Све у причама бива

Отаџбино наша драга

Добро дош`о, Митровдане

Премијера спота

Спот: Свети мученици Превлачки

Жена, супруга, госпоја

Јован Јовановић Змај

под псеудонимом „ЛОВРА“

објављено у листу „ЖИЖА“ број 6 , тамо неке 1871. године децембра месеца, а записао и хвала му, господин Момир Пауновић

Елем,

„Кад се двоје из љубави узму, постану муж и жена: кад се то догоди из нужде, постану супруг и супруга, а ако се то деси из рачуна, буду господин и госпоја.

Жена мужа љуби, супруга га чува, а госпоја га трпи.

Човек узима жену себе ради, супругу каткад кућног пријатеља ради, а госпоју понајвише света ради.

Човек са женом тече, са супругом штеди, а са госпојом расипа.

Жена мужа зове именом, супруга презименом, а госпоја каквим измишљеним надимком (Муцика, Закерало, Цинцар и сл).

Жена води газдалук, супруга кућу, а госпоја тон.

Болесног мужа жена негује, супруга га посећује, а госпоја извештава о његовом стању.

Жена је деци мати, супруга им је „gezelsafterka“, а госпоја им је - госпоја.

Жена покојног мужа оплакује, супруга му даје парастос. а госпоја носи црнину (осовито ако јој лепо стоји).

После смрти мужа, жена се неће удати за годину дана, супруга тек после шест месеци, а госпоја после шест недеља.“

Од времена када је у „Жизи“ објављен овај прилог, протекло је скоро 150 година, а изгледа да није изгубио на актуелности.

Карирани беби капутић

 

Јаки духови

Двојица су стављена на муке: један је држао језик за зубима, други је све издао. Обојица су преживела рат. Кад су упитали овог што није издао шта да раде са издајником, он је одговорио:

- Пустите га... 

- Али он је издајник! - почеше да се буне многи.

- Оно што је он прошао ни најјачи духови не би издржали - одговори човек и изађе из круга.

Место појединца у глобалном селу

"Све оне земље, које немају капацитет да се бране из космоса, треба схватити за потрошене и све приче у оквиру истих о војној моћи треба подвести под локалну жандармерију одређену за одржавање реда у одређеним деловима света, односно властитој територији (првенствено).

Кључно име у разумевању нове поставке света припада једном Русу, Маршалу Николају Огарковом, који је током седамдесетих година (једно време је био и начелник генерал-штаба СССР-а) био пионир, водио је одређене службе, које су се бавиле технолошким развојем наоружања а поготово предвиђањем у којем правцу да се тај развој обавља. Он је у неколико својих есеја, који чак нису били ни тајни, описао нешто што се тада звало „Војна технолошка револуција“. Ма колико ово звучало компликовано, заправо је једна логичка поставка ствари. Већ у седамдесетим и осамдесетим годинама дошло је до развоја информатичких могућности, које су још како могле да се искористе у разне војне сврхе – и о томе је писао маршал Огарков. Он је у својим предвиђањима и томе како да се реформише совјетска армија једноставно отишао толико далеко да је постало јасно да та трансформација мора да трансформише и друштво. 1984. године је због тога и смењен са позиције на којој је био, јер су тадашње власти нашле да је то опасност и за СССР и за цео свет. У једном интервјуу маршал је изјавио да већ тада у Америци свако дете има рачунар, а да у СССР-у ни у просторијама за војну одбрану не постоји нити један. Ако постоје балистичке ракете, систем за навођење и прецизност у гађању, па на то још додате и нуклерана пуњења ви знате у ком правцу војска мора да се развија. Али то би у том тренутку урушило систем и многи индустријски сектори би били непотребни, а то је све тад била увертира и оцењено као радикализам те је остављено по страни. Зашто? Требало је најпре уредити формат и смањити трошкове које је имала земља (отуда промене у самом источном блоку и СССР-у) и да се исфинансира једна оваква трансформација војске за нешто што је било јасно и извесно да је будућност.

