Филм о Алексејеву (2014)
- Па, шта је љубав?
Филм о Алексејеву (2014)
Српска посла 4
Лето, неку годину уназад. Из оближњег села један дека вози се бициклом ка нашем граду – лагано. Пут га је водио у радњу мога брата.
– Јергићу, да ли ме се сећаш? – пита стари домаћин.
Брат покушава да се сети, али муштерија је много.
– Био сам већ једном код тебе и наручио кревет на рате. И сад бих опет – објашњава дека.
Брат се полако поче присећати.
– Нема проблема! – изјави, јер са пензионерима никад и нема проблема.
Долазили би људи тражећи да им се дозволи да плаћају хиљаду динара на месец и добијали су такву могућност. А оног дана кад приме пензију одмах долазе да отплате дуг. Тако и овај домаћин оде задовољан условима.
Но, прође месец, два, година, а деде нема. Брат је већ скоро и заборавио на њега кад се једног дана ушета у радњу девојка.
– Добар дан! Да ли сте Ви власник радње? – упита она мог брата.
– Јесам – потврди он.
– Ја сам дошла да платим дуг мог деде! Он је купио код Вас кревет и остао је дужан.
Брат се сети.
– А где је деда?! – упита, најпосле, јер му је старац био драг.
– Деда је умро, али је пре смрти тражио да му обећам да ћу вратити Јергићу дуг. „Јергићу да вратиш дуг обавезно!“, говорио ми је. И ја сам дошла, чим сам нашла посао и добила примања – објашњавала је девојка.
На то ће мој брат:
- Нема потребе, у реду је.
– Не, ја желим да вратим дедин дуг! - инсистирала је она.
Брат погледа у свеску; цифра је била 15000.
– Деда је био дужан 6000 – одговори јој и затвори рачун.
„Ето, кад човек има карактер, а неко га изгуби за пишљивих хиљаду динара“, речи су мога брата данас, кад се деде сви радо сећамо и ове српске приче.
За споменар забележила причалица.
Погрешне представе и последице
Кум је био прошлог викенда на прослави матуре. То вече је на прославу дошла и жена, која је попила пиће а недуго затим је позвала такси и отишла кући.
Прослава ко прослава, а онда су се сутрадан састали на репризу. Дошла је и та жена. Сад као трезни причали су о стварном животу.
И прича та жена: њен муж је отишао да ради преко. Зарађује 1350 евра и живи у изнајмљеном станчићу који плаћају 800 евра. 250 евра је храна и 300 евра им остане за авионску карту једном месечно. Она и деца су сад овде. Муж кад дође он је увек уморан, или гледа телевизор, или иде са друштвом у провод. Почиње озбиљно да смета жени и деци. И каже жена: "Камо лепе среће да никад нисмо отишли тамо; боље да смо и овде натезали крај са крајем, али да смо остали породица. Ово је пасји живот."
Закључак свих је био да је заједница срж опстанка и породице и друштва.
*
Нас преваре цифре. 1350 евра тамо је отприлике 40000-50000 овде. То није недостижна цифра, нарочито данас кад недостаје толико мајстора. Чак ни аутомеханичар није мајстор, он не познаје електронику и томе слично. Али овде можеш много више са мање новца него тамо са пуно. Јер тамо недостаје битан фактор: човек! Овде још имаш свог човека, комшију, кума, пријатеља. Тамо све мораш да платиш, чак и селидбу, на пример. Овде можеш и кућу да направиш, тамо не.
*
Има ли оправдања за мигранте и миграције?
Немачки народ устаје у борбу против све већег броја миграната (пуштају њих и Мађари, само да се народ не досети, али их не примају тако ревносно као ми), али и амерички. Али да оставимо по страни за тренутак ово питање и позабавимо се реалношћу. Да ли би Немац хтео да копа канале? Американци неће да беру наранџе. Дакле, није све само ствар политичара већ и нашег лицемерства. Ако имаш користи од јефтиног роба, многи ће га узети. И сви ће мислити само на мање издатке, а за то време нестајеш као народ.
