да главни добију неки део шаполовине, а Вучић да остане на власти. А заједно са свима њима да будемо под окупацијом и пропадамо. Да ли сте скоро видели неке протесте било кога испред америчке амбасаде? Кад би смели патриоте тамо да протествују, док им амерички амбасадор говори ко иде у скупштину а ко не.

3. Ови су на власти годинама, сви заједно, и Србија тоне ли тоне. Па колико још треба да прође па да схватимо у каквом смо чабру? Сем тога, народ више нигде у свету није потребан ниједној власти, сем још мало за гласање. Како то знате? Па погледајте како никога није брига за толики одлив људи!!! А зашто одлазе у овом просперитетном и најзлатнијем добу владавине Вучића? Замислите, јер нема посла! Нема перспективе! Они сви заједно мисле само на себе, брига их за вас, сем ако међу вама има неких оваца које им раде послове за личну ћар, који су за њих само корисни идиоти.

Зато и кад дође Вучић на Косово, чућете само причу о њему: како не једе, не спава, посипа се пепелом, он, мученик и спасилац стомакоугађања. (Кад је Тома Николић кренуо да штрајкује глађу, то је била таква представа, за коју су посебно нашли зграду, собу, довели камере, а представили су народу како је у болници.)  

* 

Крај циркуса и парадигми

Разлаз Мексика и Америке дошао је услед помањкања нафте у Мексику и Америка се окреће од њега и свој поглед упире на Канаду. Она сад мора да направи избор између Европе и Америке. Такође и Европа мора да размишља о својој будућности, као и сама Русија, јер ни Руси неће имати још дуго енергената за извоз, можда око годину дана. Аустралија већ спрема пакет мера, поучена искуством Јужноафричке републике, јер у скорој будућности и она ће постати мета Америке. Од свих ових збивања ускоро ће се и парадигма на овим просторима почети да разрешава. Белци масовно напуштају јужноафрички део континента због расних, верских и других подела. Ово све само указује на то да се полако диже температура у целом свету, на разним тачкама а поводом све мање енергената. Са овим упореду иду и закони, по којима ће се одредити услови за живот или смрт сваког човека. Више о свему послушајте у емисији Космополитика. 

Парабола

Јован: „Ако замислимо једно друштвено уређење као једну пчелињу заједницу, где свака јединка друштва има своју улогу, где од организације друштва зависи буџет кошнице – ми не бисмо презимили у нашој кошници лудило. Ми не да немамо приносе полена, нектара и лагеровања меда, ми то не знамо ни да радимо. Нама долазе пчеле туђице да нас организују, што је у природи немогуће, а да организацијом пунимо њихове кошнице, што је код нас могуће. Пчеле војнике нам организује трут, који је пуцао на свадби у ваздух, њега организују стршљени и традиционални непријатељи пчела. Са таквим ловачким друштвом наш мед је „на извол`те“, а део кошнице нам је са граничним прелазом. Нашим пчелама треба пасош и преводилац; мало се другачије прича у том делу кошнице, али шта да се ради – помоћи ће нам референдум. Наша матица не полаже јаја, она пуни своје џепове и тера младе пчеле из кошнице. Све у свему ја не знам како уопште више зујимо, а тако смо укусан мед правили!?“.

Милисав: „Да одговорим слушаоцу, који помиње пчеле као параболу за наше друштво: Ваша константација да наша кошница не би преживела у природи је дефинитивно тачна. Међутим, наша кошница је у заточеништву, а свима је познато да се таквим кошницама пусти димна завеса – што бисте Ви рекли „плава магла“ – да би пчеле радилице биле мирне и да не уједају. Сав мед им се покупи, а заузврат им се подметне мала количина прехране у виду далеко лошијег шећера (односно кредита). На тај начин преживљавамо зиму. Е то се нама дешава! Извозимо домаће млеко, а увозимо у праху. Дакле, мора да се формира независан рој негде далеко у шуми, ван домашаја страног пчелара и његових домаћих најамника. За то је неопходна матица, која има снагу да напусти тренутни рој...“

Приче из живота умних људи (Радио 2М)

И сад ћете можда разумети зашто је Пчелица Маја морала да се преуреди.

Подела Европе по групама

Погрешне представе и последице

Кум је био прошлог викенда на прослави матуре. То вече је на прославу дошла и жена, која је попила пиће а недуго затим је позвала такси и отишла кући.

Прослава ко прослава, а онда су се сутрадан састали на репризу. Дошла је и та жена. Сад као трезни причали су о стварном животу.

