Знање и/или став
Прича ми кума како је у разреду имала необичног друга. Наиме, на часу хемије, професор је тражио да на табли напише формулу воде. Момак је, без пардона, написао: Х2О. Баш тако! Професор му је скренуо пажњу да то мора да буде латиницом. На то му је ученик одговорио:
- Е ја пишем само ћирилицом!
Нама је потребно и једно и друго у данашње време. Изгубили смо самопоуздање. Код нас на пијаци Срби нуде робу за куне (не динаре или евре), а радње отварају на латиници. И што више то чинимо себи, све наш више понижавају. Како рече жена човеку на пијаци:
- Пробај да одеш преко (у Хрватску) и да нудиш робу за динаре, па ћеш видети како ћеш се провести!
Куповаће они и за динаре, не брините, јер им уопште не цветају руже у ЕУ, а наше самопоуздање ће почети да расте. Потребно нам је, јер нам спремају екоцид и геноцид.
Слобода и/или нужност
Ако је новац оно пред чиме се сагињемо ма колико ситан износ био, тада ће наше достојанство изгубити кичму.
Како рече др Владета Јеротић, а говори из струке: Швајцарска има готово све уређено, али и висок степен депресије.
Живот је најмање мерљив у парама. Израчунајте колика вам је плата, а колико трошите и зачудићете се како се живот никад с рачунима не поклапа.
Желите ли било шта што се парама може купити, уопштено говорећи, убрзо ћете схватити колико вас паре ограничавају. Желите ли на пут, гледате да се поклопи с вашим новчаним могућностима. Желите ли на море, то мора бити дестинација прилагођена вашем новчанику. Желите ли сладолед на мору, он не сме да премашује издвојене трошкове. То су само неки примери. Али имате руке, ноге, главу, језик и дух живота са мноштвом могућности независних од новца. Живот је пун обиља који се прелива. Отуда сав онај вишак свега у нашем животу, који превазилази сваку нашу зарађену и стечену готовину.
У граду су потребне паре, на селу не. У селу постоје друга начини исплата. Кад би сад нестао новац, село то не би ни осетило;тамо је увек постојало правило у робној размени. Али човек на селу је свој, а у граду је зависан од сваког.
Зашто све ово? Можда неком устреба. Сваког дана намети су све већи, јер нема других пара сем оних које ће узимати од нас. Притом, у време нових технологија, администрација не да се смањује, већ се увећава. Јер сав новац мора ићи за њих, а они су увек, у сваком систему, та државна управа и администрација, анационална, грађанерска и самим тим неродољубива. О моралности да се не прича, јер замислите да за плату отимате неком дете, терате га из куће и слично. (Кад буде дошло до преокрета, а он увек долази из моралистичких разлога, они ће бити први на удару, иначе, без тога, промене система нема.)
Ове речи са тв дизниленда нека вас држе на опрезу, јер је њихов једини циљ да архивира тренутно стање и одржи систем вашим средствима искључиво докле год буде имало шта и од кога да се узима: стабилност, сигурност, само рата да не буде, само хаоса да не буде, пензија да не касни...
Ускоро ће се кренути са великим порезима, исто као што је већ на западу...
Ово је све заједнички план свих оних који су у време седамдесетих стекли капитал, било на западу или у комунизму и сад гледају да стечено богатство задрже што дуже. Управо из тога се и ствара политичка елита, а политичке фотеље се наслеђују. То је тзв. ново племство, аристократија.
"Тренутни и будући однос Еу према овом делу Балкана треба сагледавати у склопу све извеснијег и озбиљнијег сукоба између ЕУ и Америке. У склопу ове приче не треба бити изненађен неким новим суштинским 27-им мартом и Европа управо због тога покушава да проба да учврсти уверење у бајку европског пута." А.С.
Криза пред вратима
Наша вајна тзв. опозиција поново прича о заједничком наступу (ко о чему, баба о уштипцима и то сви они које народ уопште неће). То ништа не би променило ситуацију чак и да победе. Иза себе би имали исти незаинтересован народ као и Вучић. Једина нада да ће се у Србији нешто изменити може доћи из два правца: први је да народ доживи голготу и да очврсне, и други да се сад направи група, која ће да чека прве промене политичке климе у региону и крене у офанзиву. Шта ће се од тога десити, вероватније је дуго трпљење. С тим у вези Вучић већ провлачи неке санкције кроз медије, као да их неће бити, што значи да су већ у плану. Зато се вреди спремати. У овој емисији Александар управо и говори о великој кризи која већ узима маха и о увођењу санкција свима који не буду слушали шерифа. Запад добија потпуно нови термин, а опстанак ЕУ сад би могао да зависи од Италије, која је, попут Грчке, пред питањем бити или опстати.
