Јутјубер
Увек ме је чудило како српски интелектуалци, посебно ови, да тако кажем, патриотске оријентације, бркају број прегледа на Јутјубу са политичком тежином. Прегледи расту, десетине и стотине хиљада, а кад дође време да се скупе потписи или, не дао Бог, да се изађе на изборе, испостави се да имају три пута мање гласова, него прегледа.
Одличан пример је случај са последњих избора, где су националне Јутјуб ведете, Дејан Лучић и Јован Деретић, са носиоцем листе, др Комазецом, као ГГ „За препород Србије“, добили 13 260 гласова, односно 0,35% изашлих на изборе, а сам Лучић нема емисију у којој има мање од толиког броја прегледа, а често добацује и до више десетина хиљада.
Одакле долази забуна? Зашто Јутјуб публика не гласа за оне које највише гледа?
Прво: што су приче чудније и више езотеричне, што су маштовитије, већи је број прегледа. Нормална прича више ником није интересантна. Свако ко Србе из бунила и дремежа буди, може да рачуна на 1000 прегледа, ако има среће. Ко их успављује и анестезира причама о народу најстаријем, древном календару и сличним глупостима, испод 50 000 прегледа неће имати. Публика је шарлатанизована и више није способна да разликује отров од лека.
Унутар онога што се код нас доживљава као патриотски део српске приче, има таквих небулоза и глупости, да је то, заправо, у доживљају публике, Фарма на други начин. Или Парови, свеједно. То никакву стварну тежину нема, иначе би патриоти барем поновили број гласова са Јутјуба. Другим речима, публика гледа, ужива у разним лупетањима и кловновским бравурама али, кад оде иза паравана да гласа, ручица заокружује управо онога ко је највећи мајстор залуђивања – Алекандра Вучића, јер публика која је шарлатанизована, ма кога другог гледала. заправо следи Вучића. То и јесте последњи смисао будализације јавног мњења.
Народ, или оно што је од њега остало после медијске кретенизације, доживљава Деретића, Мирољуба Петровића и сличне као циркуску атракцију, жену с брадом, или гутача ножева, али не као политичку количину. Зато их Бели Прелетачевић ошиша на изборима као јагњад ђурђевску, иако је на Јутјубу далеко иза њих.
Наравно, да би се причале езотеричне приче, мора да се стекне један од два услова, а некда се стекну и кумулативно: прича мора да буде исплатива за онога ко је прича, или мора да буде део ширег пројекта побудаљења Сораба. Лично знам људе и из једне, и из друге групе. Знам и публику и медијске посленике који су и сами до те мере овцоизовани да су изгубили сваку дистинкцију између јаве и земље Шарлатаније, те им промиче једна ствар која је толико очигледна, да само што нам не истера очи, а може да се постави у виду питања, да би била ефектнија: видесте ли икад неког другосрбијанца да прича небулозе о народу најстаријем, древном календару, равној земљи и сличним глупостима, или се такви одгајају само у крилу олупаног срБског патриотизма? Како другосрбијанци немају своје шарлатане? Случајно? Не, него је шарлатанство пројекат за, како год је дефинисали, патриотску јавност, која се залуђује идиотским причама. На крају, тако слуђена, постаје плен Александра Вучића који, и данас, критично зависи од патриотских, чак и русофилских гласова.
Етјен Гаспар Робертс – „Опсенаријум“СрБски интелектуалци патриотске провенијенције, који имају бујну машту, директно доводе Вучићу жртве, односно бираче. Свака прича је пажљиво осмишљена и, у крајњем збиру, дефетистичка, јер против ХАРП-а, кемтрејлса, Билдерберг групе, К-300 ви не можете ништа. „Није Вучић ништа крив, видиш шта нам раде!“
Шири, мање езотерични круг патриота, који не мари за Билдерберг групу, или је равнодушан према томе што смо народ најстарији, побеђује, баш ових дана, Тита на Сутјесци и Неретви и, као и они из прве групе, имају велики број обожавалаца на Јутјубу, али измештају Србе из реалности. Кад дођу избори, и њихови обожаваоци гласају за Вучића.
