[ Непозната историја Срба... ] 02 Децембар, 2017 19:36

 

Причешће „Косовских мученика“ пред Косовски бој

 

Историја нас учи да Бог итекако може допустити да оно чиме се један народ поноси и дичи као својим идентитетом, истовремено заборављајући своју службу Богу, напросто буде изгубљено. Најупечатљивији пример и поука нама православним Србима је судбина Цариграда и Грка у Малој Азији. Мала Азија је простор на коме су Грци живели 3000 година (далеко дуже него Срби на Косову), на коме је основана древна Грчка цивилизација, тло на коме су апостоли проповедали, тло на коме су Грци примили Христа, тло на којем је настало Ромејско Царство, тло на којем је настао Константинопољ - потоња дика Грчка, а гле сад Грци немају контролу над Цариградом од 1493.г, а 1921.г су дефинитивно и протерани из Мале Азије. Зар неко мисли да су Грци мање осећали Цариград и Ромејско Царство као своје срце него што ми осећамо Косово као своје срце? Итекако су га осећали и, с обзиром на добро знани грчки национализам и величину њихове историје, мислим да су више емотивно били везани за Цариград и Малу Азију него ми за Косово. Но, данас су ту где јесу без икакве перспективе и назнаке да ће се икад вратити у Малу Азију и обновити грчки Цариград. А где ћемо ми Срби бити сутра, то је питање, јер колико пркосимо Богу, колико смо му неверни и колико одступамо од Његовог закона, мени је заиста чудно да ми уопште као народ постојимо и да имамо какву-такву државу. Ако наставимо овако да се понашамо, бојим се да више никада нећемо вратити контролу над Косовом. Косово ће бити наше само онда када почнемо праву борбу за њега, у нама самима, у нашим срцима. Како је лепо говорио блажено почивши патријарх Павле: „Косово је онолико наше, колико је оно у нама”! А имати Косово у себи, не представља никакво труло размишљање о географски зацртаним границама и верност истима, него опредељење за косовски завет светог нам Цара Лазара, који се у светој бици 1389.г. определио за Царство Небеско!

Бог је вапио још старим Израиљцима: „О када би ме овај народ слушао и синови Израиљеви ходили путевима мојим, брзо бих покорио непријатеље њихове и на противнике њихове дигао руке своје” (Пс. 81, 13-14). Ове речи Господње су истините, а ми када би заиста хтели да живимо по закону Божијем, вероватно никада не бисмо морали више са војском ући на Косово да би га ослободили. Када бисмо разумели појам Небеска Србија, можда би нам могло бити јасно да и ако се заиста покајемо, и ако почнемо да будемо верни Христу Богу, можда ни тада не би било дато да се вратимо на Косово. Небеска Србија нема никакве везе са пресликавањем земаљске Србије на Царство Божије.

Многи мисле да је појам Небеска Србија појам везан само за Србе. Јако погрешно. Заборавља се небеска Грчка, небеска Русија, небеска Грузија, небеска Румунија, небеска Бугарска, небеска Арабија, небеска Пољска, небеска Америка, небески Јапан… Небески је свако ко живи у Христу Господу! Сходно оним речима св. апостола Павла, нема више Грка ни Јеврејина него су обојица једно у Христу, то онда ни на небу нема никаквих Срба, Бугара, Грка, Румуна и осталих него су сви једно у Христу, народ Божији, синови Божији. У том пре наш прави и једини идентитет чини Христос и том идентитету ако се не вратимо неће нас бити нигде па макар била некаква Србија и до Токија, како неко воли поносно да узвикује. Са Христом се све може освештати и осмислити, без Њега ништа добро, остајемо само сенка која ће проћи, а иза ње неће остати ништа!

Андреј Андрејевић

 

[ Генерална ] 26 Новембар, 2017 20:59
 
Велики руски песник, родољуб и патриота. Није се плашио да царској власти каже у лице све што не ваља, али би, чим би се земља нашла у опасности, одмах под том истом влашћу кренуо да брани отаџбину. Није бркао појмове, био је свој, зато га и сам Путин поштује и уважава. И према народу, са којим се борио, имао је велико поштовање. То могу само велики људи.
 
[ Лепота живота ] 24 Новембар, 2017 21:02

 

„Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: „Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш.“

Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколико наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу, јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: “верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша“).

И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...“

Протојереј ставрофор Дарко Ристов Ђого

 

Оде дјечак по киши

У музичку школу.

Тамо је хтио сам.

А јутрос смо устали обојица,

Сестре су још стискале плишане медвједиће.

Нас двојица смо били срећни

Што имамо вријеме за нас

за мушке приче

О алигаторима

О томе како је наше

да будемо одважни и јаки.

И оде дјечак

закопчавши јаче јакну.

Киша ће бити прва

Којој ће се супротставити.

Нема, каже, кишобран

„Довољна ми је јакна

Што си је ТИ, тата, купио.“

Ето, сине, сјети се тога

Усред кише и сваке олује

А штитиће те хљеб

поједен за овим столом

кишобрани се ломе

Ових дана.

 

[ Музичка кутијица ] 22 Новембар, 2017 20:08
 
Превод песме
 
 
[ Генерална ] 19 Новембар, 2017 19:31
 
Купци траже "бебе са педигреом", а то су оне рођене у браку.
Деца рођена од жена сумњивог морала и наопаког начина живота имају лошију предиспозицију.
Родитељи, послушајте макар и превентиве ради.
 
