Све у причама бива

 "Ја сам живео са мојим дедом. Он је био добар и вредан човек, који се трудио да ме обучи за живот. Али ја сам хтео да будем мангуп. Предао сам се улици и чарима криминала. Дедине речи тада нису стизале до мог разума. И деси се да заглавим у Централном затвору. Не знам да ли постоји горе место за отрежњење: убице, педофили, хомосексуалци, силеџије, силоватељи... Једина моја срећа у несрећи је била та што је ту казну служио мој познаник и он ми је био заштита. И онда чујеш како се свађају око музике, па дижу у вис три прста и траже још ћирилице, то јест квази народњака. Могу само рећи да ми је то згадило Српство. По изласку сам се пребацио на Пешчаник. А ови исти као они само наштеловани налево.

 

Најпосле се вратих деди и почех да у глави тражим и проналазим само његову мудрост. Смирио сам се. А децу са улица, која желе да скрену, поучавам личним примером, понајвише комодитетом у ЦЗ. "

Преносим вам ову причу из више разлога. Већина нас гледа детективске филмове и дивимо се умећу и памети разних Шерлока и њему сличних. Међутим, добар полицијски рад састоји се из информација које добијају од својих доушника (тастера). Једном ухваћени у неком неделу ви сте особа с досијеом. И ако вас не ухвате као малолетника, ухватиће вас кад напуните довољно година. Они не морају да журе, ви ћете се кад-тад наћи у сачекуши. И тад постајете "оштећена" роба погодна за свашта. Исто је и са штићеницима одређених казнено-поправних домова. Стога будите увек на опрезу, поготово млади, са сваким малолетним преступником. Многи од њих неће умети да се носе са досијеом, па ће се или позиционирати или цинкарити; и једно и друго је по друштво погубно, али за неке бабе здравље пожељно. Посебно поучно је да у самој војсци напредују цинкароши. Ко је служио војску то зна.

 

Дакле, не да нема ничег занимљивог у малолетничкој деликвенцији, већ је пре глупост и кресање сопствених крила.