Све у причама бива

Знање и умење (2)

„Теорија крда“ у време космополитике

Прича једног лекара из Србије: „Кад неко међу колегама добије стомачни вирус, пренесе га на све остале; кад неко закачи вирус сезонског грипа, пренесе га на све остале; каква је вероватноћа да вирус короне погоди само неке (Београд, Нови Сад, Ниш, на пример) а не све? Три недеље сам рипао као магарац због сувог кашља да сам једва дисао. Ако то није била корона, не знам шта би друго могло да буде.“

Заиста, сваком здравом разуму је јасно да вирус јењава и да се не шири али прича о страху не престаје. Она има свој разлог, који се крије у једном другом вирусу погубном за здрав ум. Ово што многи данас живе и верују у то зове се „идеологија смрти“, илити „социјализам у десоцијализацији“.

25.априла састали су се Путин и Трамп на 75-ту годишњицу сусрета совјетских и америчких трупа на реци Елби и издали су заједничко саопштење, које каже: „Дух Елбе је пример како наше државе могу оставити по страни све супротности и изградити поверење и сарађивати у име заједничких циљева.“

Присетимо се једне фразе из серије „Хоботница“: „Ако желиш да разумеш шта се дешава гледај коме то иде у корист.“ Очигледно је да су на народном страху и пандемији многе земље зарадиле новац. Стога ће се то наставити: некоме на корист а другима како падне. И сад имамо нонсенс: „Светска здравствена организација“ похвалила је Шведску за најбоље држање у пандемији. Истине ради, та Шведска готово да није предузела никакве мере предострожности и ризиковала је смрт неколико хиљада људи да не би пропала економија. Викинзи се нису уплашили (као ни Белоруси, Бразилци). Међутим, да би скинула са себе одговорност, тамошња власт је обавестила народ које мере сами да предузму за себе и притом је забранила употребу респиратора за осамдесетогодишњаке. Па како падне, јелте? Као знак захвалности малолетна Грета је донирала сто хиљада долара Уницеф-у (а да нико не прави питање одакле малолетном детету паре да их баца). Али то није крај прича за зомбиленд: према новим сателитским снимцима озонска рупа се залечила, Пентагон је објавио слику новог снимка непознатог летећег објекта, а САД су пронашле лек против вируса, који су одмах сви кренули да хвале а зове се „Ремдесивир“, (Овде се ваља присетити интервјуа руског научника из области микробиологије и академика Петра М. Чумакова руским и енглеским новинарима, који је рекао да су амерички и кинески научници у Вухану радили луде ствари. Познато је да иза лабораторије у Вухану стоји и Обама, а такође и да су са тим радовима упознати и Канађани и Аустралијанци, вероватно и неки други.)

А онда долазимо до Мадагаскара, који је и сам пронашао лек против најсмешнијег вируса и то на традиционалан начин. Они су решили да за себе производе чај од пелена, а који се користи и за дрогирање. Ето, има и да се бира: чај или телевизија, а своди се на исто.

За све ово време шта раде Срби? Седе у школским клупама и имају забрану изласка у кафане и кладионице - док не порасту. Све што је послато кући да ради, вишак је у систему. Да ли је праведно? Шта ће вам професор историје, који се хвали да зна шта је јео фараон, а не уме да вам објасни зашто смо ту где јесмо? Зато је и он послат кући да седи и учи. Зашто страдају лекари? Зато што су спремни да деци убризгају вакцине за које не знају ни ко их прави, ни од чега и сад кусају шта су сејали. Зашто администрација? Јер су због плате спремни да гласају за сваког без питања. Ушли смо у зону гравитације, где ће сумњиве цене да замене непролазне вредности. Неће бити ферарија за једну песму, већ ће се стварати у немаштини и беди али оно што вреди.

Ово је време раздвајања кукоља и жита.