Највећи поборник и симпатизер ове идеје руског маршала био је један Американац, који је по презимену Маршал – Ендрју Маршал, који је још од председника Никсона, па све до пензионисања пре неких четири-пет година (недавно је умро), водио у Америчком министарству одбране службу под називом „Одељење за мрежно повезивање“. Повезивање информативне мреже је само један део ове приче, а Андреј Маршал је заправо цело време пролонгирао ову идеју руског маршала. Да се не би назвало исто као у Русији и Русима исплаћивала ауторска права то је у Америци названо „Револуција у војним пословима/пословању“ Све ово довело је до дисбаланса у целом свету.

У оваквом поретку привредне и индустријске гране више нису потребне. Зато ово одржавате само на силу, да не бисте добили озбиљне и крупне ломове у земљи. Зато све што нам причају о заосталој војној опреми за обнову војске – сматрајте фарсом.

Кинески генерал-мајор Чен Џу, који је био импресиониран Ендрјуом Маршалом, и сам је написао неколико „белих“ књига по којима је и Кина у последњих двадесетак година направила трансформацију у оквиру своје војске и технологије. И отуд ова конеска војна парада и показивање свету да је то војска са којом треба рачунати." (Космополитика)

У овом свету моћних једини начин да се заштитите и останете своји јесте морал. Али не морал који прописује држава, јер она није ни творац ни власник исте. Стога унапред размишљајте како ће тек да тону земље које су кренуле путем неморала пре нас. Код нас се геј параде одржавају још увек на силу и са довођењем неморала из света. Јер задатак ових није да штите геј права, већ су они део дубоке државе (НВО сектор и разне агенције а не министри и министранства; важнија је Брнабићка од Вучића). Ако се пажљиво загледате видећете да они не дају гејевима да буду ни национално оријентисани, већ стриктно морају да љубе запад а земљу из које су да је блате. У њиховим редовима морате бити пуни мржње и гнева. А притом се неће либити да вам спонзоришу народне обичаје, традицију. И одлично нас познају и то користе у психолошком рату. Ми чак и не примећујемо како нас и на који начин раде, већ саучествујемо у томе. И тако нас везују за пропаст.. (Обратити пажњу на рад Етно мреже).

Ко се чува и Бог га чува...

Еквадор као пример

Нови цивилизацијски заокрет

Да ли треба спасавати планету, Грету, или нас од Грете?

Покушајмо ово да разумемо правилно. На крају сваког глобалног преокрета у свету је долазио болесник до власти: Наполеон, Хитлер... Сад имамо Грету иза које стоје многи којима не бисте дали нацртану гуску да вам чува, а камоли дете. Знајмо и ово: Сунце шаље на Земљу енергију непојмљиво већу него што је емитују људи. А пошто смо ми у Дизниленду, па нам говоре да то што стока има гасове (у Београду је одржан неки протест ђака и НВО, који су тражили да се, због загађења планете, смањи број стоке у Србији, јер стока производи метан) треба да нас брине, ми, заправо, треба да мислимо да и људи имају гасове; ново доба човечанства, које предводе жене (оне исте које се са врха власти брину да труднице добијају мање пара, да не могу добити посао, али код куће муж не сме да им каже ништа), то нам доба уводи еутаназију, избацивање болесне деце из болница - другим речима недвосмислено нам казује да и људи сметају. Органи људски не. У новом глобалном поретку сасвим је могуће да нам забране да сами производимо храну, јер ово са смањењем стоке могло би да укаже на ту појаву. И зато је важно да говорите деци да уче и интересују се за чињенице, а не да узрастају у четврти сталеж (који само мисли на потребе стомака: у се, на се и пода се).

Такође се у свету почињу уводити негативне камате, које треба додатно да дестабилизују свет финансија. То што су вам рекли да уплаћујете осигурања за будуће пензије под великим је знаком питања, јер пензија неће бити на начин како ми то замишљамо.