Чак и победа Израела и отварање на дан њихове државности амбасаде Америке у Јерусалиму су део тог плана. (Победник Евровизије је готово увек била земља којој је намењен рат или промене.)
Ловци у мутном
Пре неки дан је неко на фејсу објавио слику реке и стабла на којем пише: Пре уласка у реку обавезно се окупајте! У први мах ми се учинило симпатичним, а нешто касније наиђох поново на већ гледани снимак о нападу ајкула на људе. И мале сиве ћелије кренуше да мудрују.
Наиме, у документарцу постоји аутентичан снимак напада на момка од 15 година и то истовремено од две ајкуле, што је до сада незабележен феномен. Али, пре него што је момак ушао са својим другарима у воду - за коју су знали да је у одређеном периоду територија ајкула - ови момци би се сваки пут најпре помолили, па тек би онда кренули да сурфају - сатима. Тог дана су таласи били као наручени, да би у једном тренутку испод даске петнаестогодишњег момка јурнуле две беле ајкуле. За дивно чудо момак је прошао само са распараном руком. А да чудо буде још и веће тог истог момка је, након извесног времена, поново напала ајкула али и тада је прошао без већих озледа.
Учесници документарца су углавном људи који врше одређена истраживања у области напада ајкула на човека, који није на њиховом менију. Погрешна је теза да беле ајкуле предњаче у томе; истина је да је главни нападач замбези или бик ајкула, која је непредвидива у свом понашању. Али ајкуле су предатори и воле "лов у мутном". Зато се пливачима не препоручује улазак у море кад је видљивост спорна. Ајкуле имају одличан вид и кад је вода бистра распознаће корњачу или морског лава од сурфера, што је у мутној води теже приметити. Међутим, ајкули очи служе само док је плен удаљен од ње, јер су јој очи постављене са стране. У тренутку напада, она затвара очи и препушта се другим помагалима у лову: слуху, сензорима и њуху. Е овде ћу се задржати на њуху!
Истовремен напад две ајкуле на момка у групи очигледно указује на то да је из неког разлога он био издвојен као мета. Научници су одмах кренули да испитују момка о свим његовим навикама, које би могле да расветле случај. Као крајњи чинилац детектовано је следеће: момак увек мокри приликом сурфања! Научници озбиљно сумњају да је то био главни узрок: мирис његове мокраће.
И сад да се вратимо на почетак: постоје случајеви пацијената, који одлазе код лекара након купања у реци, где сведоче да их је нешто непознато угризло између ногу док су пливали, али да приликом роњења нико није могао да открије шта је посреди. У помоћ су прискочили аласи: нема сумње реч је о сому. Познато је да воли мутну воду, да има зубе, да једе и гуске и голубове, и да воли да штипне пливаче. И најважније - има добар њух!
Зато можда није на одмет да овакве објаве о прању пре уласка у воду узмете пре за озбиљне већ смешне. Никад се не зна.
О "Злим дусима"
Злочин и казна (2007)
Мушко-женски удео у ручној радиности
Да ли је ручни рад само женски удео? Овде не мислим стриктно на то: да ли могу и мушкарци да плету или жене да заврћу шарафе (мада је данас поражавајућа чињеница да има више жена које бургијају већ што то мушкараца зна), већ на оно што је једна рукодељка говорила у оном недавно постављеном серијалу на мом профилу (Ремесло). Ту она каже како се жене не би могле бавити ручним радом да им мушкарци (супруг, момак, друг, мајстор) у томе не помажу и не дају свакојаку подршку.
И то је заиста тако! Зато ћу се овде осврнути на њихов удео, као и на део оних занатлија који би могли на нашој љубави према ручном раду да и сами профитирају.
Људска креативност нема граница. Машине могу само да је прате, али не и да воде. Овде ћу навести само неколико примера: осмишљен је у везу бод рококо, за њим је одмах кренула да се прави већа игла за шиће, стигле су нам и нове технике, пластичари и столари су добили нове поруџбе за алатом, па су ту и рамови за вез, калупи за плетену обућу, лепкови и ђонови за обућу, скај, кожа, пластика, украси за торбе... Све ово могу да раде мушкарци. Зашто да увозимо кад има доста мушког света без посла, који то може да ради! На једном сајту за ручне радове највише наруџби је имао један столар, који се определио за израду предмета подесних за декупаж.
Доле сам поставила неколико слика, уколико се нађе неко заинтересован; јер жене то траже и очекују помоћ, зар не?
