Протест струке
Поплава, која је пре неку годину задесила Србију и регион, када је киша непрестано падала три дана - те слике и последице памтимо и данас. А велика количина падавина носи са собом опасност од земљотреса, који су такође уследили. Сад су код нас учестале и кише и врућина. Букове шуме нестају. Да ли нас чека и трусно подручје?
Ових дана је одржан протест у Пироту поводом изградње мини хидроцентрала, којих је у плану 850 да се гради. Ово је био први скуп где није било грудобусања и скупљања политичких поена неког од представника; нико од организатора није препознатљив. Овде је говорила струка и забринутост. Професори са факултета су изнели разлоге за противљење, али, како то струци и приличи, и предлоге шта уместо МХЦ правити. Скупу су присуствовали и људи из разних крајева Србије, који су дошли да подрже овај еколошки важан протест.
Каква је опасност од њихове изградње? Реке се увлаче у дуге цеви и затварају. Сад не би био толико проблем да је у питању једна река (кад би ово било друштвено корисно решење уопште). Она ће избити негде другде. Али замислите кад затворе неколико река: где и како ће се њихово избијање појавити? То већ у теорији не звучи добро. А да не говоримо о екологији, биљкама и животињама, инсектима који ће нестати. Но, неко је дао паре и нашао хијене за кумове. Зато је важно да Србија буде сиромашна, да не може да се брани, већ да слини за парама. Али та сића неће дугорочно решити проблеме. Зрењанин зна да већ сад нема воде. И многа друга места по Војводини. А неко жели да нам отме пијаћу воду и продаје нам кока-колу. Кока-кола је пиће прављено на бази дроге; шећер у њој, као и у свим соковима, ствара код људи зависност. Али то је мега компанија, која ће учинити све да вам отме воду и уништи производњу домаћих сокова. Зато је битно да препознамо вредност ове многозначајне борбе. Да се она омасови макар и у нашем размишљању. Да унапред предвиђамо потезе непријатељске и осујећујемо битке док су још у плановима. А будите сигурни да они већ имају спремљене планове за нас.
Подигнута је прва тужба против једног од учесника протеста и народ је скупио паре и стао у одбрану Човека. То нам треба! Да станемо једни уз друге, а не на страну муљатора и окупатора. Потребне су нам мале битке, јер гени наших предака не треба да мирују у нама кад зло говори. Ускоро ће вода бити скупља од злата.
Уби нас вера у Деда Мраза
Један страни историчар и путописац има овакав запис о нашим прецима (отприлике): да су Срби несклони прању и хигијени, али да практикују један, њима неразумљив, поступак. Наиме, Срби своје заробљенике не држе, већ их пуштају. Заиста, Срби не воле ропство и не држе робље. Неки дан смо имали прилику да видимо како су Корејци, чини ми се, после 60 година вратили сандуке са америчким војницима. А Србин из Црне Горе, иначе власник једног ресторана, прича како им долазе странци из политичке елите и једино о чему причају јесте да ли се поштују геј права. Они, који су та права измислили, да би направили још више робова! Али им зато Србин никад није донео страно јело, већ све домаће. И каже: "Кад тако радите, више вас поштују!"
Али ми полако губимо ту психолошку предност, за коју чак и премудри Соломон говори, опомињући да се не поводимо за очима, гледајући на раскош непријатеља и кад нас позове неко на вечеру, да не једемо много, већ помало; наше понашање за столом нас одаје каквог смо карактера. Ако смо алави, лакше нас је купити и придобити. На тај начин нас је могуће искористити на свако зло.
Ако већ треба да народ прича о нечему, зашто не би причао о томе како није ни хтео пакетић! Како је одбио да да сагласност након прве логичне и исправне претпоставке да ту нешто не штима. Тај мали цврчак је непогрешив у нама, али слабо га слушамо.
Сад имамо и неке сликовнице, које нам потурају деци у вртићима и родитељи су као згрожени. "Говорите ли истину, силни?", пита нас Цар Давид, псалмопојац. Да занемарим за тренутак да већина васпитача ради за плату (знам и неке васпитаче који се унапред и ограде и родитеље посаветују на чега да не бацају паре, живце, здравље, иако раде у истој школи са овима којима је све свеједно сем плате). Али зар су "Фарма", "Задруга" и други ријалити бољи од сликовнице, а ви седите и то гледате заједно са децом!? Зар није то лицемерно наше брижништво?
