Све у причама бива

Радосна песма

Електронски логор

Овај систем, док се не уруши ресурсна база, неће да се промени. Тако имате унутар ове глобалне нирване да и бивши комунисти и фашисти и демократе заједно сарађују. Све ово ради једно друштво које је веће од једне земље (на пример Америке) и сад нема довољно колача за све. Зато имамо припрему за две ствари: безготовински свет, а паралелно са њим иде прича о крипто валутама. Постаје императивно да новац не треба да буде више код вас и да је плаћање за готовину лудост, односно да држање новца у кући није нормално. Али вам нико неће умети рећи зашто је имати кеш – болест. Биткоин служи за одлив новца из папанских земаља зато што то не можете да контролишите. Прича о томе да је биткоин настао у једној јапанској гаражи једнако је неозбиљна као и да је фејсбук настао у некој гаражи. Ово су радили озбиљни људи, који су математичари, инжињери, банкари.

Све озбиљне државе, као што су Индија, Кина, Америка, гледају да спрече одлив новца из земље. Тако треба разумети и ову легализацију дроге (а не као лек, што покушавају на фињака да провуку). С тим у вези треба се подсетити да је и прохибиција (забрана точења алкохола) укинута кад је Америка већ дошла да банкрота (како је то лепо и са сарказмом провучено у серији „Звонили сте, милорде?“). Или, да бисмо још боље разумели: дрога је сувише озбиљан посао да би се њиме бавили криминалци а не држава. Исто тако треба гледати и на легализацију проституције, а временом ће кренути да се легализује све и свашта. Такође имате ту и продају органа, где је пре неки дан изашла вест да је у Србији, дакле земљи где смо сви донори, извршено чак четири трансплатације!? Где иду ти органи, ако ми и даље лечимо децу смс-овима? Па продаје их држава несумњиво и финансира рупе по свету.

Сада треба посебну пажњу обратити на оно што делује антисистемски. Само се вратите уназад и погледајте ко су били дисиденти, до оних што су уводили демократију, преко оних што су ослобађали нације – све ово треба разумети превентивно.Ови су довели систем где су довели и ни сами не могу да га мењају. Сад само треба да се предвиди која је следећа парадигма, односно – превара система. Превара ће доћи из оних зона које сад изгледају најмање сумњиве, или као нешто што се зове опозиција систему, чак и у академском делу (јер опозиција увек постаје власт). Чак и онај који се наводно свађа и он је мегафон система, или трбухозборац. Да се не бисмо огрешили о неког по чему ће се моћи та превара препознати? Уколико не знамо нечије биографије или не познајемо људе, само треба пратити медије на којима се појављују (телевизија, новине, радио) и одмах ћете разумети ко плаћа те слободне уметнике да говоре против оних који их управо за то плаћају. Ово редовно на овим просторима деценијама пролази као брзи воз. Да је овде на власти систем а не српска политика (као што рече наш Патријарх за руски православни портал да се за разграничење залажу људи који само носе српско презиме, али са Србима немају везе) видећете по томе што се Вучић састаје са светским лидерима, али на питање чија је политика нема одговор као ни да навијачима не може ништа. У склопу нових економских мера посебно обратити пажњу на изјаве оних који ће нас терати да штедимо (што ће, како буде време суше узимало маха, то наши пензионери све више радити у корист америчких или неких других пензионера из земаља колонијалних сила). Здрав разум је супер ствар али ако се примењује у свих 360 степени проблематике. Ако вас неко натера да штедите да бисте враћали дугове који су они направили, онда ви размислите колико је то здрав разум. Једно је ако ми штедимо да бисмо правили акумулацију а друго ако бисмо враћали дугове. У исту сврху служиће и изјаве о смањеној потрошњи.

Још један од главних ствари које ради систем јесте да нас убеди да су наши пријатељи, рођаци и околина небитни зато што код њих нема никакве имовине и капитала; у међуљудским односима не можемо ништа да добијемо, само губимо време. Једини на које треба да се усмеримо јесте наш систем и корпорације; да се дружимо са нашим корпоративним директорима и бирократама, да послујемо и слушамо их. Зато ако вам корпорација каже да вам отац и мајка нису потребни бежите од њих што даље.