(у.п.: Најновија скупштина УН заказана је из истог разлога, који је имао и друг Горбачов у своје време кад је обишао своје сателите да им каже да су пуштени низ воду. Тако је и Америка сад показала на овом скупу које су државе добиле дозволу за развој, а које не. И шта видимо одмах? Индија је добила оно место, које је доскора припадало Кини. Истовремено је кренула по свету турнеја мале Грете из Шведске; одмах су јој се придружили студенти из Канаде. И мора вам одмах пасти у очи да у тужби ове девојчице против загађивача света нема ни Америке, ни Кине, ни Индије... А ове земље ће, надаље, да буду још и већи загађивачи. Сем тога, она и није оригинална у свом наступу; пре ње је то учинила 1992. године једна друга дванаестогодишња Канађанка, а све обавезе дате на том састанку прошле су као и ове што ће проћи - пуј пике за неке важи, за друге јок.

*

2. октобра је специјални представник Украјине, некадашњи председник, Леонид Кучма, потписао мировни план, заправо део њега који се назива "План или формула Штајнмајера", а који је суштински договор између побуњених украјинских региона и украјинске владе о томе како ће се имплементирати онај „Мински споразум“ од пре четири године, који никако да заживи.Тада су у присуству председника Француске, немачке канцеларке и руског председника направљени одређени договори. Овоме је претходио указ Трампа новом украјинском председнику да се, како зна, мири са Путином. Овде је на губитку ЕУ и Европа која је увела Русији санкције, јер се сад Русија окреће Истоку.

Брисел је предложио Великој Британији да се одрекне суверенитета над Ирском. Десило се то да се и тамо нашло људи који су, за шаку долара, спремни да на ово пристану. А ово говори да је ВБ постала слаба и рањива и зато су очи света упрте у њу, будући да би могла да направи лако пометњу.

Но, како рече и Старац Тадеј, а то и у политици постаје све очигледније: гледајмо на Кипар, јер ту тиња велико жариште.

*

Живот у матриксу

Јужна Кореја је одувек мерило раста или пада економије у свету. У току ове године евидентан је пад светске производње за преко 20%.

Поморски саобраћај између Азије и Америке опао је за преко 40%.

Улазимо у доба скупље енергетике. Изградња мини хидроцентрала указује на повратак у доба феудализма: ко буде имао струје биће главни баја. Сада се у свету успоставља начин кориштења и потрошње енергије и тога ко ће моћи њоме да се користи.

Boston Dynamics је на прагу, а можда је већ и произвео првог терминатора. Од развоја вештачке интелигенције зависиће и пензије и посао државних службеника. Биће лакше неком роботу обезбедити који киловат или гас за рад неголи држати булументу људи на плати.

*

Велики теоретичари су, још пре сто година, упозоравали да ће, то што се доминантно звало социјализам, бити искориштено за превару од стране капиталистичких земаља. Јер ви ако уђете у систем да делите оно што нисте зарадили, почевши од тога да се живи од кредита, од продаје јавне имовине и не само ње, ви дођете на крају у ситуацију у коју сте сад дошли. Ово на крају заврши општом корупцијом, то јест корупцијом народа., а то значи урушавање заједнице, народа, система за бедну платицу и сендвич. Довољно је само погледати око себе... Погледајте чак и људе који су на јавној плати и буџету, то су најмање плаћени и најнезадовољнији: здравство, школство, полиција чак, док је банака све више и са огромним платама у том сектору. Лажна социјалистичка свест огледа се све док има нешто да се прима...

Постпоредак: сами упоредите да ли више иде пара у то да се народ забавља или да нешто ради?

Свет, у којем милијардери, то јест берзански мешетари, постају филантропи и помажу тзв социјално одговорне пројекте (и то их помажу на све могуће начине укључујући и обавештајну помоћ, не само финансијску), такође свет у којем је држава одлучила да јој је паметније, уместо власништва, да има дугове, свет у којем су сви, који ништа не раде или ништа конструктивно, срећни, док сви они који истински нешто раде и стварају најблаже речено су незадовољни, дакле, добро дошли у једну анализу постпоретка, добро дошли у Дизниленд! "У раљама демократије"

Где је био Бог

Крајем прошлог века у Америци.