А неко то све посматра са стране и купује нас за ситне паре. Продајемо душе у бесцење.
Не би било лоше да се замислимо и на неке наше бољке сами ставимо окове, док нас не заробе целе за туђе бабе здравље.
Како
Како то земља зна да направи од себе семе шљиве, јабуке, сунцокрета и да се никад не забуни? Никад сунцокрет не расте на јабуци, нити шљива на сунцокрету.
И како воде знају кад треба да постану сок јабуке, сок шљиве или сунцокретово уље и да никад не погреше?
И још већа је тајна: како крв мајчина зна кад да се претвори у млеко?
Милица једна у мајке
Сувереност или резерват идиота
"Кад чујете позив на изборе у глави имајте да вам поручују следеће: "Ако ви не изађете на изборе, ми не можемо добити ваше паре!""
Ако се дубље загледате у ово, видећете колико је то тачно. Изнећу овде само три ствари:
1. Стално вам са тв дизниленда причају о разграничењу и подели, али не и о томе да је Косово део Србије. Истина, стање је сада такво какво је, али ви не чујете да постоји та опција. А сви ови су се заклели да ће чувати територијални интегритет и суверенитет земље. Запамтите, они су се заклели на то, а овамо слушате само планове туђе! Ако странци желе да отму, зашто бисмо ми саучествовали у томе? Не може нико да жртвује своју част за колаборацију; ти је већ претходно немаш.
2. Опозиција је кобајаги сузбила редове. Зашто? Па да би помогли Вучићу да влада, а они да једу чорбу у скупштинском ресторану. Партије постоје само у Америци и Енглеској, и оне диктирају услове свуда у свету. Енглези закувају, Амери ударају чекићем. Код нас не постоје партије, већ интереси. Како то да знате? Ако бисте завирили у такозване. планове назови странака видели бисте да Двери немају ништа заједничко са Ђиласом и по плану и програму су непријатељи. Исто је и са свима другима. А овамо ће да брину о Србији!? Значи, сами се не би саставили ни за милион година, што значи да их је саставио неко други. А ако их је саставио неко други, онда је тај једини ауторитет и његов план и програм ће да се спроводи. Сем тога, бирач Двери неће гласати за Ђиласа, нити неки други европејац за Двери. То у старту смањује број листића. Значи, довољно им је само толико да главни добију неки део шаполовине, а Вучић да остане на власти. А заједно са свима њима да будемо под окупацијом и пропадамо. Да ли сте скоро видели неке протесте било кога испред америчке амбасаде? Кад би смели патриоте тамо да протествују, док им амерички амбасадор говори ко иде у скупштину а ко не.
3. Ови су на власти годинама, сви заједно, и Србија тоне ли тоне. Па колико још треба да прође па да схватимо у каквом смо чабру? Сем тога, народ више нигде у свету није потребан ниједној власти, сем још мало за гласање. Како то знате? Па погледајте како никога није брига за толики одлив људи!!! А зашто одлазе у овом просперитетном и најзлатнијем добу владавине Вучића? Замислите, јер нема посла! Нема перспективе! Они сви заједно мисле само на себе, брига их за вас, сем ако међу вама има неких оваца које им раде послове за личну ћар, који су за њих само корисни идиоти.
Зато и кад дође Вучић на Косово, чућете само причу о њему: како не једе, не спава, посипа се пепелом, он, мученик и спасилац стомакоугађања. (Кад је Тома Николић кренуо да штрајкује глађу, то је била таква представа, за коју су посебно нашли зграду, собу, довели камере, а представили су народу како је у болници.)
