Право сиромаштво
Сиромах је питао Бога:
- Зашто сам ја тако сиромашан?
Бог је одговорио:
- Ниси научио да дајеш.
– А ако немам ништа? – поново упита сиромах.
Бог му одговори:
- Имаш неколико ствари: лице које уме да се смеје: уста која могу да похвале или умире; срце које може да се отвори за ближње; очи које могу да зраче добротом; тело које може да буде на помоћ другима.
Тако да, заправо, ми уопште нисмо сиромашни.
Сиромаштво духа – то је право сиромаштво.
(мој слободни превод приче са руског)
Немој, па се не бој
Један јеврејски владар, у Старом завету, понео се силом и богатством и, кад су му дошли странци у госте, он је сасвим отворио ризнице да се пред њима похвали. Након тога му је Господ рекао да ће све показано бити од њега отето, што се и догодило.
У нашем народу постоји дивна изрека: "Немој, па се не бој!"
Шта нам све ово казује? Да ни богатство, ни моћ не треба да служе на хвалисање и надимање већ чињење добра.
Слушам неки дан радио и упамтих две поучне приче на ову тему.
Један новинар, возећи се ноћу по Београду, забаса код неке стране амбасаде а пред њом дежура неки полицајац. И дотични орган га заустави и, очигледно у алкохолисаном стању, једва стојећи на ногама, рече возачу:
- Да ли ти знаш да могу да ти урадим шта год желим? Ја сам за тебе појам! Власт, бре!
Под притиском оног што му је било на души, несрећник је морао неког да заустави и да се похвали (јер гордост увек тражи хвалоспеве).
Возач га је са жаљењем саслушао, да би му, кад је овај завршио с хвалисањем, одговорио:
- А да ли ти знаш да си овде сасвим сам?
Заиста, речи могу бити лековите и отрежњујуће кад су у служби истине.
А ових дана је у Нишу један запосленик качио цедуље на недозвољено паркирана возила. У тренутку кад је руком кренуо да окачи још једну, једна друга и снажнија рука га је повукла, рекавши:
- Немој више да те видим да си ми окачио цедуљче - ни сада, ни било када! Одсећи ћу ти руку! Ја то нити плаћам, нити мислим да платим!
- Али ја само радим свој посао - крену да се јада запосленик.
Међутим, на његове жалопојке овај Србин је гледао мало другачије.
- То су говорили и осуђеници у Нирнбергу. Нема оправдања за паразите! Што ниси нашао неки поштен и честит посао да радиш, већ си се и ти прикачио на пијавице с власти да сисаш крв народу.
Ретки су они који умом гледају свет око себе и у себи
*
На Страшном суду, у светлу истине, пројавиће се све оно што нисмо приметили, или нисмо хтели да приметимо на себи. Као што ми је једном на исповести рекао мој пријатељ: „Одједном сам схватио: биће Страшни суд и на њему ће ми показати човека којега никад нисам упознао. То ћу бити ја...“
Игуман Нектарије Морозов
Весеље уз - црве
Због великих турбуленција у монетарном и банкарском систему Европе и целог света препоручује се држање новца у кешу и што ближе свом џепу. Али не само због тога, већ и због све већег пада привреда и рањивости многих других сектора.
Како да се понашате према крипто валутама?
Да ли Америка гура Иран да постане нуклеарна сила?
Пијемо ли заиста млеко и једемо ли природни сир или је на делу биоинжињеринг?
Због наводно климатских промена и угрожености одређених врста човечанство ће ускоро уместо меса и месних протеина - јести црве.
Укидање Мастеркарда "непријатељима" система је само наставак притиска на слободу мишљења, који је кренуо већ да се спроводи на друштвеним мрежама (једним притиском на дугме ваш налог нестаје а остале овце се држе под контролом).
Послушајте емисију и припремајте се за време које већ узима свој данак.
Наша планета 2019
Бебећа мода
Електронски логор
Овај систем, док се не уруши ресурсна база, неће да се промени. Тако имате унутар ове глобалне нирване да и бивши комунисти и фашисти и демократе заједно сарађују. Све ово ради једно друштво које је веће од једне земље (на пример Америке) и сад нема довољно колача за све. Зато имамо припрему за две ствари: безготовински свет, а паралелно са њим иде прича о крипто валутама. Постаје императивно да новац не треба да буде више код вас и да је плаћање за готовину лудост, односно да држање новца у кући није нормално. Али вам нико неће умети рећи зашто је имати кеш – болест. Биткоин служи за одлив новца из папанских земаља зато што то не можете да контролишите. Прича о томе да је биткоин настао у једној јапанској гаражи једнако је неозбиљна као и да је фејсбук настао у некој гаражи. Ово су радили озбиљни људи, који су математичари, инжињери, банкари.
