Све у причама бива

... илити све(т) је психијатрија

Како су игрице постале профитабилније од филмске и музичке индустрије, а бесплатне су?

Имате популарну онлајн игрицу, коју преузимате бесплатно. Али херој са кауча жели да буде бољи од свог другара, а то може само ако има бољу опрему. За почетак му треба два долара и родитељ, да би се одморио од рођеног детета, даје му кредитну картицу да купи виртуелне алатке. И родитељ, друштво, заједница више нико није битан кад се дете дочепа те картице.

 

А онима, који кроје за своју децу бољу будућност, овако урађена деца по саветима психолога - нису потребна.

 

Зато се послодавцима препоручује да се у новим компанијама не запошљавају рођени од 2000. године (јер немају ни концентрације, ни озбиљност), зато су вам школе застареле, зато се деци у Канади дозвољава право на еутаназију без сагласности родитеља, а лекарима да секу и убијају по закону. А ви сте таман урађени да вас затворе у собу и да чекате зелено светло за места на којима се можете прошетати или окупљати. Сад имате и мреже за све врсте баханалија и блудничења, проститутке вам школују у школама, а оне са улица свој занат продају из станова. Јер не могу сви на телевизију, али је екран сад доступан свима.

Сећате ли се, неки, кад смо примећивали како више нема потреба за серијским убицама и да ће доћи време да такви добију, уместо лечења, друштвено признато запослење?

И нашу земљу представљају као гејминг зону...(Космополитика)