Све у причама бива

 

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

њега и не оставља ни најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

 

 

Имамо релативно уређену контролу рађања од 1960. године. У реду. То није довољно дуго. И подцењујемо невероватан технолошки тријумф контроле рађања. То је атомска бомба. То је главна ставка трансформације у људској интеракцији. Жене су добиле слободу од нежељеног рађања. То је досадашњој историји непознато. Ми не знамо заправо чему то треба да служи. У '60. је било: хајде да лудујемо! Правила за сексуалне односе су нестала. И имали смо неколико деценија експериментисања. Како је прошло? Породица је прва добила ударац. То није добро за децу. Сида није била плус. Могла нас је све побити и још је мутирала. Јер вируси су опасна ствар. Дакле, испало је да је секс далеко компликованији него што смо мислили. Сад је 50-60 година прошло. Покушавамо да установимо кад је у реду ступити у односе? Кад није? Шта значи заједнички пристанак? Одговор је да ми никад о томе нисмо ни размишљали јер је правило било: ништа пре брака. Данас тог правила нема. Па које је онда данас важеће правило? Знате, нисмо ни разговарали о правилу, чекамо нешто ненадано да се деси па ћемо се обрушити насиљем на то и из тога извући правило ново. А то баш и није учинковито. Знате, желите ли да смањите силовања по камповима, то је просто - решите се алкохола. Нико да отвори разговор о томе. 50% убијених је пијано, 50% оних који убијају је пијано и готово сва силовања су последица интоксикације. Али постоји култура у камповима где "све иде". И имате бизарности, што је парадокс, да је све дозвољено, а онда морате неколико пута да питате оног са ким плешете да ли је у реду да "идете до краја". Обе ове ствари не могу бити тачне. И онда видите "me too" покрет како са свом пројавом враћа старе табуе. Идеја, да можемо секс извући из емотивне блискости, психолошке блискости, можда чак и дуже везе не мислим да је добра идеја. Једна од радикалних чињеница у борби против сексуалног насиља јесте да кад имаш однос са неким и сутрадан зажалиш због тога то је доказ да није било обострано. Значи да ниси размислио до краја; било је добро синоћ али не и данас. То није баш мудрост. Питање је: шта обострано треба да садржи? И треба озбиљно да разговарамо о томе. Под којим условима је дозвољено пристати? Али ми нисмо довољно зрели за тај разговор. Ми желимо и јаре и паре. Желимо све што можемо да чинимо, кад год желимо, са ким год желимо без последица и да нема проблема са пристанком. Али се то не догађа тако. Мислим да секс не ради добро ствар изван утврђених веза. Постоји наметање моногамије у друштву на дуге стазе. И за то постоје разлози и ви се пуштате у ову девијантност по цену ризика. Ви имате своје разлоге за такав избор, јер је то можда ваше поимање авантуре, али као клинички психолог познато ми је да можете експериментисати са највише петоро људи у свом животу јер одлуке морате донети врло брзо. Између 20-30 година много важних ствари треба успоставити и дугорочна веза је једна од њих. И већину времена људи би требало да буду опрезни са својим сексуалним животом, нарочито у младости и под дејством алкохола. И сва реконструкција старих табуа долази, што је занимљиво, од стране радикалне левице, а не, како бисте очекивали, од стране десног крила хришћанских странака. И Сад морате потписати добровољни пристанак на секс пре било каквог физичког додира. Најглупља ствар за коју чух. Ту нема ничег романтичног. Да ли сте гледали неки филм где двоје, који се забављају, потписују такав уговор? То се не догађа. То је нереално решење. Упркос томе што имамо средства за контролу рађања мораћемо да научимо изнова да се научимо правима вредности у вези са сексуалним понашањем. Једна од ствари коју говорим својим младим клијентима јесте: не ради ништа физички ни са ким уколико претходно не разговарате о томе. Јер ако те је срамота причати о томе онда је можда прерано да то и радите. И у томе има повређивања. Емотивног повређивање за обе стране. 

 

видео 

 

Џордан Петерсон, клинички психолог и професор философије, усталац против нове нормалности и потврда тога да онлајн професор има више студената него онај у школи и да правој настави не сметају нове технологије. Напротив.

 

 

 

 

 

 

 

   "Знате ли ви, у ове последње две године дана, шта је највише поскупело на планети? Јаја! Званично, а у међувремену од тога званично још 30% за пола године, макар у Америци. Затим сам упоредио са Великом Британијом и Црном Гором и Србијом и видео сам да тај раст није нигде мањи од 100%, често је и већи. Због чега? И овде се најбоље види разлика између традиционалног и постмодернистичког. Традиционално код баке и деке се шета неких двадесетак кокошака, преко лета их испоштујеш и пустиш их да се шетају, зими их мораш утоплити и спремити им мало сена, а оне са мало ошамуте па и не легу јаја; природно, али из перспективе постмодернизма неефикасно. Посебно по количини јаја које добијате природно. И поготово ако вам трубе да идемо ка осмој милијарди, а сви хоће да једу. А можда сте запазили како изгледа и осећа се онај индустријски кокошињац. Ту се ради о милионима неких живих бића, које је неко ставио у вештачки, неприродан амбијент. Лети, будући да коке греју једна другу, морате им климатизовати простор, зими им морате мало догрејати и плус им стварате вештачку светлост да оне, кукавице, стално мисле да је дан и носе јаја двадесет пет сати дневно. Међутим, ем је струја поскупила, а ем је често и нема, негде режете како да је потрошите и како, и тако због недостатка или цене струје, па још и друге ствари које кокама треба додати - паде производња. Поготово тамо где се највише производила. Нас овде мало спасава и ова наша заосталост, и то за ове наше просторе можда може да буде и предност." (Космополитика)