У једној фабрици, где се радило са токсиколошким отпадом, радиле су искључиво жене. Фабрика је отворена у неком месташцу тотално економски запуштеном и добити посао била је чиста премија - задржати га још и већа. Али су жене почеле да се разбољевају. Мужеви нису били ништа срећнији са послом. Могло би се рећи да су ових двадесет и пет жена биле "срећнице". А онда је руководство кренуло да их усрећује још и више! Због сталних разбољевања руководство је донело одлуку да ако жене желе да задрже посао морају да се стерилишу и притом да потпишу обавезујући документ у коме неће против руководства, власти, државе, лекара подносити никакву тужбу. Ове жене нису пред собом имале никакву могућност избора, већ само то да донесу одлуку. Неке су и урадиле то и никад се више нису опоравиле. Само једна жена је кренула да нађе правника како би се изборила за своје Богом дано право да рађа. Нашла га је, али пазите сад како се на нешто, што је ненормално отпочетка, калеми ново зло под видом правде. И није случајно један амерички судија, у једном исто тако гнусном суђењу, рекао да они нису ту да доносе правду, већ само да спроводе законе. Дакле, из овог нечовештва никао је покрет против сексуалног узнемиравања на послу. Погледајте сад како је врх друштва саучесник у сваком злочину. Политичари су спремни да вас жртвују, ви радите само за плату послове опасне по живот, лекари вас секу за плату. Сад исто тако имате ове вакцине, које дајете својој деци, на којима нема ни имена произвођача, и још су лекари и сестре изузети од сваке одговорности. У Француској је од десет умрлих беба од малих богиња осам било два пута вакцинисано против истих! За вађење органа обучавају се лекари, којима је унапред одређена већа плата. Шта мислите колика ће плата бити за еутаназију? А ви мислите неко размишља о томе да лечи болесну децу!? Лекари, којима такси службе довозе Хрватице овде на абортус, јер у Хрватској то не желе да раде. Одатле добијамо паре, плате и сендвиче и зато нам се држава распада. Ништа нечасно Господ неће пустити пред себе.

Као што видите ништа се не брише, само се надодаје. А кад зло уђе у децу, тад ће бити и крај...

*

"Где је био Бог?"

"О, немој Бога да увлачиш у ово! То што нам се десило дело је људи. Богу није било дозвољено да се меша. Људи су сами изабрали да, уместо Бога, радије слушају телевизију."

Овако отприлике се завршава филм Оливера Стоуна (The infamous McMartin Case - Indictment), снимљеног према истинитом догађају, када су, у оквиру школе, ухапшени мајка, ћерка, син и бака због содомизације, педофилије и сатанизма. На крају су сви ослобођени због недостатка доказа, али не само тога. Заправо, сам фокус филма је у нечем трагичнијем од трагичности самих ликова, који су изгубили готово све. Режисер Оливер Стоун представио је људима драму о систему, бескрупулозном, који је од самог почетка имао сазнања о неодрживости доказа, али је, због политичких каријера упрегнуо и адвокате, и истражитеље, наводне скрбнике и душебрижнике за дечју добробит мењајући им свест и стављајући им у уста туђе мисли, речи (заправо је систем извршио насиље над децом), лажне сведоке, телевизијске и новинске медије, разне емисије са обавезно неким плаћеним и естрадним звездама које се разумеју у све (звучи ли вам то познато?). Свет и даље воли линчовања и да суди свима само себи да допушта свашта.

Зато кад видите да се медији и јавност усталаса, размислите коме иду поени.

А ако вам неко у корумпираном систему говори о насилном добру, и ту будите опрезни. (Мора вам бити сумњиво, на пример, да се у време епидемије богиња деца најпре вакцинишу тбц вакцином, или "Тијанин закон", који је једини дошао до Скупштине након потписаних петиција).

Тамо где медији кроје правду, све је циркус у којем смо ми пацијенти.

Будућност...