Све озбиљне државе, као што су Индија, Кина, Америка, гледају да спрече одлив новца из земље. Тако треба разумети и ову легализацију дроге (а не као лек, што покушавају на фињака да провуку). С тим у вези треба се подсетити да је и прохибиција (забрана точења алкохола) укинута кад је Америка већ дошла да банкрота (како је то лепо и са сарказмом провучено у серији „Звонили сте, милорде?“). Или, да бисмо још боље разумели: дрога је сувише озбиљан посао да би се њиме бавили криминалци а не држава. Исто тако треба гледати и на легализацију проституције, а временом ће кренути да се легализује све и свашта. Такође имате ту и продају органа, где је пре неки дан изашла вест да је у Србији, дакле земљи где смо сви донори, извршено чак четири трансплатације!? Где иду ти органи, ако ми и даље лечимо децу смс-овима? Па продаје их држава несумњиво и финансира рупе по свету.
Сада треба посебну пажњу обратити на оно што делује антисистемски. Само се вратите уназад и погледајте ко су били дисиденти, до оних што су уводили демократију, преко оних што су ослобађали нације – све ово треба разумети превентивно.Ови су довели систем где су довели и ни сами не могу да га мењају. Сад само треба да се предвиди која је следећа парадигма, односно – превара система. Превара ће доћи из оних зона које сад изгледају најмање сумњиве, или као нешто што се зове опозиција систему, чак и у академском делу (јер опозиција увек постаје власт). Чак и онај који се наводно свађа и он је мегафон система, или трбухозборац. Да се не бисмо огрешили о неког по чему ће се моћи та превара препознати? Уколико не знамо нечије биографије или не познајемо људе, само треба пратити медије на којима се појављују (телевизија, новине, радио) и одмах ћете разумети ко плаћа те слободне уметнике да говоре против оних који их управо за то плаћају. Ово редовно на овим просторима деценијама пролази као брзи воз. Да је овде на власти систем а не српска политика (као што рече наш Патријарх за руски православни портал да се за разграничење залажу људи који само носе српско презиме, али са Србима немају везе) видећете по томе што се Вучић састаје са светским лидерима, али на питање чија је политика нема одговор као ни да навијачима не може ништа. У склопу нових економских мера посебно обратити пажњу на изјаве оних који ће нас терати да штедимо (што ће, како буде време суше узимало маха, то наши пензионери све више радити у корист америчких или неких других пензионера из земаља колонијалних сила). Здрав разум је супер ствар али ако се примењује у свих 360 степени проблематике. Ако вас неко натера да штедите да бисте враћали дугове који су они направили, онда ви размислите колико је то здрав разум. Једно је ако ми штедимо да бисмо правили акумулацију а друго ако бисмо враћали дугове. У исту сврху служиће и изјаве о смањеној потрошњи.
Још један од главних ствари које ради систем јесте да нас убеди да су наши пријатељи, рођаци и околина небитни зато што код њих нема никакве имовине и капитала; у међуљудским односима не можемо ништа да добијемо, само губимо време. Једини на које треба да се усмеримо јесте наш систем и корпорације; да се дружимо са нашим корпоративним директорима и бирократама, да послујемо и слушамо их. Зато ако вам корпорација каже да вам отац и мајка нису потребни бежите од њих што даље.
У овом постмодернистичком времену не постоји систем вредности. Етички суд је немогуће донети по било ком питању, политички такође, јер исти људи свако мало мењају мишљење о свему и прелазе са зла на горе без проблема. Један дан повуку потез да се убије на милионе људи, а други дан су ти исти људи миротворци.Сва ова прича је само хипноза да се покрије овај материјални део (с почетка приче). Овде није питање да се неко обогати или да има власт већ да се овај поредак ствари – одржава. И ово стање ће да одржава оваква демократија чак и на заласку док се не пронађе начин да се из ње изађе.
