[ Непозната историја Срба... ] 14 Април, 2016 21:42

Када се говори о култу сремских Бранковића, као и о светитељским култовима уопште, треба имати на уму речи Димитрија Богдановића: „Никада се неће довољно подвући огроман актуелни значај који су морале имати мошти светих владара једног народа за његову самосвест, за континуитет или обнову његове цивилизације“. Историчари су нарочито истицали чињеницу да су се, након Велике сеобе Срба 1690. године, у фрушкогорским манастирима нашле мошти припадника свих светородних династија – цара Уроша у Јаску, кнеза Лазара у Врднику и сремских Бранковића у Крушедолу. Неговање њихових култова уграђено је у темеље политичког програма српског народа у Угарској. Посебно су култови сремских Бранковића били у функцији очувања верског и националног идентитета. Верује се да су они, у доба турске окупације Срема, по интензитету превазишли и култове светитеља из куће Немањића.

 

Из књиге „Мајка Ангелина“ Светлане Томин

 

[ Непозната историја Срба... ] 25 Март, 2016 00:46

Истина

АКО ЈЕ НЕКО ЗАБОРАВИО,

МИ НИСМО

Још од 1998. године, када је кулминирала проблематика у вези отмица и убистава војника, полицајаца, цивила Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији, породице жртава осећају потребу да се наведена проблематика обради са хуманитарног и стручног аспекта.

До данас врло мало је урађено, нарочито када је реч о страдању припадника ВЈ и полиције, који се не спомињу ни као бројке када је реч о смртном страдању Срба на Косову и Метохији.

Схватајући да државници као и остале институције не желе јавно да говоре о нашим смртно страдалим синовима; родитељи, потомци, сестре, браћа... основали су: Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав…“.

Родитељи и породице војника и полицајаца убијених на Косову и Метохији тешко подносе ћутање државника Србије када су у питању њихови најрођенији који су убијени у терористичким и ратним нападима тзв. ОВК. Туга и бол за изгубљеним најрођенијим тешко се подноси…

Државницима и политичарима не можемо да забранимо да ћуте али не смемо да им дозволимо да забораве. Да остарелим родитељима и потомцима (оних који су имали среће да их за собом оставе), покажемо да ни једна жртва није заборављена.

Нама нико не може да одузме право да се боримо за наше најрођеније. Да не дозволимо да их њихова држава, на чији позив су кренули, ћутањем о њиховим смртним страдањима, убије још једном, заувек. Чињеница да, до данас, ни једна од надлежних српских институција у Србији, није изашла са конкретним подацима о страдању Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији, један је од циљева да се тај податак презентује у јавност.

На Косову и Метохији у току 1998. и 1999. године и НАТО бомбардовању убијено је преко 1000 припадника војске и полиције а више од 100 се воде као нестали (заробљени). У исто време убијено је и киднаповано више од 2.000 цивила а око 600 још увек се воде као нестали. Остали су убијени. О тим убијеним до данас нико није јавно проговорио, сем њихових породица. Представници државне власти и политичке странке које су на власти као и остале, јавно се не баве успоменом на те пале борце. Они који су Србији дали највредније, своје животе, у Србији су данас „забрањена тема“. Породице су у свом болу остале саме свих ових година. Хоћемо да помогнемо да они који нису још пронашли своје најрођеније не остану сами. Да свака жртва добије своје место. Да истину о страдању Срба чује и Србија, и Европа, и цео свет. Ми родитељи, потомци, сестре, браћа... не можемо да седимо и чекамо да наши најрођенији тону у све већи заборав, већ смо себи дали задатак:

да покажемо Европи и свету да је Косово и Метохија права Србија по Богу и Закону а не онако како данашњи представници власти представљају, само у пароли.

Циљ нам је: Да се утврди тачан број војника, полицајаца и цивила Срба и осталог неалбанског становништва киднапованих и убијених на Косову и Метохији од терориста тзв. ОВК и у НАТО бомбардовању. Чињеница да је списак војника и полицајаца који поседује надлежно министарство „војна тајна“ а цивилно становништво расељено, треба много више труда да се то утврди. Контактом са породицама пострадалих једини је и најтачнији податак. Циљ нам је да дођемо до сваке породице, да ниједна жртва не остане заборављена. Да изађемо са тачним бројем укупно страдалих. Не можемо да дозволимо да се догоди оно што је учињено после другог светског рата, да до данас није познат број убијених и имена оних који се никада нису вратили својим породицама. Убијени, и киднаповани, и заробљени на Косову и Метохији морају да добију поштовање које им припада. Онима који су изабрали Србију, и дали јој највредније што су имали, своје животе, иако данас многи покушавају да наметну став игнорисања према тим жртвама, Србија мора да се одужи на достојан начин. Жив човек губи (даје) живот само једном. Србије не сме, ћутањем о њима, да их убије још једном, заувек. Они морају да добију да „живе“ вечно. И зато:

Не дан сећања већ вечно памћење. Пострадалима у славу а живима за опомену.

