Среда, Фебруар 24, 2016

Обећана земља

 

Слика: Улазак Исуса, Навиновог сина, у Обећану земљу

 

- Ми смо, за време Тита и Југославије, имали свега у изобиљу! – жалио се, занесењачки гордо, човек у зрелим годинама.

Стари Србин, који је био у близини, примети:

- То што кажеш да је било свега у изобиљу, данас се испоставља, више него очигледно, да је била храна наопака.

– Како то мислите? – збуњено ће човек.

 – Југославија за Србе није била друго него мисирско ропство за изабрани народ. Зидале су се пирамиде, не толико самом владару, већ жрецима који су њиме управљали, а заузврат смо имали: „... школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова.“ (Свети Владика Николај, „Кроз тамнички прозор“). И ево где нас је то довело! До тога, како је говорио Достојевски, да ако Бога нема – све је дозвољено. То је плод оног што смо сејали, те плакање над овим што нам се догађа и уздисање за оним што је то проузроковало, дозволите, лудост је своје врсте.

И сад, кад нас Господ изводи из ропства у Обећану земљу, ми се, попут жене Лотове и Израиља у пустињи осврћемо за ропским а не небеским хлебом.

Кукавно Српство!

Знајте, ни жена Лотова, ни народ који је четрдесет година лутао по пустињи, нису дочекали да уђу у Обећану земљу. Неће ни Срби, све док не умре у народу и последње сећање на ропство.

аутор: причалица Јелена Јергић

24. 02. лета Господњег 2016.

+ + +

„Први пик НАТО-а биће да гради гарнизон Рашка, раскрсницу путева од Косова, Ибарске долине и горе према Пештру“ - изјава је српског војника након потписивања споразума о окупацији Србије.

Расим Љајић и „нови устав 2017.“

Колонијална измена српског правописа

 

[Одговори]

Draga moja komsinice, spasa nam nema, znamo sta nas ceka, ali da se jedino tesimo da samo sami izabrali da se rodimo u sumrak naseg roda, i ko zna zasto smo to izabrali.
Do 2120 +- par godina, avaj, ko ce docekati, jadni li smo...
I ostaje nam samo da svojim bliznjima cinimo dobru i uz molitve pokusamo da prezivimo ovo tesko, tegobno vreme.
Govorio sam ja sve sta ce biti i tako i bi, ali avaj...
I stvarno ce nas ostati pod jednu sljivu.
Mir s tobom, neka te Bog cuva!
I citaoce mog skromnog komentara...

Comment by Baladasevic (02/25/2016 22:12)

[Одговори]

Комшо мој, сећаш се, у време Светог пророка Илије, како је говорио да је он сам остао, а Господ му рекао да има још седам хиљада Божјих људи за које свет не зна. Тако је и сада. Истина је да нам спремају истребљење, јер им Срби нису потребни (зато и доводе војску и наоружање) али јесте територија, али вазда је било да човек снује а Бог одлучује. Они мисле да су овде, како рече неко, због јужног (али Турског) тока, што они желе да сами контролишу, а не да ми имамо користи, али Бог шаље агарјане да се Срби сете Бога. Господ једино брине о нашем спасењу, што ми, премда и крштени, заборављамо.
Кад помену шљиву, каже професор Брдар да су на првим преговорима, на које су наши отишли у Америку, изнели пред њих карту београдског пашалука. Нико се од наших побунио није! Нас сада парчају, јер им је лакше Србе тако контролисати, као Хрвате, али ми треба да сањамо о уједињењу.
Благослов Божји нека је са тобом и свима које волиш.

Comment by pricalica (02/25/2016 23:02)

[Одговори]

Jeste, drago dete, bas se i ja secam da je negde pomenuta karta gde je Beograd bio "pasaluk" (po prostranstvu), a da je nasa lepa Vojvodina u sastavu Madjarske. Rasparcani, podeljeni, zaboravljeni. Tuga. No, kad vec znamo da ce biti tako, upravo da sanjamo o ujedinjenju, koje ce, nazalost, docekati nasi praunuci (ako sam dobro izracunao, je l` te...).
Tacno mi dodje da idem na aperaciju i da uklonim mozak, gledam pink i hepi i da budem hepi!

Comment by Baladasevic (02/26/2016 10:06)

[Одговори]

Не можемо ми, који изгубисмо Космет (и то ради смањења пензија, што је сад од њиног лоповлука прешло у народно дародавство) да будемо они који ће ујединити Србе. Да, то остављамо потомцима. По свој прилици биће их као за време Карађорђа, у ситуацији можда и горој. Али Бог није у сили већ у правди.
С тим у вези, не знам да ли ти је познато, у Америци се отварају, од стране самих Американаца, манастири посвећени српским светитељима. Свети Сава, Света Анастасија, Свети Јустин и Николај са свима другима шире православље и проширују Космет.
Жив био, комшо!

Comment by pricalica (02/26/2016 23:01)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме