Орка - предатор без премца
Спонзорство
Представила сам вам неки дан канал „Алмажан кухиња“ двојице рођака из Србије (један је сликар, други филолог). Све је почело као забава, а сад то већ постаје нешто далеко више. Наравно, не могу да улазим у потпуну суштину њихових намера, али ћу се за овај пост окренути ономе што ја налазим да је интересантно и, можда, некоме корисно.
Рођаци су премашили милион по питању пратилаца, а прегледи њихових прилога у видео формату премашују стотине хиљада. Такве објаве нормално привлаче рекламе, а рекламе доносе зараду. Осим тога, момци продају оригинални нож, оригиналну даску и штошта друго на својој страници. Како сви немају фејсбук профил, то их нагони да отварају и сајт и налоге на неким другим мрежама. И још и више! На једној тикви момци су написали „Добро дошли у 16 век“. Судећи по коментарима, нарочито људи који живе на западу, у великим градовима, многи не знају да се шунка једе без печења. Називе наших националних јела пишу српски, па свет учи о паприци, кајмаку, пршути. Ових дана су избацили видео о прављењу пихтија (сликарски таленат је дакако дао свој ефекат свему). Људи траже да виде како се прави наш сир, ајвар, наша сланина, шунка, како раде башту, какве су то кокошке са златним жуманцетом, где живе и, поред свега, траже наше семе. Све ово отвара многе могућности пословања, почевши од видеа, старих техника кувања, начина живљења, рецепата, оруђа, семена, одеће и, зашто да не, спонзорства!
А ово је само један од рецепата за креативце који тек чекају да се искажу. Јутјуб је одлично место за рекламу. Овим путем иду и други. Видела сам и неке наше мајсторе молере. Видела сам и наше везиље, плетиље, рукодељке.
Шта је још занимљиво? Кад погледате неке стране канале, а треба да их гледате, постоје креативци који свој таленат уновче. Како? Пронађу спонзора! Имате идеје и умете да их остварите – пронађите спонзора! Не мислим конкретно на новчаног. Новац може да долази од самог вашег рада, али да вам спонзор буде нека фабрика конца, рецимо. Исплативост тога ће бити обострана. Повезивање је основ успешности и предузимљивости.
почетак - наставак
Међу Сцилом и Харибдом
... Знате ли, ко нас назива хијенама? Називају нас људи, којима је име лаж, којима је садржина лаж, којима је занимање лаж. Називају нас тако људи, чија лаж носи хијенски карактер и има хијенско дејство. Много има хијена у облику људском, под капом, која се зове хуманост, под огртачем, који се зове цивилизација, у обући, која се зове прогрес, у рукавицама, које се зову модерни дух. Кроз сву ту меку и глатку одећу провирују понекад зуби и нокти и људождерски апетит хијенски. Има хијена у облику дипломата, има хијена у облику трговаца, има хијена у облику књижевника и хијена у облику миротвораца. Нико није осетио тако силно зубе и нокте тих људских хијена као ми балкански Хришћани, јер гле, ми смо били пет столећа у тами, у гробу, мртви, а хијене се најрадије по гробљу шећу и најрадије показују своју моћ над мртвима.
Дипломати, који нас називају хијенама желели су, да на Балкану остане статус кво, тј. да Балкан и надаље остане гробље. Ми смо викали из свога гроба: у име хуманости, и у име Христове љубави, и у име прогреса, и у име свих ваших светиња и идеала, измените статус кво, или допустите нама да га изменимо, јер гле, звер, коме је име крв, пече живе људе на ражњу и исеца мајкама децу из утробе, и дере кожу са живих људи! А дипломати у меком и топлом оделу, у осветљеним удобним кабинетима, осигурани и утовљени, завржени у поравнавању својих ситних канцеларијских амбиција, довикивали су: - Нека остане статус кво. Ради Бога, говорили смо ми, преведите ту фразу статус кво с дипломатског на човечански језик, гле, она значи печење и драње и сечење живих људи! Дипломати, ушмркујући задовољно бурмут, одговарали су: - Нека се одржи статус кво ма по коју цену!