Вучић, са тв дизниленда, грди народ јер неће да бере воће у сезони за неку дневницу. То је прича партизанке Маре. Народ не може да живи само сезонски. Али му он отвара тржне молове и фонтане али не и фабрике.
Зато је овде направљен идеалан систем за нужност прихватања миграната, а што је мигрант млађи министар добија веће паре, а социјала их продаје народу за прихватљиву цену. Нема ту хуманости, почев од врха. Осећате ли ви хуманост иког у влади на својој кожи? Па ако је нема према вама, како ће је бити према мигрантима. Све је само корист и нужност. Али докле, питање је, и по коју цену?
Злостављање као лечење
Dr Michelle Cretella
President, American College of Pediatricians
„Честитам! Дечак је!
Девојчица је!
Као двадесетогодишњем педијатру овако је почињао сваки мој однос са пацијентима. Наша тела одређују наш пол. Пол се одређује преко нашег ДНК и печати се у сваку ћелију нашег тела. Људски пол је двојак: или имате нормалне Y хромозоме и развијате се у мушкарца, или не и развијате се у жену. Постоје најмање 6500 генетичких разлика између мушкарца и жене. Хормони и операција не могу и не мењају то.
Кажу, идентитет није биолошки већ психолошки. Идентитет има везе са мишљењем и осећањима. Мисли и осећања нису биолошки умрежени. Наше мисли и осећања могу бити чињенично тачни или чињенично погрешни.
На пример, ако уђем код лекара данас и кажем: „Здраво! Ја сам Маргарет Тачер!“, мој психијатар ће рећи да сам у заблуди и преписаће ми антипсихотичне лекове. Међутим,ако уместо тога кажем: „Ја сам мушкарац!“, он ће рећи: „Честитам! Ти си трансродна.“. Ако бих рекла: „Докторе, ја сам склона самоубиству, ја сам заробљена у нормалном телу (једном делу), молим вас, уклоните ми операцијским путем ногу!“ Моја дијагноза би била: поремећај телесног идентитета и интегритета. Али ако бих том истом лекару рекла: „Ја сам мушко! Упишите ме за дуплу мастектомију (уклањање дојке!“, мој психијатар ће пристати.
Видите, према многим водећим организацијама у медицини, ако желите да одсечете здраву руку или ногу, ви сте ментално болесни. Али ако желите да одсечете здраве дојке или мушки полни орган, ви сте трансродни.
Да рашчистимо: нико се не рађа као трансродан. Ако би родност била умрежена у мозак пре рођења идентични близанци би имали исти родни идентитет и то стопроцентни. А немају га.
Познавала сам једног дечака, којег ћу звати Енди. У периоду између треће и пете године појачано се играо са девојчицама и луткама, и почео је говорити да је девојчица. Препоручила сам Ендија са родитељима психотерапеуту.
Понекад ментална болест родитеља или злостављање могу да буду узрок. Али много чешће дете погрешно разуме породичну динамику и поведе се за погрешним уверењима.
Усред једне терапије Енди је спустио камион и узео Барбику, говорећи: „Мама и тата, ви ме не волите као дечака.“ Оно што је терапеут сазнао јесте да је у периоду од три године Енди имао сестру, која је рођена са посебним потребама. Она је захтевала много више родитељске бриге и пажње. Енди је то погрешно протумачио као: „Мама и тата воле девојчице. Ако желим да ме поново воле морам бити девојчица.“.
Енди се, уз породичну терапију, опоравио.
Данас би Ендијевим родитељима рекли нешто сасвим друго. „Ово је то што Енди стварно јесте! Морате му променити име! И осигурајте да га сви уваже као девојчицу, иначе ће починити самоубиство.“ Како би се Енди приближавао пубертету, експерти би га подвргли пубертетским блокадама како би наставио да опонаша девојчицу. Експерти нас уверавају: „Није битно што ми нисмо тестирали досад пубертетске блокаде на биолошки нормалној деци. Није важно ни то да се блокаде користе за лечење рака простате код мушкараца и код гинеколошких проблема жена и што проузрокују поремећај у памћењу. Нису нам потребна тестирања. Не, ми треба да заробимо његово психичко развиће сад, или ће извршити самоубиство.“
Али то није истина. Наместо тога, ако их подржимо у њиховом полу у току нормалног пубертета и полом збуњена деца ће се опоравити. Али ми их хемијски кастрирамо у току те збуњености пубертетским блокадама. И још вршимо стерилизацију над њима убризгавајући им супротне хормоне: естроген и тестостерон. Ово доводи код деце до оболења срца, удара, дијабетеса, рака и, најпосле, до веома великих емотивних проблема, за које стручњаци говоре да их спречавају оваквим деловањем.