Ово је време у којем столује „Теорија крда“ (Herd Immunity), у којем се мора стећи колективни имунитет, и у којем се крду обећава да ће да једе, али не и куле и градови. (наставиће се)

Знање и умење (1)

„Људи су пристали на губитак слободе онда кад су престали да траже своја права на улици а кренули су да аплаудирају полицијском часу затворени у својим домовима.“

Од свега што се дешава већину људи занима да ли ће ове године моћи ићи на одмор, можда море.

Они малобројни размишљају овако: Како одерати зеца? Како упецати рибу? Како препознати јестиво биље? Како наћи воду за пиће? Како се заштитити од сунца без струје и клима уређаја? Какво нам искуство могу пренети бескућници? Какво нам искуство могу пренети људи који су преживели Велику депресију? Шта можемо научити од Амиша?

У Америци је преко 8% (26 милиона) становништва изгубило посао. Али то се не дешава само у Америци. Зато сте ви ухапшени, јер замислите силан свет на улици због губитка посла. Корона је само средство са којим се убрзано постиже оно што је већ било у плану да се уради. За зомбиленд и дизниленд су теорије завере, а за појединце је ствар простија. Нема ресурса и немогуће је свет водити како се водио до сада. Он се враћа на фабричка подешавања што не би био проблем да људски материјал више није ни налик претходним генерацијама.

Попут свих нових вируса очекује се и нови и жешћи талас короне већ у октобру, како најавише неке земље (на пример Кина). По томе ми можемо рачунати и да ћемо Божић славити без изласка. Али шта ће бити са оно мало послова који се раде? Онај који следеће године буде имао посао биће редак човек, кажу. А ево шта се све дешава а о чему не добијате информације сем ако их сами не пронађете на још увек нецензурисаном интернету.

У Америци су километарски редови пред маркетима, који су све празнији и пред гашењем. Многи предузетници и приватници нашли су другу рачуницу за свој производ и обим производње који се из дана у дан смањује, што такође помера и потрошачко друштво, које се том новом тржишту приклања. Али хране има у обиљу, а фармери банкротирају. Зашто? Зато што у време короне нема сезонаца и урод пропада, а млеко се просипа по улицама. Ко год седи кући и прима пакете не пада му на памет да иде на њиву и бере сезонско поврће и воће, а нема ни оних који су досад стизали преко границе. Кад не буде пакета шта ће и по којој цени јести свет? Камиони стоје, не испоручују робу. А са короном, која се сад шири, посебно треба бити опрезан са увозном или замрзнутом храном. Зато је важно не само шта једете већ и одакле је храна. Домаће је најсигурније. Немојмо никога кривити за оно што нећемо да урадимо и прихватимо сами. А видите шта се даље збива: док урод пропада на њивама, за то време се коте мишеви, пацови, зечеви, кртице. Какве то све заразе прете и чекају свој тртенутак да ступе на светску позорницу?

Са друге стране имамо пример Сингапура. Сингапур је мала а људством претрпана земља, која не може да произведе довољно хране за сав народ, јер нема довољно земље. И шта су се досетили? Ако нема довољно земље под ногама за обраду има места горе ка небу. И направили су стаклене баште на спратове са релативно мало технологије и већ убиру плодове. Дакле, све је у идеји и томе да се са кризом изборимо људски и нађемо за себе посао од којег ћемо моћи да се прехранимо а да не крадемо и убијамо се.

Овде се озбиљно замислимо над културом и оним што нам култура, намењена деци, поручује. Примећујете ли разлику у садржајима док гледате „Телетабисе“ и „Машу и медведа“? Да, свет је некако подељен али тај свет ће да размењује садржаје и тако. И сад имате лансирање сателита у Ирану, понирање носача хеликоптера у Кини, а да ли су Срби посејали кромпир? Али немојте овде да будете буквалисти, јер знам ја да се не може живети на самом кромпиру, како ме с правом исправља моја девојчица. Али ја и не мислим само на кромпир, већ се само служим примером, а мислим на све што башта може да изнедри. Зашто? Па ако запад буде био гладан ви ћете бити још гладнији! И кад кажем „садити“, не мислим да сејете у редовима, већ као Ивица и Марица са подераном врећицом и свуда куда пролазите. Кроз шуму, поље, обале – свуда. Да нешто претекне и нама.

