Све у причама бива

На дан мог (16) рођендана

мајка ми је дала плетену јакну

погледа скренутог у страну:

„Донели су пакет – то је од оца.

Немој мислити лоше о њему,

када одрастеш - разумећеш с годинама све.

Твој отац те воли и памти

премда одавно не живи са нама.“

Увече ми је комшија рекао на улици:

„Што не обучеш своју нову јакну?

Мајка је ноћима радила да је исплете.“

И тада сам схватио ко је мајка.

Руком сам помиловао нову јакну,

нисам мајци рекао за њену тајну.

Само безгрешна љубав, само мајка рођена

може тако брижно

и свето да лаже.

 

Михаил Шуфутинский - Вязаный жакет

 

В день, когда исполнилось мне шестнадцать лет,

Подарила мама мне вязаный жакет

И куда-то в сторону отвела глаза:

"Принесли посылку нам - это от отца.

 

Припев:

Ты о нём не подумай плохого,

Подрастёшь - сам поймёшь всё с годами.

Твой отец тебя любит и помнит,

Хоть давно не живёт уже с нами".

 

Вечером на улице мне сказал сосед:

"Что же не наденешь ты, новый свой жакет?

Мать всю ночь работала, чтоб его связать".

И тогда я понял, что такое мать.

 

Припев.

 

Я рукою гладил новый свой жакет,

Не сказал я матери про её секрет.

Лишь любовь безгрешная, лишь родная мать

Может так заботливо и так свято лгать.