Одступништво
„Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела...
Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи. Ми видимо да се то догађа.“
Јован Крестјанкин
Љубав се не тражи
Старац ми рецитује
„Не тражи од мене да те волим,
љубав се не тражи.
У скривеним дубинама срца
она се сама рађа.“
- Кажи ми сада, како се рађа? Хајде, реци ми!
- Не знам, старче.
-То је мала реч. Ако ти је кажем, схватићеш одмах.
„Волиш ли ме? Ах, не волиш ме! Ево, видим, не гледаш ме.“
То је некако ниско. Некако је лако изговорити те мале речи „волим те“. Али то се не говори. Задобија се ћутке личношћу коју изградиш. Изградиш се и други луди за тобом. Негујеш се изнутра и гледаш још како то да сакријеш, али онај други то осећа и привлачиш га.
Ако волиш и не тражиш љубав других, сви ће к теби долазити. То је тајна. Тајно да их волиш и они ће то знати па ће ти и издалека слати своја добра осећања. Разумеш?
- Шта да разумем? Како се горе премештају?
- То што ти олако кажеш је неприродно. Природно је ово што ти ја говорим: воли несебично!
Преподобни старац Порфирије
Учил Суворов
По тропинке, снежком запорошенной
На стазици засутој снежним паперјем
Сретали смо се у ватри
Не иди, не иди ти за мном, драги мој
И на прозор ми не куцај.
И нисам ја тебе, мили, оставила
Сам си направио избор
А нисам те, нисам те, мили, зауставила
На свадби да пољубиш другу.
Нећу да идем за тобом около
Мој понос се противи томе
Ако бих своје срце умирила
Другу (пријатељицу) бих своју разболела.
Било је разних сусрета наших
Ти пољуби другу, друже мој
Када ми дођу тренуци горки
Сетим се нашег сусрета.
И прозор нисам закрилила
Дођи с цигаром под прозор
Несрећа страшна ми не треба
Да прати ме цео век.
На стазици засутој снежним паперјем
Наша су сретања горка била
Дођи, дођи на састанак, драги мој,
Мудра бака
- Где је правда? - питала је унука баку.
- У паклу - одговорила је бака
- А у рају шта је? - зачудила се унука.
- А у рају је Љубав - насмејала се бака.
Ах, судьба, моя судьба
Ах, судбо моја, судбо
(Песма из филма "Тихи Дон")
Нико нас у цркви није венчао,
а сва ми душа изгара.
Зашто си, козаче, у степу одјахао
на своме вранцу?
Зашто си ме срео
кад си на Дону коња појио?
Зашто си, козаче, својом лепотом
моје срце покорио?
Ах, судбо моја, судбо, ах судбо!
Ах, судбо моја, реци: због чега је то?
Ах судбо моја, горка судбо,
никако одговор не налазим!
Зашто си ноћу љиљане убацио
кроз мој отворен прозор?
Зашто си ти најбоље на свету у мом животу,
као сунчев си зрак у тмини.
Зашто си ми тако привлачан
са тим плавим очима боје Дона у пролеће?
Зашто се сви козаци у селу
поводе за тобом?
Како да ми судбина одговори
а да те не изгубим?
Ни кривња, ни заборав,
Неће ме одљубити.
Зашто си скочио на коња
и одјахао у плаветну зору?
Ни ти, ни ја,
ни судба одговора нема.
Каким ты был, таким ты и остался
Какав си био, такав си и остао,
степски орле, козаку полетни!
Зашто, зашто си ме поново срео?
Зашто си нарушио мој мир?
Зашто си ме опет хтео
за своје губитке кривити?
За једно, само за једно сам крива:
што немам снаге да те заборавим.
И нека не могох
своју судбину са твојом свезати,
али живела сам, живела само за тебе,
чекала сам те током целог рата.
Чекала сам да дође време
кући да се вратиш.
И твоје оптужбе су тако горке за мене,
мој ватрени, тврдоглавче мој!
Твоја туга, твоја огорченост,
твој страх – непотребно је све.
Гледај, гледај душа је моја отворена,
отворена теби јединоме.
Ал` ти ниси ни мислио погледати;
одјурио си у даљину,
козаку полетни!
Какав си био, такав си и остао
али баш такав си ми драг!
Српска посла 3
Свакога дана млади је човек из нашег града свраћао у продавницу и куповао неколико свећа. У почетку се то жени за касом није учинило чудно све док се није учесталило. Једног дана није одлолела а да га не пита:
- Извини, комшија, да теби није неко умро?
– Не – одговори млади човек помало збуњено.
– Због чега онда купујеш сваког дана свеће, ако смем да питам?
Укратко, то би била следећа прича:
За време грађанског рата, а док су овуда пролазиле и цуре из Русије, његов се отац оженио једном од њих. Ускоро су добили њега, али је отац био неозбиљан, па је мајка са сином отишла у Русију, оставивши га самог у кући. Отац се ускоро пропио, задужио и умро. У међувремену је син порастао и дошао је да живи у Србију на очевом имању. Ту се и запослио, а потом и оженио. Но, у кући није било струје, јер су очеви дугови довели до искључења. Његова плата није могла да подмири дуг, а он и младица су скоро добили и бебу. Те свеће које купује сваког дана су за осветљење и бригу о детету.
Кад је касирка за ово сазнала одмах је кренула у акцију сакупљања новчане помоћи за ову породицу. Ускоро је дуг за струју отплаћен.
Кад светло гори у људима тад тама пребива сама.
Акатист Покрову Пресвете Богородице
Српска посла 2
Нисмо се упознале у баш најбољим приликама, али смо се одмах препознале и душом зближиле. Она је ушла у пензију и недуго после тога доживела је шлог, само срећом није је много повредио. А у дружењу сазнала сам нешто о њој, што сам преточила у причу за наук и сећање.
Наиме, цео свој радни век провела је у пошти, где је пензију дочекала на месту шефице одређеног одељења. Међутим, за све време свог шефовања она није примила ниједан једини поклон од својих колега. Ако би јој неко нешто донео, она је тражила да се то подели међу запосленима. Никога није фаворизовала, са свима је поступала исто.
А како су то радници наградили?
Када је, након пензије, доживела шлог и пренета у болницу, нису имали потребну крв и послато је хитно обавештење да се јаве даваоци. Ускоро је пред болницом био ред. А у реду су стајали сви њени дојучерашњи радници из поште!