Знате, дивно је искуство људи у Сибиру. Они имају колибе којекуде и свако може у њих да уђе и да се склони, само је важно да кад излази остави нешто и за друге да им се нађе. Е то тако треба да разумете кад кажем „садите кромпир“... (наставиће се)

Радујте се!

У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.

Архимандрит Јефрем Филотејски

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Кленови

На једном радију, а у емисији која је ишла уживо, водитељ је са нескривеним симпатијама представио слушаоцима већ добро знаног и нешто редовнијег госта. Он је био познат по својим дугим и отегнутим излагањима, у којима је често (нестручно) постављао дијагнозе појединаца или одређене групе, са посебним освртом на њихов низак коефицијент интелигенције и то претежно на основу датих коментара невезано у којој форми.

– Како су само њихови IQ-ови ниски кад могу, као кленови, да се „приме“ на такве теорије завере и лоботомију – говорио је, осврћући се у емисији на један од одабраних коментара у писаној форми; притом је одржао још једно предавање о „тим“ људима са малим IQ-ом и, по обичају, установио им психолошку дијагнозу..

Емисија је текла и протекла. Идућег дана, нека два човека одмарала су се на реци - пецајући. Забачени штапови су се готово истовремено почели цимати и на њима су се, закачени за удице и лажне мамце, појавили кленови.

– То ме подсети...! – примети један. – Јеси ли слушао „психолога“ јуче у емисији како износи нову дијагнозу? 

- Јесам – узврати други.

- Како си знао шта да напишеш у коментару?

– Интелигенција клена: он не бира, већ удара.

Јелена Јергић

Кад или како

Сећам се приче у време ерупције вулкана Сент Хелен. На терен су изашла двојица стручњака: један, који је радио за науку и други који је од политичара примао плату. Први, научник, дошао је да каже народу да се склони на време, а други, политичар, да остану и не плаше се. Њих двојица се нису разумела и овај научник је могао без бојазни другом да гледа у очи; али тих очију није било, јер су пред њим продане очи гледале у земљу. Сећам се шта је рекао научник; „Умрећу свакако - данас или сутра, али ово могу да видим само једном у животу.“ Он је остао да гледа ерупцију и да сазна новости из прве руке, али, на његову несрећу, одрон је пошао у његовом смеру. Али човек је умро у служби оног што је радио.

Како се ово може пренети на наше дане? Лако. Ми не можемо одредити кад ћемо умрети али је за нас битно како ћемо умрети.

Храмови су готово празни, јер више нема бака у њима. Кад оду баке, шта ће остати? Каква вера? Млака; ни студена, ни врућа; непотребна и клетве близу.

Данас гледамо слику Страшног суда: пред нашим очима раздваја се кукољ и жито. Открива се лицемерје овог света. Откривају се мисли многих срца. Скидају се маске. Показује нам Господ светло, оно мало, танушно, кроз уска врата и води нас у сусрет са Њим. Открива нам знаке, прави путоказе и разоткрива времена. Учи нас да је већа правда у помијама већ у белом хлебу: од помија се живи и светост задобија, од белог хлеба се урани стока за клање.

И како не благодарити на дивним лекцијама. Рекосмо: умреће се и тако и свак` ће добити праведну плату. Али једна је плата за сина а друга за изрод.

А није потребно ни умрети да би се познао пакао. Нечиста савест итекако испомера човека. Или, што кажу: дело мења душу делатника. Било на добро или на зло.

Наши су преци давали живот за слободу, а ми данас дајемо слободу за... живот?!

Пре би се рекло - духовну смрт.

А од ње нема горег.

