Фосилни храст
О васпитању дечака
Мушкарац је дужан да буде заштитник. Дечаци треба да израсту у мушкарце, који ће умети да се заузму за себе и за слабијег. „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.“ Подвиг православног војника, заштитника отаџбине, оца, мајке, сестре, жене, деце – то је пример највеће хришћанске врлине. Лоше и неразумно поступају родитељи, посебно мајке и баке, које дечаке одгајају у стакленицима и бранећи им да се заштите међу својим вршњацима, формирајући тако у њима комплекс кукавичлука и ниже вредности.
Да почнемо
Можда је добро да ове Нове године пређемо са расположења на стварне чињенице и, уместо да се подамо на вољу страстима и емоцијама, почнемо да гледамо истини у очи. Може бити далеко лековитије, потребитије и смисленије.
Представљам вам неке делове интервјуа, који, по суштини и садржају, морају да се тичу и нас, јер не мање као да је и о Србији реч.
*
Изванредни протојереј Дмитриј Смирнов дао је одличан интервју либералном Снобу.
Зарада није уопште важна за срећну породицу. Није битно да ли сте у опанцима или италијанским чизмама. Ако је човеку битно да има италијанске чизме – онда он уопште не разуме шта је срећа.
Позвао бих све генералне директоре медијских канала и упитао би их: „Момци, да ли волите свој посао?“. „Наравно.“ „Одсад не би требало да постоји ниједан филм који велича уништење породице. Друго, ви сте обавезно дужни да направите други програм уместо програма „Хајде да се венчамо“ или Малахова. Пронађите најбоље, најјаче, најлепше породице и док будете о њима причали, ви ћете причати о љубави деце према родитељима, деде према унуцима и ни на једном каналу више никад да не прикажете програм о распаду породице.“
Окупио бих целу сцену, сакупио све текстописце и рекао им: „Одсад нећете певати о љубави 15 минута, већ ћете певати само песме које говоре срцу о томе, да девојка хоће да се уда, и момак хоће да се жени и да имају петорицу синова и три ћерке. То ће вам бити занимање и ми ћемо вас пустити на државну телевизију и још ћемо вам платити за то.“. Потом бих отишао до министра културе и рекао бих му: „На изложбама да се велича породица и материнство.“ Затим к министру образовања: „Главни предмет у школи да буде породица. Предаваћете наставу о томе да се човечанство састоји од мушкараца и жена, да их је створио Бог, и који је смисао тога. Позиваћете у школу породице са много деце. Сваки ђак ће морати да научи да је Дмитриј Мендељејев (Периодни систем елемената) био седамнаесто дете у породици. И тако о свакој личности руске културе. Занимаћете се и представљати породичне вредности, али без арогантног притиска, мирно, с љубављу и расуђивањем.“ Естрада, школа, телевизија. Што се тиче интернета договорили смо се да буде забрањен за кориснике испод 21 године живота.
За десет година Русија ће од старог народа – сада имамо просечну старост 40 година – прерасти у народ чији ће средњи узраст бити 10 година. То ће бити земља деце, испуњена гомилом деце. Потребне су нам велике породице, не 140 милиона како је сад код нас, већ 600 милиона – и тад ћемо бити велика земља. Онда ће из тих 600 милиона да се роде: Лескови, Пушкини, Розанови, Гагарини. Све ћемо решити.
Сада је сав руски живот уништен. Немамо великог руског писца, великог руског песника, великог руског архитекте, научника, композитора. Сада немамо ништа, дакле – шта ви желите?
Сада, пред нашим очима, догађа се невероватна ствар: потпуно девастирана земља, која је претрпела ништа мању штету него у послератном попису становништва из 1947. године, лансира ракете из Средоземног мора тачно на право место, испод воде... Људи тренирају, чини ми се веома исправно. Знам много о подморницама, јер сам био у свим нашим базама, на подморницама – знам како то ради. И знам да је било времена кад их практично нисмо имали. А сада пливају на Средоземном мору. Опет. Да ли разумете? Ово је веома важан и неопходан фактор за сав мој народ. Он омогућава да градимо наше животе како ми желимо.
- Имате ли осећај да је хришћанство одлазећа цивилизација?
- Да, наравно, ми смо цивилизација која одлази. Ми смо на прагу антихриста. Апокалипса је пред вратима, зар не осећате то?