у.п.: Ако децојка, која инсистира да је мушко, буде на тестостеронима годину дана, она ће сигурно да изврши одстрањивање дојки у 16 години. Али имајте у виду, Америчка педијатријска академија недавно је објавила извештај у којем ургентно обавештавају педијатре да упозоре тинејџере по питању тетоважа, јер су оне трајне и остављају ожиљке. Али истовремено ова AAP је са 110 % у подршци девојкама од 16 година да секу дојке и то без родитељског пристанка све док девојка инсистира да је мушко и узима дневно тестостероне годину дана.
Да закључимо: да се усађује деци још од предшколког узраста лаж о томе да су заробљени у погрешном телу урушава саму дететову опипљиву реалност. Ако дете не може да верује свом телу, коме или чему ће да верује?
Трансродна идеологија у школама је психолошко злостављање , које доводи до кастрације, стерилизације и оперативног сакаћења.
Ако то није злостављање деце, даме и господо, шта је онда?“
(Мој слободни превод видео записа).
За блогере
Уколико желите да примате и остављате коментаре потребно је да уђете у Контролни центар и изаберете ставку reCaptcha. Уђите и отчекирајте квадратић и кликните на дугме Сачувај.
Након тога можете наставити са блоговањем.
Такође имате и опцију провере коментара.
`Ришћани или ријалишћани?
Нови закон о родној равноправности, свему ономе што нормалном човеку нити пада на памет, нити је то бирао, већ сад креира много радних места за студенткиње родне равноправности. Ускоро ће свако предузеће, које броји 50 радника, морати да има и једног овог шпијуна. У Њујорку већ сада има 30 врста родних дефиниција и заједно са њима иду казне за све који их емотивно повреде. Како се то мери, не зна се, али ако они кажу да су увређени, то се рачуна вама у казну. Да ли сте ви увређени њиховим испадима, то се већ не може мерити.
Углавном, како на нама престаје да се осећа мирис хришћанства, а све више се поводимо за мртвацем и смрадом сатанизма, то наша власт потписује све што им трули запад поднесе и пре Хрвата, који јесу у ЕУ, а ми само на путу без алтернативе, то очекујте даље отимање деце, продају органа и то посебно од болесне и аутистичне деце, даље разбијање породице (активисткиње овог радикалног феминизма су у ноћ на "дан жена" (који и јесте празник феминизма, а не мајки, како их мали Перица и њему слични замишљају) носиле транспарент на којем је писало да само мртав мушкарац не силује), а заједно са свим овим иде и продаја мушких и женских робота за полне односе, то ће све већ корумпиране додатно да мотивише на подмуклост и рушилачки фактор свега пристојног и нормалног. Већ се дешава да је жена, која се спрема за пут, отишла да извади пасош и личну карту на мушкарца. Она се, јелте, тако осећа и закон јој то допушта. Полиција, која само ради свој посао и само она има децу, рекла је да може ако донесе лекарско уверење. Лекар, који само ради свој посао и само он има децу, потписао је то и жена је добила пасош на мушко име. Цариници и они само раде свој посао и имају децу. Кад ова сподоба стигне где је пошла, опет ће да промени мишљење и очешљаће се на други раздељак и терај даље.
Онима, који не желе ништа да имају са овим лудилом, који ће наставити са трендовима олупавања, препоручује се потпуно ограђивање од истих. Од овога вас само позивање на веру може избавити. И то ће бити једино светло наде у тунелу који ће потрајати...
Али пре тога морамо знати: јесмо ли `ришћани или ријалишћани?