Трговци, који нас хијенама називају, желели су да на Балкану остане статус кво. Трговци најлакше експлоатишу незнање, а турска царевина је синоним незнања. Трговци-хијене овако резонују: - Док траје Турска, дотле су осигурани наши приходи, наш увоз и наш извоз. Наши економски и трговачки интереси најбоље су загарантовани незнањем и непросвећеношћу. Зато сви ми трговци, и фабриканти, и банкари, и шпекуланти, треба да подржавамо својим ауторитетом, који се златом мери, статус кво на Балкану.
- Али, вичемо ми с Балкана, тај статус кво значи глад и драње хришћана, и шенлук хајдука, и триjумф непоштења и неправде и прљавштине и назадка! - Но узалуд, европски хришћански трговци спокојно отварају и затварају пуне кесе и преко рамена добацују немарно и с презрењем: - Ми желимо статус кво.
Књижевници, који нас хијенама називају, желели су на Балкану статус кво. Зашто? Зато да би имали у својој близини што оригиналнијих типова и што оригиналнијих призора за своје романе и драме. Гле, пресићен је свет западни западног живота. Западњаку је све монотоно на Западу. Западни књижевник не може да нађе тему своме делу: све су други пре њега описали и опевали и насликали. И снег на врху Монблана описан је и труло лишће у пећинама. Треба нових типова, нових сцена, нових тема, треба и њему живети, јер и он је гладан хлеба и славе. Турска је представник Азије и Европе, она једина може дати хране гладном чопору недаровитих књижевника Запада. Турска значи изложбу турбана и димлија и јатагана и минарета.
- Али, вичемо ми, Турска значи и изложбу печених и одераних, живих људи, и изложбу подераних дивљака Арнаута, који себе називају господарима наше судбе и који живот људски цене мање од једног куршума олова; и изложбу нечистоће, и изложбу насиља и отмица.
- Врло добро, ето нама хлеба и славе, кличу гладни књижевници, који нас називају хијенама, то је све изврстан материјал за трагедије и за приче а la Edgar Рое, то је за нас златни мајдан, нека остане све како стоји, ми смо сви за статус кво.
Пацифисти, који нас хијенама зову, мисле, да је статус кво идеални мир, за којим жуди човечији род, зато су живо агитовали за статус кво на Балкану.
- Али, довикујемо ми тим модерним миротворцима, статус кво на Балкану не значи ни издалека мир но најзверскији и најгнуснији рат, рат из заседе, рат мучки и злочиначки, рат необјављен, у коме је једна страна наоружана, а друга није, и у коме једна страна има само да подмеће своје главе под ешафот, а друга да обара секиру и сече. Ви, необавештени и незналачки миротворци света, стрепите од рата на Балкану, који ће уништити сто хиљада живота, стрепите зато што не знате, да је крвав мир на Балкану до сад уништио милионе живота. Ви, декаденти, сироти, заблудели људи, који своју декаденцију називате идеализмом, бојите се једног херојског рата, а не бојите се кукавичког, дроњавог и паликућског мира! Кад би вама, велики апостоли мира, Арнаути одсекли само једно уво, ви би се брзо преобратили у велике апостоле рата. Но Арнаути секу уши нама, Балканцима, што ви у Бечу и Паризу не можете ни да видите, нити још мање да осетите; зато ви називате хијенама нас, што реметимо ваш патрициски мир.
Тако ми довикујемо овим западним Дон-Кихотима мира, који своје донкихотско витештво нису смели показати ни у једном досадашњем пљачкашком рату, (као триполитанском,) који је Европа водила, но су се крили брижљивије од шаљивог пратиоца Дон-Кихотовог, и који су се осмелили да вичу у име својих декадентских идеала сад, кад мали балкански народи воде један ослободилачки рат. Тако ми довикујемо овим потомцима јакобинаца, - главосека, а они одговарају: ви сте балкански Хришћани хијене!
Јесмо ли ми хијене, пријатељи моји, или они, који су досадашње гробове балканскога робља тапкали и налазили хране за себе?
Не, ми нисмо хијене, но морепловци који се цело једно столеће, с муком и знојем, пробијамо са својим маленим бродом између Сциле и Харибде. Кад год ми запретимо Харибди, Сцила јој притиче у помоћ. Кад год смо побеђивали крвави Ислам, хијенски хуманизам запада спашавао је формулу статус кво. Кад год смо ми протествовали против неправде са запада, крвави Ислам био је савезник Запада. Крвави Ислам, браћо, и, црножуто хијенско хришћанство запада, то је једна иста вера.