у.п.: Видимо већ извесно време да Србија не добија никакве кредите, што треба разумети тако да непријатељ не жели у потпуности да уништи земљу, већ да је, услед камата, држи у ропству што дуже и што понизније.
(Из „Космополитике“ – сажето и препричано)
*
На чега треба да обратите пажњу у овим терористичким нападима неких наводно муслиманских секти (које се одгајају под будним патронатом ЦИА-е)? Да су терористички напади озбиљнији (овде за тренутак занемарите људске жртве, што свакако јесте трагедија без обзира на све) не би били контролисани, већ би се ишло редом. Чак и један бомбашки напад неког самоубице може итекако да развали неку већу дискотеку али се нађе да погине неки број и буде рањених. Истина је да се не може тачно знати где ће и који објекат бити изабран за тзв. терористички напад, али гледајмо на тај догађај другачије: који закони и мере се уводе након тога? Јер то је права суштина контролисаних напада. И још нешто: против исламизације Европе треба да се спроведе нови пројекат - ускоро креће нови талас тзв. хришћанских миграната из Африке.
*
Успостављени систем делује у целом свету и он је у стању, а видимо то на делу, да уништи економију, заједницу, традицију, норме у друштву, народ - само неће уништити себе. Зато је и успостављена ова миграција да би у скорој будућности престало да постоји све што је до сада важило, народи, право народа и заједнице на слободу. Само погледајте колико је испразно и безобразно, чак и лицемерно (али за неке промућурно, а где новац говори ту не треба других аргумената) да Вучић говори како је за Србију добро да се гасе наше фабрике а доводе стране, да се узимају кредити за гондоле и фонтане, као и вика тзв. опозиције о слободи медија (што не постоји и није постојало и неће ни постојати) и жалба онима да помогну, који су у току агресије гађали наш Авалски торањ. То су све жваке и патке да не бисмо приметили како остајемо без државе и својих обележја. Рад на државним јаслама један је од њихових главних средстава уништења не само Србије већ и других држава, чак и саме Америке. Али то је план. Но ово ће разумети само мали број људи, а њих ће назвати непријатељима система понајпре у свом народу.
Прича о сладости живота
Један прозорљиви старац, седећи у манастиру за заједничком трпезом, где је свима послужена иста храна – обратите пажњу, иста! – примети како монаси приносе устима разноврсна јела: један кашику меда, други залогај хлеба, трећи траву.
Изненађен тиме, старац се усрдно помоли Богу просећи од Њега да му открије значење тога. И би му откривено: они који приносе Богу благодарност за све што им се дешава, па и за исту вечеру, њима Господ даје да осете слаткоћу меда у празној супи. Они, који заборављају да благодаре Богу, али још увек покушавају да Му буду захвални, они осећају укус хлеба. А ко год је свиме незадовољан и све време гунђа и жали се да му је лоше – томе и добра храна има укус траве.
Потом је Господ открио подвижнику: да би наш живот био светао и радостан, да бисмо осетили „сладост“ живота, треба да захвалимо Богу за све како и апостол рече: „Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. (1.Кор.10,31)“
Празник над празницима
„Исус није имао слуге, али су Га звали Господарем,
није имао образовање, али су Га звали Учитељем,
није имао лекове, али су Га звали Исцелитељем,
није имао војску, али су Га се цареви бојали,
није водио ратове, али је покорио читав свет,
није починио злочине, али је био распет,
сахрањен је, но и данас је жив!“
(мој слободни превод са руског)
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Као што је Он
Сви пагански народи су у својим боговима тражили слику онога што су и сами сањали – понаособ и заједно, сви ти народи: издвојили су славу, моћ, доброту, правду. И ти антички богови, који су умирали за народ херојском смрћу – побунили су се у слави.
Али јављање Бога у Христу је другачије, немогуће да Га измислимо, јер нико није имао представу о Њему - Богу, који је унижен, поражен, Кога народ окружује са подсмехом и презиром, прикованог на крст и над Којим се изругују...Такав Бог је могао Сам Себе пројавити, и ниједан човек не да Га не би могао замислити, већ ни помислио о томе не би, нарочито ако се присетимо Његових речи о томе да Он даје пример да и ми будемо такви какав је Он.