Новац као гарант несигурности
Кад год је нешто подељено, непријатељ профитира. Да бисмо то боље разумели ево примера: Русија и Украјина, Кина и Тајван, на пример. Тако је сад и са Србијом. Како који део јој одвоје, преводе је у оно што она није. Како ћете то препознати? Па по самој власти која у томе саучествује: лумпен-пролетаријату се обраћа Вучић са паролама о више посла, више пара, што значи да је реч о сиромашној популацији, наивној, емотивној и нестручној. Саша Јанковић и премијер то не помињу, јер се већ подразумева да групација којој се они обраћају то има и њима причају о слободи медија, узгајању органа, телепронтовању, космичком програму. Ово неће престати, ни нестати, дакле живеће ове две групације и још многе једне поред других и за туђе бабе здравље ће се гристи. У међувремену ће се поделити и по школским програмима. Чик погодите где ће бити веће плате и боље образовање? Али ови сиромашни су потребни овим грађанерима због њихове наивности и неучености. Јер грађанери не могу на изборима, бар још не, да домаше ни 15%. Зато странци чувају тзв. цензус патриоте у игри, јер из њихових редова мора да дође нови Вучић, који ће, потом, и сам да се апдејтује на нови програм. Питање Еу могло би да се реши у року од одмах, само је потребно да Вучић каже ми идемо са Русијом. Одмах би нас не примили, већ угурали! Али циљ и није улазак у ЕУ, већ зарада на путу који и није у изгледу.
*
Чак и са најповољнијим условима кредита за станове, који се увек откупљују 30-40 година, размислите о следећем: да ли ће ико од вас моћи да рачуна на сигуран посао толико дуго? Нарочито у ова смутна времена кад је демократија на издисају а горки плодови тек предстоје...
*
О овим трима чињеницама вреди размишљати:
1. Зашто Србија (Београд) одбија да направи спомен-музеј жртвама Јасеновца и Градишке?
(Можда јер је и даље план да се трећина Срба побије, трећина протера а трећина покатоличи, па коме би онда спомен-музеј и био потребан?)
2. Нирнбершки суд је трајао свега годину дана, док Хашки трибунал још ради (За његове потребе, још је пре почетка рата посебно преформулисан појам геноцида (док у УН није), као и неки други појмови, што довољно говори само за себе, а његов циљ и није био да праведно суди већ, по старом инквизицијском обичају, да лови вештице, односно да хапси оне који се противе Новом светском поретку)
3. Први мигранти су Албанци. (Видимо докле нас је свет довео, а како пристижу нови, то јест сав онај ресто који врли запад неће, то ће да сместе код нас. Србија има потписан уговор о реадмисији из 2007. године. Они су узели учене и образоване, а нама долазе чувари камила и слични. Ови треба да попуне празнине највероватније у Шумадији и оним изразито српским крајевима, како би се српски народ коначно почео да распада. За сада мањине тероришу већину, али кад Срби постану мањина, тад ће да се спроводи закон већине.)
Сад би ваљда многима требало да буде јасно зашто се у многим земљама укинула војска и, уместо народне, прешла у професионалну, то јест плаћеничку. Народна војска би могла да пређе на страну народа, плаћеничка је резервна полиција и служиће да чува режиме и мигранте, а не народе који се буне. Зато је потпуно несувисла прича са тв дизниленда о неком нашем војном јачању у региону (који, узгред буди речено, сав контролише Америка и Енглеска).
*
Игра се утакмица. Један тим убедљиво води, други се повлачи. Питање гласи: да ли ће клуб који води наставити са истеривањем још бољег резултата или ће стати? И да ли се икад, сем у Србији, сваки губитак државе рачунао као 5-0 за нас?
