У оним таласима одушевљења који су захватили Србију пред бој са Турцима само је један песник био тужан – Милан Ракић. Војска га није хтела јер је имао неку физичку фалинку. Зар он да пропусти бојеве на Косову? Никада! Нашао је Војина Поповића – Војводу Вука и дословно рекао:

„Ако ме не примиш у твој комитски одред, мени живот више не треба!“

Када је војска била на Газиместану, један млади официр говорио је стихове Милана Ракића: „Силни оклопници, без мане и страха...“

Официр из комитског одреда трчи према команданту и рапортира: „Господине пуковниче, песник Милан Ракић, чије стихове говори овај млади официр налази се у одреду!“ Милан Ракић од силног узбуђења не може ни да коракне. Зато се чује нова команда: „Одред три корака назад, осим војника Милана Ракића!“ Затим, још једна команда: „Три пута ура за песника Милана Ракића!“

Док се орио Газиместан, Ракићу су текле сузе...

Ово су, Србине , били твоји преци. А где си ти?

 

Антоније Ђурић

 

 

 

 

 

КОСОВО III

 

Не може Агарен

и одступник

да брани твој род.

Нити ће паликућа од пожара да спасава.

Из ропства мисирског

неће те извести рука фараона.

Лажни избавитељ пречицом

води до новог ропства и Вавилона.

 

(1986)

Миодраг Павловић