*
Нека нам је истинитије и Богом благословеније Ново лето Господње!
Муж и жена – као једно
Син је дошао код оца.
– Разводим се. Уморан сам! Мајка је права, док је моја жена лења. Докле да себе повређујем?
– Опрости ми, сине – одговори му на то отац.
– За шта?
– Зато што нисам увек био добар према твојој мајци. Моја је кривица што је у теби тамни кутак са мишљу о разводу.
– Да се не разводим?
– Не разводи се. И више о томе и не размишљај.
– Да трпим до краја живота?
– Не треба трпети... Њу не можеш да трпиш, а шта је са твојим лошим понашањем према њој? Промени себе – промениће се све.
– Како ће се променити?
– Пази на своју жену онако како Господ учи. Она је дар теби... Твоја радост... Твоја помоћница... Мајка твоје деце... Немоћни сасуд, који је Бог дао теби у руке, да би је држао нежно, пажљиво и брижно... Све остало је – ситница! Ако данас не уме нешто – научиће. Ти и сам не умеш све што си дужан знати...
Ако јој нешто и не пође за руком – покриј ту слабост својом снагом и љубављу. Ако нешто не зна, попричај са њом у вечерњим сатима уз чашу чаја, нежно јој грлећи рамена. Ваш пут је само ваш. Ваша је љубав само ваша. Ко на вас погледа очима зависти – непријатељ је вашег дома, па била то твоја мајка, твој брат, или најбољи друг.. Не суди им за то. Праштај! И свакоме од њих стави до знања да ћеш за своју жену, за своју љубав, ти, ако треба, умрети без оклевања, али нећете дозволити никоме да лошом речју дирне у вашу породицу.
– Да ли си и ти желео да се разведеш од мајке?
– Ми смо се и без „помоћника“ понекад јако свађали. Били смо глупи, горди. Ви имате свој живот. Вас од Бога нико не тера. Молите у Њега мудрост. Међусобно се испомажите. Пожалите и утешите једно друго. Љубав, ако не знаш, расте. Њену пуну и праву вредност видећеш у старости: кад је нежно загрлиш с вечери и кад ти притом не буду биле потребне речи...
(мој слободни превод приче са руског)
Ода рађању
Моја деца – моја крила на леђима.
Моја деца – моје звезде над Земљом.
Моја деца – моја вечна срећа.
Моја деца – и богатство, и године...
Моја деца – мој продужетак.
Моја деца – Божји дар мени.
Моја деца – живот вам свој посвећујем.
Моја деца – моја радост, моје Ја!
Генералисимус Суворов
Када је лекар рекао Суворову: „Зарад Вашег здравља треба Вам лечење, исцрпљени сте походима, па се лечите у одмаралишту у Карлсбаду у блату.“, наш генерал му је на то одговорио: „Поштовани господине, шта то говорите? Ја, старац, у одмаралиште?! Тамо на лечење иду они у скупим ципелама, хроми плесачи, лукавци и сваки олош – па нека се они купају у том блату. А ја сам заиста болестан човек, којем је потребна молитва, колиба у селу, купка, каша и квас.“.
Надареност или одело
Гледати очима или видети срцем - велика је разлика.
А закон који каже "Забрањено је красти" не важи за све једнако. Но, они, који свет гледају само очима мере људе по оделу и лопове, који краду да би били још богатији, чија је душа мања од њихових прохтева - њима се клањају. Они пак, који гледају срцем, мере у људима Божје дарове и себе богате стварима вечним а не пролазним.
Божић - благи дан
Ближећи се Празнику Христовог рођења, учићемо се радости; погледајте на свој живот изнова. Сетимо се колико је Господ излио на нас милосрђа, љубави, колико нам је пружио радости: физичке, духовне; колико пријатеља имамо; сетимо се оних који нас воле, родитеља који нас чувају, чак и ако су напустили овај свет. Колико нам се даје добра земаљског, и како се небеско прелива у наш живот и чини земљу почетком неба, чини време почетком вечности и наш садашњи живот почетком вечнога живота.
Научимо се овој радости, јер ћемо у врло кратком времену стати пред јасле у којима лежи Господ и видећемо љубав Божију како је крхка, беспомоћна, рањива, како се даје без устезања, без отпора – само да бисмо је прихватили, и да у нама отпочне нови живот, нова радост...
