Петак, Август 03, 2018
Иако су имали "све" аргументе овоземаљскога света, моју веру су највише утврђивали "неверници". У њиховом резигнираном,охолом и арогантном атеизму је севао пламен страшне унутрашње борбе из које су они славодобитно посипали пепепо, а ја, све чешће и све снажније у њој видео - светлост.
Нека ми Бог опрости што казах ове речи. Можда грешим на исти начин као и они, овим збором.
Поздрав Јелена!
препознавање
Када су једног светитеља упитали ко га је учио вери, он је рекао: "Демони.". А и речено је да је боље бити или студен или врућ, никако млак. Штавише, многи атеисти, криминалци, злочинци јаче су се кајали од оних који нису крвавили руке. Не знам да ли си гледао филм о Почајевској лаври, из које је овај хор у видеу. Управо је то имање припадало једном свирепом руском газди, охолом, гордом, који се покајао и пришао вери. Мој кум ми прича о великом грешнику из Републике Српске, који нема шта није радио, не плашећи се ничег и из атеистичке је породице. Њему се то све смучило и није задовољио душу ничим земаљским и сад је монах. Мислим да и за зло и за добро мораш имати карактер, баш као и покајани разбојник, који је на распећу имао још само ту карактерну црту вође. Млаки су као плева, коју љуља и заноси сваки ветар.
Поздрав, Станимире!