*
Живот на селу у временима прошлим
За разлику од нас, где се снимају емисије за заглупљивање и тоталну дебилизацију друштва, као и исмејавање сељака и пољопривредног газдинства, Енглези су направили одличан серијал на тему пређашњих времена. Тренутно гледам емисије о "Викторијанској фарми". Довели су на старо и запуштено имање жену и два човека, сваки је стручњак у својој области везано за то доба: да ли је у питању, кухиња, зимница, архитектура, узгој стоке и поврћа. Стари господин, који им је издао имање у трајању од годину дана, који је велики поборник и љубитељ тог доба, тражио је да све што се буде радило на имању буде у складу са тим временом и никако другачије. А да би све било како треба, имају и библију о фарми, енциклопедију, коју је неко темељно обрадио са свим сликама и описима, што је заиста фасцинантно. Међутим, једини проблем са њом је што ју је писао мушкарац, па оних ситних кућанских ствари, без које фарма сасвим сигурно не може, а тичу се женске руке, тога је ту изостало, па су морали да се досећају за друге изворе. Емисија је јако поучна: видите како се градило, како се чувала зимница, гајила стока, чувала њива од зечева и фазана, како се прави свињац, јагње овце, праве корпе. Јер, поред ових чланова, екипа у помоћ призива и старе занатлије у испомоћ. Како није било струје, ту су долапи и прво мерење енергије у коњским снагама. Мене је одмах подсетило на "Камионџије" и камион на дрва, као и на серију "Сасвим природно". Нису Енглези узалуд бацили новац на ово снимање, јер мудри знају да ће неке од ових вештина итекако бити потребне човеку у временима која долазе. Зато препоручујем доку (онима који знају енглески, нажалост нема превода), али остављам и овај макар кратки опис другима на увид. Ово кикотање и запевање са тв дизниленда нека вас не превари, јер се свим тим заглушује бука која долази. Будите спремни већ сад, управо као што су наше мајке, баке, сестре и немоћни за војску радили њиве да народ не буде гладан и војска да напредује.
*
Крај циркуса и парадигми
Разлаз Мексика и Америке дошао је услед помањкања нафте у Мексику и Америка се окреће од њега и свој поглед упире на Канаду. Она сад мора да направи избор између Европе и Америке. Такође и Европа мора да размишља о својој будућности, као и сама Русија, јер ни Руси неће имати још дуго енергената за извоз, можда око годину дана. Аустралија већ спрема пакет мера, поучена искуством Јужноафричке републике, јер у скорој будућности и она ће постати мета Америке. Од свих ових збивања ускоро ће се и парадигма на овим просторима почети да разрешава. Белци масовно напуштају јужноафрички део континента због расних, верских и других подела. Ово све само указује на то да се полако диже температура у целом свету, на разним тачкама а поводом све мање енергената. Са овим упореду иду и закони, по којима ће се одредити услови за живот или смрт сваког човека. Више о свему послушајте у емисији Космополитика.
Молитва за повратак мирних времена
Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје /ногама/ Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје.
Ти знаш, Господе, да су неправде наше велике; и ми знамо како је велика милост Твоја. Ако Те не би умилостивљавала доброта Твоја, погинули бисмо због безакоња наших. Не остави нас, Господе, јер окусисмо Тело и Крв Твоју.
Када се дела свих подвргну испитивању пред Тобом, Господе свега створеног, у та последња времена не одврати, Господе, лице Твоје од оних који исповедају свето Име Твоје. Оче, Сине и Душе Свети, Утешитељу, спаси нас и сачувај душе наше!
Молим благост Твоју, Господе, отпусти кривице наше, превиди безакоња наша; отвори нам двери милосрђа Твога, Господе, да дођу на нас времена мирна, и по доброти Својој милостиво прими молитву нашу, јер Ти, Господе, отвараш врата онима који се кају.