Оног тренутка кад би Косово добило независност, кренуће и сви други да дижу тужбе против нас, јер нема никог да каже сад је доста и даље не иде овако, а како долазе мигранти, у Трновац полиција не сме да уђе, Санџак тражи своју школу и уџбенике (они неће гејеве и лезбејке, а код нас су дошли да их нико уопште није ни бирао), Војводина се распродала Хрватима, тако ће и Косово легално да купује оружје ( ми не), у исламским државама имаће своје амбасаде, којих има 48. А не морају ни да га признају, опет ће бити исто, нама се будућност не смеши. Ни Северни Кипар нису признале многе државе. А са Кипром ће све почети да се разрешава и сваки Север постаће упитан (Северна Ирска, Северна Македонија, Северни Кипар, Северна Србија). Границе ће тек да се померају.
С обзиром да се актуелизовало питање миграната и стварања прихватног центра, то је сасвим могуће да је протест и организован због притиска на Вучића да потпише прихват миграната. Ето, уместо цене горива, могуће да добијемо мигранте. И то сам писала: у ова смутна времена сваки протест, макар био и оправдан, али који неће ићи у дубину, нити ће имати икакво везивно ткиво за српски народ, биће уперен против Србије.Али, Србија ће морати цела да клекне, и богата Војводина ће сад морати да дође у реалу Космета. Да бисмо се као народ препознали, морамо сви да осетимо жаоку.
Кланица „Срем Шид“ је тренутно преузета од СНС кадрова за тов бикова и телади како би било хране за мигранте. У Кузмину је почео откуп њива за изградњу (наводно) аутопута, финансираног од Турске, за повезивање Санџака и БиХ. Село не спава, броји новце, а да ли је све истина и коме ће пут да служи, коме ће да користи – то више никог у опљачканој Србији не брине. И сви се тобоже ваде на будућност деце, а кад се поменуше паре, стигоше и раздори унутар породица око поделе плена. Постаћемо номади по свој прилици...
За админе
Може ли са мог блога да се уклони reCaptcha? Била бих веома захвална, јер и тако не ради.
На путу за легенду
Не знам зашто, али чим је кренуо документарац „Легенде Јужног Пацифика“, након првих уводних кадрова, нисам знала да ли да се смејем или плачем што том народу тамо, што нама овде. Наиме, ево о чему сања колонизовано племе: чекају месију да им донесе што је обећао, то јест: кока-колу, цигарете, радио и џипове, све оно што су видели након Другог светског рата. У то име њихова проамеричко-племенска војска диже и заставу, пење се на вулкан са бамбусовим штаповима уместо мачева, игра тамо неки плес и призива месију. Али он, кажу, не долази.
Ја скоро нисам видела ништа јадније. И гледам како и ми, са нашом неутралном војском, која свако мало има вежбе са исто тако неутралним НАТО окупатором и то са њиховим ознакама на униформи, ради то исто. И не само они.
У овој земљи која се распада свако има само један проблем – свој лични. Таксисти имају свој, градски малинари свој, медицинари свој, наставници свој, па све до чистачица а ваљда и оних којима одузимају куће и децу. Систем је супер ако ја са њим склопим дил Нема везе што неко носи пелене на послу, важно је да је мени добро.
Људи, промиче нам суштина! Ако је то све тако, ми нисмо више заједница, народ, већ потрошачи (и још и горе: то сутра сасвим сигурно чека и мене).
На то ме је данас и гугл подсетио. Није он случајно, тај грађанерски, не српски гугл, заборавио да нам честита Васкрс, а честита нам баштенског патуљка. Не! Он Србију не види и не признаје као православну заједницу у већини, као земљу за коју су гинули Срби, српски народ. Не, он је сад третира као територију.
Не само то. Ви имате геј пропаганду, која нема намеру да престане да се шири и раздире нацију, па у лектиру стиже и педофилија. Ако ће они да нам уређују књиге, чему влада, и чему министар просвете? Или као Ђоковић што се ушета са својим неким програмом из белог света да се предаје деци, што је непојмљиво да прође поред било ког надлежног министарства у другим државама. Нови Пазар тражи за себе друге уџбенике. Да ли је он још увек у Србији? Деца иду на распусте како где. Чак је спорно и тражење српских општина на Космету, јер се уводи преседан, на који после могу и други да се позову.
Држава се распада, друштво се распада, али нека је жив систем који нас убија. То је исто толико уврнуто као кад на пијаци продавац вашој деци уваљује гмо, а својој деци даје здраву храну. И шта бива кад се та два детета сретну и оснују брак?