И прича та жена: њен муж је отишао да ради преко. Зарађује 1350 евра и живи у изнајмљеном станчићу који плаћају 800 евра. 250 евра је храна и 300 евра им остане за авионску карту једном месечно. Она и деца су сад овде. Муж кад дође он је увек уморан, или гледа телевизор, или иде са друштвом у провод. Почиње озбиљно да смета жени и деци. И каже жена: "Камо лепе среће да никад нисмо отишли тамо; боље да смо и овде натезали крај са крајем, али да смо остали породица. Ово је пасји живот."

Закључак свих је био да је заједница срж опстанка и породице и друштва.

*

Нас преваре цифре. 1350 евра тамо је отприлике 40000-50000 овде. То није недостижна цифра, нарочито данас кад недостаје толико мајстора. Чак ни аутомеханичар није мајстор, он не познаје електронику и томе слично. Али овде можеш много више са мање новца него тамо са пуно. Јер тамо недостаје битан фактор: човек! Овде још имаш свог човека, комшију, кума, пријатеља. Тамо све мораш да платиш, чак и селидбу, на пример. Овде можеш и кућу да направиш, тамо не. 

*

Има ли оправдања за мигранте и миграције?

Немачки народ устаје у борбу против све већег броја миграната (пуштају њих и Мађари, само да се народ не досети, али их не примају тако ревносно као ми), али и амерички. Али да оставимо по страни за тренутак ово питање и позабавимо се реалношћу. Да ли би Немац хтео да копа канале? Американци неће да беру наранџе. Дакле, није све само ствар политичара већ и нашег лицемерства. Ако имаш користи од јефтиног роба, многи ће га узети. И сви ће мислити само на мање издатке, а за то време нестајеш као народ. 

Вучић, са тв дизниленда, грди народ јер неће да бере воће у сезони за неку дневницу. То је прича партизанке Маре. Народ не може да живи само сезонски. Али му он отвара тржне молове и фонтане али не и фабрике. 

Зато је овде направљен идеалан систем за нужност прихватања миграната, а што је мигрант млађи министар добија веће паре, а социјала их продаје народу за прихватљиву цену. Нема ту хуманости, почев од врха. Осећате ли ви хуманост иког у влади на својој кожи? Па ако је нема према вама, како ће је бити према мигрантима. Све је само корист и нужност. Али докле, питање је, и по коју цену? 

`Ришћани или ријалишћани?

Нови закон о родној равноправности, свему ономе што нормалном човеку нити пада на памет, нити је то бирао, већ сад креира много радних места за студенткиње родне равноправности. Ускоро ће свако предузеће, које броји 50 радника, морати да има и једног овог шпијуна. У Њујорку већ сада има 30 врста родних дефиниција и заједно са њима иду казне за све који их емотивно повреде. Како се то мери, не зна се, али ако они кажу да су увређени, то се рачуна вама у казну. Да ли сте ви увређени њиховим испадима, то се већ не може мерити.

Углавном, како на нама престаје да се осећа мирис хришћанства, а све више се поводимо за мртвацем и смрадом сатанизма, то наша власт потписује све што им трули запад поднесе и пре Хрвата, који јесу у ЕУ, а ми само на путу без алтернативе, то очекујте даље отимање деце, продају органа и то посебно од болесне и аутистичне деце, даље разбијање породице (активисткиње овог радикалног феминизма су у ноћ на "дан жена" (који и јесте празник феминизма, а не мајки, како их мали Перица и њему слични замишљају) носиле транспарент на којем је писало да само мртав мушкарац не силује), а заједно са свим овим иде и продаја мушких и женских робота за полне односе, то ће све већ корумпиране додатно да мотивише на подмуклост и рушилачки фактор свега пристојног и нормалног. Већ се дешава да је жена, која се спрема за пут, отишла да извади пасош и личну карту на мушкарца. Она се, јелте, тако осећа и закон јој то допушта. Полиција, која само ради свој посао и само она има децу, рекла је да може ако донесе лекарско уверење. Лекар, који само ради свој посао и само он има децу, потписао је то и жена је добила пасош на мушко име. Цариници и они само раде свој посао и имају децу. Кад ова сподоба стигне где је пошла, опет ће да промени мишљење и очешљаће се на други раздељак и терај даље.

Онима, који не желе ништа да имају са овим лудилом, који ће наставити са трендовима олупавања, препоручује се потпуно ограђивање од истих. Од овога вас само позивање на веру може избавити. И то ће бити једино светло наде у тунелу који ће потрајати...

Али пре тога морамо знати: јесмо ли `ришћани или ријалишћани?