Бог има задњу реч
Осим што говори о јединству вере и медицине, документарни филм „Бог има задњу реч", садржи и сведочанства о чудесним исцелењима пацијената, које је савремена медицина, немоћна да их излечи, прогласила неизлечивим. Износе их лекари који су их лечили, потврђујући да је, као и у свему другом, Бог Тај који има задњу реч.
Моја Србија - Космет
Погледајте ову децу - нашу будућност. И немојте задржавати сузе. Пустите их нека теку...
- Је л` имаш неку поруку за све твоје вршњаке који те гледају тамо у Београду, Нишу, Новом Саду, у Суботици...? Шта би ти њима рекао?
- Ја бих им рекао да се чувају свачега што није за њих и да буду живи и здрави... Да буду срећни и... не знам више шта. Све им желим најбоље.
- Да редовно посећују цркве, да се моле Богу за даљи живот и да им све потече у миру и покајању.
- Ако мора да се деси неки рат, ја бих морао да идем. Али ја се надам да то неће да се деси и да ћу да живим мирно на Косову и Метохији.
Свирај даље
Michael Maier, "The little pianist"
Једном је мајка довела малог сина на концерт познатог музичара како би га на неки начин наградила за успех у бављењу музиком. Дете је оставила у сали, а сама је, угледавши познаницу, пришла да се поздрави.
Али дечак који се први пут нашао у концертној сали није могао да седи на истом месту и отишао је да обиђе зграду. Угледавши врата с натписом „Улаз је забрањен“, наравно, одмах је ушао.
У међувремену се у сали угасило светло, као што то обично бива пред почетак концерта. Мајка је пожурила на своје место, али није видела сина поред себе. Изненада се завеса подигла и зраци рефлектора су обасјали сцену: за клавиром је седео мали дечак и свирао је једноставну мелодију коју је недавно научио.
У истом тренутку је брзим кораком на сцену изашао познати музичар. Публика је изгубила дах. Али маестро је пришао дечаку и рекао је:
- Не престај. Свирај даље.
Нагнувши се, музичар је почео левом руком да свира партију баса. Затим се његова десна рука спустила на клавијатуру с друге стране детета и његовој мелодији је додао неколико живих акорда. Публика је била потпуно очарана и почела је да тапше музичару који је апсурдну ситуацију умео да претвори у чудо импровизације.
Ма шта да се дешава у нашем животу Господ шапуће: „Не престај, пријатељу, свирај даље.“
Манастир Ваведења Пресвете Богородице, Београд
Јесењин и Достојевски
Ових сам дана под утиском три руске серије. Све и једна гледа се у даху - без трептања, да вам не би нешто промакло. Немогуће је и у мору речи пронаћи достојне да их опишем; то се једноставно мора погледати!
Јесењин - историја убиства (кликни на слику)
Достојевски (кликни на слику)
Идиот, према делу Достојевског (кликни на слику)
Ако се одлучите да погледате, верујем да ћете уживати.
Љубав у браку
(слика са нета)
Група удатих жена је била на семинару са темом „Колико има љубави у вашем браку?“
Питали су их:
- Колико вас воли своје мужеве?
Све су подигле руку.
- Када сте последњи пут рекли мужу да га волите?
Неке су одговориле данас, неке пре пар дана, а неке су рекле да се не сећају.
Онда су им рекли да својим мужевима пошаљу следећи СМС: „Волим те, душо“. И да сачекају одговоре... А ево неких одговора мужева:
1. Ко је то?
2. Ооо, мајко моје деце, да ли си болесна?
3. И ја тебе. (био је само један)
4. Шта је сад? Опет си слупала ауто?
5. Не разумем? Шта то значи?
6. Шта си сад урадила!? Овог пута ти не опраштам!
7. !!!???
8. Не глуми лудило, само ми реци колико ти треба?
9. Да ли сањам?
10. Ако ми не кажеш за кога је ова порука, неко ће бити мртав!?
11. Лепо сам те замолио да више не пијеш. Ако наставиш, дефинитивно те остављам...
Овде не би било згорег присетити се приче:
Цена
Пролазио је данима поред ње и жудња у њему је расла. Почео је да вреба и осматра, и кад се указала прва прилика - украо ју је! Потом, скривен у сенци, раствори дланове да је погледа.
Изгледала је тако мала, а опет тако несместива у његов горући поглед. Међутим, кад хтеде да је понесе примети нешто: његова кућа је тако дивно уређена и, да би је унео, морао је најпре нечега да се реши. Погледао је још једном украдену ствар и крену без освртања, остављајући на месту злочина свој образ. Но, пред кућом деси се следеће: без образа га нико није препознао.
У пратњи два униформисана лица, преселише га међу једнако изгубљене.
Аутор: причалица Јелена Јергић
Бора Дугић: A Momentum (Трен)
Једна религија за све
о. Серафим Роуз, слика са нета
Запањила сам се када сам видела, вративши се у Америку, колики је продор начинио индуизам – за време мога удаљавања од хришћанства. Док сам била у Индији, мој гуру је имао потпуну власт нада мном. Ја сам била потпуно „замандаљена“. Гуру ми је строго забранио да читам било какве хришћанске књиге или да разговарам са хришћанима. Индуски свами воле јавно да говоре како су све религије једнако добре и истините, али потајно знају да је Христос њихов Судија. Тако сам, током двадесет година, потпуно потонула у студије далекоисточне философије. Мој гуру ми је наредио да дипломирам на философији и антропологији. Међутим, та школска занимања нису била оно најважније, јер главно у моме животу је било виђање са гуруом и време посвећено изучавању и обредима Веданте.
Свами Вивекананда је успео кроз своју мисију да се наметне многим појединцима, међутим, није успео да оснује једну светску религију за све. То ће успети да уради само ђаво преко његовог слуге – Антихриста. Пошто та васеленска, светска религија не сме носити никакво „секташко“ обележје, она неће имати ништа заједничко са Хришћанством, сем неких његових назива без садржаја. Процват ове универзалне (новокомпоноване) религије претпоставља венење Хришћанства. На жалост, језуитски патер Тејар де Шарден већ је уградио темеље такозваног „новог Хришћанства“ које се уклапа у Вивеканандин план о стапању свих вера у једну светску религију.
Тејар де
Шарден, за разлику од традиционалних римокатоличких теолога, веома је цењен међу
образованим свештенством које, по својој доброти, мислим да нема представу о
чему он то у ствари говори. А те Тејардове идеје у великој мери су украдене из
Веданте и Тантре – само премазане хришћанским жаргоном и обојене начином теорије
еволуције.
Да наведем један пример: „Свет у коме живим постаје божански.
Међутим, ватре овога света не сажижу ме, нити ме воде разлажу – јер, насупрот
лажним облицима монизма који нас одводи путем пасивности према бесвести,
панхришћанство које нађох, пружа свејединство (сједињење са космосом) на
завршетку једног процеса диференцијације. Ја ћу постати дух само после потпуног
и свецелог испуштања из мене свих енергија материје... Ја мислим да могу бити
спасен, узимајући за пример Ваплоћеног Бога (који ми је откривен кроз
католичанску веру), само стапајући се са космосом.“ А ово је чисти индуизам!
Јесте да ту има помало од свега – препознају се понеки стихови из Упанишада, као
и делови неких философских система са њиховим обредима.