[ Генерална ] 17 Новембар, 2017 00:31

Ово није хорор филм, премда има језивих тренутака. Најбоље да о филму не знате ништа, и не читате кратке садржаје - као што сам и сама сасвим случајно налетела на њега. Довољно је рећи: ово је филм о људским карактерима у временима смутним.

Село, филм са преводом 

[ Доколичарење ] 15 Новембар, 2017 13:59
 
Више слика на блогу Јеципетља.
 
 
[ Лепота живота ] 12 Новембар, 2017 17:11
 
 
[ Генерална ] 11 Новембар, 2017 10:38

Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела...

Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи. Ми видимо да се то догађа.

Јован Крестјанкин 

 

 

[ Лепота живота ] 07 Новембар, 2017 19:56

 

Старац ми рецитује

„Не тражи од мене да те волим,

љубав се не тражи.

У скривеним дубинама срца

она се сама рађа.“

- Кажи ми сада, како се рађа? Хајде, реци ми!

- Не знам, старче.

-То је мала реч. Ако ти је кажем, схватићеш одмах.

„Волиш ли ме? Ах, не волиш ме! Ево, видим, не гледаш ме.“

То је некако ниско. Некако је лако изговорити те мале речи „волим те“. Али то се не говори. Задобија се ћутке личношћу коју изградиш. Изградиш се и други луди за тобом. Негујеш се изнутра и гледаш још како то да сакријеш, али онај други то осећа и привлачиш га.

Ако волиш и не тражиш љубав других, сви ће к теби долазити. То је тајна. Тајно да их волиш и они ће то знати па ће ти и издалека слати своја добра осећања. Разумеш?

- Шта да разумем? Како се горе премештају?

- То што ти олако кажеш је неприродно. Природно је ово што ти ја говорим: воли несебично!

 

Преподобни старац Порфирије

 

[ Доколичарење ] 05 Новембар, 2017 16:31
 
 
 
 
[ Музичка кутијица ] 04 Новембар, 2017 17:27
 
Учил Суворов в лихих боях
Держать во славе Российский флаг.

Отцом и братом Суворов был,
Сухарь последний с бойцом делил.

В дыму походов, в огне боёв
Ковал победу, громил врагов.

Он на Очаков, на Измаил,
Победно войско своё водил.

Учил Суворов: "Вперёд глядеть!
Уж если встали – стоять на смерть!"

Суворов, братцы, пример для нас –
Он не терялся в тяжёлый час.

За честь Отчизны я жизнь отдам,
Не дам в России гулять врагам.

За честь Отчизны я постою,
"В ученье трудно – легко в бою!"
...
/ещё раз/
За честь Отчизны я постою,
"В ученье трудно - легко в бою!" 
 
[ Музичка кутијица ] 02 Новембар, 2017 21:32
 

На стазици засутој снежним паперјем

Сретали смо се у ватри

Не иди, не иди ти за мном, драги мој

И на прозор ми не куцај.

 

И нисам ја тебе, мили, оставила

Сам си направио избор

А нисам те, нисам те, мили, зауставила

На свадби да пољубиш другу.

 

Нећу да идем за тобом около

Мој понос се противи томе

Ако бих своје срце умирила

Другу (пријатељицу) бих своју разболела.

 

Било је разних сусрета наших

Ти пољуби другу, друже мој

Када ми дођу тренуци горки

Сетим се нашег сусрета.

 

И прозор нисам закрилила

Дођи с цигаром под прозор

Несрећа страшна ми не треба

Да прати ме цео век.

 

На стазици засутој снежним паперјем

Наша су сретања горка била

Дођи, дођи на састанак, драги мој, 

И на прозорче покуцај.

 
(мој слободни превод)
 
[ Лепота живота ] 31 Октобар, 2017 23:02

 

- Где је правда? - питала је унука баку.

- У паклу - одговорила је бака

- А у рају шта је? - зачудила се унука.

- А у рају је Љубав - насмејала се бака.

 

 

[ Музичка кутијица ] 30 Октобар, 2017 07:07
 

Ах, судбо моја, судбо

 (Песма из филма "Тихи Дон")

 

Нико нас у цркви није венчао,

а сва ми душа изгара.

Зашто си, козаче, у степу одјахао

на своме вранцу?

 

Зашто си ме срео

кад си на Дону коња појио?

Зашто си, козаче, својом лепотом

моје срце покорио?

 

Ах, судбо моја, судбо, ах судбо!

Ах, судбо моја, реци: због чега је то?

Ах судбо моја, горка судбо,

никако одговор не налазим!

 

Зашто си ноћу љиљане убацио

кроз мој отворен прозор?

Зашто си ти најбоље на свету у мом животу,

као сунчев си зрак у тмини.

 

Зашто си ми тако привлачан

са тим плавим очима боје Дона у пролеће?

Зашто се сви козаци у селу

поводе за тобом?

 

Како да ми судбина одговори

а да те не изгубим?

Ни кривња, ни заборав,

Неће ме одљубити.

 

Зашто си скочио на коња

и одјахао у плаветну зору?

Ни ти, ни ја,

ни судба одговора нема.

 

(мој слободни превод)