О вакцинама
Поп и покојна баба
Жива вера
Молитва у посту
Неко замоли једног старца:
- Оче! Научи ме најмоћнијој молитви у посту; зато што се молим, и молим се, али Бог ме не чује. Сада почиње пост и волео бих да имам мир у срцу.
Старац је, смешкајући се, одговорио:
- Две особе су биле на пустом острву и нигде нису могле да добију помоћ.
И молили су се – сваки како је могао.
Пре свега, била им је потребна храна
Молили су се и Бог је једном послао обиље хране а другоме ништа.
Требало им је и место за заштиту од временских непогода.
Један је пронашао удобну пећину а други ништа.
За одлазак са острва био им је потребан чамац. Један га је нашао на обали, други није.
Када је овај, што је нашао чамац, кренуо да уђе у њега и да напусти острво, помисли у том да је и његов пријатељ у истој невољи и одлучи да га поведе са собом.
Када су напустили острво, први је питао другог:
-Зашто, без обзира на све што сам молио, Бог ми је давао, али не и теби?
Други му на то одговори:
- Бог ми је дао све што сам тражио од Њега! Јер сам му све ово време тражио само једну ствар - да ти помогнем!
Најјача молитва у посту јесте љубав према ближњем.
отац CĂTĂLIN CRIȘAN
(мој слободни превод приче са румунског)
Шаран
Какве су нам мисли
Лучиндан на Цетињу
„ Испричао нам о. Јустин (монах који је био уз Митрополита у болници) како Митрополит почео да се гаси и сви параметри пулс, притисак, сатурација постепено падају 60,50,40,30 и ја га ухватим за руку и кажем му : Владико отац Баћо је кренуо пут нас са Даровима, сачекајте још мало. И видиш иде пулс, притисак, сатурација навише 30, 40, 50... Како је дошао о. Баћо, опет ухватим Митрополита за руку и кажем му Владико зините да узмете дарове и Он заиста отвори уста и узе дарове са кашичице, непогрешиво знајући и затворених очију где су Свети Дарови. Након неколико тренутака опет сви параметри се полако спуштаху 60, 50, 40, 30, 20, 10... тихо, без самртног ропца, потпуно нечујно и смирено пређе Господу Богу своме... Само помислих, онако за себе, лепо ми је рекао неколико дана пре :
Бићемо ми за Лучиндан на Цетињу ! "
Forbrydelsen
Након дужег времена наиђох на серију вредну пажње и, што ми би још интересантније, снимљена је у Данској. За љубитеље трилера и криминалистике, одличне глуме биће ово дело које ће несумњиво многе америчке и енглеске серије превазићи. Овде пратимо детективку Сару Лунд како, радећи свој посао и преврћући сваки камен, наилази на ствари које и није добро откривати у систему, који је сав спрега злочина, криминала, судског вештачења, политике и полицијске истраге. Психолошка дубина ликова, духовност са алиекспреса и то да је у таквом систему човек човеку вук само показује смер којим друштво, зависно од новца којег нема, у том систему иде. И, остајући дуго замишљен над том спознајом, која је дубоко реалистична, човек мора да се запита: има ли уопште невиних?
Излаз
Једна се овчица одвоји од Пастира и стада, али још недовољно искусна и ненавикнутих ногу она се брзо оклизну на ивицу. Ипак, ухвативши се за некакву грану, остаде тако да виси - ни на небу ни на земљи. Кад хтеде да осмотри шта је подно њених ногу очи, из страха, одбише послушност наредби из непромишљене главе. Али, наједном, у том њеном тунелу страха указа се мајушно светло и она се поведе за њим. Како се све више за њега везивала, то је светло постајало светлије и боје у њему све разазнајније. Најзад се нађе пред улазом у велики и шарени град, где су на вратима стајала и дочекивала је лица насмејаних а њој налик овчица. Позвали су је да уђе, нудећи је најлепшим напицима, врхунским јелима и притом јој обећавајући најлепша и најбезбрижнија места за уживање. Овчица је већ била решена да се усхићено препусти на вољу домаћинима кад се нечег присети.