 

Лозанка Радоичић

Преузето са сајта удружења:

„Вера, Нада, Љубав“

 

Беседа: Обраћање команданта

 

Документарни филм "Воз"

 

Нико није рекао нећу

 

Битка за Кошаре - неиспричана прича

 

[ Непозната историја Срба... ] 24 Март, 2016 19:50
 
Руси са Крима упућују поруку српској браћи и сестрама
 
[ Непозната историја Срба... ] 23 Март, 2016 15:16

 

“Ви идите, ја нећу” (2015) - филмско сведочанство о страдању српског народа на Косову и Метохији премијерно приказано у Дому синдиката. 

Дугометражни документарни филм, заснован на књизи “Љетопис Новог Косовског распећа” Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, открива нам неиспричану истину о косовско-метохијском страдању српскога народа, његовог верског и културног наслеђа кроз целу историју, а посебно 1998. и 1999. године, са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића, који је бранио своје огњиште на Косову и Метохији.

На стотине година траје косовско распеће, "ево све до данас", казивао је Митрополит Амфилохије  о страдању српском и покушају затирања српског идентитета и културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији.

У документарном филму у трајању од сат и по, сведочанство о погрому Срба на Косову и Метохији оставља још дубљи утисак о још тежем бремену него кад смо проживели тренутке из 1999. (бомбардовање) и 2004. године (Мартовски погром). Сведоци казују поново, а прате их документарне сцене и кратки изводи из филмова, вести о догађајима током 1999. и 2004. године.

У филму казују: Патријарх српски Иринеј, Митрополит Амфилохије, Преосвећени архијереји рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид, игуманија Пећке патријаршије мати Февронија која у филму изјављује како ни по коју цену неће напустити манастир, протојереји-ставрофори Радомир Никчевић и прота Миљко Корићанин, јереј Петар Церовић и Ђурђина Ћирковић, мајка Милоша Ћирковића који се вратио на Косово и Метохију да брани огњиште и о чијој се судбини, као и многобројним Србима који се воде као нестали током 1999, и данас не зна ништа.

После премијерног приказивања филма публици се обратио Хаџи-Александар Ђуровић, редитељ, сценариста, сниматељ, монтажер и композитор  филма “Ви идите, ја нећу” , казавши да је ово филмско остварење у спомен свима жртвама са Косова и Метохије и да се након гледања филма свако од нас враћа у свој дом када може да размишља и промишља о поновљеном сведочанству Косовског распећа и српског страдања. 

Дирљив је био сусрет Митрополита Амфилохија и мајке Ђурђине Ћирковић, која је симбол свих мајки српских синова и кћери пострадалих за веру и Отаџбину чувајући своје огњиште. Христољубиви, богољубиви, мирољубиви српски народ на Косову и Метохији доживео је да му поново запале Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку који су уписани у светску културну баштину, да запале Призренску богословију, манастир Девич... многе светиње, домове, школе... Тешко је било поново у филму видети злочине над недужнима само зато што су друге, хришћанске, православне вере.

Премијерном приказивању присуствовао је Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ топлички Арсеније, викар Патријарха српског, секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, протођакон Радомир Ракић главни и одговорни уредник Информативне службе СПЦ, секретар Патријарха српског Иринеја јереј Владимир Вранић, протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, продекан за наставу на Православном богословском факултету, Градимир Станић, управитељ Издавачке фондације и штампарије СПЦ, протонеимар Спомен-храма Светог Саве Војислав Миловановић, свештенство, монаштво, бројне личности културног и јавног живота.

З. Зец

Извор: Српска Православна Црква

 

 
[ Непозната историја Срба... ] 18 Март, 2016 13:53
 
Документарни филм који је РТС одложио да пусти због страха од реакције Хрватске
 
Црнокошуљаши се постројили у центру Загреба
 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 26 Јануар, 2016 19:05

 

 

Јунаку незнаном пој,

(генерали знани – нехрабри сој)

одлетели, одлетели орлови бели

где Бог лепоту дели.

