Понедељак, Април 08, 2013
Писмо српском војнику
Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно. Али не могу друкчије. Откако сте Ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе. Верујте ми да Вам кажем истину, а нисам ја сама која тако мисли и каже. То веле све жене које живе на овом малом острву. Откако су Срби дошли на Крф, ја не волим своју расу. Крф је онакав какав је био и пре 1915. године. Мени чак изгледа да је гори него пре. Онемео је, пуст, не пева више. Ваш народ стално пева, и на то певање и тај жагор била сам се толико навикла. Можете да ме сматрате за великог непријатеља Вашег народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину. Дошли сте, показали сте шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Опет ћемо бити саме ипсилон друштву намрштених лица, усред разговора о новцу и опкољене до смрти овом страшном водом, јер даље не можемо - то кошта! Шта нам вреди и лепота и све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива. Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасли живота на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без људи и љубави.
(Непозната гркиња)
*роксана
Сећам се како је Неле Карајлић описао долазак групе Забрањено пушење на то острво. Кад су чули да свирају Тамо далеко, старијим острвљанима пођоше сузе на очи.
Да, дирљиво. Нађох на нету, цуњајући. Нисам сигурна, али мислим да је и ово запис из књиге "Волим те, Србијо, записи светских аутора о Србима и Србији кроз векове".
Može biti. Ali je baš tužno i nekako sam odmah mogla zamisliti sav čemer posleratnih, gladnih godina, kada je trebalo obnavljati razrušeno, a to, nikako, ne ide bez pesme.
P.S. Volem cunjanje po netu. :)
*роксана
Један политичар је скоро рекао да ниједан народ на свету не би могао да издржи оно што се Србима догађа. А то не би могло да се издржи без песме. У то не мора нико да ме убеђује, знам по себи. :)
Ко цуња - нађе! :)
Ne znam sta da kazem?Jos sam pod utsicima!
Ova slika devojke je fenomenalna
A, onda pismo ? Koliko ljubavi,ceznje i zalosti ?!
A ova pesme...Sva se najezih od tuge,al' nekako i nekog velikog ponosa! Jednostavno uzdahnula sam duboko i rekoh!
To je moj narod...moj pradeda ,koji je nazalost ostao na Krfu!
Hvala pricalice,al' moram jos jednom da sve ovo procitam,odslusam.
Divno pricalice... Hvala... :)
Причалице, стварно ископаш и поделиш са нама изузетне текстове. Хвала пуно.
*лора1
Тако је и мене дотакло, Лора. Мислим да је ова девојка имала прилику да упозна најбоље што је наш народ изродио и зато ју је могуће разумети. Али, оно што увек напомињем, јесте тај дух код нас. Не знам, али по силним нормама које долазе ис страног света, ја просто не знам да ли бих игде могла рећи - па ја овде живим. Чини ми се да, ма колико били нападани, ми смо овде најслободнији по избору. Другима се та слобода допушта због неког балзамовања традиције и ту мислим на поједина паганска племена. Али код нас је слобода избор.
Машем! :)
*Јанакис
Мени је драго да се у томе проналазимо. :)
Слава Богу!