– То мора да је све јако скупо. Ја немам са чиме да платим улаз...
- Ма само дај руку и уђи, све је овде бесплатно!
Поводећи се за дивним осмесима, она уђе у шаренград како би се уверила у тачност његовог описа, али, ипак, задржа толико присебности да вољу над руком задржи у својој власти.
Заиста, ничега није мањкало, али се најпосле умори од доживљаја, те она позва свог домаћина-водича и упита га где је овде излаз.
- Какав излаз? - упита овај сад већ измењеним гласом.
Како се од ових речи у трену отрезни овчица! И осврнувши се по први пут угледа, на свој ужас, како пакао изгледа. Окренути с леђа вукови су носили овчије маске. Овца претрну од страха јаче него икад и помисли да јој сад већ нема спаса. И хтеде још једном да погледа сунце над собом, али кад отвори очи угледа пастира како је држи за ручицу, не пуштајући је.
Аутор: Јелена Јергић
Loituma - Ievan Polkka
Ујка Сем
Нешто се дешава
„Мој сиромашни отац учио ме је да идем у добру школу и нађем себи добро плаћен посао. Али са таквог посла увек можете добити отказ. А мој богати отац ми је дао посао и за то ми није платио ништа. Овим његовим поступком хтео је да ме научи нечему. „Ако ти дам плату, мислићеш попут свих запослених. Али кад ти не плаћам, ја те учим не како да радиш за паре већ како да новац ради за тебе.“ Ово не зовем финансијском едукацијом већ финансијском трансформацијом.“
"Ближе се избори у Америци и то су важне вести. Ковид је присутан и ту имамо важне вести. Али далеко важнија вест од тих и многих других јесте да је Ворен Бафет (Warren Buffet) продао своје акције у авио-компанији, продао своје акције банке и окренуо се копању злата (Barrick Gold Corporation). Зашто је ово најважнија вест? Јер Трамп и Баден немају моћ да спрече оно што долази. И зашто је то вест пре свих вести? Јер је он увек био против злата а сад је купио компанију која копа злато. Нешто се дешава и на то треба обратити пажњу."
Роберт Кијосаки, аутор књиге „Богати отац, сиромашни отац
Нашла сам на његовом каналу интервју са Ендрју Хендерсоном (Andrew Henderson) и за познаваоце енглеског језика може бити веома интересантно. Ово је човек који има свој сајт под називом „Номадски капиталиста“. У овом интервјуу сазнаћете ко су они, зашто је сад дозвољена куповина неколико пасоша, као и могућност живљења и стварања на разним локацијама, а са тим уједно и омогућена штедња у више земаља. Уједно, чућете причу и о Балкану, тачније о шенген републици. Слушаоцу се препоручује да не пада на сентимент већ да чињенично и са разумевањем послуша емисију на корист своју и своје заједнице.
Сам свој камен
„Прочитао сам пре неку годину књигу о момку који одлази на небо и тамо среће Светог Петра па га упита:
- Шта се десило највећем генералу свих времена? Ко је, заправо, био највећи генерал у војсци икад?
– Заиста желиш то да знаш? – упита Свети Петар.
– Да“ Да ли је то био Патон? Наполеон? Александар? Ко?
– Какво глупо питање си поставио.
– Зашто је питање глупо?