Један политичар је рекао да ће 2064. године овај део Балкана достићи развој ЕУ. И то јесте тако, али немојте да мислите да они под тим мисле да нама буде добро. Не! Ствар је у нечем другом. Неко је нашим властима рекао да се резерве енергената, воде и земље чувају, док нам истовремено шаљу мигранте. Другим речима они нашу земљу отворено праве друштвом, а народ становништвом. Можете слушати и шта Вучић прича о Космету, како територија није битна за наталитет. Јесте итекако, али он покушава да нас на све начине увери да је предаја Косова наша победа, као и одустајање од Србије наших предака. Он није глуп човек, како неки мисле, већ је одлучио да иде уз ветар. Друга је ствар што је велики део народа одлучио слепо да се за тим поводи; он никог није терао да му се клања. Некад су наши преци гледали да потомцима оставе који ар земље више, док наше бабе и дедови гледају како да сами поживе на рачун унука и још гласају за пропаст (сендвич им је мера, а гле, сад ни сендвич не сме преко границе Србије!). Као народ смо се корумпирали. Први светски рат је избио због седме клаузуле у ултиматуму, где је писало да Србија треба да прими стране посматраче на своју територију. А гле данас: код нас Кинези патролирају улицом мимо сваког закона и Устава!

У Европи је опала потрошња енергије за 6%. У медијима се често прозива Пољска и Чешка. То је због њихових резерви угља. А Балкан је далеко богатији по много чему. За 10-15 година ЕУ ће се истопити и онда ће се ЕУ, заправо, припојити нама! Тако то треба да разумете и деци да пренесете. Зато гледајте да узмете паре преко, али се вратите овде - ко год може. Не само овај политичар, већ и други су рекли да ће Србија поново цветати. Заправо, за еутаназију Европе Србија ће бити анестетик. Зашто да то благо оставимо другима на своју штету и нестајање?

Размишљајте и делајте у складу са чињеницама.

*

У "Џенерал моторс-у" 49000 људи је у штрајку. Од идуће године очекује се пад цене нафте на светском тржишту и мања потражња. Али народи Блиског истока осећају да је западна цивилизација при издисају и сад они користе ситуацију. Ово може да буде веома опасно, премда нова поставка људи указује на то да је рат одложен за неку деценију. За то време свет се дели на: Америку, Израел, Саудијску Арабију, и Русију, Иран, Турску. Ова друга група ће ускоро кренути да врши већи утицај на Балкану. За то време се наша струја, преко подводних канала Јадранског мора, продаје ко зна коме, док се у Русији, статистички, гради више џамија него цркава. Избегавајте све врсте демонстрација, нарочито покрета зелених, јер неко жели да наше резерве чува за странце. Еколошка свест се пробудила код Европљана кад су им укинуте пошиљке енергената. За то време Кина још како троши резерве угља и нико јој не приговара за еколошка загађења. Залихе уранијума на Гренланду предвиђене су за нуклеарке по Блиском истоку. Али Енглеска је у овој подели велики губитник и можете очекивати њено мешање на Блиском истоку. Њој одговара да Америку увуче у рат, како би она профитирала. Свет хода ивицом амбиса, а да ли Србија има ајвара довољно да размени за нафту, питање је?

*

"Грађевински факултет у Београду уписао је ђаке просека од два и по до пет (с тим да нису сва места попуњена). То значи да сви који су предали захтев - да су се и уписали. Али сад иде оно главно, а то је да ће квалитет наставе опасти, јер професори,који су нас учили са неким просеком од четири и по, неће бити схваћени од стране нових студената. Њихово донесено знање није довољно за технички факултет. И онда ће се Болоња постарати да сви добију дипломе и нико више неће моћи да каже неким Весићима да то што раде не може да прође. Они сами неће бити у могућности да препознају проблем. Техничка струка има строге законе, а не оне које пропише корумпирана власт."