На својој конференцији за штампу патер Агрупе, генерал језуитског реда, бранио је Тејарда де Шардена у име тога да „он није професионални теолог и философ, па према томе он није био ни свестан свих философских и теолошких заплета који произлазе из његових научних интуиција“. Језуитски генерал Арупе још га је хвалио: „Патер Тејар је један од највећих умова савремене мисли; његов успех нас не чуди. Он је извео на делу велики покушај да измири светску науку са светском вером.“ Плод тог помирења је појава нове синтетичке религије. По Тејардовим речима: „Нова религија биће сасвим иста као наше старо Хришћанство, али са новим животом, црпеним из законског развоја његових догми у додиру са новим идејама. „Имајући то у виду, треба само да упоредите Вивеканандину светску (универзалну) религију са Тејардовим „новим Хришћанством“, па ћете видети да је победио индуизам...
Светска религија коју нуди Вивекананда мора имати пет обележја. Прво, она мора бити научна. Она мора бити грађена на духовним законима. Према томе, она ће бити истинска и научна религија. Обојица, дакле, Вивекананда и Тејар, уздижу теоретски сцијентизам за предуслов њихове вере.
Друго, основа вере је теорија еволуције. Тејар каже: „Досад непознати облик религије... ниче у срцима људи – из семена које је посејала идеја еволуције.“ Па опет: „Прародитељски грех... везује нам руке и ноге, изнурава нас до последње капи крви, јер у свом данашњем облику догмат о прародитељском греху представља један од преживелих статичких појмова који су ружан анахронизам у односу на наш лепи систем еволуције.“ Међутим, овај псеудо религијски појам о „еволуцији“ који је свесно одбачен у хришћанској мисли, био је већ хиљадама година важан за индуску мисао. Сваки индуски верски обред и систем претпоставља овај појам.
Треће, светска религија будућности неће се везивати ни за какву посебну личност оснивача, него ће бити заснована на „вечним начелима“. Тејар је већ био кренуо тим путем ка безличном богу, када је писао: „Христос је постајао све неопходнији за мене... Али, истовремено, лик историјског Христа постаје за мене све мање важан и јасан...“ „Мој начин мишљења о Њему све даље и височије ме одводи у висине (надам се) хришћанске Ортодоксије“. Међутим, жалосно је да он не види да овакакав неисторијски „Христос“ не припада хришћанској, него индуској „ортодоксији“.
Четврто, главни циљ ове универзалне религије будућности биће да задовољи духовне потребе разних типова људи и жена. Издвојене, „секташке“ религије не могу то пружити. Тејар је веровао да хришћанство не задовољава свачије верске потребе. Он то своје незадовољство овако изражава: „Хришћанство је још увек мало склониште, али више не обухвата нити задовољава „модерну душу“.
Пето и коначно. Кроз универзалну религију (или такозвано Ново хришћанство),
ми сви заједно стремимо ка истом циљу. Тејар де Шарден назива тај циљ Тачка
Омега, која припада нечему ван умопредставе. За Вивекананду та „Тачка Омега“ је
Ом –за Индусе света једносложна реч. „Цело човечанство стреми подножју тога
светог места где стоји овај симбол који није симбол, где стоји ова реч која је
изнад свакога звука.“
Где ће се завршити ово извитоперење хришћанства или
победа индуизма? Зар ћемо, на крају, прихватити индуски Ом, или Тејардову
„Омегу“? Зар да одбацимо једино свето Име: Исус...
(део исповести бивше римокатолкиње, а потом и хиндуисткиње, која је
најпосле себе пронашла у Православљу)
Архимандрит Николај (Дровјазгин)
ФАКИРЕВО ЧУДО И ИСУСОВА МОЛИТВА
Човек који је написао ово сведочанство је
Архимандрит Николај (Дровјазгин) један од многих
мученика атеистичког
режима у СССР, који је остварио
блиставу каријеру као капетан брода. Он се
бавио
окултизмом и био је издавач часописа за окултизам "Ребус".
Пошто
је био спасен од бродолома чудом светог
Серафима Саровског, ишао је на
поклонство саровском
чудотворцу и тамо се одрекао своје земаљске каријере и
својих веза са окултистима, поставши монах. После
рукоположења у чин
свештеномонаха, служио је као
мисионар у Кини, Индији и Тибету. Био је
свештеник
при разним руским (царским) амбасадама, а био је и игуман
у
неколико манастира. После 1914. године живео је у
Печерској Лаври у Кијеву,
где је служио као духовник
младим људима који су долазили да питају о
утицају
окултизма у савременој Русији. Године 1924, месец дана
после
посете извесног Тухолкса, писца књиге "Црна
магија", био је убијен у својој
ћелији руком "непознатих
лица"... Мисли се да је то била освета тамних сила
окултизма.
Једног чудесног тропског јутра, наш брод је секао таласе Индијског океана, приближавајући се острву Цејлон (Шри Ланка). На палуби су били путници, углавном Енглези, са својим породицама, одушевљени дивним призором очаравајућег острва, пуног тајанства... Иако је острво било још веома далеко, опојни мирис цветова обавијао је, са сваким налетом поветарца, цео брод. Већ је било видно пристаниште у зеленилу палми, са шароликим светом који је чекао на кеју... Видео се град Коломбо.
Брод се зауставио да узме угаљ, тако да су путници имали времена да сиђу на обалу. Дан је био тако топао да су путници решили да не силазе у град до вечера. Мала група од осам људи, урачунавши ту и жене, коју је водио пуковник Елиот, кренула је у град Коломбо, већ добро познат пуковнику. Он је предложио: "Даме и господо, желите ли да посетимо једног овдашњег мађионичара—факира? Он живи у околини града." Сви прихватише пуковников предлог са одушевљењем. Било је већ вече, када смо стигли на један мали пропланак у џунгли, где се налазила колиба и покрај ње горела је мала ватра. Ту је седео, скрштених ногу, мршави старац са турбаном на глави, непомично зурећи у правцу ватре... Упркос нашем бучном доласку, старац је наставио да седи непомично, ни најмање не марећи за нас. Однекуд из мрака појавио се младић и нешто тихо запитао пуковника. Он је наместио столице за нашу групу у полукруг око ватре. Подигао се мирисави дим. Стари факир је и даље седео у истом положају. Месечина је дала свему фантастичне облике. Нехотице, сви су заћутали, ишчекујући шта ће се догодити.
"Погледајте дрво!" — викала је узбуђено госпођица Марија. Сви смо уперили поглед на дрво испред којега је седео факир. Оно је губило свој облик под трептањем чудне светлости, јаче од месечине. Ускоро се и таласаста површина мора такође променила под изливом светлости. Небо је постало плаво... У даљини, на мору, појавио се бели брод. На наше чуђење, ми смо препознали свој брод који се приближавао граду Коломбу. И што је најчудније, ми смо на палуби брода препознали сами себе.
Треба да знате да се то десило пре појаве кинематографије, тако да нико није могао овако нешто ни замислити. Свако је видео самог себе на палуби брода, како разговара и смеје се са другима. Ја сам чак видео и нашу маскоту, вољену мајмуницу Нели, како једе банане. Свако од нашег друштва био је веома узбуђен, гледајући овај призор.
А ја сам потпуно заборавио да сам ја монах и свештеник, и мислио сам да овај спектакл нема везе са мојим чином. Омађијаност је била тако моћна да су и мој ум и моје срце били ућуткани. Моје срце је почело болно да лупа као на узбуну. Нагло сам се освестио. Целим мојим бићем овладао је страх...