– Највећи генерал у војсци требало би да си ти али сваки пут кад треба да донесеш одлуку ти тражиш лакши начин да се извучеш. Да си отишао у војску и дао најбоље од себе у историји би остале записане књиге о теби и томе како си био најбољи генерал. Али си ти забрљао.“
(мој слободни превод испричане приче са енглеског, коју сам пронашла на јутјуб каналу где људи причају о просперитету)
Размишљанка за сувереног појединца
Кад год систему нешто треба он се сети нас. Не бива обратно. Зато је важно за нас да знамо: систем контролише играче на политичкој сцени. Било да гледате телевизију или пратите јутјуб ово увек имајмо на уму. Пре него што се упустите у ваљаност каквог др Брамапутре на неком од медија, или Смита, Чин Муна, или слично обавезно проверите најпре биографију личности и место на којем се налази у ланцу. Систем зна да се увек може појавити и другачија идеја и стога му је у интересу да он контролише одређене појаве и групе, како се заиста не би појавио неко са идејом од вредности. Самим тим то значи и да се маса контролише, која мора вазда да одржава шум и вентилацију, како би небитним или мање битним садржајима одвлачила пажњу са битних тема. Примера ради: теме се појављују и једна другу смењују, па су сад харп и кемтрејлс сменили корона и 5Г мрежа. То су, иначе, теме које се лако реше, али што би се неко бакћао решењима кад теорија одлично служи да нас држи у уверењу а не знању (или: што би неко учио микробиологију кад фризерка у салону зна све о корони). Зато је највећа болест данашњице самоувереност, због чега је готово немогуће разговарати чињенично са великим бројем људи чак и са онима у нашој близини или породици. А докле год учествујемо у теоријама завере радићемо сами против себе. Да бисмо понешто разумели кренућемо само од промена назива улица. Радују се људи промени све док им не стигне наплатна карта за излазак из циркуса. Јер кад промените назив улице морате да мењате и документа, зар не? Па ето вам радост о вашем трошку а за туђи интерес. Видели смо, такође, и да је 5Г мрежа извикана па сад о свом трошку морамо да је избацимо из употребе и дизањем кредита купимо нешто много штетније. Али то су све наши ријалитији, који у Америци сад већ улазе и у ону форму од које смо зазирали – а то је пуцање у живо месо пред камерама. Али нека се нико не вара, јер ће и код нас то доћи, па и то ће бити о нашем трошку. Јер кад год се нешто дешава – а ово је вредно понављања – морамо знати коме користи. Дакле, на улице Америке излази ноћу нека маса људи и малтретира становништво и полицију. Полиција пуца без пардона, а сад пуцају и демонстранти. За то време неки седе затворени у кућама у страху од бројних невидљивих непријатеља. Али насиље је контролисано, јер ово насиље треба да вас уведе вашим одобравањем у контролисане градове – затворе за све оне који хоће још дизниленда. И свеједно је да ли ће то бити хиљаде или милиони индивидуалних затвора или ће се свако сам затворити уз софистициране врсте надзора. И у шта ће се претворити човек? „Овај атомизирани потрошач, који је деценијама гледао рекламе, јурио кредите и трошио колико је већ могао сада треба још додатно да буде изолован и забијен у неки стан, небитно свој или изнајмљен, у којем ће робијати, то јест чувати се од невидљивог непријатеља. Данашњи човек се налази између Сциле и Харибде, то јест систем и поредак га једнако терају да буде део безличне масе и уједно атомизиран.“
Данашња борба са полицијом је бесмислена. Није то полиција из прошлог века, која је имала исто оружје као и народ. А систем, одакле год да кренете (сви вам причају о части и образу), увек награђује цинкароше, потказиваче. Конфор који смо уживали створио је од нас мале и немоћне послушнике и корисне идиоте. Стога је тешко замислити да ће свет ићи ка поправљању. Не, шум народа мора да се одржава и већ је дошло време да се тој маси мора дати за право. Само погледајте ко све стоји у првим редовима протеста (а они се сад шире и по европским градовима): разни заштитници којекаквих права, жене у црном, гутачи ватре, жене с брадом и остали циркус. Они на западу који виде то и примећују саветују људима да, у очувању сопствене главе, уђу у масу као сиви људи, односно да не привлаче пажњу на себе другачијег (заправо да се облаче у њихове униформе и да прихвате, неформално, њихове симболе). То је оно што неко рече: у комунизму сте могли бар да ћутите, овде ћете морати са гомилом да вичете: „И ја сам луд!“
Зато гледајмо и бирајмо битке, али не по оној: три пут сечем и опет је кратко. И чувајте добро своју веру, учите о њој како треба и где треба, и главе своју Господу приклоните (к срцу) јер ће вас обманама варати. Само тако ћете бити у могућности да препознате и невидљиве непријатеље.