То је проблем упадања у негативну спиралу. У Норвешкој је научно потврђено да степен интелигенције опада годишње за два бода. Зато кад чујете и видите, или сами то дозволите, да вам деца слушају музику без смисла и емисије без грама мозга, а не видите како иду улицом и животом као зомбији буљећи у мобилне телефоне (само да виде да ли су тог дана примећени, али не и због чега су примећени - ако уопште јесу), тада за све неприлике у животима вашим и ваше деце немојте кривити никог другог до себе. Ако родитељ није родитељ и васпитач први, живот ће наћи лекције за уразумљивање. Зато најозбиљније размислите да ли ћете улазити у пројекте нових грађевинских техничара Весићевог калибра.

Нешто између

Лаж и катастрофе

Ако се упитамо који грех је данас најраспрострањенији, који је најстрашнији чир, епидемија, која је захватила читав свет, одговор ће бити: лаж и лицемерје. Као што вода која се излива за време потопа и покрива земљу, продирући у сваку њену пукотину, испуњавајући сваку удолину и бразду, и постепено претвара земљу у мочвару, у прљаво блато, у блатиште, које заробљава човека, тако су лаж и лицемерје испунили наш живот. Овај грех је постао уобичајен у нашем свакодневном животу; грех у који смо готово потпуно потонули; грех који смо престали да видимо, чији смрад смо већ престали да осећамо. А многи чак лаж сматрају духовном мудрошћу. Браћо и сестре, кажу да је лакше спасити се од ватре него од воде: ватра се може угасити, може се искочити из зграде која гори, али када се излију реке, где човек да бежи? А лаж и лицемерје у наше време личе на реке прљавштине, које су се излиле по читавој земљи. Ако пажљиво пратимо себе макар и један дан, видећемо колико смо лажи и лицемерја показали тог дана. Раније су речи „глумац“ и „уметник“ звучале као прекор. А сада људи кажу „уметник“ кад желе да похвале човека, да покажу да је мајстор у свом послу. И због тога што смо се сами претворили у уметнике лажи и лицемерја сами смо навикли да носимо маску на свом лицу. Ево примера: човек се сретне са својим претпостављенима и шта се дешава? На његовом лицу се појављује некакав сервилан осмех, неки израз усхићења. Али, чим се исти човек растане од свог шефа рећи ће о њему неку гадост или ће испричати гадну сплетку. А ако се сретне са људима који су му потчињени његово лице ће попримити неприступачан изглед, као да поседује све врлине, као да је натчовек. Како се понашамо према човеку ако нам је потребан? Гледамо га нежно, умилно говоримо, распитујемо се за његов живот, информишемо се кад му је рођендан итд. Ако сретнемо човека који жели за нешто да нас замоли ми се трудимо да прођемо, малтене да протрчимо поред њега, а кад нам то не успева, гледамо на овог човека као на свог непријатеља. Дакле, браћо и сестре, на лицу увек имамо неку туђу маску. Зашто је то тако? Зато што смо заборавили да је човек биће по образу и подобију Божијем, зато што смо изгубили поштовање према човеку, гледамо на свог ближњег као на просту ствар. И због тога међу људима влада таква отуђеност, чак и међу најближим рођацима. Бич нашег времена, страшна болест јесте хладноћа међу људима, отуђеност међу људима. Човек као да се бори против свих, и сви против њега; и као што је у рату потребно лукавство и маскирање, тако у нашим животима владају непрестана лаж и непрестано лицемерје. Браћо и сестре, ова лаж исушује људско срце, постепено га претвара у камен, чини га неспособним за било шта духовно. И ми у својим грудима носимо срце као леш у гробу, срце које никога не може да воли. Одучили смо се од тога да говоримо истину, што је најстрашније – то чак ни не примећујемо. И ако некоме од нас кажу да је кукавица, фарисеј, лицемер, ми ћемо се увредити и нећемо схватити о чему се ради.