У овом постмодернистичком времену не постоји систем вредности. Етички суд је немогуће донети по било ком питању, политички такође, јер исти људи свако мало мењају мишљење о свему и прелазе са зла на горе без проблема. Један дан повуку потез да се убије на милионе људи, а други дан су ти исти људи миротворци.Сва ова прича је само хипноза да се покрије овај материјални део (с почетка приче). Овде није питање да се неко обогати или да има власт већ да се овај поредак ствари – одржава. И ово стање ће да одржава оваква демократија чак и на заласку док се не пронађе начин да се из ње изађе.

у.п.: Видимо већ извесно време да Србија не добија никакве кредите, што треба разумети тако да непријатељ не жели у потпуности да уништи земљу, већ да је, услед камата, држи у ропству што дуже и што понизније.

(Из „Космополитике“ – сажето и препричано)

*

На чега треба да обратите пажњу у овим терористичким нападима неких наводно муслиманских секти (које се одгајају под будним патронатом ЦИА-е)? Да су терористички напади озбиљнији (овде за тренутак занемарите људске жртве, што свакако јесте трагедија без обзира на све) не би били контролисани, већ би се ишло редом. Чак и један бомбашки напад неког самоубице може итекако да развали неку већу дискотеку али се нађе да погине неки број и буде рањених. Истина је да се не може тачно знати где ће и који објекат бити изабран за тзв. терористички напад, али гледајмо на тај догађај другачије: који закони и мере се уводе након тога? Јер то је права суштина контролисаних напада. И још нешто: против исламизације Европе треба да се спроведе нови пројекат - ускоро креће нови талас тзв. хришћанских миграната из Африке.

*

Успостављени систем делује у целом свету и он је у стању, а видимо то на делу, да уништи економију, заједницу, традицију, норме у друштву, народ - само неће уништити себе. Зато је и успостављена ова миграција да би у скорој будућности престало да постоји све што је до сада важило, народи, право народа и заједнице на слободу. Само погледајте колико је испразно и безобразно, чак и лицемерно (али за неке промућурно, а где новац говори ту не треба других аргумената) да Вучић говори како је за Србију добро да се гасе наше фабрике а доводе стране, да се узимају кредити за гондоле и фонтане, као и вика тзв. опозиције о слободи медија (што не постоји и није постојало и неће ни постојати) и жалба онима да помогну, који су у току агресије гађали наш Авалски торањ. То су све жваке и патке да не бисмо приметили како остајемо без државе и својих обележја. Рад на државним јаслама један је од њихових главних средстава уништења не само Србије већ и других држава, чак и саме Америке. Али то је план. Но ово ће разумети само мали број људи, а њих ће назвати непријатељима система понајпре у свом народу.

Прича о сладости живота

Један прозорљиви старац, седећи у манастиру за заједничком трпезом, где је свима послужена иста храна – обратите пажњу, иста! – примети како монаси приносе устима разноврсна јела: један кашику меда, други залогај хлеба, трећи траву.

Изненађен тиме, старац се усрдно помоли Богу просећи од Њега да му открије значење тога. И би му откривено: они који приносе Богу благодарност за све што им се дешава, па и за исту вечеру, њима Господ даје да осете слаткоћу меда у празној супи. Они, који заборављају да благодаре Богу, али још увек покушавају да Му буду захвални, они осећају укус хлеба. А ко год је свиме незадовољан и све време гунђа и жали се да му је лоше – томе и добра храна има укус траве.

Потом је Господ открио подвижнику: да би наш живот био светао и радостан, да бисмо осетили „сладост“ живота, треба да захвалимо Богу за све како и апостол рече: „Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. (1.Кор.10,31)“

Празник над празницима

„Исус није имао слуге, али су Га звали Господарем,

није имао образовање, али су Га звали Учитељем,

није имао лекове, али су Га звали Исцелитељем,

није имао војску, али су Га се цареви бојали,

није водио ратове, али је покорио читав свет,

није починио злочине, али је био распет,

сахрањен је, но и данас је жив!“

(мој слободни превод са руског)

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Као што је Он

Сви пагански народи су у својим боговима тражили слику онога што су и сами сањали – понаособ и заједно, сви ти народи: издвојили су славу, моћ, доброту, правду. И ти антички богови, који су умирали за народ херојском смрћу – побунили су се у слави.