Усне моје почеле су да изговарају молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога!" Одмах сам осетио олакшање, као да су неки мистериозни ланци спали с мене. Моја молитва је постала усредоточенија и њоме се моја душа повратила. Кад сам погледао на факирово дрво, она светла измаглица је нестала. Видео сам само светлост месечине и факира како укочено седи покрај ватре. Међутим, моји сапутници и даље су били хипнотисани факиревом сликом на мору.
Но, нешто се очигледно догађало са факирем. Он се искривио на страну. Младић је притрчао збуњено. Сеанса је на пречац прекинута.
Дубоко узбуђени овим призором, моји пријатељи живо су размењивали своје утиске, не знајући зашто је ово привиђење нагло пресечено. Младић је ово протумачио исцрпљеношћу факира, који је и даље седео нагнуте главе, не обраћајући пажњу на присутне.
Факир је био награђен богатом напојницом, коју му је младић сакупио од захвалних гледалаца овога "чуда". Моји пријатељи су кренули назад у град. Ја сам се нехотице осврнуо — и задрхтао сам од непријатног осећања. Мој поглед се укрстио са погледом факира. Он је био пун мржње. То је трајало само трен, па је опет заузео уобичајени укочен став мира. Ипак, тај ледени поглед отворио ми је заувек очи да увидим чијом моћи је било произведено ово "чудо".
Далекоисточна "духовност" не ограничава се само на овакве медијумске "трикове" оваквих факира... Ми ћемо, у следећем поглављу, видети неке њене видове који су много заноснији. Ипак, тајанствена моћ којом се служе, дата поклоницима далекоисточних религија, извире из медиумизма, а његово главно обележје састоји се у пасивности пред "духовном" стварношћу која омогућава том идолопоклонику да ступи у додир са "боговима" нехришћанских религија. Сличну појаву можемо видети и у далекоисточној "медитацији" (чак и ако јој је дато име "хришћанска" медитација), а можда се ради о истом феномену и када су у питању чудни "дарови" код наших декадентних "харизматичара"...
Из књиге
"Православље и религија Новог светског поретка"
Старац Стефан Каруљски...
... о последњим временима
Старац Стефан Србин (или Стефан Каруљски), веома значајна личност православља, проживео је пола века на Светој Гори. Током тих пет деценија, овај монах се истакао поучавањем, тј. способношћу да православну хришћанску веру пренесе другима, али и својим интересовањем за многа важна питања са којима се суочава савремени човек. Рођен 1922, умро је у децембру 2001. (по старом календару, 21. новембра) у Београду, у доби од 79 година. На Светој Гори је живео од 1950. до 2000, до годину дана пре своје смрти.
Једна тема о којој је често говорио старац Стефан Каруљски је она која се односи на крај света и на догађаје повезане са тим: о појави Антихриста, о броју 666... Није био мали број оних који су се интересовали за ова сложена питања. Монах је увек био спреман да пренесе своје ставове о овим темама, о чему су остали и записи. Ево шта је рекла и записала ова велика личност православља:
„Када видите да Јевреји граде Соломонов храм, треба да прибавите намирнице за 3-4 године, а нарочито брашно... Пре него што почну изградњу храма, не треба да се припремате. Господ ће дозволити да храм изграде непосредно пре коначног краја света. Пре тог времена није могуће да га изграде, јер ће у њему владати њихов цар, чије име означава катастрофу, а које је већ почело да се поставља у виду броја 666 на оне који не схватају да их због тога чекају вечне муке. Овај цар катастрофе ће седети и над њиховим главама и неће моћи да га се отарасе. Ово ће учинити Господ када дође време страшног последњег суда. Пре него што се заврши историја света, десиће се још један важан догађај за који савремени писци теолози мало или скоро ништа не наводе. Јевреји ће се обратити Господу Исусу Христу и прећи у хришћанство. Наравно, не сви. Када ће се то десити? Или у време Антихриста, када увиде и у стварности да их је Антихрист завео на странпутицу, или пре тога. Ово ће показати време. Овде могу да кажем са сигурношћу да ће се све то догодити, али ништа више от тога…“
Запиткиван од стране многих верника да ли ће бити знакова који ће најавити други Христов долазак и крај света, старац би им објашњавао:
„Према учењу Светог Писма, знаци и ужасни весници краја света и другог долазак нашег Господа нашег Исуса Христа су:
- умножавање неправде међу људима,
- проповедање Светог Јеванђеља широм света, свим народима,
- природне катастрофе,
- долазак Антихриста,
- борба против Свете Христове Цркве...“
Специфични примери знакова који ће претходити крају материјалног света, а које је навео старац Стефан су: „У време краја света, безакоње ће достићи врхунац. У свету ће владати злоба и мржња. Тада међу људима неће постојати ни љубав, нити узајамно поштовање. Наравно, неће је потпуно нестати, али у већине људи ће љубав захладнити. Људи ће се мрзети, свако ће бринути само о себи и настојаће да нанесе штету својим ближњима.
Истовремено ће се поколебати у вери и повероваће многим преварантима и лажним пророцима. Безакоње међу људима ће владати у толикој мери да неће препознати знакове краја света, које ће Господ послати у виду разних природних катастрофа и на крају, самог Антихриста.
Као што је било у данима Ноја, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. У свету ће се умножити чулност, стомакоугађање и пијанство у толикој мери да туге и невоље које ће им послати Господ да их освести - глад, земљотреси, болести и на крају страшне муке од стране Антихриста људима пијаним од разврата - неће код њих изазвати никакав осећај страха и потребе за покајањем…“
Тумачења које је дао старац о Откровењу, односно о личности Антихриста и о „броју звери“, тј. 666, била су предмет многих расправа. Тумачења су заснована искључиво на Јовановом Откровењу и потпуно су у складу са учењима наше Цркве. Ево шта је заправо рекао старац Стефан:
„Тајна о Злом се чува у великој тајности од нас. Они који раде на томе - а зна се ко су - чине све да буде рођен и да одрасте у великој тајности овај изрод зла, да се поучи методама Сатане, односно да се у почетку прикаже као добар, слаткоречив, побожан, научен да пости, заштитник хришћана, тј. да се претвара што више и боље може под обличјем јагњета док се не приграби власти. А онда ће збацити маску и показати толику злобу, колику свет још није видео.
Ову злобу ће први осетити на својој кожи Јевреји, који су га и били довели на власт. Они ће покушати да га збаце, али неће моћи. Тек тада ће Јевреји признати Господа нашег Исуса Христа и тек онда ће збацити са лица маску тј. вео који су носили толико хиљада година, па ће се обратити Христу и плакати за њим, као што удовица мајка плаче кад сахрањује сина јединца. Тек тада ће Јевреји прихватити хришћанство и окренути се Исусу Христу“.
Старац је такође рекао о појави Антихриста:
„Кад почне изградња Соломоновог храма, биће већ сасвим извесно да је Антихрист ту и да нам преостаје само неколико година живота на Земљи. Онда нам не остаје ништа друго осим да прибавимо намирнице, јер ће владати потпуна несташица, чак и међу онима који су примили печат Антихриста и број 666. Свети Оци кажу да ће нарочито они који су примили печат и осећати много већу глад и да ће због недостатка хране јести лешеве људи који ће умирати од глади на све стране. Они који не прихвате печат и број, уз Божију помоћ ће издржати да не једу лешеве…“
Следи још неколико одломака о томе о чему је говорио старац Стефан, а који се односе на последња времена и који би требало да нас наведу на размишљање.
