[ Лепота живота ] 16 Мај, 2015 08:59

 

 

Једна млада девојка се разболела нешто пре 20. маја. Тумор на језику, рекли су лекари. Након конзилијума, донета је сагласност о операцији као једином решењу. Родитељи болеснице и пацијенткиња прихватише одлуку. Лекари све уредише за почетак операције.

- Дете моје - обрати се хирург болесници, - после операције више нећеш моћи причати и зато изговори сада своје последње речи.

А њене последње речи којима запечати своја уста беху: „Исус Христос, Избавитељ мога срца.“

Блажене и благословене душе које изнад свега највише воле Господа.

 

Са грчког превела А. М.

 

[ Лепота живота ] 03 Мај, 2015 16:02

 

 

Мој први „додир“ са Србијом био је 1965. године, када сам имао свега 13 година. Увек ћу се сећати своје драге учитељице историје средњег века која је једном ушла у учионицу и рекла да ће говорити о Косовском боју из 1389. године. Пуних 45 минута наш разред слушао је занимљиву причу наше омиљене учитељице о Битки на Косову. Тај час за сва времена урезао се и остао у мом сећању, мада тада нисам ни слутио да ће прича наше драге учитељице о Косовском боју имати судбоносно значење у мом животу, да ћу се касније у потпуности посветити Србији, њеној историји, књижевности.

Годинама Србија је све више пуштала своје корене у мени и постала инспирација за моју списатељску и истраживачку делатност. Као песник, имам своју „поетску сербијану“, дакле моје песме посвећене Србији. Тај мој српски циклус садржи близу тридесетак песама којима изражавам своју симпатију према географски далекој а духовно блиској нам Србији.

 

Одломак из интервјуа

 

Косовска песма

 

О, Косово, будна земљо, чарна,

Твоја туга шест векова траје,

Света земљо, лепа, светлозарна

Осећам твог срца откуцаје.

 

Бол утиснут у све оранице

Не избледи рана јатагана,

Отри ћутке сузе, чобанице,

Моја песма нек ти буде храна.

 

Царе Лазо, пробуди јунаке,

Још за вама тужи земља ова

Горда звона парају облаке

И чују се из древних храмова.

 

Опила се земља сунчаницом

Непокорна, храбра мајко српска,

Док корачам твојом ораницом

Откуцаје осећам твог срца.

 

У Пећи 29. 4. 1994.

 

[ Лепота живота ] 17 Април, 2015 19:39

 

Слика преузета са: http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8399

 

Један грчки свештеник, који ради као мисионар у Уганди, говори са много одушевљења о хришћанима тамне пути: „Слушају нас као мала деца. Верују нам и прате сваки наш корак. Њихово „Верујем“ претвара се у дело. Све иде добро док бораве у њиховој земљи. Али чим стигну у Европу и дођу у контакт са европским хришћанима, њихова вера испари и тамнопути хришћани се погубе“.

Ова информација веома je неповољна за нас. Сведочи нам какви смо хришћани ми, Европљани, као и каквим се начином живота представљамо овим новопросвећеним хришћанима. Заиста, толико много смо изгубили, да се више не препознаје хришћанство на нашим лицима.

 

Са грчког превела А. М.

 

[ Лепота живота ] 11 Април, 2015 21:03

 

 

Говори се како је у старом Риму постојао један јелен који се слободно кретао по краљевском врту и коме нико није смео да учини ништа нажао. Табла с натписом: «Ја сам краљев јелен», потврђивала је припадност (својину). Тако је јелен био од свих поштован.

Краљев јелен је и сваки Хришћанин. Само име, Хришћанин, објава је припадности. Тако треба да осећа свако дете Божије. Јер име Хришћанин није само почасна титула, већ израз сигурности. Хришћанин може да се нађе усред различитих искушења, али он никад неће бити побеђен од лукавог, уколико носи на себи печат жртвеног Јагњета, Господа нашег Исуса Христа.

 

Са грчког превела А. М.

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

 

 

[ Лепота живота ] 11 Април, 2015 00:32

 

 

Персијски владар Кир, који је уживао славу и част као ретко који човек на земљи, затражио је да на његовом споменику напишу следећи натпис: «О, човече, ма ко да си и ма одакле да долазиш, уверавам те да ћеш и ти завршити тамо где се и сам тренутно налазим! Ја сам Кир, оснивач Персијског царства. Молим те, немој ми завидети! Немам ништа до ово мало земље, која покрива моје мртво тело.»

То је признање човека, који није познао Бога, нити је веровао у вечност. Окрутна је и неподношљива смрт за човека који у Бога не верује и сумња у бесмртност душе. За верника, пак, живот се не завршава лопатом погребника. Гроб за хришћанина представља улаз на врата вечности. У њему он види крај овоземаљског и почетак вечног живота. Вечност представља велику наду и непојмљиву утеху за оне који губе своја драга лица. Упокојени не нестаје, већ се одваја од овога света. Привремено одвајање је смрт. Ускоро, сви ћемо се ми састати на небу са нашим милим и вољеним бићима.

 

Са грчког превела А. М.

 

 

[ Лепота живота ] 10 Април, 2015 09:48

 

 

У Швајцарској се продају мала огледалца на чијој је полеђини уписан следећи текст: „Знаш ли за кога се распео Христос? Окрени другу страну да видиш“. А огледалце, приликом окретања, показује наше лице.

Заиста оригиналан начин како да се присетимо једне истине. Христос је био распет на Голготи за мене, за тебе, за све! Крв Исуса Христа, која се пролила на Голготи, не би требало да се просипа узалуд. Христова жртва треба да буде избавитељска за сваког од нас.

 

Са грчког превела А. М.

 

[ Лепота живота ] 10 Март, 2015 01:17

Шта све може воља у човека?

 

 

И још:

 

Након очеве смрти девојчица сама брине о огромном имању

 

[ Лепота живота ] 03 Јануар, 2015 23:15
 
[ Лепота живота ] 28 Децембар, 2014 00:55
 
 
[ Лепота живота ] 24 Децембар, 2014 00:13

 

 

Недеља, Детињци. У цркви је присутно прилично света, понајвише деце. Време је Божићног поста, а деца похрлише у храм да се на њихов Празник сједине са Христом. У реду за исповест стоји и моја пријатељица, која први пут долази у овај храм на причешће; са њом је и њена братаница. Премда дете има 7-8 година, видим је први пут, а тетка користи прилику да нас упозна. Дивна душица Божја, ведра, како деци и приличи. Кад се служба завршила, на излазу из храма заустави ме девојчицина тетка, изразивши жељу да се чујемо у току дана. Наравно, обрадујем се предлогу, јер се заиста нисмо дуго већ чуле.

Кад је тог поподнева веза успостављена, већ на самом почетку разговора моја ми пријатељица, између осталог, рече и то да се њена братаница данас први пут причестила, али да се, с тим у вези, десило нешто занимљиво. Наиме, њима је вероучитељ рекао да посте, како би се причестили за Детињце, што је са стране девојчициних родитеља било испоштовано. Међутим, када је требало да је одведу у цркву, мајка, која није у том „фазону“, не налазећи други начин повери тетки бригу о причешћу детета, јер се знало да и она пости и да ће ићи у храм. Једино је тетка, уместо у свој парохијски, морала, због детета, да дође у овај наш. Али брзо је то решено и договор је пао, али детету је очигледно нешто засметало у свему томе, те је, одлазећи у храм, оставила на столу родитељима разгледницу-подсетницу. На њој је писало:

„Родитељи су дужни да воде рачуна о потребама свог детета.“

 

За наук и споменар забележила причалица

 

 

[ Лепота живота ] 19 Децембар, 2014 14:20
 
 
[ Лепота живота ] 09 Децембар, 2014 00:25

У једном старом селу у Грузији шесторо људи ушло је у недовршену Православну Цркву да би отпевало химну „Свети Боже...“. Њихови гласови су се уздизали подједнако и на грузијском и арамејском језику. Без обзира да ли разумете речи или не, језик лепоте свакако се да препознати.

 

 

[ Лепота живота ] 27 Новембар, 2014 19:13

 

 

Горди човече! Ти машташ тако много и високо о твом уму, а он је потпуно и нераскидиво зависан од желуца.

Закон поста, који је наизглед закон за црева, у ствари је закон за ум.

Ум, тај цар у човеку, ако жели да преузме права на своју самодржавност и да их сачува, мора се пре свега потчинити закону поста. Само тада ће он бити непрестано снажан и бистар; само тада он може владати над жељама срца и тела; само уз непрестану трезвеност он може изучавати јеванђелске заповести и следити их.

Основа врлина је – пост.

 

Свети Игњатије Брјанчанинов

 

[ Лепота живота ] 25 Новембар, 2014 00:33

Света Марина - Андрос 

 

Запањујуће савремено чудо Свете Марине на острву Андрос.

Исцељење Андреја Вассилиу са Кипра

У Грчкој су добро познати са телевизијских програма, јер су тражили донатора за њиховог дечака Андреја, који је патио од леукемије. Донатор је заиста пронађен и родитељи су почели припреме за њихово путовање у Хјустон, Тексас САД, где је трансплантација коштане сржи требало да буде извршена. У међувремену, они су се молили Господу Исусу Христосу да спасе њиховог дечака.

Пре него што су отпутовали у САД родитељи су чули за чуда Свете Марине и позвали су манастир Свете Марине, који се налази на острву Андрос у Грчкој, тражећи Њен благослов. Настојатељ манастира, архимандрит о. Кипријан, обећао им је да ће се молити Светој Марини. Он је такође пожелео родитељима да Света Марина буде са Андрејем у операционој сали, да му помогне. Са благословом Старца Кипријана и јаком вером да ће Света Марина заиста помоћи, породица Вассилиу се запутила у САД.