Али јављање Бога у Христу је другачије, немогуће да Га измислимо, јер нико није имао представу о Њему - Богу, који је унижен, поражен, Кога народ окружује са подсмехом и презиром, прикованог на крст и над Којим се изругују...Такав Бог је могао Сам Себе пројавити, и ниједан човек не да Га не би могао замислити, већ ни помислио о томе не би, нарочито ако се присетимо Његових речи о томе да Он даје пример да и ми будемо такви какав је Он. 

Сусрет у вечности

„... И чини ми се да Страшни суд лежи у чињеници да ћеш стајати пред лицем савршене љубави и увидећеш како је ње тако мало у теби, и ужаснућеш се... Чини ми се да ће нас Господ сусрести са жалошћу због тога што смо читав свој живот провели бесплодно, проћердали га на себе - не говорећи о другима, и Његова реакција на нас биће жалост и сажаљење.“

Митрополит Антоније Сурожски, „Живот и вечност, 15 беседа о смрти и страдању“

(мој слободни превод са руског)

Филм у соли

Ладони илити Дланови

...и један кратак осврт на свет у којем јесмо живи или мртви 

У Шри Ланци је извршен терористички напад иза којег стоји један имам, док су други имами, пре овог напада, тражили да се снимци овог имама скину са јутјуба - што није учињено. Другим речима тероризам има своје налогодавце којима користи. Стари свет мора да се руши и зато страдају хришћанске светиње а притом тај хришћански свет мора да буде у завади са муслиманским. Али је озбиљно питање колико је свет заиста хришћански. У једном католичком храму, за време мисе (у Берлину ових дана), ушао је наводно муслиман и викнуо "Алаху Акбар". Истог тренутка народ је скочио на врата, јер је то у главама многих синоним за бомбу. Да, ми смо све више мешавина и за нечије интересе ових ће дешавања бити све више. Да ли смо спремни за сусрет са Христом заиста?

Неки дан најзад погледах документарни филм из наслова. Наратор покушава да разговара са својим нерођеним сином, чија мајка није његова жена, али му он јесте отац, и којег мајка жели да оструже из своје утробе. Само рођење је неизвесно, док га отац води необичним путевима и међу људе који нису у систему, који су богаљи, сиромашни, скрајнути - и не од овог света. Само једна прича је дирљива, где човек скупља одећу пацијената из луднице, који су умрли под инекцијама и у самоћи, и грли је и мирише јер она припада рајским људима.

Заиста, у време ове Страсне седмице, кад се сећамо Христових страдања, овај филм је више од подсећања на то како изгледају живи у Христу а како мртви људи.

торент

превод

Магарац

Једног дана вратио се магарац кући радостан, срећан и поносан. Мати га је питала зашто је тако срећан, шта се десило?

- Мамице, предали су ме неком Исусу, и када смо ушли у Јерусалим, мноштво људи ми је клицало:  „Осана, Осана, благословен који долази у име Господње, слава Господу на небесима!“ Својом одећом и гранчицама су прекривали пут испред мене.

Тада му мати рече:  

- Врати се у град, али овај пут сам.

Следећег дана упутио се магарац у град сам и када се вратио кући био је веома тужан.

- Мама, то не може бити! Нико ме није приметио, а када су обратили пажњу на мене, једноставно су ме прогнали из града!

Мајка га погледа и рече:

- Синак, без Господа - ти си само магарац.

Три питања

 Свети Василије Блажени

Живео неки цар, који је стремио мудрости. Једном дође до њега глас о извесном пустињаку, који зна све одговоре. Цар дође код њега и затече оронулог старца како копа земљу. Он скочи са коња и поклони му се.

– Дошао сам да добијем три одговора на три питања: ко је најважнији човек на земљи, која је најважнија ствар у животу и који је дан важнији од свих других?

Пустињак не одговори ништа већ настави да копа. Цар узе да му помогне.

Наједном примети човека како иде путем лица обливеног крвљу. Цар га заустави и љубазно утеши, затим донесе воде из потока, опра му и зави путничке ране, те га уведе у пустињакову колибу и положи на кревет.

Следећег јутра угледа пустињака како сеје.

– Отшелниче! – мољаше цар. – Зар нећеш одговорити на моја питања?

– Ти си већ одговорио на њих – одговори овај.

– Како? – зачуди се цар.