„Пред нама су дани важних догађаја. Хришћанство још није рекло последњу реч. Преко нас ће се ширити име Христово. Преко нас ће бити и последњи страшни суд. Ми нећемо судити само свету већ и палим духовима, узроцима свих зала. Када? Када Господ испуни Своје царство новим душама, уступивши им место палих духова, као што је јасно написано у Давидовим псалмима. Када не буде више било оних који желе спасење, већ само оних који су се у потпуности предали служењу Злом и који неће више желети ни да чују за Господа, тада ће се остварити Божија воља да настане крај овог видљивог материјалног света, који неће бити уништен, али ће се ватром претворити у ватру, као када ковач топи метал и лије га у калуп дајући му облик који жели. Током ових страшних догађаја, Господ ће крити Своје вернике и упркос страшним прогонима ће се тајно служити Света Литургија, а једина молитва ће тада бити: „Господе, дођи што пре…“ Господ неће каснити. Доћи ће и узвисити и ујединити војујућу земаљску Цркву са победничком небеском Црквом и том царству неће бити краја“.
Све горе наведено је од посебног интереса и представља јединствене документе наше новије хришћанске традиције. Ево шта је још рекао о последњим временима старац Стефан:
„Током владавине Антихриста ће бити веома страшних прогона Свете Цркве. Тада нико неће бити у стању да поучи људе шта је добро, већ само шта је зло. Тада ће бити довољно да се свако повуче тамо где му покаже Господ и да се моли за што бржи долазак Господа. Пре владавине Антихриста, свако треба да се побрине да се спасе што више људи, па ће добити велику награду од Господа. Сада нам је време проповеди. То бива према даровима које нам је свима дао Господ: писањем, подсећањем, саветима... Немој крити свој дар. Још много тога може да се уради за спасење нас и ближњих, а посебно оних које нам је поверио Господ. Чим почне владавина катастрофалног Антихриста, одмах пођи, сакриј се и чекај Господа…“
Потресне су старчеве речи, али још потресније је оно што следи у вези доласка пророка Илије, као што је иначе записано у Откровењу Јовановом, а за кога старац Стефан Србин пророкује:
„Треба да знамо да ће седам година пре краја света доћи пророк Илија и пророк Енох, да проповедају народу да не прими Антихриста и његов катастрофални број и печат. Из непотврђених извора сам сазнао да је пророк Илија већ дошао и почео проповед у светом граду Јерусалиму. То ми је рекао очевидац. Ако је ово истина, онда нам је остало веома мало живота на земљи. Добро би било да свако искористи ово време и учини нешто за свој и за вечни живот. Не треба да чекамо, јер ће брзо проћи ово кратко време.
Прво, одреци се својих грехова. Погледај у своју душу да би пронашао који грех те је највише савладао и одмах покрени борбу против њега. Покај се и исправи свој живот. Немој дозволити да дочекаш суд Божији са овим грехом на души. Онда ће бити касно за покајање. Остави тај грех раније, замени га неким добрим делом, обрати се Господу свим својим срцем и душом и плачи пред Господом молећи да ти опрости и да те помилује. Твој свети анђео чувар ће прикупити твоје сузе и твоје покајање и представити их пред Господом када буде судио…“
У овом тренутку, морамо да прокоментаришемо изјаву старца Стефана о томе да је пропрок Илији већ дошао, заједно са пророком Енохом. Према светој књизи Откривења, два пророка ће се борити против мрачног тиранина човечанства, али ће их он поразити и убити. Када је старац Србин рекао да је пророк „дошао“, следио је уходану стазу пророчких записа да се увек говори о неодређеном времену, али и да се покаже да су ови светски историјски догађаји веома близу, у сваком случају не тако далеко од нашег времена. Не мисли, дакле, дословно да је пророк Илија започео проповедање, али жели да симболично покаже да неће каснити да се појави и бори против Антихриста.
Отац Стефан је рекао још нешто што такође заслужује да буде забележено:
„Када будете видели и чули да су Јевреји уништили Омарову џамију у Јерусалиму и почели да граде Соломонов храм, тада ће бити време да почнете да прибављате намирнице, а нарочито брашно за неколико година, да не бисте били приморани да због глади примите печат Антихриста и број 666. Али ни то вам неће много помоћи, јер ће бити велика глад и суша. Пре почетка изградње Соломоновог храма није потребно прикупљање намирница, јер још неће бити близу крај, а неће бити ни када буду прикупљали материјал и драго камење за храм. Крај ће доћи када храм буде био изграђен и кад у њему буде започео своју владавину Антихрист…“
Коначно, хајде да научимо један начин који је старац навео, како можемо сачувати брашно на дужи период да се не поквари, у тешким временима који нам предстоје. Овде је веома интересантан извод из његовог учења:
„Не знам како су били успели да сачувају жито да се не поквари за време 14 година глади, када је у Египту живео целомудрени Јосиф. То је остало тајна за све нас. Али вас могу посаветовати на који начин да сачувате брашно пшенице за много година а да се не поквари.
Узмите конзерву од 20 кг, једну од оних где стављају сир, са округлим поклопцем. Узмите свеже брашно и напуните је до врха, стално притискајући одгоре да стане што је могуће више брашна и да не буде ваздушних празнина. Ставите одгоре мало сувог босиљка и затворите поклопац конзерве. Ставите лепак око поклопца, како не би улазио ваздух. Намажите споља конзерву уљем да не би зарђала, па је оставите на место. На овај начин, брашно може да се одржи преко 10 година. Ово сам лично опробао. Сачувајте и другу храну од пропадања на начин који ће вас научити Бог…“
Из књиге „Православни старци о кризи“, издавач Елефтери Ора
Јоргакис са Тибета
Старац Пајсије, слика са нета
Јоргакис [Ђокица], дечко од 16-17 година, дође на Свету Гору да обилази манастире. Када је имао три године, родитељи су га дали у будистички манастир на Тибету. Доста је напредовао у јоги и постао одличан врач. Могао је да призове било ког демона. Имао је црни појас и савршено је знао карате. Сатанском силом је чинио представе, које су одушевљавале. Руком је ударао велико камење, које се као орах ломило. Могао је да чита затворене књиге. Ломио је лешнике на длану, при чему је љуска падала доле, а плодови остајали залепљени за његову руку.
Неки монаси су довели Јоргакиса код старца како би му помогао. Он упита старца о силама које поседује и о садржини онога што може да учини. Он одговори да нема никакву силу и да је сва сила Божија.
Желећи да прикаже своју силу, Јоргакис усредсреди поглед на један велики камен, који беше далеко и који се претвори у прах и пепео. Старац закрсти један мали камен и рече му да и њега разбије. Он се усредсреди, учини своје врачање, али не успе да га разбије. Он поче да дрхти. Не могавши да сломе камен, сатанске силе (над којима сматраше да има надзор), окренуше се против њега и одбацише на другу обалу потока. Старац га покупи у јадном стању.
Старац је испричао: „Други пут, док смо разговарали, он изненада устаде, ухвати ме за руке и заврну их позади. И рече ми: „Ако може, нека дође хаџиефендија да те ослободи“, што ја доживех као хулу. Стога мало померих руке, а он се одбаци далеко. Одговарајући, он скочи високо и крену ногом да ме шутне, али му нога застаде близу мог лица, као да је наишла на невидљиву препреку. Бог ме је сачувао.