Сад кад су послали зомбиленд кући и тако им поручили да су вишак у систему (школство, администрација, банкарство), сад корона прави узлет за нови период. Наиме, најпре је речено да корона напада само жуту расу, али у Америци, ето, напада, црну. И то гојазне. Дакле, оне што имају лош имунитет, што су порасли на фаст фуд храни, коју су им белци наменили као сиротињи. А у Кини се сад забрањује једење паса и мачака. Видите, само пратите како корона и Грета раде заједно. Имате свињски грип, корона је керећи, па птичји, а сад нећете моћи више ни супу од шишмиша да једете. Али не брините. ЕУ дозвољава да једете бубе.

Па драги дизниленде, који си се преко ноћи премаскирао у зомбиленд (маске и лактање), мисли док још можеш шта ћеш и куда ћеш. Бежи из града и спасавај душу. Доћи ће брзо време кад то нећеш моћи да урадиш, а они који буду отишли на време неће ти бити таоци.

Нека је на радост, здравље и спасење Свето причешће свима који се не причешћују кашичицом већ Христом!

И срећан нам празник Благовести!

Прича о таину

Синоћ нам је новинар на „Радио 2М“ испричао поучну причу. Кад је био млад, дружио се са солунским борцем и од њега је чуо причу, која може бити истинита, а може бити и легенда (заоставштина српском народу на времена непролазна).

Прича каже овако:

„Један слепи деда шаље унука преко Албаније и притом га моли:

- Чедо, донеси деди мрвице од таина (војнички хлеб); кажу да има чудотворна својства и да се од мрвица може прогледати.

Унук обећа деди и све време пута гледао је да сакупља мрве. Међутим, како је био гладан, он је, јадник, све мрве временом појео. Кад се вратио кући, он посрамљено призна деди:

- Опрости, деда, ја сам све сакупљене мрве појео јер није било ничег другог да се једе.

На то му мудри старац рече:

- Ако си, чедо! Зна деда да мрвице не могу да лече, већ те је сакупљање мрва сачувало од глади.“

Иза брда

За интелигентне: Да ли сте се загледали у назив вируса? Која година стоји? 2019. А кад је званично кинески председник објавио појаву вируса? У јануару 2020. Знате ли колико је света проциркулисало туда-свуда? И још нешто: ви можете бити сигурни да се нећете заразити само ако не једете. Зашто? Па погледајте продавачицу: она са једним паром рукавица пипа све, и артикле и новце, које је неко, сасвим извесно, пре ње дотакао као заражен. Зато немојте да мислите да неко жели да вас побије, јер, како рече британски премијер, како рече Меркелова: они се спремају да са здравим и отпорним на вирус уђу у нови свет. То не значи да слабији и мање имуни не треба да се пазе, али извесно је да је у свему акценат на нечем другом.

И ево о томе размишљам цео дан, кад стиже пројекат!

"DA LI JE NORMALNO DA CELA DRŽAVA BUDE U KARANTINU SAMO DA BI VAŠ DEDA ŽIVEO DAN DUŽE?!"

Ово је, иначе, изјава Ивана Пернара, хрватског политичара. Али то је небитно ко је и одакле је. Битно је да сами пензионери, свесно или несвесно, подржавају систем који подржава еутаназију. Млади не могу да мрдну и почеће да презиру старе, а стари, закључани, све који су слободни. Почеће, и већ јесу, оптужбе међусобне. Зато мислите главом и искористите време да своје духове смирите и обуздате, и кренете једном да размишљате нормално. Иначе ћемо се сви поубијати између себе.

Не заборавите: након вируса стиже Грета.

Хвала

Два баунтија за један ролекс

Прича се догодила у јуну-јулу 1991. године.

Шта је систем вредности?

Шта је поредак?

И шта је логистика?

