А у Берлину
О мужевима
Једног дана жена је пришла свештенику и рекла:
- Венчао си мене и мужа пре 2 године. Сада нас разведи. Не желим више да живим с њим.
„Који је разлог твоје жеље за разводом?“, питао је свештеник.
Жена је објаснила:
- Сви мужеви се враћају кући на време, али мој муж стално касни. Због тога код куће свакодневно имамо скандал.
Свештеник, изненађен, пита:
- Да ли је то једини разлог?
„Да, не желим да живим са мушкарцем који има такву ману“, одговорила је жена.
- Развешћу вас, али под једним условом. Врати се кући, испеци велики укусни хлеб и донеси ми га. Али док припремаш хлеб, немој ништа узимати из куће. Тражи од комшија соли, воде и брашна. И обавезно им објасни разлог таквог захтева, - рекао је свештеник.
Ова жена је отишла кући и, без одлагања, приступила послу.
Отишла је до комшинице и рекла:
- Ох, Марија, дај ми чашу воде.
- Јеси ли остала без воде? Није ли у дворишту ископан бунар?
„Воде има, али отишла сам код свештеника да се пожалим на мужа и тражила да се разведемо“, објаснила је жена, а чим је завршила, комшиница је уздахнула:
- Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа. Тада је жена отишла до друге комшинице да је замоли за со.
- Остали сте без соли, да ли тражиш само једну кашику?
„Имам соли, али ја сам се пожалила свештенику због мужа, затражила развод“, каже жена и пре него што је успела да заврши, комшиница је узвикнула:
- Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа.
Дакле, где год је ова жена тражила нешто на зајам, чула је притужбе свих на своје мужеве.
На крају је испекла велики укусни хлеб, донела га је свештенику и дала му рекавши:
- Хвала, пробајте мој хлеб са својом породицом. Само немој ни да помислиш да ме разводиш од мог мужа.
- Зашто, шта се догодило, ћерко? - упита свештеник.
„Мој муж је, изгледа, најбољи“, одговорила му је жена.
Поучна прича. Преведено са руског.
Никад се не буни.
Повређена
Елдорадо
Једног врелог летњег поподнева удари лисицу сунчаницa, због чега се она силно разгневи, те оде да се пожали медведу и каже му шта ће да уради.
– Видиш ли ону ливаду? – показа му. – Е ту ћу језеро да направим!
Медвед је само погледа и помисли да јој нису баш све козе на броју, али не рече ништа. А лисица и тако није марила шта ће и да ли ће нешто рећи, већ оде право код дабра да уговори са њим посао.
- Управи своју брану тако да река скрене једним рукавцем ка ливади и направи језеро; биће нам обома на корист - објашњавала је овоме план.
Дабар је погледа у чуду.
- Као прво, ту нема никаквог базена, једва да је нешто мало удољено место, као друго, шумски живаљ нам то не би дозволио - одговори јој он.
- Као прво, базена нема само тренутно, али ће га извесно бити, као друго - шумски живаљ ћемо позвати на отварање.
- Како то, дакле, мислиш извести?
- Највећи део посла урадиће зечеви.
- Зечеви? Јаку си нам војску изабрала!
- Најбољу! Они мисле стомаком, а срце им је вазда у петама. Сад само треба да се разгласи како се на ливади налази закопана златна шаргарепа и базен ће бити ископан за тили час.
Дабар се, најзад, прими на ово објашњење и лисичин план поздрави раширених руку.
И заиста! Како се шумом пронесе вест о златној шаргарепи, на хиљаде зечева изађе да копа по ливади. Ове веће зверке нису могле да се начуде толикој глупости, али нису могле а да не примете да се нешто чудно дешава. Поготово што су птице свакодневно узбуњивале зечеве да то не раде, али овима, и поред дугих ушију, то никако до вијуга није стизало; само им је златна шаргарепа била пред очима.
Кад је рупа била довољно дубока да намири многе апетите, десило се баш оно што је лисица рекла: дабар је скренуо брану и вода је прекрила дно, што су, без имало противљења, испратиле многе живуљке.
Потоп је преживео тек понеки зец, иако су били главни извођачи радова; сви остали уписали су се у легенду.
Аутор: Јелена Јергић
Орање Марка Краљевића
Рецитујем ја недавно Мици: „Море, Марко, не ори друмова! Море, Турци, не газ'те орања!“, а она гледа у мене, не трепће.
- Где си то видела? - пита ме радознало.
- Читала сам у књигама - одговарам јој.
Мица се на то окреће ка полици са књигама, питајући:
- А у којој?
- Хоћеш ли да ти тета чита о Марку Краљевићу, његовом Шарцу, вили Равијојли, мајци Јевросими...?
- Да, хоћу - одговара мој двоипогодишњи књигољубац.
И тако то почиње, а ти само откриваш дубине душе.
Данас открих ово извођење већ познате групе и пустих је Мици, а она ће:
- Мама, Марко...!
И искочи јој из наручја да игра.
Вакцина и/или отказ
Лудак (2020)
О читању слова Божијег
Један монах, дошавши свом духовном оцу, рече:
- Оче! Одустаћу од читања речи Божијих.
– Због чега то...? – упита старац..
– Јер не разумем написано. – одговори монах.
– Чедо – рече њему духовник – кад овце пронађу богату пашу, оне похлепно грабе траву и гутају је, не жваћући, покушавајући само да уграбе што више од ње, а после, нагутавши се, поједу је и сажваћу. Тако и ти чини: док имаш времена и могућности, колико год можеш, читај божанско слово без лењости и твој мрак ће постати светао. Јер благодарећи навици спознаћеш неразумљиво, или ћеш сазнати од отаца и учитеља Цркве, или, најпосле, ако не буде никог да ти објасни, просветлиће те сам Господ.