Увече га задржах да би преспавао у мојој келији. Демони га одвукоше доле до јаме и тукоше га због његовог неуспеха. Ујутро је, у лошем стању, рањен, пун трња и земље, исповедио: „Сатана ме је тукао стога што нисам могао да те победим“.“
Старац је убедио Јоргакиса да му донесе своје врачарске књиге, те их је спалио.
Старац га је задржао на краће време код себе и помогао му, по мери његове послушности. Хтео је да сазна да ли је крштен, те је сазнао и у којој цркви је крштен. Погођен силом и благодаћу старчевом, Јоргакис је зажелео да буде монах, премда не имађаше снаге.
Старац је користио Јоргакисов случај да би доказао колико је велика заблуда оних који мисле да су све вере једнаке, да све верују у истог Бога, и да се тибетски монаси не разликују од православних.
Из књиге „Житије Старца Пајсија Светогорца“
Јеромонах ИСААК
Старац Пајсије о...
(Слика са нета)
... антихристу, о броју 666, пасошима и жиговима.
Извод из магнетофонског записа беседе одржане 1992. године.
Келија Панагуда. Атонска Гора.
Старац Пајсије: Сада, у ово тешко време, сви ми полажемо испит... И ја видим много тога... Ми не желимо да знамо да ће се догодити Други Долазак, зато што нас то огорчује: видите ли шта се догађа? Раније, рецимо, када би људи чули за приближавање некакве комете, сви би западали у стање велике узбуђености. Тада би рекли: а можда ћемо умрети? Дајте да се припремимо: покајмо се, чинимо добра дела... А сада ће све учинити само да не саслушају о Другом Доласку, као да не знају да ће пре тога доћи антихрист. И све то, да бисмо се предали забавама. Зато не желимо да чујемо о оном што се припрема...
Питање: Како ви, оче, гледате на све те промене у Европи?
Старац Пајсије: Чуј! Промене... Господ ће неке ствари преокренути на корист. Ево, на пример, Европска економска заједница (ЕЕЗ). Иза ње се крије ционистичка диктатура. Али Господ ће и то преобратити у добро. Они неће остварити своје циљеве. Комунисти су толико година били на власти – и нису се одржали. Владали су Русијом 72 године. А ционисти, знаш ли, колико већ година раде на том плану? 250! А неће се одржати ни седам година.
Питање: Ако бисмо се, ми, верујући, тврдо држали Православног Предања, да ли бисмо могли да утичемо на те токове?
Старац Пајсије: Зар не видиш шта се догађа... Неће те они тек тако оставити на миру, исувише је ствар компликована. Они ће ти рећи: „Веруј у шта хоћеш“, Али ће те положити у своју корпу и понеће те тамо куда желе. Баш тако: стрпаће те са собом и понети куда им драго, а ти веруј у шта хоћеш. То и јесте њихов сатански ситем, а иза њега се скрива диктатура јудејских циониста. Ционисти су годинама радили да би завладали светом, масони и остали...
Сада су им потребне шестице, три шестице. А зар Свети Јеванђелист Јован не говори да је то број антихриста? Сваки верујући који има савести, схвата шта се догађа. А за њих је број 666 – симбол економије. О томе постоји запис у Старом Завету:
„А злата што дохођаше Соломону сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата.
Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломону злато и сребро.“ (Друга књига дневника 9,13-14).
И ето сада се они припремају да зграбе сву економију у своје руке. За те циљеве служи и компјутер у Бриселу звани „Звер“. Они га сами називају тим именом. Он може да сакупи информације о шест милијарди људи. Сада у свету има 4-5 милијарди људи, тако да у компјутеру још има резерви.
Имајући досије сваког човека, читаву економију у својим рукама, уз помоћ жигова узеће нас под контролу. Већ сада они могу са сателита да сниме и рибицу од тридесетак сантиметара, ма у каквој се реци она налазила. Тим пре могу да прате сваког човека, знајући све његове податке, знајући његов економски положај. Зар ниси схватио шта се догађа? На такву диктатуру могао је само ђаво да их наговори. На крају крајева: или добиј ћушку, или иди до краја. Три и по године ће бити тешке, а три и по године ће бити лаке. И биће тако: што је с воза пало, то је и пропало...
Питање: Хоће ли те три и по године доћи после 1992. године, оче?
Старац Пајсије: Није нам дато да знамо рокове... Али, три и по године биће тешке. У Америци сада већ ударају жигове на псе и могу увек да их прате, јер ти жигови су истовремено базе података. Увек може да се одреди место где се дотични пас налази, тако да га увек могу и убити. Исто ће бити с људима! А шта си ти мислио? Кад ти ударе жиг на руку или на чело, знаће о сваком све: и где се налазиш, и остале твоје податке, и све приходе и расходе... Таквој диктатури могао их је научити једино ђаво...
Систем кредитне картице је ђаволски. Не можеш, као што говори Јеванђелист Јован, ни да продајеш, ни да купујеш. Мењају и новац. Радиш? Ево ти прекидач, ево ти рачун. Затим ће престати и са тим картицама. Рећи ће да кредитну картицу можеш да изгубиш, да ти је могу украсти... Много је лакше утиснути податак у главу или на руку!
Питање: Простије говорећи, оче, нису ли сви ови механизми сведочанство о доласку антихриста?
Старац Пајсије: Видиш, они користе те механизме да угуше читав свет. Желе да утисну жиг антихриста, да би све људе свели на бројке. Као што су у време рата уписивали све муле и коње, жигошући их растопљеним гвожђем.
Питање: Печат им олакшава напор да увек могу кога зажеле узети на нишан?
Старац Пајсије: Овде је реч о одрицању. Примајући печат, човек се одриче Бога. Исто је и са пасошима. Да се не захтева мој потпис, да је у питању некакав папир, да кажу – ево твог пасоша, да је то све, онда би то била друга ствар. Али, када пасош има симбол ђавола, а ја потписујем да је мој лични – то већ није ситница. Ја, дакле, одобравам одрицање.
Оне, кажу Јеванђелист Јован и Свети Оци, оне који не приме жиг, не могу да траже, не могу да пронађу.
Питање: Зар некакав број може да има тако важно значење за спасење човеково?
Старац Пајсије: Ех, дете моје. Ако је то симбол ђаволов, као што говори Јеванђелист Јован, чему онда расправа! Ми томе раније можда и нисмо придавали конкретно значење. Али, сада, када видимо шта се догађа... Шта се припрема... Пре две-три године сам разговарао са једним професором универзитета из Америке... Понешто сам му говорио, понешто писао. И ево, он ми сада отписује: „Вратио сам се са неког конгреса у Европи и тек што сам стигао у Торонто, сетио сам се шта сте ми говорили пре две-три године. Сада код нас агитују против кредитних картица, захтевају да жигове утисну на чело и руку“... Зар не схватате шта се догађа?
Ех, дете моје. То је ђавољи печат! Примајући га, ти се одричеш Печата Светог Крштења и стављаш други печат: одричеш се Христа и примаш печат ђавола.
Из књиге "Западни пут у апокалипсу"
Јуриј Воробјовски
Погледати још:
Став Руске Православне Цркве у вези с чиповањем људи
Психотронска миса
(Слика са нета)
Крај 19. века. Са Запада грохотом ваљао се технички прогрес, а са Истока се јавио покрет који му је кренуо у сретање. На позив мадам Блавацке у Европи се, плешући, покренуо читав Пантеон богова Индије. Они су се, зачудо, сусрели веома љубазно. Млада и самоуверена наука узела је паганску старицу под руку...
