[ Лепота живота ] 05 Јул, 2014 16:25

 

 

Зашто неке бебе не желе да изађу у овај свет, попречујући се у утроби? Због чега се лактају или коленима подбочују мајку? Најновија достигнућа у науци указују да је ум старији од мозга.

„Нажалост, 80-90-тих година направљена је општа збрка: отишло се у разне херметизме, кармичке приче и којекакве идиотије, које су данас, 2014. године, страховита цена целе планете, не само Србије. Много ћемо скупо плаћати све то, зато што фетус заиста све упија у себе, прође кроз тај узак канал карлице и свега, и излази на овај свет из једне водене у ваздушну средину“ – прича др Јелена Обрадовић.

Трибина под насловом „Православље и пренатална психологија“, одржана у општини Вождовац, а у организацији храма Светог Великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу, на којој су, поред домаћина проте Дејана Дејановића, учествовали протојереј ставрофор др Милош Весин и др Јелена Обрадовић, привукла је огромну пажњу посетилаца. Снимак ове изузетне трибине можете послушати кликом на линк:

Православље и пренатална психологија

 

[ Лепота живота ] 04 Јул, 2014 15:57

 

 

Дође код мене цурица од три и по године и, како уђе у собу, нацрта се између полица са књигама.

- Дај ми неку књигу! - каже она мени.

Наравно, одмах се окренух да сазнам какве то мисли мала главица скрива. И упитах је:

- Шта ће ти књига?

- Да читам неку песмицу.

- А знаш ли ти да читаш?

- Не знам.

- Па како ћеш онда читати?

- Читај ми ти!

- А коју ти песмицу знаш?

- Таши-таши-танана...

- Хајде ми изрецитуј!

И почне дете да рецитује, али се брзо врати причи о књигама.

- Дај ми неку књигу!

- Али то су све књиге за велике! - и даље ја мудрујем с њом.

Но, ту ће она мени:

- Па и за нас мале треба нека књига.

Ту је осмех прекинуо свако даље вилозофирање, а онда ми је рекла да највише воли ципелицу (што у преводу значи Пепељугу). И причалица, шта ће, мораде да прича.

Сад, кад долази код мене, још с врата виче кад ме угледа:

- Хајде да причамо причу!

Иначе јој код куће тата прича приче. А једном приликом, након што јој је испричао бајку Успавана лепотица, рече она њему, нудећи му јабуке са стола:

- Узми тата, поједи, па ћеш умрети.

- Зашто? – упита је он радознало.

- Онда ћу ја доћи и пољубити те и ти ћеш бити жив.

Дивне ли дечје вере!

 

[ Лепота живота ] 18 Мај, 2014 20:22
 
[ Лепота живота ] 05 Април, 2014 18:30
 
 
[ Лепота живота ] 22 Март, 2014 19:58
 
 
 
 
Ако се волите љубављу
која буја у самоћи, од раздаљине,
која је више од сна него од свести,
и по растанку дрхтаћете од милине,
могнете ли се још икада срести....

Ви који се волите љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез ломите крила,
сећаћете се увек једно другом лика.
И по растанку
замрети вам неће гушена хтења.

Ако због ње патиш од несанице
и у поноћ ходаш будан
по башти,
ако те ломи неутољена жеља луда,
сећања на њу никад се нећеш спасти.

Оних с којима се играмо
око ватре,
а бојимо се да је додирнемо,
с којима идемо крај понора
незагрљени и неми,
сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.

Ако је желиш безгранично,
а седиш крај ње без гласа
слушајући бајку која се у вама рађа,
сванућу слично,
памтићеш је и кад се зима
пред тобом забеласа.

Ако верујеш седећи уз њу
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир може да стресе,
ако волиш у њој сан и дете,
ако ти је без ње пусто и глуво,
мисао на њу будиће те
и кад се растанете.

Заувек се памте они
с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само с пролећа, у сну,
писали писмо.

Они који се као реке не могу слити,
међу којима нема спојног суда
крви и крви вреле,
а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће
ни кад им душе буду поседеле.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући,
као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се
и умирући.

Они због којих срца
осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану
и кад заволимо друге -
и осетимо се несрећни и криви.
 
 
Десанка Максимовић
 
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 26 Јануар, 2014 22:32
 
[ Лепота живота ] 23 Децембар, 2013 20:09
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 23 Децембар, 2013 01:47
 
... само онда кад нема побеђених!
 
 
[ Лепота живота ] 23 Новембар, 2013 21:30

Пред Вама је школски састав непознатог аутора на тему Моја земља Србија. За вас га преносимо са странице Башта Балкана, као показатељ да и данас постоје деца која инспирацију црпе из сопствених извора, а не као већина данашњих људи, из медија и мишљења других људи.

 

Слика са интернета

 

Моја земља Србија је место као ни једно друго на свету. То је јединствена земља јединствених људи, негде на граници Истока и Запада, у шареној и питомој природи умерене и лепе климе. Кад је гледаш са висина небеских, кад је гледаш са облака, она је тако љупка и шармантна, шарена и сва у малим нитима ткања ситних њива различите боје и лепоте. Брежуљкаста и питома, од равне Војводине до бреговите Шумадије, она одише једном умереношћу и лепом природом коју би свако пожелео.

Моја земља Србија носи лепу природу на себи и има лепе људе у себи. То је моја отаџбина, земља коју су ми оставили оци и њихови очеви у наследство.

