Недеља, Фебруар 14, 2016
Капут авантура
- Хоћу да ми направиш капут! - рекла ми је снајка и након тога је наставила да ме подсећа.
- Чим нађем неки који ми се допадне, дао Бог! - одговорих јој.
Али смо одистински могле да причамо о капуту тек кад посвршавах све друге послове. Тако сам слободне дане добила ту око Божића.
Претражујући интернет,за око ми је запао модел Роберта Кавалија:
И кренусмо у авантуру, која је, у деловима, изгледала овако:
И, након недеља рада, уз неколико додатих детаља, капут изгледа овако:
Samo da te pozdravim, draga komšinice! Nešto te nema, da te nisu uspavale ove kiše jesenje, februarske? Otvori kapiju tamo prema CRO pa nek tamo idedu ove kiše i tmurni oblaci, da nam ozeleni što pre naša prelepa Fruška Gora...
Veliki pozdrav, od srceta!
Добри мој комшо, рачунар ми је био хакован, погубих нека писанија на њему, и сад почињем испочетка, па треба мало времена да се организујем.
Код нас је данас тмурно али без кише, а чини се и да се разведрава. Иначе сам у послу, нове наруџбе, дао Бог, па је и то узрок кашњења. Шаљем поздрав са пенџера ка теби! Надам се да си вредан и да сте здраво сви.
Поздравче велико!
Мислиш због величине? :)
Како год да окренеш, увек радим за децу, без обзира на величину. :)
Поздравче и теби!
Снајка ми рече овако: Морам да те искористим док не оматориш! :)
А и у реду је. Кад ме већ има, да ме искористи.
Ће се пишемо, Боже здравља и живота!
Haha simpatično ... ;)
Znači,što bi rekao Matija, ćeraćemo se još! :)))