Тамо где нема хришћанског наступа пагански поглед на свет. Ускоро ћемо увидети колико је много претендената, који би желели да постану господари света. Као да се грозничаво труде да улове и ставе се у службу утицаја космоса.
Будизам и наука
Високе ограде некада тајних објеката постале су веома порозне и психотехнологије могу да допадну било каквих руку. Опасност је реална. Њу је у разговору са мном потврдио и један од аутора тренутно припремљеног закона о психофизичкој одбрани личности, експерт државне думе, Јуриј Лопатин.
Узгред, поводом неверице у постојање психотронике, он је рекао: „У последњем веку човек је научио оно што би се раније испоставило чудом. Међу осталим, да преноси на даљину звук и слику. Пренос психичких стања није принципијелно различит од тога.“
У штампи је писано о привржености лидера Белог братства, извесног Кривоногова, психотроним експериментима. Специјалисти који су изучавали његове следбенике утврдили су њихов висок ниво зомбираности. Извести човека из тог стања необично је тешко. Одиста, похлепа за знањем је прикривена тежња ка власти.
Тежњу различитих секти према тајнама психотронике потврђује и руководилац предузећа „Вент“ - А. Акимов, који се дуго времена бавио проблемима космичке радио-везе. Он се више пута срео са московским представницима АУМ Шинрикјо. Они су се веома заинтересовали за промене тзв. торзионих поља, на чијим зрачењима је и засновано деловање многих психогенератора. Постоји веома занимљив заједнички тв интервју Е. А. Акимова и једног од чланова секте. Ево речи нашег научника: „Сада се испоставља да све духовне појаве имају такође материјалну природу и материјални носилац у виду торзионог поља. Разлика је једино у томе што се духовне појаве односе, како је потпуно тачно указано у традицији јоге и будизма, на префињено материјалне светове. Али то ипак нису идеални светови. Самим тим, ми смо укинули противречност између материјализма и идеализма.“
Солидарност Е. А. Акимова са јогом и будизмом је карактеристична. Инерција материјализма који је владао минуле деценије приморава га да се обрати, наравно, неопаганству. Интелектуално антихришћанство карактеристично је сада за многе научнике. Међу њима је познати западни физичар Фридјоф Капра, који је написао књигу под карактеристичним именом - „Тао физике“. Он такође покушава да стави знак једнакости између представника физике и далекоисточних религија.
Руководилац америчког програма за стварање атомске бомбе, Роберт Опенхајмер, писао је: „Општи закони људског познања, испољеног и у открићима атомске физике, нису ништа неочекивано и апсолутно ново. Они су постојали и у нашој култури, заузимајући при том далеко значајније место у будистичкој и индуској философији. Оно што се сад дешава потврда је, продужетак и обнова древне мудрости.“
Закономерност: Иза мноштва најсавременије теорије увек је стари лик паганства, неког многоруког Шиве или мрачне Кали.
Шоко Асахара и руски музичари
Али вратимо се секти АУМ Шинрикјо, оној која је бацила бојни отров у токијски метро. Недавни догађаји су показали: секту нису занимале само научне дискусије на тему торзионих поља; и она сама је располагала извесним технологијама. Реч је о скандалу са симфонијским оркестром, Кирен, који је секта формирала од московских музичара.
Испочетка су се они подсмевали бројаницама, које су им Јапанци дали ради пребрајања мантри. Током дана, они су захтевали хиљаду пута да се подигну руке према небу и, произвевши громким гласом одређени скуп звукова, да падну ничице на земљу. Ускоро, међутим, лакомима више није било до смеха.
У децембру 1994. године 111 чланова тог колектива упутило се на излет у Јапан. Кроз неколико дана су им саопштили: сам Асахара ће руководити њиховом иницијацијом. По сећањима учесника тих догађаја, већина није схватала шта је то иницијација. Многи су се чак обрадовали. Сигурно ће, помислили су, добити неке дарове.
Њих су довезли на заштићену територију недалеко од Фуџијаме. У огромној сали на поду већ су припремљени простирачи са прикљученим проводницима. Та чудна седишта су вибрирала. Истовремено, у наушницама су се заорили звуци на најнижим лествицама. Таква иницијација, припремљена да људе упути у астрал, морала се наставити без хране и воде од 12 до 76 сати.
Људи су почели протествовати. Затим су музичари видели оне који су већ прошли ову процедуру. Ти јадници су викали да сада у потпуности виде своје тело и да се из астрала могу и не вратити сасвим. Тада је започела паника. Људи су се разбежали по жицама ограђеној територији. Добро је да су појединци успели да назову руско посланство, иначе је тешко замислити у шта би „претворили“ музичаре. Уосталом, половина од њих, да не би изгубили посао, успела је одлежати на тим простиркама колико је од њих тражено. Сви су од онда инвалиди.
Са надом један другоме саопштавају следећу новост: на токијском истраживачком институту акустичари су отворили центар за депрограмирање жртава АУМ Шинрикјо-а.
Занимљиво је шта о томе мисли тибетански Далај Лама. До скандала са АУМ, он је високо ценио шефа секте, Асахару. Далај Лама је активиста екуменистичких форума, где агитује за пријатељство међу религијама. Међутим, своју свакојутарњу молитву, добитник Нобелове награде за мир, почиње призивом демонима: „Ухватите непријатеље (жуте вере – примедба аутора) мрежом, исеците их мачевима, прострелите стрелама, исисајте им срце.“
Молитве Далај Ламе се завршавају тиме што он замире, уперивши руке према северозападу – право према Европи, где ће се, према заветима жуте вере, ширити Будино учење.
Не испоставља ли се да су секте, попут АУМ, авангардне, агресивног паганства, које атакују на хришћански свет? И да је део те претходнице његова пета колона, која се састоји из поштовалаца источне мистике? Уосталом, не увек наивних и готово увек добро плаћених.
Јуриј Лопатин, експерт државне думе: „Чим се АУМ Шинрикјо појавио у Русији, упозорили смо на опасност. Нису нас тада послушали. Најпре је секта термин на радио-станици „Светионик“ платила 800.000 долара, а затим се испоставило да је подржавају и појединци из високих кругова. На пример, Олег Лобов, тадашњи секретар Савета безбедности руске федерације.“
Џим Џонс
Већ је у потпуности познато да се проблемима владавине над свешћу бавио Рон Хабард, оснивач сајантолошке цркве. И само име, означавајући поклоњење научном знању, кулминација је ђаволског самозадовољства човекове мисли. Он је предлагао своје специфичне услуге државном универзитету. Везе са државним институцијама одржавале су и такве секте као што је индијска Ананда марга, чије подручје деловања су медитације упућене страшном богу Шиви. Са непослушнима унутар секте немилосрдно су се обрачунали.
У сличним случајевима, као са сајентолозима, са Белим братством, АУМ Шинрикјо, није било сумње да се ради о субверзивној делатности. Па зашто су ти експерименти дуго времена текли без озбиљног супротстављања државе? Можда секта и није само део глобалног наступа неопаганства, већ је резултат деловања оног џина отргнутог из тајних лабораторија, које је пре тога контролисала иста та држава.
Преседани показују да та сумња није лишена основа.