Нека се одбију од Балкана све хијене, које су до сад на њему налазиле довољно лешева! На Балкану од сад неће бити лешева, јер су се сви гробови отворили и мртви су оживели, а живи се људи не даду хијенама.
Нека нам не држе моралне поуке, они, који су се спустили на онај ниски ступањ, на коме се налазила стара Византија онда, кад је Бог послао страшну казну на њу! Ми, балкански Хришћани, осећамо се данас физички млађи и морално далеко јачи од свих тих незваних учитеља и великих пријатеља азијатског варварства.
Нека умукну сви они дипломати и трговци и књижевници и миротворци европски, који су последњих дана онако хијенски сиктали против балканских хришћана и онако усрдно молили Бога за победу отоманског оружја! Ми смо им ипак захвални. Нико никад није тако као они открио дубок пад западног хришћанства и толику сиромаштину морала код оних народа, код којих смо се ми учили. Ми, ученици, са великом жалошћу и још већим презрењем гледамо данас на учитеље своје. Нико се тако није одушевљавао западним идеалима од балканске хришћанске омладине. Нико се данас тако не гнуша хијенске западне вике против ослобођења робова као балканска хришћанска омладина. Нико се у будуће неће резервисаније и скептичније односити према којекаквим фразерским "декларацијама људских права" од новога, младога Балкана.
То је и добро. Балканци, који су до сад акцептовали туђе идеале, научиће се да мисле самостално и да они сами стварају своје идеале, према своме узрасту. Балканци, који су сад напрегли сву своју интелектуалну и физичку моћ да се ослободе Сциле, напрегнуће још јаче сву своју моћ, да се ослободе и од Харибде, тј. од хуманизма дипломатско-литерарног, тј. од детињег придржавања за порочни скут Европе. Балканци ће се и од сад као и до сад поверити Богу, једином свом праведном Судији. Опростимо непријатељима нашим, јер не знају шта говоре и раде, опростимо њима, а поверимо се Богу!
Поверимо се Богу, браћо, коме су се поверавали и сви они хероји, који су са титанским напорима кроз једно столеће створили четири острва на Балкану. Бог, који нас је умео казнити кад смо грешили, умеће нам помоћи кад га славимо. Он, који нам је помогао да дођемо до брода и весала, помоћи ће нам несумњиво, да пребродимо опасни теснац између два мрска, и њему као и нама, чудовишта, - између Сциле и Харибде. Амин.
Свети Владика Николај Велимировић
"Изнад греха и смрти"
Срби под шљивом
Када сам писала неки дан о технолошкој револуцији и губитку посла (у Америци само чека на губитак посла око девет милиона људи), прочитах у чланку из којег сам донела информације и следеће: те познате америчке новине већ сада осећају последице нечег што је у најави и повоју, јер су до скора оне биле финансиране путем огласа одређених произвођача, а то већ постаје све ређе. Самим тим оне губе од неке врсте демократичности и почињу да зависе од оног ко има новца. То су већ држава и одређене службе, а да не би дошло до хаоса, ту су увек укључени и људи из области потрошачке психологије и манипулисања са масом.
Код нас је то већ одавно на делу, па постоје режимске новине и оне под директном контролом страних служби. Оно што можете да читате у Куриру, Информеру, Телеграфу намењено је инфантилној групи која може да верује у ванземљаке, чардак ни на небу ни на земљи, јер су то махом пензионери и полуписмени, према којима се власт очински односи, па јој ко деца и верују; Блиц је намењен грађанерима, који само чекају да здиме одавде, па им пљују Србију а запад величају. Они су нешто писменији, па код њих не пролазе приче о земљи као равној плочи и томе слично.
А кад све то погледате у суштини видите да медији од вас хоће и праве дебиле. Неће вас као слободно мислеће људе. Домаћи медији примењују све што спада у специјални рат. Зато то не треба ни читати, нити му време поклањати.
А у једној земљи, у којој се води специјални рат, ви не можете ништа градити. Узалуд др Дана Грујичић са стручњацима прикупља доказе о последицама НАТО бомбардовања, јер је већ окусила: не само да влада то не жели да подржи, ни Вучић их не зове на разговор. Јер не сме, кад нас води у НАТО и кад су странци свуда. А ви са њима не можете имати своје здравство, већ како вам се нареди. Не можете имати школство како желите, већ како вам се нареди. А за то време се од ваших пара финансира и то нездраво здравство, које вас држи као заморце, и то школство, које само гледа како да вам отме децу и прода их, то судство које ич не хаје за ваша права, полицију, која ће доћи да подржи службу, која ће вам отети децу.
Зато израз да ће Срби доћи под једну шљиву не треба разумети као казну, већ логички след. Већ сада постоје појединци који не желе да живе у таквом свету и они ће, логично, кренути да се одвајају од кукоља. Нема везе што ће их бити толико. Зар је Богу било и до сада немогуће да после ратова умножи Србе више већ непријатеље?
Зашто је важно да мислите (ко не жели да се меша са отпадијом) о томе? У Београду су сад кренули да се граде хотели. Чему ће толики хотели, кад посла нема? Само за једну ствар, која треба да донесе паре у метрополу а то је проституција. Ако сумњате, отворите очи и погледајте какви су огласи на тв дизниленду и по новинама. Они су главни спонзори новина и медија. Ко не буде желео да рађа децу за зло, тај ће спас кренути да тражи у закоровљеној сеоској њиви...
Стара техника кувања
Како смо у посту, тражила сам посебан видео прилог са најгледанијег јутјуб канала у Србији, који обара све рекорде гледаности у области куварских вештина. Два рођака, иначе обојица факултетски образована, путују по Србији и спремају најнеобичнија јела, на најнеобичнијим местима, и то потпуно окренути природи и њеним чарима. Риба се лови рукама, миксер је од гранчица, вода је из реке, а кад је зима ту је снег... Атмосферу употпуњује звук птица, жубор потока и шумски живаљ: сова, корњача, видра... Погледајте видео који сам изабрала, а доле вам остављам и линк канала.
Послови будућности
Легенда о Коловрату
Русија XIII век. Велики кан Златне Хорде Бати, покреће своју огромну војску како би заузео Русију. Без већег отпора војска освајача напредује по руској земљи, натапајући је руском крвљу, све до тренутка док се не појави млади рјазански витез по имену Коловрат. Његова храброст задаће многе главобоље војницима Златне Хорде, а његово име остаће заувек у сећању народа. Војник који се борио до краја, херој из народних легенди. (Руски филм)
Пријатно гледање!
Setting Sun - Залазак сунца
Залазак сунца
Гризеш руке које те држе
Зариваш своје зубе до кости
Главна улога, искусан збуњивач сломљеног света
Док се изнутра не показујеш.
Кад је све речено и учињено
И твоја војска од теракоте је у бекству
Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.
Пазиш на тежину коју носиш
Рамена спуштених ка поду
Савест звечи, освајаш битке са исцртаним осмехом
Док си осуђена да изгубиш рат.
Кад је све речено и учињено
И твоја војска од теракоте је у бекству
Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.
(мој слободни превод са енглеског)
Setting Sun
Patrick Joseph
You bite the hands that are holding you
Sink your teeth down to the bone
Leading actor, skilled distractor from a broken world
As the inside goes unshown
When it’s all said and done
And your terracotta army’s on the run
No I won’t get caught revolving ’round your setting sun
You hold a weight that’s consuming you
Shoulders pushed down to the floor
Conscience rattles, winning battles with a painted smile
While you’re doomed to lose the war
When it’s all said and done
And your terracotta army’s on the run
Кад пелцер не ради
Ко је гледао серију "Мућке" сетиће се епизоде у којој Делбој изнајмљује аутобус ради профита од туризма. Ту он помиње и Џека Трбосека, слонове, измишљену историју и то да ће људе водити до куће Шерлока Холмса. Родни му објашњава да је то измишљен лик, али то Делбоју не смета. Јер он рачуна на то да ако он не зна ништа, то неће знати ни они који га буду испитивали (туристи), поготово јер им енглески није матерњи - што значи да ће се правити да их не разуме.