почетак - наставак
О усамљености
Свe чeшћe слушам како су људима напорни други људи јeр причају о стварима којe их нe занимају јeр прeвишe залазe у дeтаљe јeр причају у погрeшно врeмe - побогу, нeко има обавeзe. Замишљам како, као кад подeшаваш бојe на фотографији, тако подeшаваш и интeнзитeт присутности нeкe особe у твом животу. Уморан си, боли тe глава, па смањиш свeтлост на eкрану. Користиш филтeрe, чeкираш само тeмe којe тe занимају. кликнeш да си офлајн у нeчијeм животу. Јавићeш сe каснијe, кад тeби будe до конeкцијe. Нисам знала да јe бивањe пријатeљeм нeшто што радиш у слободно врeмe. Слободно врeмe, којe никад нeмамо. Да су људи ту да би тe забавили причајући о стварима којe тeбe занимају, онолико колико твоја пажња о наручeној тeми трајe. Да су обавeзe важнијe од осeћања. Да су конфeрeнцијe, колоквијуми и радионицe важнији од људи којима трeбаш. Да ћeш да пустиш нeкога да плачe сам, јeр нe можeш да изађeш са прeдавања, и да сe онда врeђаш што залази у твој приватни простор, у твојe приватно врeмe, у трeнутку кад ти то ниси тражио. Чeзнeш за блискошћу, а нe жeлиш да сe посвeтиш. Жeлиш љубав, а ти ћeш да јe даш кад тeби будe згодно, кад сe заврши прeдавањe, кад стигнeш кући, сутра послe испита. каснијe, кад вишe нe будeш имао комe да јe даш. То уништава овај свeт. Људи који до пола дају, до пола волe, до пола сe прeпуштају, до пола сe трудe, до пола су присутни. Људи са којима си заправо увeк сам.
Агата Томас
Намештене анкете
Увелико су кренуле намештене анкете, које прате "пакети". Ово је увертира за нови Устав, референдум и предају Косова. Анкете су формиране тако да од самих учесника траже најповољније решење за предају Косова и нестанак Србије. Да ли ико нормалан и може да помисли да неко у овом безакоњу жели добро Србима и Србији, па ће да им понуди најбоље решење? Сетимо се: рекли су да предамо генерале за просперитет, па да смањимо плате и пензије за просперитет и сва друга наша одрицања заједно сад са предајом Космета. Једино извесно је предаја - просперитет јок! Али кад добију од нас одговоре, тачно ће се знати какав ће бити наступ Вучића пред скорим догађајима. Највероватније је да ће нам претити ратом, чак и нуклеарним. Јер учесници анкете сасвим извесно нису насумице бирани, већ људи са тачно бираним профилом, које је лакше убедити да купе што им не треба.
Мислимо о томе!
Свет као Гвантанамо
Размишљајмо овако: колико нас има који се нисмо огрешили о бар једну ставку нових закона о тзв. људским, дечјим, породичним правима? Али нас за сада пуштају, док се стање не затегне. А тада ћемо, нажалост, уместо да се сви дигнемо против, свако (као у логору) гледати да спасе и сачува само себе, Наравно, полиција ће, која је већ мимо свих закона такву ситуацију демонстративно приказала на примеру "Сабље", хватати и пуштати кога буде хтела. Тако ће већина пуштених да буде "кучкица" власти. Свет неизбежно иде у диктатуру. Јер демократија хоће појединце (то су потрошачи), које је тешко контролисати, за разлику од заједнице, а њих је могуће контролисати само диктатуром. Имате пример вакцинације (противуставни акт, који нема везе са самим вакцинама, већ насилном вакцинацијом мимо ваше воље), коју овде контролише полиција. Исто као и кад напишете да нећете да будете донор, то не иде министарству здравља, већ полицији. Сваки онај који је сит баналности и не гледа вести, нити чита новине већ је претња систему.
19. и 20. век били су у знаку борбе за права радника, а сад се опет враћа свет на права капиталиста. За исту плату радићете и 15 сати дневно, или ћете носити пелене или флашицу да бисте постигли норму. Пристајање на ово биће масовно, редови ће бити за ропство. Али и грађански ратови следе. Зато су данашње војске заправо резервна полиција, и то ће се ускоро саставити.
Прича наш човек из Швајцарске да се сад и тамо радници не примају на неодређено време, већ са одређеним временом (темпорални уговори), како би сутра власник могао рећи раднику да не дође на посао, будући да је посла све мање. Ово је сад оно што се дешава у целој Европи. А прави прилив миграната још није кренуо (из Африке). Цена рада ће да пада драстично. На јутјубу ћете видети сад нову моду у грађевинству - мале кућице типа хобитских. Имате собу, купатило и шпајз. Таква квадратура не рачуна на децу.