А ту лешинари и стрв

гутају злато и крв.

И мре на путу избегла Крајина

о врату камени тег.

Све до небеса туга бескрајина

и неопростив је твој бег

од гусала и од Јанковића.

У клетви ту букти Книн и срам

у њему лажни мир и храм

свих Бранковића.

Из неба севну Миличин вез

ка` сињи соко.

То вели одозго храбри Кнез

орловско око:

„Тако и треба

 кад немате у себи неба.“

Али Богородица тихо:

Србине мудри Савва,

тебе ангели моле

не дај да племе твоје бије лихварски маљ.

Иди доле

да помазан буде од Србије краљ.

Да буду сунчани рој као пчеле.

Ако ли то не желе

Србадија ће пасти (бескрилци мрави)

пред Златно Теле.

Но свети Савва:

То не дај Боже!

У час прави

Србијани се сложе.

Благослови ме Боже.

 

Владика Данило

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 21 Јануар, 2016 01:54
 
С тим у вези:
 
Русија се на Светој земљи бори против оваплоћења сатанских снага
 
У том смислу су јасне речи В.В. Путина о томе да водећи битку тамо, у Сирији, ми верујући људи треба да имамо у виду да се сад дешава нешто сакрално, нешто тајанствено за нас православце, али врло значајно – руска војска се први пут бори на Светој земљи! Јер сиријска земља, све до Дамаска, па чак и иза Дамаска – јесте Света земља, којом је ишао наш Господ Исус Христос! Наши руководиоци то за сада не говоре, али сам убеђен у то да схватају о чему се ради.

Први пут у историји руска војска се бори против непријатеља вере, против непријатеља човечанства, против самих ђавољих сила које представља овај ИСИС, овај ИДИЛ, бори се у северном делу Свете земље у којој се налазе светиње, у којој се налазе арамејска села, а у Дамаску се налази глава Јована Претече! 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 14 Јануар, 2016 17:22
Саша Матић - АМАНЕТ
 
Косово - 
 
Расти, расти мој зелени боре - Бојана Брдарић
 
Учи ме, мајко - Небојша и Бојана Брдарић
 
Панонац - Пећка кандила
 
Света мученица Босиљка Пасјанка
 
Срећно и Богом благословено Ново лето Господње 2016.!
 
 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 08 Јануар, 2016 00:34

 

 

На Бадње вече наиђох на интернету на текст Слободана Антонића у којем разобличује Божићну „посланицу“ премијера (докле је то отишло, да као гуру секте „ЕУ нема алтернативу“ сад пише и посланице). Овако ниједан премијер ниједне државе није говорио о свом народу!

Али о чему се у овим увредама ради, јер нешто мени ту уопште не штима? И ту се замислих, те кренух да расуђујем коме он ово говори и кога клевета?

Ја ту нисам препознала Српски народ, већ искључиво људе око премијера, које је, гле чуда, сам бирао. Дакле, митови којима прети пијуком могу бити само његови митови, те се са тим слажем да их треба чупати из корена. Он је тај који има увереност да ће бити вечан! Та није ли рекао да ће република Српска увек бити део БиХ и да никад више нећемо ратовати (нема везе што је на први звекет оружја почео да се осврће)? То може рећи само неко ко о себи мисли да ће томе бити вечни гарант и да се ишта пита.

Мој народ није похлепан нити, како рекоше, грамзив да хоће исто што и Енглези, нити да буду протестанти. Не би ратовао против таквих политика да је то икад желео.

Није ни насилан, како тврди премијер. Дакле, више је него извесно да не говори о Србима. На крају крајева зар нас сами мигранти не хвале као најуљудније? А искуства људи који су са њима у додиру су заиста таква да ово што нам кажу можете сматрати великим комплиментом.

Али да узмемо у обзир, макар и с резервом, да премијер мисли на наш Косовски бој, те му прети пијуком, мораћу дубоко да га разочарам. Вечерас сазнадох за причу коју живом држе Словаци, а тиче се Српског народа. А та прича је временски много даља од Косовског боја; заправо, везана је за време Рождества Христовог и, да би је искоренио, мораће да копа јако дубоко, а чисто сумњам да је у стању. Сем тога, сигурна сам да патријарх зна боље кад каже да су политичари чак, на њихову жалост - сменљиви. Нарочито након што је премијеру отета Бастиља – РТС. На месту директора одавно није његов кадар (за нас не толико битно, јер ће политика бити и даље туђа).