Након неопходних тестова пре операције, које је Андреј морао да прође, био је одведен у операциону салу. На кратко време, пре почетка саме операције, хирурга, који ће оперисати Андреја, дошла је да посети нека „жена“. Она се представила као Андрејев доктор и затражила да јој се дозволи да посматра операцију.

Разговор који је уследио показао је да та жена заиста јесте доктор. Међутим, хирург је одговорио да лекарима „споља“ није одобрено да буду присутни у операционој сали и да је такав пропис његове медицинске екипе „да лекари који нису у тиму не буду укључени у деликатним операцијама“. Међутим, упорност жене је уверила хирурга да јој дозволи учествовање у операционој сали. Али пре тога, он је замоли да остави своје координате (вероватно, акредитивно писмо) на администрационом столу. Непозната лекарка учини како је хирург рекао, а затим је ушла у операциону салу са хирургом. Током рада, дала је неколико упутстава у погледу напретка поступка. Операција је добро протекла и на крају је хирург захвалио „жени лекару“ и изашао из операционе сале.

Андрејеви родитељи одмах су дошли да се распитају о исходу операције. Хирург је одговорио да је све добро прошло, додајући да не може да разуме зашто су довели Андреја овде, када он има тако доброг доктора. Родитељи су били веома изненађени и одговорише да они нису довели никаквог доктора са њима. Хирург је инсистирао; рекао им је да је, изашавши из операциона сале, Андрејев „лекар“ тамо остао мало дуже са остатком оперативног тима и због тога је вероватно и даље у близини. Предложио им је да је потраже. Потрага за њом се показала бесмисленом, као да „жене доктора“ нема нигде около. Вассилиу пар је закључио да мора да је неки лекар из Грчке или Кипра, који је одлучио да допутује у САД, дао свој допринос овој деликатној операцији. Они су изразили жељу да сазнају ко је она, тако да могу да јој се захвале. На хирургов предлог су отишли у управу до административног стола да провере њене кординате.

То је било крајње изненађење, када су прочитатали да се непозната жена потписала са именом „Марина из Андроса“. Сузе захвалности и радости напунише њихове очи када се сетише Старчевих речи у манастиру, када је рекао да би желео Андреју да има Свету Марину у операционој сали да му помогне. Андрејеви родитељи су поделили са медијима своју радост, за успешну операцију и Андрејево опорављено здравље и чудо које су примили. Вассилиу породица се заветовала да ће цела породица сваке године долазити у манастир на празник Свете Марине. Старац Кипријан каже да породица долази сваког лета, путујући из Лимасола на Андрос, да се захвали Светој Марини за Андрејево исцељење.

 

 

 

Преузето

The Miracle of Saint Marina for Andrea Vassilion of Cyprus

 

[ Лепота живота ] 02 Новембар, 2014 13:16

 

 

УРАЛ: НА ТЕМПЕРАТУРИ ОД -30 степени - ПРОЦВЕТАЛА ВРБА

Ова вест нам је дошла са великим закашњењем. Ипак, то што се догодило у Свето-Тројицком архијерејском конаку града Невјанска, ноћу, уочи четвртог децембра, може да се назове једино чудом. Ево како о овој појави прича економ конака, отац Георгије Вахрушев.

- Много пута сам чуо да је на празник Ваведења у храму Пресвете Богородице, у неким црквама наше земље, процветала врба. Међутим, то се приписивало - или климатским условима тог места где се налази храм, или аномалији у децембру месецу услед високе температуре ваздуха. И ево, то се догодило сада у нашем храму!

Почетак овог децембра на Уралу је, како многи знају, упамћен по температури од минус 30 степени. Ипак - наставља причу отац, - трећег децембра увече парохијани храма приметили су необично набрекле пупољке на врби која расте у црквеном дворишту на пет метара од саме цркве. Молитву смо почели баш поред дрвета.

Неки су улазили у храм да се загреју и поново се враћали да би видели како је дрво све јасније, из минута у минут, давало знаке свог оживљавања. А у поноћ, наочиглед пет - шест људи, на гранама су се појавили бели пахуљасти цветићи.

Отац Георгије Вахрушев прича и о следећој интересантној чињеници:

- Наиме, сам молебан и моменат отварања пупољака на гранама био је снимљен на видео камери. Касније, при прегледању снимка, јасно се видело и необично светлуцање око дрвета - на стотине малих пламичака који се дижу од грана негде у висину.

Сада један број необичних гранчица врбе украшава поједине иконе у храму, а многе су парохијани понели кући. Али, на самом врху крошње цветови се истичу до данашњих дана, баш као својеврстан доказ за оне, који не верују у ово чудо.

 

Пријатељ Божији

Вест на руском и видео снимак погледати овде (кликни).