Протојереј Б. Гурјев, Пролог
(мој слободни превод са руског)
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Светом Василију на дар
Уколико сте у могућности, помозите снимање спота "Светом Василију на дар".
Сарадник
Шетајући шумом, лија и меда огладнеше.
– Могао бих јести каквих крушака или меда, али где да их нађем? – покушавао се досетити медвед.
– Ја ћу јести гушчијих јаја! – самоуверено и хвалисаво изјави лија.
– Ех, ти! Како то можеш унапред знати?
– Видела сам гуску где лежи на јајима.
– Ти то као да јаја стоје на извол`те, је ли? Не верујем да ће се гуска са твојим планом сложити - изрази медвед сумњу.
– Та сама ће ми помоћи! Хајде да видиш!
И седе меда у чеку, а лија се пришуња кокошињцу и поче да се, кобајаги, са неким дошаптава:
- Газда је насадио две гуске, али ону ближе кући боље гледа.
Гушчија утроба поче да се окреће на ове речи и црв сумње је подиже из гнезда како би лично проверила ову неправду. А док се она смуцала по дворишту, тражећи другу гуску, лија је ушла у кокошињац и појела сва јаја. По повратку, љута што није нашла што је тражила, гуска затече лију како се облизује.
– Крадљивице! – викала је несрећница гушећи се од гнева и плача. - Како си смела...?!
– Заиста, не бих успела без твоје помоћи – изјави лија зацакливши очима лукаво.
Аутор: Јелена Јергић
Ових дана у Србији
Догодило се у Србији ових дана
– Газда, у недељу ми је слава, Свети Трифун, имам по закону слободан дан.
Газда, новоправославац и гладан посла и светом недељом, одговори:
- Не може, Дан заљубљених је и биће пуно посла.
Момак, видно уздрман и потпуно свестан где се Србија налази и куда је новоправославци воде, оде и извади потврду да је геј и да се његова права крше на послу. Истог тренутка добио је дан за Славу.
Преподобни Јефрем Сирин и блудница
Једном приликом су неки недобронамерни људи решили да Јефрема Сирина наговоре на грех. Убедили су једну од градских блудница да оде код авве и заведе га, а ако не успе у томе бар да га разгневи, јер га нико никада није видео да се љути или се свађа.
Јефрем је саслушао њен предлог па јој рече:
- Пођи са мном!
Одушевљена блудница потрча за светитељом. Убрзо су се нашли на градском тргу, где је било много људи.
– Овде ћемо учинити то што си ми предложила.
Збуњена блудница, гледајући у народ, одговори:
- Како да то урадимо у присуству толиког света?
Тада Јефрем Сирин узврати:
- Ако се ти стидиш људи, зашто се још пре не би постидела Бога, који не само да види дела људи већ и њихове намере?
(мој слободни превод са руског)
О пракси
Пре извесног времена наиђох на неки амерички филм о жени која је радила посао медицинске сестре, али која није била медицински радник, јер није имала школе, и која је многим људима помогла али је због тога морала да иде на суд. Филм је снимљен према истинитом догађају, како је наведено, и жена није радила ништа са чиме надлежни доктор није био упознат, али није ишла ни у крајности већ је то било више као прва помоћ, интелигенција и пракса. Народ се дигао у њену одбрану. За тренутак ћу скренути са ове теме али ћу се вратити, јер је битна.
Видите, кад је мој брат покренуо фирму, долазили су многи да питају за посао, било код нас, било за информацију. Јер предузетници увек знају нешто више. Посла је увек било и увек га има, али су многи били пробирљиви, јер их је, понајпре, мрзило рано устајати. Брат је после одустао од саветовања, јер то није помагало. А шта се данас дешава? Данас долазе и траже било шта и то у паровима! Сад већ гори до ноката и то је оно време кад ћете моћи бирати раднике као робове. Сами смо себе довели дотле, нажалост. И ништа ово није осуђивања ради већ да размислимо где смо и шта нам је чинити. Ова прича са почетка жели нешто да вам каже.
Већина ствари се пре да научити праксом већ само теоријом. Зато је учење од куће предност, јер сад имате времена и да учите и да радите упоредо. И зато вам паметни и богати саветују да не радите за плату већ за знање. Ако будете размишљали као порезници и угађали свима пре већ себи, а под тим „свима“ мислим на то да ваше паре троше паразити друштва, онда сте на погрешној животној траси. Кад уђете у фирму, на неко домаћинство, у било какав посао тражите просто своје место и богатите своје знање. Ако не мислите да се од посла претргнете онда немојте очекивати ни да вас преплате. Али ако занемарите сам новац а усредсредите се на знање које добијате, тад ће ваше богатство да расте и могућности да се шире. Систем може да вас кажњава као порезнике, али живот уме да награди оне који бирају боље и за себе и за друге. Погледајте само како за одређену кубикажу аутомобила, који убија пешаке на тротоару следи наногица, а ви кад немате само личну карту плаћате 20000 динара казне.
И још нешто: пазите у које и какво спортско друштво учлањујете своју децу, јер се данас напредује и топлим односима тренера и спортисте.
Прича за Божић
Упитали су старца:
- Колико има врста пријатеља?
– Четири – размисливши мало, одговори старац.
Постоје пријатељи попут хране – потребни су нам сваки дан.
Постоје пријатељи попут лека – тражимо их кад нам је лоше.
Постоје пријатељи попут какве болести – они сами траже вас.
Али постоје и пријатељи као ваздух – не видимо их, али су увек са нама.
Мир Божији!
Христос се роди!