„Лето је `91. године, мислим да је био 26. јун, мада није ни битан сад тачан датум: Словенија проглашава независност од Југославије у чијој федерацији је она била конститутивни елемент. Ја се налазим на служењу војног рока у Загребу са многим другим момцима. Једна група, по одлуци, мислим, тадашњег премијера Југославије друга Анте Марковића, бива послата да заузме граничне прелазе у Словенији. У склопу знаних и незнаних догађаја, да не идем сад у развлачење приче, једна група момака долази на гранични прелаз између тадашње Југославије (данас Словеније) и Италије. Међутим, како већ ствари крећу да се крећу, долази се до следеће ситуације: с обзиром да Словенци не желе да им неко спречи пут за Европу, почињу да ове јединице нападају, блокирају (то нека буде на образ свима који су се играли). И ова група људи остаје одсечена од света. С једне стране стоје Италијани који радознало гледају шта се дешава, с друге стране Словенци јер их они спречавају да иду у Европу. И како креће развој догађаја ствари изгледају овако: с обзиром да снабдевање није могуће, храна и друге ствари не могу да дођу до њих, они остају препуштени сами себи. Испоставља се да старешине, који су обучавани да воде своје људе независно од политике, користе сваки изговор да се изгубе. Остане неких тридесетак момака самих са собом. У читавој ситуацији искључе им и струју и воду.

Већ први дан кад је дошло до тога да нема шта да се једе, неко се сети да је ту фри-шоп остао и да је релативно добро попуњен. Без неке велике координације и убеђивања они одлуче да ослободе фри-шоп. Поразбијају се стакла и улети се у фри-шоп. Креће да узима ко шта стигне, слободно тржиште. Неки се затрче на цигарете, неки на чоколаде, неки на телевизоре, неки, који је деловао најпаметнији, затрчи се на сатове – углавном, свако оствари приход на слободном тржишту. И док има свега креће весеље, креће социјализам. Први дан, други ту се пуца, ту се игра и чекају да виде шта ће да се дешава.

Већ након дан-два, у ситуацији која је описана, полако постаје извесно да баш нема довољно да се једе уз разне друге ствари. Међутим, премда још увек има свега доста, ту се братски дели ко шта има. Након следећих дан или два испоставља се да нико не зна колико ће то да траје и већ нису вољни да све међусобно деле па почињу то нешто новчаних папирића да размењују за разну поменуту робу. Ни то није дуго трајало, јер су после новог дана укапирали да с тим папиром, који није калорично богат да би могао да се једе, а сами се налазе у некој апокалиптичној сцени између радозналих Италијана и љутих Словенаца, не могу ништа да ураде и креће се у дословну размену робе за робу. (Да направим једну малу дигресију: чак и кад вам искључе струју телевизор може да послужи за забаву: сонијев тв од 27 или 30 инча ко погоди с најмање метака на даљину од двеста метара добије награду а успут се сви забављају.) Овај момак, који се машио за сатове (тајмекс, мада тврде да је било и ролекса, што нешто баш и не верујем) већ долази у проблем јер док се сви са неким јефтиним баунтијима, или које су већ чоколадице биле, или разним вискијима около шире, он баш остаје ускраћен за поменуте производе и покушава да дође и он до које чоколадице, које су, успут, имале и неки превазиђени рок трајања. У покушају да дође до чоколадице, он објашњава да је ред да њему за сат, који је у тадашњем дизниленду био доста скупоцен (не знам сад тачно колико хиљада марака), већ неко да адекватну количину чоколаде или вискија. На то добија одговор да он поједе тај тајмекс или ролекс, а да може да добије два баунтија. У том моменту то је био паритет, то је био систем вредности.

Шта је такође интересантно у читавој причи?

Најкрупнији и најјачи од њих, који није био много вредан, или није био вољан да ослобађа фри-шоп, можда и лењ (да не откривам сад одакле је), углавном није био вољан да учествује на тржишту и он, кад му је понестало чега, а будући најјачи и највећи међу њима и још је приде од свих замољен да води ред, што он није нешто хтео да им се замера у почетку, међутим, и он је у једном моменту израчунао да није ред да ни он нема ништа, а с обзиром да је волео да се са свима другарски и братски поздравља њему кад нешто зафали он дође тамо где нечега има, потапше по рамену: „Ђе си, брате?, и брат одмах да то што треба.