Сусрет у вечности
„... И чини ми се да Страшни суд лежи у чињеници да ћеш стајати пред лицем савршене љубави и увидећеш како је ње тако мало у теби, и ужаснућеш се... Чини ми се да ће нас Господ сусрести са жалошћу због тога што смо читав свој живот провели бесплодно, проћердали га на себе - не говорећи о другима, и Његова реакција на нас биће жалост и сажаљење.“
Митрополит Антоније Сурожски, „Живот и вечност, 15 беседа о смрти и страдању“
(мој слободни превод са руског)
Ладони илити Дланови
...и један кратак осврт на свет у којем јесмо живи или мртви
У Шри Ланци је извршен терористички напад иза којег стоји један имам, док су други имами, пре овог напада, тражили да се снимци овог имама скину са јутјуба - што није учињено. Другим речима тероризам има своје налогодавце којима користи. Стари свет мора да се руши и зато страдају хришћанске светиње а притом тај хришћански свет мора да буде у завади са муслиманским. Али је озбиљно питање колико је свет заиста хришћански. У једном католичком храму, за време мисе (у Берлину ових дана), ушао је наводно муслиман и викнуо "Алаху Акбар". Истог тренутка народ је скочио на врата, јер је то у главама многих синоним за бомбу. Да, ми смо све више мешавина и за нечије интересе ових ће дешавања бити све више. Да ли смо спремни за сусрет са Христом заиста?
Неки дан најзад погледах документарни филм из наслова. Наратор покушава да разговара са својим нерођеним сином, чија мајка није његова жена, али му он јесте отац, и којег мајка жели да оструже из своје утробе. Само рођење је неизвесно, док га отац води необичним путевима и међу људе који нису у систему, који су богаљи, сиромашни, скрајнути - и не од овог света. Само једна прича је дирљива, где човек скупља одећу пацијената из луднице, који су умрли под инекцијама и у самоћи, и грли је и мирише јер она припада рајским људима.
Заиста, у време ове Страсне седмице, кад се сећамо Христових страдања, овај филм је више од подсећања на то како изгледају живи у Христу а како мртви људи.
Магарац
Једног дана вратио се магарац кући радостан, срећан и поносан. Мати га је питала зашто је тако срећан, шта се десило?
- Мамице, предали су ме неком Исусу, и када смо ушли у Јерусалим, мноштво људи ми је клицало: „Осана, Осана, благословен који долази у име Господње, слава Господу на небесима!“ Својом одећом и гранчицама су прекривали пут испред мене.
Тада му мати рече:
- Врати се у град, али овај пут сам.
Следећег дана упутио се магарац у град сам и када се вратио кући био је веома тужан.
- Мама, то не може бити! Нико ме није приметио, а када су обратили пажњу на мене, једноставно су ме прогнали из града!
Мајка га погледа и рече:
- Синак, без Господа - ти си само магарац.
Три питања
Свети Василије Блажени
Живео неки цар, који је стремио мудрости. Једном дође до њега глас о извесном пустињаку, који зна све одговоре. Цар дође код њега и затече оронулог старца како копа земљу. Он скочи са коња и поклони му се.
– Дошао сам да добијем три одговора на три питања: ко је најважнији човек на земљи, која је најважнија ствар у животу и који је дан важнији од свих других?
Пустињак не одговори ништа већ настави да копа. Цар узе да му помогне.
Наједном примети човека како иде путем лица обливеног крвљу. Цар га заустави и љубазно утеши, затим донесе воде из потока, опра му и зави путничке ране, те га уведе у пустињакову колибу и положи на кревет.
Следећег јутра угледа пустињака како сеје.
– Отшелниче! – мољаше цар. – Зар нећеш одговорити на моја питања?
– Ти си већ одговорио на њих – одговори овај.
– Како? – зачуди се цар.
– Видевши моју старост и немоћ, ти си се сажалио на мене и пришао си да ми помогнеш – објашњаваше пустињак. – Док си копао земљу, ја сам за тебе био најважнија особа на свету, а помоћ мени је за тебе била уједно и најважнија ствар на свету. Појавио се рањеник – његова потреба је била важнија од моје. И он је постао за тебе најважнија особа и помоћ њему – најважнија ствар. Испоставља се да је најважнија особа она којој је потребна твоја помоћ. И најважнија ствар – добро које тој особи учиниш.
– Сада могу да дам одговор на моје треће питање: који је дан најважнији у животу човека – рече цар. - Најважнији дан је дан садашњи.
(мој слободни превод приче са руског)