У ноћи између 18. и 19. новембра 1978. године у сеоцу Џонстаун у Гвајани, 911 људи је извршило самоубиство. Шеф секте, Храм народа – Џим Џонс, принудио је своју паству, укључујући жене и децу, да испију лимунаду са цијанкалијем. То је званична верзија.
Међутим, касније се она почела осипати. Главну улогу у томе одиграо је Џозеф Холсинџер, помоћник конгресмена Леа Рајана, који је упућен да испита тајну секте. Рајана су убили телохранитељи Џима Џонса. Холсинџер је утврдио: Џонс је одржавао тесне везе са ЦИА-ом, а најмање два његова најближа сарадника били су државни сарадници те службе.
Холсинџеров закључак: „Секта је служила као лабораторија у којој су разрађиване компоненте МК-ултра тајног америчког програма за утицај на људску свест. Извидница је испитивала утицај наркотика, несанице, посебних дијета и сеанси испирања мозгова на психу. Припремани су људи спремни, да на сигнал као аутомати, изврше убиство или самоубиство.“
Усамљена заједница у џунглама представља идеалан полигон. Запамтимо име програма и приметимо за будућност: могуће жртве психотехнологије треба тражити у изолованим групама, које не подлежу контроли друштва, или у социјално незаштићеним слојевима. Дакле, међу младима.
Уз монотону музику, човек се покреће као сломљени манипулант. Његово је лице маска. У очима су црне тачкице. У почетку тзв. перестројке у моду је ушао брејкденс. Зачуђујући плес, који у себи концентрише жељу да претвори човека у биоробота. Мада се плес мења, смисао завета, који се оре са екрана или естраде, су пређашњи: „Чини као ја! Угледај се на мене!“ Психоделична револуција. Њена формула гласи: наркотици + рок, заглушујући звуци, таласи јарке светлости, једнолични покрети налик на шамански плес. Психоделична музика повезана је са убризгавањем морфијума и сличних твари у организам. Без звукова, на које су се навикли, људи се почињу разбољевати, руке им дрхте, расте раздражљивост, блокира се рефлексивна способност мозга.
Уместо обећаног полета слободног духа, догађа се психолошка унификација – примитивизација свести.
Хитно лечење
И ево још једне сумњиве сенке - Међународни институт алтернативних могућности човека. Испочетка га је благословила Римокатоличка црква, а затим се почео скривати и Православном реториком. Сарадници института, обећавајући излечење од пијанства и друга добра, почели су чак говорити о Православној психотерапији. О системској суштини те институције сведоче изјаве њених лидера, које не захтевају коментар.
Ево шта се каже, на пример, о борби са демоном пијанства: „Кодирање слично хомеопатији, то јест, исцелење сличнога сличним. Кодирање је демон у малим дозама. Демон у малим дозама је користан. Демон је дар Божји.“
Да! Заборавили су они речи Светог Писма о Страшном Суду: „Многи ће Ми рећи у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у Твоје име пророковали, и нисмо ли именом Твојим демоне изгонили, и нисмо ли Твојим именом многа чудеса чинили? И тада ћу им рећи: Никада вас нисам познавао! Одлазите од Мене ви, који безакоње чините.“
Запањујућа је следећа окултистичка изјава једног од руководилаца института: „Рајско блаженство могуће је већ овде – на земљи. Царство Небеско, то и јесу резервне могућности човека.“
Каква саблазан! Да би се обрео у „царству божјем“, треба, пре свега, посетити неколико сеанси главног специјалисте института Г. М. Григорјева. Пагански човек 20. века толико је лишен духовних напора, да већ и главу према Небу не може дићи. И чему, кажу му, „добре“ душе? И нуткају карту за земни рај. Основно је – брзо и удобно. Истина, у суштини тог експреса или је демонска енергија екстрасенса, или су наркотици. Место приспећа такође није оно што пише у карти. Авај! Путници, који застакљеним погледима зверају унапред, то и не примећују.
Голем
У државним институцијама налазе се хиљаде очајничких писама скоро исте садржине: „Наша деца су постала зомби, програмирана на зло – биороботи.“
Занимљива ствар! Реч „робот“ смислио је Карел Чапек у Прагу, граду где је према легендама кабалиста неки рабин први пут саздао имитацију Божје творевине, вештачког човека – голема. И сам, затим, замало није погинуо од руке тог претходника савремених биоробота. Крај је закономеран. Закономерне су и оне духовне, природне, технолошке катастрофе нашег времена, које су постале резултат многих тежњи гордога разума, као резултат научног прогреса с његовим хладнокрвним експериментом над природом и друштвом.
Прогрес носи техничко усавршење машине и духовну деградацију човека. Као у систему спојених судова, сам живот одлази из тих људи у њихова дела. Такво је својство паганског човека. Што више времена губи на своје „чедо“, што му више свог, како му се чини, брзотечног живота удахњује, тим га јаче воли. Тако се формира симпатичка веза међу њима. То је посебно приметно на примеру робота, манекена и лутки. Споља гледано, сви се све више ближе овом свом пралику и зато постају објекти за усељење инферналних бића...
Јеромонах Серафим Роуз скреће нашу пажњу на то како пагани могу индуске идолчиће да пресвлаче репом говечета јака, да их купају, одевају, хране, полажу у постељу. То изгледа као дечија игра, али је неразумно потцењивати психичка осећања која такве радње могу проузроковати.
У будизму постоји обред прана пратихшахта. „Његов циљ“, пише ђакон А. Курајев, „је да удахне у нежив предмет животну силу верујућег. Предмету пренет живот одржава се свакодневним поклоњењима. У суштини, он се храни концентрацијом мисли усредсређених на њега.“
Али, ма каква имитација Творца, који је саздао Адама од праха земнога – опасна је. Нису узалуд магијске манипулације са неживим предметима постале убиствено средство средњевековних магова. До болести и смрти могло је довести, на пример, забадање игала у воштане фигурице са жељом да оне максимално личе на објект агресије.
Восак се одавно сматра идеалним материјалом за симпатичку магију, то јест, за пренос и акумулацију информације о овом или оном објекту. Али, ево, дошло је време да су се скупови фигура, за чије се припремање некада могло отићи на ломачу, почели јавно приказивати и чувати у тзв. музејима воштаних фигура.
У време наших телевизијских снимања, у једном од таквих московских музеја воштаних фигура, његова службеница, некако чудно загледајући та створења, промрмљала је: “Овде се ноћима догађа нешто рђаво. Једанпут су на поду остали чак трагови неких догађаја. Овде је једна девојка из „Комсомолске правде“ хтела да проведе ноћ и да потом напише чланак. Али је она отуда у ужасу побегла.“
Шта се догодило – не жели да каже.
Видео сам да је на зиду неко брижно уцртао већ познати нам симбол – анкх, чије је једно од значења: живот сакривен у стварима. Међутим, човеколике лутке мање су страшне него луткама слични људи. Њих, такође, „штанцује“ технотронска цивилизација. Шта очекује на Пасху дете-лутка? Оно чека не право црвено празнично јаје, које симболише вечни живот скривен под љуском смрти, већ пластично киндер-јаје са дечјом играчкицом; испод његове љуске не налази се вечни живот, већ вечна смрт.
Психо-оружја
Ево писма једног од наших водећих конструктора из Ростова на Дону, Б. П. Крутикова. Он ради у једној од обележених установа. Недавно су га позвали у одељење Медицинске технике једног института и предложили му да учествује у изради апарата за лечење „Градиент 1“. При томе су му указали на сурове аспекте пројекта неопходне ради формирања аутономног генератора сигнала.