Из ове приче не можете наћи поуке о европским вредностима, хришћанству, али ћу вам рећи које сам закључке сам из ње извукао за себе.

Први закључак је да логистика увек може да закаже.

Други закључак је да може и струје да нестане, није то нешто што ћете увек имати.

Трећи закључак је да старешине, командири и поредак најчешће нестану онда кад су вам потребни; обично треба некој тетки да однесу лек.

Наредни закључак је да се људи и народи са разним стварима, ма колико они бесмислено деловали, могу забављати.

А кључни закључак је да алкохол, који нема рок трајања и дуже траје, сигурнија је инвестиција од чоколадице.

За ролекс и тајмекс видите сами.

И наравно, још битнији закључак: онај, који је довољно јак или најјачи увек ће моћи братски са вама да подели то што имате а њему треба.

Ако коме није јасно због чега су оволики војни буџети, због чега одређене земље имају толико разних агенција како год се оне паковале за ширење демократије, братство и јединство широм света, можда сте ви у праву а ја све ово погрешно гледам. Ову сам вам причу испричао да схватите да долази време универзално.“ (Космополитика)

Десоцијализација

Вирус за порођај новог света који отпочиње социјалним инжињерингом - десоцијализацијом.

И не заборавите: вирус се преноси и новчаницама, зар не?

Гледајте чињеницама у очи, јер ће све теже бити не само пронаћи нормалне људе, већ и састајати се са њима. 

Карантин је једна врста затвора

Католичка црква отказује мисе због корона вируса

Уведене мере карантина на одређеној територији, где, и поред наводне смртне опасности, постоје службе које не престају да раде, заједно са Гретом и мишљу да има превише људи на планети, треба да разумете овако: сада се на делу експериментално утврђује колико је заправо потребно чега за опстанак и одржавање неке заједнице, племена, државе - како год. Будите крајње озбиљни према себи самима, јер и они који воде систем озбиљно мисле о себи и својим потребама.

*

„Самољубље или страх од смрти почиње да истиче себичност. Христос нас не жели овакве већ ђаво. Ђаво жели да сте кукавице, себични, хладни и далеки. Останите мирни и наставите са својим животом! Благословен пост и што више прилазите мајци Цркви јер вас нико не може одвојити од Христа чак и ако се чини да жели.“ (Румунија)

Врли нови свет

Коме се није свиђао свет какав је био, не брините, он ће сасвим да се сруши.

„У системима у којима има довољно енергије они не морају да буду репресивни и ригорозни. Сада, када је енергије све мање, поставља се питање како ће се социјални системи понашати и у земљама које се труде да буду савршеније по том питању. А још је веће питање: како ће се понашати и уклапати они који нису желели да буду део система који управља масом (или део масе која управља системом), и како ће појединац моћи да опстане и буде слободно мислеће и слободно економско биће. Најбољи пример тога јесте тренутно Италија (да пустимо Азију на тренутак). Људе само информишу са тв дизниленда: појавио се вирус, појавило се то и то и 99% посто становништва, као по команди, или се закључа у кућу, или улети у први супер-маркет и покупују шта им треба за изолацију. Ово се дешава и у Калифорнији, где још нико није ни прогласио епидемију али хистерија ради своје. У Тајланду, одмах други дан после појаве вируса у Кини, формирана је километарска колона пред тамошњом неком апотеком ради куповине брњице.