Сасвим је неважан и провидан онај круг патриота који иду од Пинка до Хепија да бране Вучића од Саше Јанковића , за тањир чорбе, или макар за могућност да пипну да је чорба топла, јер они немају нити Јутјуб, нити гласачку машину иза себе. Они су патриоти декоративног типа.
Просто: што више се јавно мњење измешта из стварности, оно се више гура у правцу онога ко се од стварности највише одлепио, а то је сам Вучић. При том, не мислим да он нема увид у стварност, већ да политичку каријеру гради и одржава на одсуству стварности код других. Шампиони Јутјуба му ваљају више него пола СНС-а.
Повремено, обично кад се примакну избори, Вучић демаскира неку националну икону, попут Дрецуна, или Лазанског, али на њихово место долазе нови шампиони Јутјуба. Народ се мало љутне на оне старе, у које је веровао, па су га изневерили и баца се на ове који ће га тек изневерити.
Прекид трибине жена у црном на ФПН
Брђанска плeмeна излазe из зајeдницe са Црном Гором!
Брдска плeмeна Црнe Горe, у која сe убрајају: Кучи, Бјeлопавлићи, Пипeри, Братоножићи, Ровца, Морача и Васојeвићи, најавила су могућe одцeпљeњe и излазак из зајeдницe са Црном Гором.
Како сe наводи у прогласу Брђанима, објављeном у днeвном листу „Глас Брдах“ , у плану јe да сe организујe општeбрђански збор, на којeм би плeмeнскe главeшинe размотрилe актуeлну гeополитичку ситуацију; опасност која Брдима пријeти од надирања Арнаута, чин издајe почињeн насилним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, због којeг јe нанeсeна вeлика срамота свим Брђанима, као и могућност eвeнтуалног изласка из зајeдницe коју Брда сачињавају са Старом Црном Гором.
На овако радикалан корак Брђани су сe одлучили, због како сe истичe у прогласу, нeпоштовања равноправног статуса Брда, којe јe одувијeк испољавано, док јe свe кулминирало одлуком књаза Ђукановића, да насилно угура Црну Гору у НАТО, бeз прeтходног прeиспитивања вољe Црногораца и Брђана, на фeр и дeмократском рeфeрeндуму.
„Насилним и бeзочним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, окаљан јe образ Црној Гори и Брдима. Овим бeзобразним чинодeјствијeм окаљано јe и свe чојско и сојско што су баштинили ови кршeвити и брдовити кланци. Угрожeн јe вишeвјeковни сувeрeнитeт нашe државe, којeг су наши прeци плаћали главом. Издана јe наша вјeковна покровитeљка и заштитница, Мајка Русија. Прeкршeна јe и СТЕГА, по свих 5 чланова, коју наши прeци потписашe и утврдишe мeђу собом. Тe стога ми брђанскe главeшинe, смо одлучили да сазовeмо Опшчeбрђански збор, на којeм ћe сe разматрати могућe иступањe из зајeдницe са Старом Црном Гором.“ , истичe сe у прогласу.
Иницијатива за одржавањe збора, дошла јe од странe Пипeра и Бјeлопавлића, који су у састав Старe Црнe Горe ушли 1796. годинe, након битака на Мартинићима и Крусима. Њу су подржала и остала брђанска плeмeна, која су у састав Црнe Горe улазила много каснијe. Док су Кучи послали и барјактара, који јe донио абeр у Пипeрe, као знак да главeшинe Куча прихватају позив и захваљују осталим брдским плeмeнима, на указаној части, због дођeлe мјeста прeдсјeдавајућeг збором Војводи са Мeдуна.
На зајeдничком вијeћању плeмeнских кнeзова, којe ћe прeтходити збору, званично ћe сe утврдити днeвни рeд и датум одржавања збора. Како сазнајeмо из нeзваничних извора, блиских Сeрдару Стијeнском и свих Пипeра, извјeсно јe да ћe то бити 21. маја, на Зборној Главици, помeђу Бјeлопавлића и Пипeра.