Дакле, вечерас, на Божић, огласио се мој телефон. Био је то позив једног брата у Христу. Након што честитасмо Рождество једно другом, као и обично, он ме почасти неколиким дивним православним причама. Између осталих и са причом о Српском бадњаку.

За њу је сазнао од двојице Словака, што потврђује да није плод маште једног човека: прво му је пажњу скренуо један, а после извесног времена други.

А речено му је овако:

- Знаш ли зашто, од свих народа, само Срби пале бадњак?

– Зашто? – упита брат радознало.

– Зато што су Срби потомци оних пастира, који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу, и који су донели храстове гранчице како би се пећина загрејала. Тада је Господ благословио те пастире, рекавши да ће њихови потомци чувати ту ватру док је света и века, а то су Срби – објасни му Словак сасвим озбиљно.

Брат се одушевио, а након што је поделио ову причу са мном само је додао:

- Од овога би могла и ти да испишеш понешто.

Могло би, није да не би, али због оваквих премијера можда је боље да неке приче о Србима држе на ватри управо други народи. То понекад буде лековитије и заборавнима потребније. А будући да су Словаци и протестанти, ту пијук премијера извесно неће ударати. Ако уопште и зна како пијук (или било који други алат, изузев микрофона и папира који трпе све, свашта и сваког) изгледа...

Мир Божји – Христос се роди!

 

[ Непозната историја Срба... ] 31 Децембар, 2015 22:41
Чујте, Срби!
Предавање: Бјеж` у цркву Краљевићу Марко!
Архимандрит Михаило Биковић (Јовања, ваљевска епархија)
 Мађари Србе зову Раци.
Не без разлога.
Послушајте, иде уз пост!
 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 20 Новембар, 2015 20:58

У емисији "Пушкин и Срби", аутора Сергеја Шестакова, први пут је свеобухватно телевизијски приказан изузетно интересантан и драматичан део живота великог руског и светског књижевника, у коме је много сарађивао и помогао Србима.

Александар Сергејевич Пушкин, био је највише и најсвестраније повезан са људима на овим просторима, у односу на све књижевнике у руској историји. У емисији су приказани цитати из научних дела Академије наука Совјетског савеза, који то потврђују, јер се о томе мало зна у Србији. Аутор емисије Сергеј Шестаков, био је 6 година саветник у амбасадама Југославије у Русији и Украјини и са лица места донео штампане и филмске записе о томе.

Бард руске и светске поезије, са 25 упечатљивих поетских остварења о Србима и непосредним разговорима са избеглим српским устаницима и интелектуалцима - много је помогао враћању угледа Србије упознајући европску и светску јавност са патриотизмом и храброшћу Срба, у Првом и Другом српском устанку.

Посебно је значајно, што су између Пушкина и Срба - везе и утицаји били двосмерни, непрекидни до краја песниковог живота, од Вука Караџића и наших народних песама, до Захарија Орфелина других српских књижевника, историчара и научника. Приликом првих сусрета са Србима, 1820. године, Пушкин је почео да учи српски.

У емисији су приказане и две изузетно занимљиве животне приче о романтичној и родословној повезаности Срба и Пушкина.

Најбоље оригиналне песме, више од 25 Пушкинових поетских бисера посвећених Србима, у емисији казује Иван Босиљчић, а цитате Биљана Ђуровић, глумци Народног позоришта.

Целу телевизијску повест оплемењују оригиналне композиције Милутина Поповића-Захара, компоноване за Прву Универзијаду у Москви, посвећене пријатељству Руса и Срба, у извођењу Симфонијског оркестра РТ Русије, са солистима Бољшог театра.

Аутор Сергеј Шестаков
Уредник Драган Стојановић

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 06 Новембар, 2015 22:39

Патријарх српски својој духовној деци:

Заштитимо српску и свестску духовну и културну баштину!

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ,
АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

Драга децо духовна,

Наша браћа и сестре на Косову и Метохији и светиње Српске Православне Цркве су у великој опасности, јер поборници такозване државе Косово желе да чланством у УНЕСКО присвоје српске цркве и манастире. Због тога, Српска Православна Црква позива сав благочестиви и православни народ, све људе добре воље и све којима је стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу такозване државе Косово у УНЕСКО, што би било равно хуманитарној катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине.