Најважнија ствар у свему: замислите да вам је неко рекао деведесетих да ћете живети у времену као што је данас? То не би прошло без демонстрација, рата или слично. Али протекло време само показује колико су нас урадили и од нас онаквих створили нас овакве. Зато не постоји чак ни илузија да ће времена бити боља, али се неке норме ипак могу пронаћи.
За почетак избацимо из наше свести пристајање на окупацију и ропство – својевољно. Сваког ко вас на то наводи – заобиђите у пуном луку.
Србин
Једног дана све ће јасно бити
кад туђина нестане с видика
победиће правда свеколика,
да утеши Србина до века
поштенога Божијег човека,
ког векови по доброти памте,
вековима што доброту чини,
целом свету све у Божје име
који наду полаже на Њега.
Православљем храни се и дише
манастире и цркве подиже,
да украси земљу ко' небеса
и да царство Божије буде ближе.
Нема кога Срб помог'о није,
вековима само добро кује,
свом народу, свуда око себе
мир и љубав да подари - ту је.
А неправду да исправи љуту,
да утеши и посаветује,
вером, надом и љубављу,
да помогне увек ту је.
И кад неко пита Србин шта је,
ти му реци: поштење довека!
Љубећ' Бога, љуби и човека,
породицу и Бога довека.
Зоран Живојиновић
Пропаганда
Од рата у Вијетнаму у америчким медијима нема слике ни снимка мртвог америчког војника, јер то у народу изазива пацифизам. Али зато ћете у њиховим медијима да видите лажни збег шифтара с Косова, две хиљаде мртвих беба у Кувајту, страдале од неког хемијског оружја, па и обарање кула близнакиња у сопственој режији - јер им је потребна подршка народа кроз њихов страх.
Сада и код нас пале народ страхом, а видећемо шта ће се десити на лето, кад сви крену на одморе и пусте мозак на пашу. Ова поплава наоружања која треба да нам стигне, а тренутно лети преко Бермудског троугла, врло могуће да нешто и стигне - а што ће за нас у сваком случају бити неупотребљиво - и то баш са потписом о предаји Косова. Јер данашња професионална војска, коју вежба Охајо гарда, нема кухињу. А кад нема војска кухињу, то значи да њен посао није да иде на терен.
Зато вести које слушате не примајте на прву лопту, већ промишљајте. Зашто? Зато што већина чланака нема потпис аутора, а листови главног уредника.
Свет се ресетује
Рат је увек средство да се пређе на нови облик понашања како у сфери тржишне тако и финансијске економије. Да ли су Руси истерали Амере на чистину ули су Амери сами режирали ово на Блиском Истоку - сад нам неће открити. Но, Амери не могу да препусте свет другима, а НАТО се полако креће према распаду. Неке чланице већ отказују послушност, али фактуре још увек плаћају. Но и то ће престати, али то неће бити сутра. Потрајаће, али НАТО као организација сад већ смета и самој Америци. А Америка, као рањена звер, постајаће све гневнија и бахатија. Овде ће морати да се нешто реши, јер је у овој ситуацији најугроженији Израел. Он је тренутно опкољен са свих страна арапским светом. Сад рат у Сирији више није само грађански већ на самој ивици светског рата.
Дан свадбе за пријатеље
Један младић је био поносан што има много пријатеља. Када је упознао своју љубав и одлучио да се жени припремом за свадбу позабавио се његов отац. Између осталог, отац је послао и позивнице.
Међутим, на сам дан свадбе ниједан од младићевих другова није се појавио. Момак се љутито обрати оцу:
- Зашто ниси позвао моје пријатеље?
Отац му одговори:
- Позвао сам их. Само нисам назначио да је то позивница за свадбу, већ их у твоје име замолих за помоћ.
(мој слободни превод приче са руског)
Свадебный день для друзей
Один юноша очень гордился тем, что у него много друзей.
Когда он встретил свою любовь и решил жениться, подготовкой к свадьбе занимался его отец. Кроме прочего, отец также рассылал приглашения.
Настал день свадьбы, но никто из друзей жениха так и не пришел. Парень рассердился и спросил у отца:
— Почему ты не пригласил моих друзей?
Отец ответил:
— Я пригласил. Но в письма я вложил не пригласительные открытки, а записки с просьбой о помощи.
Христос Васкрсе!