Источник: Зицер.орг
Ког` је сила, оног` је и закон
Неки дан чух на интернету (Радио 2М) следећу причу: за време окупације Индије од стране Енглеза, а током њиховог верског обичаја познатог под именом сати, (где се удовице живе спаљују са упокојеним мужем), Енглези су све који су палили ломачу са живом удовицом вешали. Једном приликом дошао је да протествује један стари Индијац, упитавши надлежног: „Зашто се мешате у наше обичаје и законе?“. На то му је дотични Енглез одговорио: „Ми се не мешамо у ваше обичаје, већ извршавамо наше обичаје и законе: код нас се људи који спаљују људе вешају!“
То правило је приметно свуда где год су Енглези, заједно са Америма, забили свој нос, па и у Србији. То видесмо за Васкрс. Они су нам „допустили“, у буквалном смислу те речи, будући да је Србија окупирана од стране Енглеза и Амера (претња Турском је симболична, будући да шифтари не би смели прстом да мрдну на позив Турске, ако то не потврде Енглези и Амери), дакле, „допустили“ су нам да славимо Васкрс, али по њиховим важећим правилима. На телевизији је писало латиницом „Христос васкрсе“, и то на првом програму, док је на другом, предвиђеном за српску мањину, јелте, писало ћирилицом; тај програм гледа мање људи. Кад је почео Дневник, видели смо Јерусалим и опатице, затим смо чули и папин говор, а патријарх руски је тек споменут – не дао Бог да нам допусте да чујемо и њега. И не само то: са свих трафика добили смо сличице за васкршња јаја са естрадним звездама, а у току поста смо имали и сарму у предизборној трци.
Велика изложба у САНУ страних фоторепортера, који су извештавали о српској борби по ратиштима - РТС није узео ни у разматрање.
Како год, очигледно је да наши окупатори уживају у смртним обредима, како телесним, тако и духовним. А ми као да не умемо да препознамо време и зиму која надолази - јер нам нико други већ вођа прави велику Албанију, попуштајући у свему (а и ови безидејни протести му у томе помажу, да боље преуми на страну окупатора) - па дајемо да нас стрижу без милости. Голгота, коју наши преци прођоше, није ништа спрам оне која очекује, сад је извесно, наше потомке. Јер нам је вођа по нашој мери: како ми мислили, тако он ради. Али то је болест грађанштине. И она све више узима маха, јер се шири ко зараза. Са свих страна слушате поруке „просвећених“: ја све сам, ја све могу, ја све умем, ја волим себе. То је све супротно хришћанству, заједништву, братству и Светосављу. Она генерација, која буде другачије свести од југословенске, то јест, ЕУ шарене лаже, моћи ће да подигне главу из нашег песка у који смо се забили. А народ, чија тзв. војска игра коло по свету, где падају бомбе, и којој није испод части да буде у рангу Охајо гарде, не може се звати српском. Сасвим је извесно да ће се Србија морати дизати из пепела.
Војвода Војин Поповић
Битка на Брегалници
Албанска побуна на Косову
Јунаци са Кошара
У сусрет Трифундану
Час историје 1/32
Устани, царе Душане
Приповедања Радоја Домановића !/8
Радоје Домановић, писац "Страдије", плана и програма рада сваке српске владе. Ово је прва од осам екранизованих пишчевих прича, које не застаревају. Читајте домаће!
Песочная анимация "Сербия"
Даница Никић - Сини јарко сунце са Косова
Бизерта - повратак у легенду
"Почивај у миру, наш ђеде Ђунисије, заједно са 1790 српских јунака, који леже на великом гробљу малог Феривила, који дадоше животе у јуначким бојевима на пољу части, за победу и Отаџбину." - речи су које унук Лука упућује свом деди Ђунисију Николићу из Заовине, трећепозивцу 4. пука.
Емисија гледаоце води од села Заовине, родног краја Ђунисија Николића, до гробља Ференвил у Тунису.
Његову ратну судбину пратимо од тренутка када је мобилисан, па све до 2005, када његов потомак полаже струк босиљка и баца грумен земље из родног краја на гроб у далеком Тунису.