Нема невиних и нема изговора.
Владаће над нама још дуго, јер ми ем не знамо шта хоћемо, ем зато не умемо ни да бирамо.
А на тезги увек има више понуда.
О чему причају биљке
Моба и коло
Као дете, бака ме је повела са собом да помогнемо комшији утоварити угаљ. Није ми било јасно због чега смо морале ићи нас две, кад комшије нису старе а и има их доста у кући. На моје ушчуђавање, бака је просто рекла:
- Зато што тако треба! Ред је,... комшије смо.
У почетку се моје самољубље опирало, али како је посао одмицао то се стиснуто срценце полако почело кравити и осећати радост. Након тога ме бака више није морала звати, радо сам одлазила да помогнем и другима.
Постоје две одлике које красе српски народ: моба и коло. Обе карактерише заједништво. И кад год су Срби били заједница, тад су и напредовали. А обе ове одлике вуку своје корене са села. Из историје је довољно да се сетимо како је српска војска почела да се расипа након многих пораза, све док их славни Живојин Мишић није нахранио и сачекао да се поведе коло. Кад је коло кренуло и Мишић је рекао да је време за напад. И Срби потукоше непријатеља.
Али грађанер у нама, који бежи од села, одљуђује се од народа. И сад сви видимо плодове тог одљуђивања и ником није добро. Али уместо да кренемо са мобом и колом, ми гледамо само себе.
Овај систем зависи искључиво од услужних делатности (ми ништа не производимо) и ми га финансирамо својим начином живота. Оног тренутка кад бисмо се измакли, рецимо, из градског саобраћајног превоза, кад би престало да се купује гориво и прешло на бицикл, престала употреба мобилних и интернета макар само недељу дана, или бисмо престали да региструјемо аутомобиле и осигурање – настала би паника. Али не! Ми имамо одређене групе које гледају како да се само оне окористе од власти. Таксисти, који би могли у трену да паралишу град, договорили су се са ситемом око својих повластица и на памет им не пада да стану у подршку групи која тражи смањење цене горица, премда га и они троше. Оружари траже да се само они не опорезују. Просветари, лекари, војска такође гледају само себе. Радници код Кинеза немају никакву шансу да се уопште нешто питају о својим правима на живот.
И поново малинари. У својим редовима имају људе који их гурају да се увлаче систему, оном истом који је на њих послао полицију (која само ради свој посао (као у Нинбергу)). Зато систем и може да крши све законе, докле год има добру, послушну и наоружану милицију. Али кад би народ кренуо са непослушношћу, још како би та иста полиција показала своје незадовољство.
Систем мора да се руши ако мислите да нешто производите. Зато се морате измаћи од њега. Први који се буде успротивио систему и кога буде полиција пендречила знајте да доноси нешто ново.
Постоји група ортодоксних Јевреја, која у самом Израелу не користи државну струју. То су они са шеширима и зулуфима. Али они користе агрегате како би испоштовали оно у шта верују, то јест да се светло има користити по неком реду и обичају, а не кад и сви други.
Тако су исто урадили и шифтари: измакли су се из нашег система и прешли на гори, амерички.
Сад је време да се и ми почнемо измицати из окупације и сабирати на мобе и у кола. Као народ, а не као отуђено грађанерство.
Тротер вода за Србе
"Вратимо људима веру у тунел!" - министар Антић
Ево где смо сви ми данас! Тачно нас описује ова реченица. А о чему је реч? Држава дозвољава банкама да нам реке увуку у цев кроз све већу градњу малих електрана, које су баш у еколошки заштићеним зонама, и тако врше екоцид и геноцид: подручја остају без воде, без екосистема, без људи. Државу нам претварају у територију!!! Неколико река је већ нестало, сад креће уништење пиротског краја и Топлодолске реке...
Отворено писмо др Ратка Ристића декана шумарског факултета
Такође препоручујем да послушате госта емисије "Гнев Србије" (од 17-ог минута), како бисте добили више података о сразмери овог корпоративног фашизма