Бебећи Адидас
Дедоларизација
Парабола
Јован: „Ако замислимо једно друштвено уређење као једну пчелињу заједницу, где свака јединка друштва има своју улогу, где од организације друштва зависи буџет кошнице – ми не бисмо презимили у нашој кошници лудило. Ми не да немамо приносе полена, нектара и лагеровања меда, ми то не знамо ни да радимо. Нама долазе пчеле туђице да нас организују, што је у природи немогуће, а да организацијом пунимо њихове кошнице, што је код нас могуће. Пчеле војнике нам организује трут, који је пуцао на свадби у ваздух, њега организују стршљени и традиционални непријатељи пчела. Са таквим ловачким друштвом наш мед је „на извол`те“, а део кошнице нам је са граничним прелазом. Нашим пчелама треба пасош и преводилац; мало се другачије прича у том делу кошнице, али шта да се ради – помоћи ће нам референдум. Наша матица не полаже јаја, она пуни своје џепове и тера младе пчеле из кошнице. Све у свему ја не знам како уопште више зујимо, а тако смо укусан мед правили!?“.
Милисав: „Да одговорим слушаоцу, који помиње пчеле као параболу за наше друштво: Ваша константација да наша кошница не би преживела у природи је дефинитивно тачна. Међутим, наша кошница је у заточеништву, а свима је познато да се таквим кошницама пусти димна завеса – што бисте Ви рекли „плава магла“ – да би пчеле радилице биле мирне и да не уједају. Сав мед им се покупи, а заузврат им се подметне мала количина прехране у виду далеко лошијег шећера (односно кредита). На тај начин преживљавамо зиму. Е то се нама дешава! Извозимо домаће млеко, а увозимо у праху. Дакле, мора да се формира независан рој негде далеко у шуми, ван домашаја страног пчелара и његових домаћих најамника. За то је неопходна матица, која има снагу да напусти тренутни рој...“
Приче из живота умних људи (Радио 2М)
И сад ћете можда разумети зашто је Пчелица Маја морала да се преуреди.
Подела Европе по групама
Макронова изјава о Европа из три брзине или три целине то је само припрема за Европу, која ће бити другачија од ове, где ће се увести норме, наравно, корисне за моћне, који су имали корист и до сада, а желе је и убудуће. Отуда и позив Орбана Србији у групу међуморје, која само потврђује тезу да ће се неколико група правити. У првој Европи остаће овај индустријски јачи део, други део као сировинска база, такође и ова трећа, најслабија.
Хоће ли Турска ући у БРИКС?
До арапског пролећа у Египту дошло је оног тренутка кад је Египат, као извозник нафте, први пут морао да је увезе, што је довело до економског шока. Ово је још једна потврда о томе да енергената нестаје. Америка је пробала да изнађе решење са индустријским горивима, али се то показало неуспешним. Тако да санкције Русији и Ирану говоре у прилог чињеници да ће она наставити да ратује свуда по свету, са свима који буду имали оно што им треба. Она Трампова изјава о Црногорцима, код неупућених је окарактерисана као неко вређање и подсмевање, али је дубина поруке била скривенија, а то је да Америка више неће трпети сателите, нити ратовати за друге. То је већ показала на енглеском примеру, а ЦГ сматра још незнатнијом - у том смислу.
Кад ћемо моћи овде очекивати промене? Сигурно не за још двадесет година (ако се овако настави са неполитиком, која странцима иде на руку, јер ово подручје чувају за време кад им устреба), а први наговештај биће изградња термоелектране. Било где: У Србији, Хрватској, БиХ, Македонији, Републици Српској, Црној Гори.
Послушајте емисију и размишљајте где видите себе и породицу у временима који долазе? И мислите о томе да је живота било и пре нафте и угља...
Брижна Мина
- Сузо, ти не смеш да се сагињеш! - примети шестогодишња Мина забринуто.
- Морам обрисати патос! - одговара моја снајка.
- Али не смеш! Трудна си! - настави Мина да је опомиње.
- А ко ће ми обрисати патос? Да нећеш ти, можда? - мудрује Суза.
- Хоћу!
Снајка јој даје крпу и дете се саже доле и обриса под уместо ње.
(За споменар забележила причалица)
О грчкој трагедији и шире
Шишарка када се запали и експлодира може да одлети и до 20 м и та ватрена запаљена лопта јако лако и брзо шири пожар на све стране, доживела сам ово у Ханиотију 2006.године. Сетим се ове буктиње с времена на време, 23. јула као да сам тамо била - слике су ми се вратиле...
Следећи текст је део из колумне коју је написао грчки писац Стефанос Митилинеос; биће вам јасно откуд толико људских жртава у пожару, који је захватио грчко летовалиште Мати.