Тим поводом Српска Православна Црква објавила је на свом интернет сајту www.spc.rs релевантне информације.

Позивамо вас да ове информације које пронађете на интернет сајту Српске Православне Цркве и порталу на енглеском језику - SAVE WORLD HERITAGE, http://saveworldheritage.org, Заштитимо српску и светску духовну и културну баштину - проширите што више можете путем интернета и социјалних мрежа у наредних пет дана. Тако бисмо заједничким напорима и овим путем упознали међународну јавност са озбиљношћу ситуације и високим степеном угрожености духовних и културних светиња српског народа на Косову и Метохији. 

Уверени смо да би овакав вид информисања помогао да многи, којима ове чињенице нису доступне, буду обавештени брже и ефикасније. То ће верујемо помоћи да чланови Генералне скупштине УНЕСКО, упркос свим притисцима, ипак донесу праведну одлуку пре коначног гласања на предстојећој седници и сачувају српску и светску баштину у Јужној српској покрајини.

С благословом,

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ

* * *

BY THE GRACE OF GOD,
ARCHBISHOP OF PEC, METROPOLITAN OF BELGRADE-KARLOVCI AND SERBIAN PATRIARCH IRINEJ

Dear spiritual children,

Our brothers and sisters in Kosovo and Metohija and the holy shrines of the Serbian Orthodox Church are in great danger, because the proponents of the so-called state of Kosovo want to obtain the membership in UNESCO and confiscate Serbian churches and monasteries. Therefore, the Serbian Orthodox Church calls upon all pious and Orthodox people, all people of good will and everyone who cares about the rights and justice in the world, to oppose the so-called state of Kosovo's membership in UNESCO, which threaten to cause a humanitarian disaster and destruction of Serbian Orthodox shrines and thus the UNESCO world's heritage.

Consequently, the Serbian Orthodox Church announced on its website www.spc.rs  some most relevant information.

We strongly invite you to share the following information on our website, and to share the website SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/  through your social media and internet means in the most visible way possible, until 9 November 2015; join our efforts to inform the international community of the gravity of situation and the current danger threatening the sacred, spiritual and cultural heritage and Serbian people in Kosovo and Metohija. We are convinced that this kind of information would help many uninformed people get informed quickly and efficiently.

We believe this would help the members of the General Assembly of UNESCO, despite all the pressures, to make a fair decision before the final vote at the forthcoming session and preserve Serbian and World Heritage in the South Serbian province.

With the blessing,

SERBIAN PATRIARCH
+IRINEJ

* * *

PAR LA GRÂCE DE DIEU,
ARCHEVÊQUE DE PEC, MÉTROPOLITE DE BELGRADE ET DE KARLOVCI,

PATRIARCHE SERBE IRINEJ

Chers enfants spirituels,

Nos frères et sœurs au Kosovo et Métochie et les lieux saints de l'Église orthodoxe serbe sont en grand danger, parce que les représentants de l'autoproclamé état du Kosovo veulent adhérer à l'UNESCO et confisquer ainsi les églises et les monastères serbes. Par conséquent, le Patriarcat serbe appelle toute personne pieuse, toute personne de bonne foi, et tous ceux qui se soucient des droits et de la justice dans le monde, à s’opposer à l'adhésion du Kosovo à l'UNESCO, ce qui équivaudrait à une catastrophe humanitaire ou la destruction des sanctuaires orthodoxes serbes reconnus comme le patrimoine mondial de l’UNESCO. À cette occasion, l'Église orthodoxe serbe annonce sur son site Web  http://www.spc.rs/   les informations ad hoc.

Nous vous invitons à diffuser, les informations que vous trouverez sur notre page de site internet, ainsi que sur le portal SAVE WORLD HERITAGE http://saveworldheritage.org/ sur vos  réseaux sociaux et sur internet de façon à ce que ce soit le plus visible, avant le 9 novembre 2015, et de nous aider à informer le large public concernant la situation grave et la grande menace à laquelle est confronté le patrimoine  sacré spirituel et culturel ensemble avec le people au Kosovo et Métochie. Nous sommes convaincus que la diffusion de ce type d'information aiderait  beaucoup, à informer de façon  rapide et efficace tous ceux qui ignorent ces faits. Nous croyons que cela aidera les membres de l'Assemblée générale de l'UNESCO, en dépit de toutes pressions, à prendre une décision juste au moment du vote final à la session en cours et de le patrimoine mondial et serbe dans la province du Sud de Serbie.