Али то није сметало ни Италијанима, који су зналачки кренули да отимају људима паре отварајући кућу Јулије у Верони. Ако Ромеа и Јулију могу да продају писменима, како ће тек новац легати од оних што ич не читају.
И још погледах други део руске серије "Подручје", само овај пут зачарано, о селу које пропада и тражи начин да се сачува туризмом. А за то би се могао искористити сом од пет метара, којег може да види само један старац Хали-Гали. Један од богатуна, иначе рођени брат председника села, предлаже да ураде исто што и Египћани, код којих је он ишао у риболов на ретку рибу. Туристи су дали силне паре, нико ништа није уловио, а онда их је водич одвео у музеј да им покаже како риба изгледа.
И, као што видите, неко зарађује на опсенама, само ми, који имамо Дизниленд већи од свих других заједно - једино нама то не полази за руком...
Бранислав Нушић: Бен Акиба
Две јабуке
Једна девојчица је држала две јабуке у рукама. Пришла јој је мајка и са осмехом упитала:
"Душо; хоћеш ли да ми даш једну јабуку?"
Девојчица је погледала, а онда брзо загризла једну јабуку, а затим и другу. Осмех на мајчином лицу се смрзао.
Покушала је да прикрије своје разочарење.
Помислила је:
"Где сам погрешила у васпитању свог детета?!"
Девојчица је пришла, умиљато погледала мајку и рекла:
"Ево ти ова, много је слађа!"
"Светосавско звонце'" бр. 7/2017.
Србија на мајке ми миле
Пост пре сваке дијете
Слушам ових дана неке приче о дијетама, али сад на један други начин. Можда не би било згорег да сви обратимо пажњу, поготово ако ће кренути да нас уче како је, ето, и свет инсеката здрав начин исхране. Па и пост је здрав, и користе га и хришћани и муслимани, али га не рекламирају. У болници вам је све посно- кад кренете на лечење, операцију.
О чему је, могуће, реч?
Сада ће кренути (ако већ нису) разне дијете под плаштом здраве исхране а за мале паре. То само значи да време пред нама уопште није бајковито, како тврде са тв дизниленда, па и ова исхрана са инсектима треба да се тако разуме; поготово знајући да је свет инсеката у драстичном опадању, понајвише због људског фактора и прекомерне употребе пестицида. Ако нема инсеката, неће бити ни птица, ни животиња који се њима хране; неће бити биљака. Сахара прети свету, јер су људи изгубили и компас и мисију. Закони који се сада уводе неће бити мењани ни са променама власти, већ ће се пооштравати, будући да ће све морати да се контролише и право на живот ће имати само изабрани. А нико овде неће век вековати, треба се одавде и селити. Зато је једино светло вера, која нам је дата да је чувамо и да она чува (храни) нас.
Наздравље нам Васкршњи пост и праштајте и не замерите за прејаку реч.
Имаде вас много
слика: Јудино самоубиство
Имаде вас много - та ко би вас могô
Избројати,
Свијех знати?!
Имаде вас много богатих госпара,
Са сребром и златом, милионим' пара.
Двори вам се вељи у висину дижу,
Али никад, знајте, до неба не стижу, -
У небу је вјечност, у њима је није,
Вријеме ће да их све с прашином скрије.
Имаде вас много сивих соколова!
Ријечи су вам јаче од бурних валова,
Ал' соколи никад не пузе, не гмиле
Ни онда кад на њих јурну грома силе,
А ви знате, знате, ој "соколи с ријечи",
Пузити кô црви, сред прашине лећи,
Оставити браћу нек их душман таре,
Само да стечете "обећане даре"...
Имаде вас много са благијем ликом,
Е би рекли: о злу не мислите ником,
Е би рекли: да сте с неба анђô прави,
Што истину љуби, који Бога слави,
Ал' у души вашој ништа друго није
До црног демона, - ту се злобно крије.
Имаде вас много... Каквијех вас нема?!
Али вас је мало
Којима је стало
До народа свога
Тужна, паћенога.
Мало вас је, мало са поштења да се,
Са врлина ваших имена вам гласе;
Мало вас је, мало на бранику права,
Мало вас је глава, -
Мало вас је, мало са срцем у груди,
Мало вас је - људи!
Алекса Шантић