„Када је необуздана ватрена стихија опколила Мати у понедељак поподне, 23.јула, западни ветрови јачине 9 Бофора својом силином су тежили да разруше све.
Пламен је гутао све пред собом, “јурећи” 70-100км на сат.
Није постојао начин да се заустави ова катастрофа, никакав план није могао да је пресретне.
Међутим, велико зло које нас је задесило не оправдава смрт толико невиних људи, толико неправедно изгубљених живота.
Шта се догодило?
На стотине грађана покушало је да напусти Мати колима, али су се заглавили у језивој гужви у уским уличицама које су изграђене још 1960, које су од 2000. године густо насељаване без икаквог плана, без икаквих сигурносних мера.
Место се развило као и многа друга места у Грчкој, на “ма може”.
И није довољно што се место развијало “на срећу” и “случајно” међу боровима, није имало излазе у случају опасности. И тако је постало замка смрти.
Док су око људи запаљиви борови буктали у пламену, куће и аутомобили су се кроз неколико минута претварали у пепео, завладала је паника.
Избезумљени наши суграђани су излазили из својих кућа, други су панично излазили из својих аутомобила и гужве у коју су запали и сви су се упутили трчећи ка обали, ка једином излазу који им је преостао како би избегли језиву смрт.
Која обала?
У месту Мати обала није са свих страна приступачна. Обалу затварају хотели и куће. То је резултат “развоја” из 1960 - да не постоји слободан прилаз обали.
И тако, одједном, наши суграђани су се суочили са битком за голи живот, за живот своје деце и породице. Прескакали су ограде, трчали су неприступачним деловима не би ли стигли до мора.
Које море?
Плажа је испрекидана на многим местима хотелима и кућама које су буквално у мору, па тако људи нису могли да се крећу лево или десно како би се удаљили од ватре, већ су морали да улазе у море, које је већ било помахнитало од таласа.
И тако се ноћна мора оних који су ушли у море није завршила, морали су да се спашавају чамцима.
Чамци и бродови који су пристигли већ су од 18 h спашавали угрожене.
Нису могли да се приближе обали, зато што не постоји прилаз обали због стена и зато што је људе у чамцима “пржила” ватра.
Пламен и ветар су створили дим у атмосфери који није дозвољавао чамцима да се приближе обали више од 50 м.
Измучени и уплашени грађани су морали да пливају до чамаца.
Повређени, старији грађани, деца, жене падали су у море како би се изборили са таласима и стигли до чамаца који су их чекали.
Оне које је сустигла ватра а излаз на плажу нису нашли бацали су са стена у смрт.
Одговорност?
На телевизији се чује да Мати више не постоји. То је истина. Али постоји још једна већа истина: Мати, на начин на који је направљен, на начин на који је изграђен, није требало ни да постоји.
Од почетка је било погрешно, као летовалиште је почело да постоји од 1960. под непостојећим стандардима грчког режима и од 2000. се густо населило.
Све ове године, нико се није питао следеће: У случају пожара у овом месту, међу боровима, без излаза, шта ћемо радити?
И наравно, први који би требало о томе да размишљају су локалне власти. Они који живе у месту и познају га боље од иког. Очигледно се нико од њих није запитао шта би се десило када би ватра захватила Мати или, да бисмо били прецизнији, шта би се десило када би ватра стигла до Матија? А познато је да је област подложна пожарима, АЛИ само један је судбински.
Стари Грци су бор називали “проклетим дрветом” и нису дозвољавали да се налази у градовима. Зато што су знали да је бор као бакља.
Вреди се запитати како смо ми, данашњи Грци, постали убеђени да је безбедно живети међу боровима.
Данас жалимо на десетине преминулих, неправедно умрлих људи. Када жал прође и национална бол због зла које нас је задесило, имамо једну обавезу: да не постоје више места попут Матија. Ни у Атици, нити било где другде.
Да никада више не постоје такве замке смрти"
На фотографији можете видети одакле је кренула ватра и како се спуштала према обали.
Преузето са профила Драгана Новаковић