Avec la bénédiction,

PATRIARCHE SERBE
+IRINEJ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 05 Новембар, 2015 18:46

 

Кажи ми, Свети весниче небески, зашто је држава моја осуђена на пропаст?

Одговори му весник вишњих Небеса:

- Зато, кнеже, што је остарила. По логици стварања, све што у овој вашој васиони остари, мора да се склони, и да се замени новим. Тебе ове речи изненађују, видим. Видим - јер ја гледам скроз душу твоју, са свима њеним мислима и осећањима што је наизменично испуњују и таласају. Таква је моћ нас грађана Царства духовнога, да прозиремо душе скроз, као кроз провидно стакло. Нас не интересују тела од земље, променљива, трошна и пролазна; нити се ми на њима погледом задржавамо. Ми испитујемо у земљи тела оно што припада нашој држави, Небесима. Оно што је сродно нама, и што ће некад делити с нама бесмртно грађанство, оно нас занима...

Твоја држава је престарила и мора да падне. Не пада она због старости временске, него због отрова, који је узимала у се и нагомилала у себе. Тај отров овештао ју је и смежурао као старицу. Српској властели прерасла је земља кроз душу. Зато их је Дух Божји оставио и склонио се у душу народну. Но дим страсти, који је удаљио од властеле Духа Светога, и који је из пакла пробио кроз дух природни, почео се ширити и у народ. Опасност је била, да се од злог духа и душа народна уземљани, упепели, умртви. Само један велики страх, као оштар ветар, могао је одувати тај смрадни дух, и спасти народ Божји од пропасти. Да би се народ твој, дакле, душевно спасао, држава је твоја морала пропасти. И сами Светитељи српски, са начелником својим Светим Савом, молили су и умолили Свевидећег, да попусти пропаст временских тековина њиховог народа, само да би се спасла душа народна од вечне смрти.

 

Из књиге „Царев завет“

Свети Владика Николај

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 28 Октобар, 2015 08:12
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 27 Октобар, 2015 23:50

 

 

Српска војска прославља Васкрс у Косовској Митровици, 1913. године

 

Руси су одавно назвали своју земљу СВЕТА РУСИЈА. И то назвање примљено  је у свету. И оправдано. Но, питамо се: зашто не и Света Србија?

Сама по себи ниједна земља као таква није света. Напротив, сва је земља због греха Адамовог проклета. Јер у Светој Књизи пише о томе како Бог, изгонећи грешног Адама из Раја, рече: „земља нека је проклета због тебе“. Али у исто време, сва земља је освећена Пречистом Крвљу Христовом, проливеном на Голготи. Ипак, само у том случају уколико народ, који живи на тој земљи, следује за Христом и пролива за Њега крв своју која освећује земљу.

Многобројне жртве за Христа дали су сви хришћански народи; источни много више него западни. А Српски народ, сразмерно свом броју, принео је много више жртава од других народа хришћанског Истока.

СВЕТА СРБИЈА. Она је ваистину света. Освећена је постом и молитвом и причешћем свег народа кроз његову хришћанску историју. Освећена је многобројним олтарима, светим гробовима, задужбинама (манастирима или црквама подигнутим за спасење душе) којима повезује земаљске са небеским; прослављањем угодника Божијих, сузама покајника, празницима и крстоносним литијама, светим моштима, крстовима и иконама.

Но више од свега осталога посвећена је Србија страдањима милиона мученика за Крст Часни и Веру хришћанску. То је највеће освећење земље: крв мученика за Христа. И колико је крви проливено!

. . . . . . . . .

И то треба да знају и својој деци да казују, да нема ништа јаче од Светиње. Светој земљи не може одолети ни безбоштво, ни лаж, ни насиље, ни бруталност освајача, никаква друга и несвета сила. Свету земљу чува сам Бог Својом моћи и Својим благословом. И што је више на њој мученика, тим више је она снажна.

Нека се радује сваки Србин, сада више него било када, што је његова Отаџбина - Света Земља. Света Србија! И нека пази и памти, да се не огреши о ту Светињу, да јој дода, а не да одузима од ње.

Америка, 1953г.

Свети Владика Николај Жички

Преузето