– Видевши моју старост и немоћ, ти си се сажалио на мене и пришао си да ми помогнеш – објашњаваше пустињак. – Док си копао земљу, ја сам за тебе био најважнија особа на свету, а помоћ мени је за тебе била уједно и најважнија ствар на свету. Појавио се рањеник – његова потреба је била важнија од моје. И он је постао за тебе најважнија особа и помоћ њему – најважнија ствар. Испоставља се да је најважнија особа она којој је потребна твоја помоћ. И најважнија ствар – добро које тој особи учиниш.

– Сада могу да дам одговор на моје треће питање: који је дан најважнији у животу човека – рече цар. - Најважнији дан је дан садашњи.

(мој слободни превод приче са руског)

Време пионира (2017)

Вишеградска група и Квадритерала

Из разлога да капитал тежи укрупњавању за потребе странаца и моћних долази до оснивања ових групација. Вишеградску групу чине: Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка. Квадритералу, илити нову Југославију, како је називају, творе Бугарска, Румунија, Грчка и Србија. Још увек није познато ко је заговорник Квадритерале: Русија и Кина, или Америка и Немачка. Али о чему је овде реч? Нама ће говорити како је то групација за довод руског, турског, медитеранског или каквог већ не гаса и нафте, то јест енергената. Истина је сасвим другачија. Овај савез треба додатно да опељеши наше енергенте! Било шта да буде овде покренуто ићи ће за развој стране индустрије. Немачка одавно увози страни угаљ док своје резерве мудро штеди. И сад се појавила и ова прича (не зна се да ли је проверена зато је треба узети са резервом) да на простору Србије постоје ресурси потребни за израду аутомобила на батерије. Тако да, ако је прича тачна, то ће бити још један разлог доласка страних ауто компанија.

У исто време у свету пресушују рудници злата и за неких осамнаест година та руда ће престати да се вади.

Шта је са храном? Ако једна земља нема своју храну, то она не може да има ни своју војску. Стручњаци су израчунали да за узгој килограма шаргарепе треба шест литара нафте. Како нафте нестаје, то храна (узмимо само за пример Србију) мора да поскупљује. Али како плате не смеју да расту, а пензије ће да се укину, јер нема радника да намирују фондове, то не значи да народ треба да гладује. Зато ми имамо овде будалаштине да Арапи, као познати фармери, воде бригу о нашим њивама и њихови познати пилоти и авијатичари брину о нашем аеро транспорту. Царински рат између Кине и Америке оставио је Америку са огромним резервама хране, које не може да испоручи. Тако је вероватно и у Русији и оним земљама где има нафте и где је храна самим тим јефтинија. И ми ћемо је увозити јер немамо избора. Међутим, знајте и ово да се сад животињско месо укршта са бубама, на пример скакавцима. Тако можда нећете имати избора шта ћете моћи да купите али имате избор шта сами можете да произведете од свог напоја и у својој башти.

Градови као државе су будућност, али то ће бити тамнице и места која ће се једним стиском на дугме лако брисати са лица земље. Села су већ места за слободне људе и места за скривање у време прогона оних без жига.

Бакина мудрост

- Сваки човек на земљи је решење нечијег проблема – рекла је једном моја мудра бака.

Била сам веома изненађена њеним речима.

– Ти си решење нечијег проблема – поновила је.

И појаснила:

- Дар, који ти је дат, можда неће бити потребан свима, али је он, свакако, неопходан само неком – твој осмех, твоја љубав, твоја снага.

(мој слободни превод са руског)

"Бела Аустралија"

Не суди другом спрам свог живота

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК ИСПРАВНО СУДИТИ О ДРУГИМА ПО СЕБИ САМИМА

(Поуке сабрало сестринство манастира Дубрава, с благословом јеромонаха Данила Плашића, игумана Манастира Дубрава)

Неки пут се дешава да благочестиви људи, који различитим подвизима угађају Богу, смућују се видећи око себе људе такође благочестиве - али који, по њиховом мишљењу, мање него они служе Господу. Такви се онда смућују и мисле: „Зашто се и ови људи не подвизавају као ми? Зашто они не носе на себи такве подвиге какве смо ми понели? Какви су они богопоштоваоци? Зашто их људи сматрају вернима?“ итд. Овакво осуђивање је погрешно, јер Богу се не угађа само видљивим подвизима, него, пре свега, оним унутрашњим расположењем срца, које је Њему Јединоме знано.