Браћо и сестре, да би човек постао истински верник он мора да научи да говори истину. Као што је човеку после парализе тешко, болно да начини сваки покрет, сваки корак, тако и ми после духовне парализе, треба са болом, са патњом да натерамо себе да се научимо да говоримо истину. Реч разликује човека од свих осталих бића на земљи. Код Светих отаца човек се често назива „словесним бићем“. Речју он општи са Богом, у речи је његово велико достојанство и преимућство над другим бићима. А често испада да се животиња налази изнад човека зато што не лаже, а ми лажемо. Господ нам је дао реч – ми смо је изврнули. Господ нам је дао реч за молитву, ради комуницирања, реч, као мач против сатане, а ми смо је уперили против себе.Знајте да ниједна наша реч не нестаје, свака остаје. Браћо и сестре, пакао није само у загробном свету, пакао није само тамо где се муче грешници; већ и овде постоји сила пакла; пакао на земљи је страшно, невидљиво царство зла. Ниједна лаж, ниједна лажна и лицемерна реч не ишчезава у ваздуху, без трага, као што нама то изгледа, све оне остају као у некој невидљивој остави или ризници, у овом страшном царству зла. И наши греси, и наша лаж, скупљајући се, претварају се у неку разорну сатанску силу и енергију, које се затим испољавају на земљи у виду страшних катастрофа и искушења, а ми не схватамо зашто се све то дешава. Дакле, не заборавите, браћо и сестре, да људска реч има велики значај. Кроз реч човек може да подигне свој ум изнад земље, кроз реч он може у молитви да се приближи Богу, али кроз реч он може да служи и демону и због тога свака лажна и лицемерна реч невидљиво шири ово страшно царство греха и зла. Амин.

Архимандрит Рафаил Карелин: О греху лажи и лицемерја

О ручним радовима

 

Не бој се да се радујеш

Немој се нервирати због ситница!

Колико година си у Цркви? И шта радиш толике године? Да ли напредујеш? Видиш ли промене? Сазреваш ли? Или се можда и даље бринеш, нервираш и свађаш са свима из околине и остаје спољашњи човек иза којег се крију неред и лаж? Колико година си са Христом, а да ли си стекао истински морал и једноставност у манирима? Да ли си постао прави човек?

Овде сам навео карактеристичне црте које треба да послуже као знак тога да је наш живот у складу с духовним животом Цркве. Слушај пажљиво «дубину срца» где све постаје тихо. Колико често стремиш тамо, толико је већи твој штит од овоземаљске туге. Чујеш, али се не бринеш. Боли те, али не лудиш. Миран си и издржљив. Није једноставно сломити те! Нико и ништа не може да те узнемири! На увреду се не вређаш, не падаш у тугу. Избор је на теби!

Да ли ћеш сачувати своју душу заједно са Христовом благодаћу? Све је то храна за размишљање. Христос ти помаже да све другачије видиш. Христов ум те усмерава, испуњава твој свакодневни живот духовном светлошћу, учи нас да волимо и да будемо вољени, да будемо блиски по духу, човечни и свети.

«Μη χαλιέσαι από τίποτα!»

Живи

Живот без смисла и циља. Тако сваког дана оцењујеш дане које си проживео. Сатима се мучиш, умараш, досађујеш, остаривши пре времена. Добровољно све то себи сугеришеш. Постоји решење, постоји излаз! Испуни свој живот лепотом, своје дружење, свој дом, свој посао. Мењај се.

Тражи оно што те не задовољава и побољшавај то. Не повлачећи се, не предајући се и не гунђајући. Обично не живиш својим животом, већ животом који ти намећу други: родитељи, друштво, политичари, педагози и свештеници. Несвесно се слажеш са стеченим васпитањем, ни мрвицу се не потрудивши, живећи без напора, без жртве. И твоје срце обузима дубока туга. А све је због тога што си заборавио да је пожртвованост једна ствар, а самоубиство је сасвим друга.

Решење је следеће: живи дубоким стремљењима своје душе и свог срца. На то си позван и дат ти је таленат да то оваплотиш.

Христос је дошао на земљу да би оживео и васкрсао наша срца и наша очекивања, а не за то да би нас умртвио. Дошао је да искорени нашу лаж, а не радост нашег живота. Са Христовим гласом који звучи у теби твој живот постаје лепши, мирнији и радоснији.

Ако се мучиш, пронађи оно чему тежиш и спроводи то у живот! Ништа од тога: самоспознаја, искреност, смелост, промене, покајање – не бива без бола. Али се више нећеш вратити у јадну прошлост, већ ћеш, напротив, почети да живиш у дивној будућности.