Борис Павлович је проучио пројекат и начинио две примедбе. Као прво, према техничком пројекту генератор је морао да обезбеди рад у дијапазону од 10 до 150 Hz. Али, већ 10 до 20 Hz производе инфра-звуке који погубно делују на све живо. Као друго, аутономност генератора дозвољава му да се користи и издвојено од прибора за лечење. Треба само прикупити схему: генератор – појачивач – ласер и ево спремног злогуког психотронског оружја.
Ускоро су Крутикову саопштили да је немогуће искључити инфра-звуке из радног дијапазона генератора. Да не би остао само на речима, Борис Павловић је у комисију „Феномен“ послао и копије техничког пројекта са потписима и државним печатима.
А ево, у брошури института биофизике, у московском предграђу Пушћину, у њој се описује радио-акустични ефект супер-високих фреквенција. Ако на човека усмериш зрак из таквог генератора и модулираш његовим гласом онда ће човек, подвргнут огледу, зачути оно што се говори на значајној удаљености од њега. При том се јавља ефекат као да гласови звуче директно у мозгу.
Управо на такве гласове се и жале многи од оних који се обраћају комисији. Али ко ће разговарати са њима осим психијатара? А психијатрима тешко да су познати резултати рада научника из Пушћина, Шохорова и Тиграњана објављени у тиражу од само 200 примерака.
Запањујуће! Човек почиње да пародира и делатност инферналних агената. То о чему говоримо није ништа друго до опседнутост технотронским средствима. Тако, изгубивши духовни ниво, научници добровољно преузимају на себе труд ђавола. Овима остаје да се кикоћу и да трљају шапе.
„Многи наши опоненти“, наставља Игор Могила, „кажу: „Докажите да психотронско оружје постоји! Дајте да га опипамо рукама!“. Одговарам: „При савременом научном потенцијалу нека највећи скептици докажу обрнуто – да је могуће таквим оружјима да не постоје!“
Ево још једног аргумента. У рукама држим списак дела забрањених за објављивање, публикован у оне назадне године застоја. У тачки 13.8. цензорима се налаже да изузимају из штампе све информације о техничким средствима, генераторима, ласерима, која служе за утицај на понашање функција човека (формирање биоробота).
Зачуђујуће чињенице саопштава такође и кијевски професор Виктор Седлецки. Од 1982. године у земљи је почео да се гради систем изванхоризонтних радио-локационих комплекса заснованих на коришћењу ефекта одбијања зрака од јоносфере Земље. То је био одговор ЦИА-и.
Слични комплекси су повезивани са атомским реакторима. Ускоро се испоставило да тзв. фазиране антене могу да раде и на зрачење. При том се формира јединствено психотронско поље способно да испољи утицај на свест човекову.
Мени је познато да су такве антене изграђене у Чернобилу и у „Краснојарску 26“. Оне улазе у систем под именом „Сфера“. Он је начињен да би управљао тетаритмом и делтаритмом човековог мозга.
Неуро-лингвистичко програмирање
Налазимо се у Центру психофизиологије, на чијем се челу налази пуковник Вјачеслав Михајлович Звоников.
Биографска белешка: Пуковник Звоников је радио као психофизиолог у Авганистану. Помагао је пилотима да савладају ратни стрес. Године 1990. постао је начелник центра у систему министарства одбране формираног на иницијативу једног од бивших министара В. Бакатина.
В. Звоников: „Све то чинимо добра ради. Мислим, ако постоји Бог, да ће нам опростити. Метода немамо много. Преко фотеље коју сте видели, на пример, прошло је стотинак официра.“
За обичне војнике и подофицире методи су једноставнији, али су масовнији. Били смо на демонстрацији специјалног филма. У његовој изради такође је учествовала лабораторија Звоникова.
Дакле, сала је пуна специјалаца министарства одбране. Промичу кадрови. С почетка су контролисани и успокојавајући, а затим све динамичнији и напорнији. Поље је тршће, равномерно прелази у узбуркано море. Шуми шума. Неочекивано куљање лаве из вулкана. Пливачи скачу у воду, атлета подиже тегове, каратисти. Ударац... још један... цигла прска на пола. Напокон – апотеоза! Обнажена жена. Њено предивно младо тело је засуто латицама ружа. Рука клизи од груди ниже... још ниже. Пропратни текст: „Сада се у вама буде најбоља мушка начела. Стремљење добија постављени циљ – савладати све тешкоће.“
Метод неуро-лингвистичког програмирања је лукави разговор са човековом подсвешћу. Не мање од 95% информација које добија мозак улазе у подсвест. Таква његова особеност и дозвољава му, неприметно за сам објект, да утиче на његову психу. Привидни ауто-тренинг за делатност човека анонимног алкохоличара или неког ентузијасту који жели да научи страни језик, може се преокренути у врло озбиљно програмирање.
Пали се електрика. Радници узимају шлемове и гумене палице. Крај улаза их чека аутобус. У ушима упорно звуче речи о мирној самоуверености... у свакој ситуацији.
Блефирање
Блеф је главни уставни капитал времена после перестројке. Журећи у неразумност да се попење на друштвеној лествици блефирају скоро сви. Полуписмени се проглашавају академицима, убожјаци милијардерима, а бандити спонзорима. Празно се проглашава садржајним. Бесмислено се оснажује симболима лажне многозначности. Патуљци, веома сигурно и чак овлаш намигујући, показују исправе великана. Окружена мраком тајанствености, наша тема је идеално поље за блеф. Овде је веома удобно себе произвести у тајновитог научника.
С таквима смо се досад сусретали. Међутим, наши следећи сабеседници су озбиљни људи.
Биографска белешка: Валериј Константинович Кањука, налазио се на челу тајног комплекса космичке биофизике, која је деловала у оквирима предузећа „Енергија“. Ускоро, после загонетне смрти директора „Енергије“, академика Глушка, Кањука је принуђен да напусти своју дужност. „Ми смо се бавили разрадом принципа метода и средстава дистанционог бесконтактног управљања понашањем биолошких објеката, међу њима и човека. Радови су се водили у оквирима затворене установе ЦККПСС и совјетских министарстава од 27. јануара 1986. године. Размере наших напора условљаване су размахом сличних програма у САД. Од 1977. године, у Америци постоји центар перспективних физичких истраживања. Истовремено са његовим стварањем из отворених публикација су ишчезли радови више од 20 лауреата Нобелове награде из области физике, биологије и психологије, а такође најкрупнијих специјалиста за источњачку философију, езотеричке доктрине, медицину и слично. Међу њима су и такви ауторитети, као: Бензер, Канопка, Левицки.“
Питање: Какви стимуланси су их приморали да у потпуности оду у сенку?
Очито, не случајно, у истом том периоду почиње масовно интересовање за приближавање медитацији и окултизму. Стимулишу се читаве наркотичне субкултуре, посебно међу омладином. Тако се формира слој људи, чија свест се „трза“ на нечијој удици. У САД је психо-аутотренингу обучено 15 милиона људи. У Западној Европи сваки десети. (Напомена: Према информацији која је процурела у штампи, ЦИА користи методику програмирања људи категорије НПО (натпросечно осећајних). У њих се убрајају људи из области уметности, а такође и тешко болесни људи. Шта постаје творачка елита, која на своје суграђане испољава колосални утицај? Псеудоелита, којом се управља извана.)
Из књиге "Западни пут у апокалипсу"
Јуриј Воробјовски