При томе не треба од свих тражити подједнаке подвиге, између осталог зато што нису свима дата подједнака средства, снаге и могући начини за ношење тих подвига; најзад, много ту значи и положај у свету и васпитање.

Један од првих велможа Императора Римског, оставио је у једном моменту свет Бога ради и настанио се у једном скиту у Египатској пустињи, узевши са собом само једног слугу. У скиту је проживео 25 година и, захваљујући свом благочашћу, заслужио посебно уважавање од египатских отаца.

Један од њих, желећи да лично упозна подвижника и у разговору са њим добије корист души својој, једном приликом дође к њему и са љубопитљивошћу поче посматрати и њега самог и његову келију.

И - шта је угледао?

Видео је старца у меку одећу обученог и обувеног. У келији његовој запазио је постељу покривену кожом и са узглављем.

То је саблазнило госта. Домаћин је у међувремену заповедио да се за ручак изнесе кувана храна и вино, чиме се посетилац саблазио још више, и - пошто није стекао никакву корист - већ се био спремио да потпуно ражалошћен крене кући.

Али - прозорљиви старац га је разумео, и - желећи да га умудри - позвао га је преко слугу да се врати.

„Одакле си родом, оче?“ - упита он свог госта

„Из Египта“ - одговори он.

„Али из ког града?“ - упита домаћин.

„Ја сам био сељак и живео сам у једном скромном засеоку.“

„А на чему си спавао и какву си постељу имао?“

„Спавао сам на земљи...“ - одговори дошљак – „...а постељу нисам ни имао.“

„Какву си храну јео? Јеси ли икада пио вина?“ - настави старац да га испитује.

„Јео сам само сувога хлеба а пио сам једино воду.“

„А јеси ли се икада купао у купатилу?“

„Нисам знао за купатило, само за реку“  - одговори монах.

Пошто заврши испитивање, велможа рече старцу:

„Слушао сам те пажљиво, а сада и ти саслушај мене. Родом сам из Рима, био сам блиски саветник самога цара...“ - отпоче он.

Гост се сав претворио у ухо.

„Бога ради оставио сам свет, богатство и славу и дошао у ову пустињу. У Риму сам имао велелепну кућу, огромно богатство, а сада, као што видиш, живим у скромној колиби. Кревет ми је био од злата, прекривен дивним тканинама, а сада имам само ову постељу прекривену кожом. Носио сам скупоцену одећу, а сада имам само ово скромно одело. На ручковима које сам приређивао служена су разноврсна јела, а данас једем само поврће и због слабости пијем малу чашу вина. У Риму сам имао мноштво слугу, а сада ми је Господ оставио само овога старца да ме служи. И музику сам стално слушао, мој слух су надахњивале трубе, тимпани и гусле, а сада само певам дванаест Псалама - зато се немој саблажњавати због мене.“

Тада монах ускликну:

„Тешко мени што сам те осуђивао! Ја сам из мог пређашњег тешког и жалосног живота доспео у стање душевног мира, а ти си из великог спокојства и раскоши доспео у жалост, смирење и сиромаштво.“

После тога он остави старца са великом коришћу за себе, постаде му пријатељ и поче га чешће посећивати.

Шта мислите, браћо и сестре, ко је од ове двојице пројавио већи подвиг самоодрицања Бога ради? Да ли је то онај некадашњи велможа или његов гост? Разуме се - онај први, јер је прозорљив био и Духом Светим испуњен, као што вели писац житија његовог. А он је ипак носио меку хаљину, имао постељу прекривену кожом, пио је вино. Монах који га је посетио хранио се скоро само корењем и никада није знао за обућу и постељу.

Шта из овога следи?

То да свако треба само да гледа своје послове, а да друге не осуђује. Немој се пред другима разметати, него се навикавај на смирење. Са друге стране, такође имајте на уму да сваки човек добија различите дарове и то према моћи његовој, а уједно и то да Бог човеку не суди само по његовом видљивом понашању, него и по унутрашњим осећањима и тајним подвизима (који су скривени од очију људских). Амин.

извор: Одабране поуке Светих Отаца - ЧУВАЈ СЕ, ЧЕДО, ОД ОСУЂИВАЊА БЛИЖЊЕГ, Српски Православни Манастир Дубрава, Златибор, л.Г. 2015.