Дакле, са променом монетарног система иде и информативна промена и стога се овај моменат контроле дизниленда не сме сметнути с ума. Социјални проблем је жестоко угрожен у свом производном делу и сад је питање како ће се сва ова прича манифестовати и практиковати и на нивоу политичких слобода, елементарних људских слобода и економских (карбонска такса, дигитална такса... биће тих такси и тамо где их нисте очекивали и плаћаће их и они који мисле да неће морати већ да ће стално добијати). Они су већ смислили како ће то да иде а нас ће, с месеца у месец, да о томе извештавају. Ова маса ће бити постепено преваспитавана, навикаваће се да због планете - и да не плаче мала Грета - неке ствари треба мање да се троше, да се пази од вируса, од терориста, разних екстремиста – све док неко не одлучи да су неки народи не истребе или им се смањи број. Поента свега јесте да ће се у свакој од наредних фаза слободе, које се остављају појединцу за било шта (па и да се заштити од остатка друштва или заједнице), простор за њих бивати све мањи, могућности да се изађе са овог курса којим иде стадо све теже и ограченије. А да ли постоји алтернатива – сами размислите...“ (Космополитика)

Плетена јакна

Недостојни и достојни

Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и „праведници“, „способни“ и „успешни“, они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су „савршени“. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства;

Искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.

Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео....

Отац Хараламбос Пападопулос

Корона вирус

„Информација долази са доста озбиљних места да овај вирус и није баш случајан ни спонтан. Постоји теза да је неких седам година уназад у Саудијској Арабији доктор изоловао један чудан вирус код пацијента; тај вирус је послат на проучавање у Холандију, потом у једну специјалну институцију у Канади а онда је, гле чуда, пре једно четири-пет година, у склопу нечега што се назива индустријска шпијунажа, завршио у Кини, и то баш у Вухану где постоји лабораторија за проучавање најопаснијих патогена. Колико је ово тачно и поуздано остаје питање, али ето тек да се нотира.

У свему овоме се појавила и једна добра вест и, ма колико на први поглед она изгледала шаљиво и неозбиљно, информације долазе из сасвим озбиљних научних центара. Ја сам често говорио да ракија чува и штити од дизниленда и европских вредности, а ево, надамо се, и азијских, и изгледа, када је у питању овај вирус, да му баш јачи алкохол не прија уз пар других ствари од којих је једна висока температура (чини ми се 73 или 67 степени Целзијуса – на тој температури вирус, по подацима, угиба); стога мислим да је свима боље да попију једну ракију него да иду у рерну, да не кажем фуруну.“ А.С.

Да, ради се о смртоносном вирусу за оне преко 60 година старости и евентуално малу децу, за оне који евентуално болују од дијабетеса или високог крвног притиска. Подсећа на грипу и тешко је препознати симптоме. Отежано је дисање и подсећа на упалу плућа или бронхитис.

Али ви нигде, сем у Вухану, не видите да су границе затворене, да нема летова и томе слично. Сем тога не знамо у граду Вухану, који је већи од Лондона, колико је људи за ово време умрло од срчаних тегоба, грипе или неке сличне болести, али знамо да је умрло 80 старих људи од корона вируса.

Епидемије и пандемије не користе мртвацима и болесницима, али итекако погодују политичарима. Оне служе да вас вежу за власт. За систем. Кина је прошле године изгласала своје комунистичко опредељење и позвала народ на социјални програм. За време птичјег и свињског грипа у градовима где је такође дошло до карантина направљене су две огромне болнице. Сад се то ради и у Вухану. За десет дана мора да буде готова!

И сад видите кинеске политичаре како одлазе у посету болесницима са све брњицом преко носа и уста. Али у исто време ви видите здравствене раднике покривене сасвим у заштитно одело. И тачно видите да пропаганда ради своје. За кратко време на улицама Кине се број људи са брњицама попео готово на стопроцентни број.

Али, то није довољно за праву заштиту. Зашто су лекари и сестре у заштитним оделима? Зато што вирус улази и на очи и тако су се први лекари и сестре заразили. Сем тога, улази и преко гениталија и тура.

Али границе су и даље отворене за саобраћај...

А паника је потребна да се влада...

Пијте све вруће и помало ракије.

Сад је добро време да шљивовица добије своју рекламу.

у.п.: За који дан очекује се и вакцина...