Често не живимо својим животом. Зато се мучимо и исцрпљујемо.

Једна девојка је постала фризерка и била је срећна. То је било оно о чему је сањала. А друга студира медицину, али се мучи, пошто то није њена жеља. Имала је погрешан приступ одабраном путу.

А ти се не бој да се радујеш. Довољно је да све чиниш са захвалношћу Богу. Не бој се да будеш срећан. И живиш и ствараш зато да би се радовао! Унеси славу и лепоту Божију у свој дом, у дружење, у посао: све чини бодро, живи истински. Тражи пут исправљања и промена. У сваком случају, немој узалуд траћити време, већ живи надахнуто, радосно, с благодарењем, славећи Бога.

Ево, причестили смо се – примили смо у себе «живу» Христову Крв, нека оживе и наша крв, и срце и сав наш живот! То желим и теби, и себи, и целом свету. Јер, Христос је васкрсао учинивши нас достојнима бољег живота, који треба да проживимо радосно и надахнуто.

Ζησε!

Снага је у молитви!

– Да ли се молиш?

– Да, молим се.

– А тачније? Да ли се молиш Богу или се молиш за своје потребе?

Али немој журити да кажеш да се молиш «Богу». Зато што ова молитва није као наши свакодневни послови. «Молим се, – кажеш, – додирујући Бога» – Онога Ко је мир и љубав. Погледај доказе праве молитве: мењаш се набоље, срећан си, лице ти сија, симпатичан си, налазиш се у стању блаженства.

Иако кажеш да се молиш размисли зашто твоје дете не види промену у твојој души, без обзира на то што о себи говориш као о духовном човеку и што идеш у цркву. Сетимо се каква је била снага молитве Господа. Кад се Христос молио за нас на Јордану – Небо се отворило, на Тавору – заблистала је Божанска светлост, на Маслинској гори – римски војници су падали на земљу. Ето каква је молитва.

Таква молитва доликује и нама. Она нас одваја од буке свакодневне таштине и окружује нас тишином и миром. Кад си заиста у молитви заборављаш на све: дан, сат, место, време, храну и потребе. Живиш на другом месту. Као свети Нектарије, који се «растварао» у неометаној молитви попут тишине морске бонаце.

Молитва је пут у непознато место, пут преко мора и океана.

Молим се како бих постао као Он, не да бих пребацио на Бога сопствено бреме патње и брига. Молим се да ме промениш, Христе мој, али не да бих Тебе «изменио» по угледу на себе.

Неопходан услов за молитву јесте да ставимо ум у срце. Да га умиримо и пребивамо у тишини срца. Она представља врата за тамо где нема проблема.

Али постоји разлог због којег не подносим тишину молитве. Мој разум је обузет непрекидном бујицом мисли, мој живот је таштина и освајају га добра овог света.

Неки кад се моле заборављају на своје проблеме! Растварају се у благодати божанског додира. Брига одлази. Душу испуњавају нада, љубав и сигурност.

А кад се хладиш за молитву, поткрадаш самог себе, лишаваш себе нечег значајног и фундаменталног. Биваш напуштен и беспомоћан.

Свакодневно се моли помало. А ако не можеш да разговараш с Богом, разговарај, рецимо, са женом, или с мужем или с децом. Почни од малог, труди се да омекшаш своју душу, да је учиниш осетљивијом за своје «видљиве» ближње, за свог брата у Христу. Захваљујући овом малом у твом животу Господ ће те довести до молитвеног расположења. То је као почетак. И тада постајеш «опијен» молитвом, почињеш да је твориш и више никаква животна таштина не може да те одвуче.

Лако размишљам о молитви, али ми је тешко да је творим. Речи су увек важније од дела. Опростите.

Η δυναμη σου λεγεται: Προσευχη!

Архимандрит Андреј (Конанос)

Превод с грчког Иван Чепкиј

Са руског Марина Тодић

Извор: Православие.ру