Оставили су и нас да водимо земљу и живимо на њој. Оставили су нам и комшије и рођаке, и друге људе. А људи су овде лепи и згодни, али неумерени. Страсни и жељни свега губе своју физичку лепоту у сталној потрази за срећом у забави и брзини живљења. Моја земља Србија има лепе људе који живе напето и стресно у лепој природи око себе. Због тог немира који их прогони они не виде лепоту природе око себе.

Моја земља Србија има мале градове пуне људи и велика празна села. До јуче смо сви живели на селу а данас у граду. То је ипак и даље сељачка земља људи са села који живе хаотично по неуређеним градовима у потрази за личном срећом док им је душа остала на селу, уз поток над којим се нагнуо храст који чува песму славуја. Док мој земљак слуша популарну музику у градским кафанама и сплавовима његова душа чезне за појем славуја. И пресијавањем рибе у потоку. И за излежавањем по мирисном сену. И погледом на жито које је родило и овце по пашњацима. Очи не виде али душа и гени памте. Тако каже моја бака.

Моја земља Србија споља изгледа мирно али у себи живи немирно. У њој све ври и кува од људи и њихових ћуди. Она носи људе снажне воље и јаких страсти који изнад свега цене своју независност. Она је земља слободарске традиције и љубави за слободом у којој већина живи под стегом власти и околине. Зато је моја земља Србија тако напета и нестабилна земља. Ипак то је моја домовина, другу домовину немам, осим ако се не иселим.

Али моја земља Србија чува једну велику тајну. И благослов. То је скривено у оним малим невидљивим људима благе нарави и праведног живота, то је скривено у нашој традицији и нашим жртвама које смо дали кроз историју, у Косовском завету крви који смо положили за веру. Зато нас и нешто Велико чува кроз векове и одржава наспрам јачих и већих народа. Та велика тајна је записана у нашим манастирима и богомољама, у молитви, на гробовима крајпуташима, у камену међашу, у ручним радовима, на сликама и у народној музици. То је тајна коју ми откривамо по речима мога деде када остаримо и када схватимо да наши мали животи нису ништа наспрам великог живота једне нације.

То је тајна коју не разумеју нови народи и странци из земаља без историје. Народи који имају земљу али немају историју. То је оно што нас држи кроз векове историје, што нас води и кроз таму и кроз светлост, то је она дубока и трајна вера, то је наше родољубље, то је моја земља Србија којом се поносим и којој припадам.

 

Преузето

 

Оливера Катарина - Сањам те

 

[ Лепота живота ] 18 Новембар, 2013 20:35

... и бићемо саучесници чуда!

 

 

 

Јер какве су вам мисли, такав вам је живот!

 

 

[ Лепота живота ] 08 Новембар, 2013 15:04
 
 
 
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 07 Новембар, 2013 21:32
 
 
[ Лепота живота ] 31 Октобар, 2013 19:02
 
 Power of Mother Nature - 1080p HD
 
 
Power of Mother Nature -II 1080p HD
[ Лепота живота ] 15 Октобар, 2013 14:41

Причещение Святых таинств Императора Николая II во время коронации 14 мая 1896 года в Успенском соборе Московского Кремля. Художник К.В.Лебедев. 1896 год. 

Причешћивање Светом Тајном Цара Николаја II у време крунисања

14. маја 1896. године у Успенском сабору Московског Кремља

Сликар: К. В. Лебедев, 1896. године

 

Болесник проживљава своје последње тренутке. Лице му је мирно и опуштено. Један врли свештеник му долази у посету и, након тихог разговора, дарује му отпуст грехова.

Ујутро, исти свештеник - озбиљан и тих, приближава се истом болеснику и додирује му усне светом кашичицом. Болесник се причешћује Пресветом Тајном. Миран је и безбрижан док одбројава последње ритмове свога срца, како би затворио очи и испустио дах.

И час је дошао. Последње речи су му биле:

- Христе мој, умирем срећан, јер си Ти у мом срцу.

 

Заиста, брате мој, да ли си и ти спреман за то вечно путовање?

Да ли је и твоје срце примило Његовог избавитеља?

Знаш ли када ће се чути последњи откуцај твога срца?

Да ли ћеш моћи рећи да умиреш срећан?

А све је то у твојим рукама.

 

Са грчког превела А. М.

 

То се Господ уселио у ме - група Александар Невски

 

[ Лепота живота ] 14 Октобар, 2013 12:43

Покров Пресвете Богородице 

 

Давакис је изместио своју команду у Ептахорију. Будан је пратио развој догађаја из своје канцеларије на Пинду. У једном тренутку, уочио је да је приликом извршења његових наредби начињен пропуст. Нагао, какав је био, изрече тешку псовку.

- Богородице моја! - рече посрамљени храбри достојанственик. - Вечерас ти дајем обећање да више никада нећу псовати, не!

Тог истог дана издао је и обавештење о самокажњавању: „Давакис да буде три дана без хране.“ Херој је, након своје погрешке, показао одлучност у извршењу казне. Тродневни пост био је уједно и почетак једног новог живота без псовки.

Заиста, дирљив је пример овога хероја са Пинда, који нам показује како се побожност не изражава хулом, већ поштовањем имена Божијег. Да би победио непријатеља, било каквог, треба прво да победиш себе (своје лоше ЈА). А псовка је највећа слабост оних људи који су навикли да псују свето и преподобно. Пример победника са Пинда нека светли свима, како би се искоренио тај рак језика сваког хулитеља.

 

Са грчког превела А. М.

 

Акатист Покрову Пресвете Богородице

Поје протосинђел Јован (манастир Лешје)