Митрополит Антоний Сурожский
(мој слободни превод са руског)
Божић је...
Божић, Божић
Демократија на делу
„Зна народ!“, Шојићева, то јест сваког политичара омиљена поштапалица. А ево га народ: обично стадо оваца за шишање, нажалост.
Овде нема Србије. Има само шићарџија: пензионера, који траже своје паре, гејева, који траже још својих права, студената, који траже јефтиније школовање итд.. Ту нема Србије, нема бриге за границе, питања, већ: има да мислиш како ми ти, овде спонтано окупљени под нечијим руководством, кажемо и наредимо.
И свима нам промиче следеће: како Вучић зна да ће ово бити мирне демонстрације? Да ниједно јаје неће пасти, нико неће јурнути на неки излог, и зашто нема милиције да чува било шта? Зато што је, пре протеста, добио гаранције да тога неће бити. Зато што од ових не мора да се плаши. Зато што склањање ове табле говори да квантитет није исто што и квалитет. Зато што живимо у време нових технологија и фотошопова, па слике могу да се обраде и садржај прилагоди телетабису за рачунаром или пред тв дизнилендом. Зато што су овде глумци, који знају како се то ради. И зато што ови само хоће да њих неко примети при деоби колача, а не зато што их је брига за ове овце.
Учитељица (2015)
Wildest Antartica
Јуче сам погледала овај документарац. Море и океани се загревају а лед се топи на месту где су најстрашнији и најхладнији ветрови и где је температура и минус деведесет. Громаде леда, које се одваљују, постале су величине градова. Услед овога повећаваће се ниво вода, а услед загревања мора драстично ће доћи до несташице хране за многе врсте. У овом видеу говоре да је већ двадесет шест колонија пингвина нестало, највећа животиња на свету - плави кит већ сада једва може да пронађе партнера ради продужења врсте. Са бригом о опстанку планете кренуло се након Другог светског рата али, кажу, већ је било прекасно за многе ствари.
Православље или демократија
"Мислим да не треба да буде проблем ако протествујем заједно са лгбт групом тамо где нађемо да имамо заједнички проблем", каже једна протестанткиња.
У том случају, ако се нађе заједнички проблем, није спорно ни да се изађе на протест са некрофилима, педофилима, зоофилима. Али једно нам промиче: лгбт сектор је добитник овог система! Мимо воље народа, без бирања, они седе у влади, имају свог представника, и има их на протестима. Значи суштински се не мења ни систем, ни парадигма. Али шта се мења значајно? Мења се поимање српског морала, традиције, вере. Пристанак на излазак са њима у истим редовима туђа је победа, а српски пораз. Прошао је Тито, прошао је Милошевић, проћи ће и Вучић. Важно је да оно што је српско не прође. Управо стога и желе да од Срба и православаца направе либералне хришћане. Зато имате ријалитије да вас вређају, о православљу читате у Блицу и Куриру заједно са голом Станијом и другим Содомом и Гомором, да бисте што пре одустали од идења за Христом. Зато је и рекао блаженопочивши патријарх Павле да се плаши од ових (ДОС-а) који уводе веронауку у школу. Јер немају намеру искрену. И свуда је пљување по православљу, али нигде нема да се чује и друга страна. Нема је ни кад пљују било кога другог. Важно је да се зацари лаж и да блуд и неморал владају. И, како неко рече, људи се данас и сексом баве из досаде, јер им је време подељено на: трећину на послу, трећину у куповини и трећину на мрежама. Губи се смисао и компас. А Христос је увек исти: и јуче, и данас и сутра. Он не доноси циркус, већ обликује унутрашњег човека. И кад су демонизовани ишли за њим и викали, чак истину, он им је забранио да вичу и говоре! Нема ништа заједничко видело са тамом.
Свети Николај - песма
Прошле године одржан је "Фестивал дечије духовне музике", на којем је била представљена и моја песма посвећена Светом Николају, за коју је музику урадила сестра у Христу Драгана Мирковић (на снимку је погрешно презиме). На јутјубу је постављен цео снимак, а моја песма је на 36.35, па можете послушати.
Фестивал дечије духовне музике