Петак, Октобар 16, 2015

Свадбено чудо - крај

 

Слика са интернета

 

Огрлицу смо склонили да је снајка не би видела, наравно. Међутим, размишљајући који би дан био најприкладнији за даривање – субота, као дан пре или недеља на сам дан свадбе – одлучих се за суботу. На братово питање: „Због чега?“, одговорих му: „Знаш каква је она... Има да се расплаче и ако јој дам у недељу размазаће сву шминку... Само нам још треба да уплаши свештеника.“ Брат се насмејао, сложивши се са мном.

А у суботу је било момачко и девојачко вече – уједно. У једном тренутку дадох брату знак да доведе своју вереницу код мене у собу.

Немајући ни најмању представу због чега је зовем, она је ишла занета неком песмом и готово поскакујући. Али у тренутку кад јој пружих плишану бордо кутију, њен осмех и песму замени плач и њеним лицем потекоше најкрупније сузе које сам икад видела. И само што је отворила кутију, она јецајући примети:

- Знала сам! Тачно сам знала!

Али то што је она знала, ја ни слутила нисам. Јер сам била уверена да није могла знати шта ће добити и да ли ће ишта добити. То је после и признала, рекавши:

- Па нисте ми ни рекли да ћете ми нешто купити!

Дакле, шта је то онда знала, копкало ме је. И још не стигавши ни да је питам, снајка крену са причом:

- Једном приликом смо твоја мама и ја свратиле у златарску радњу и између осталог гледале смо и ту исту огрлицу која се мени много допала. А онда је, неколико дана касније, она поново свратила у златару, овог пута сама, и замолила је златара да јој извади огрлицу како би је поново погледала. Том приликом му је рекла да би желела да је купи – мени.

Занемела сам. А онда ми је то и брат потврдио.

- Да. Тачно је. Кад сам дошао код њега, рекао је да у обзир долази само ова огрлица, која јесте мало скупља од наведеног износа, али да њена вредност није у новцу већ у нечем другом.

И затим је потврдио снајкину причу.

Међутим, да чудо буде још и веће, то се десило пре две године; за све то време огрлица је стајала у радњи, а моја се мајка у међувремену разболела и упокојила. И не само то. Споменух већ и свадбу млађег куминог брата. Кад су отишли у златару да изаберу огрлицу, он им је изнео две, које су, по раду, биле исте, али једна је била од жутог а друга од белог злата. Изабрали су ову другу. Она од жутог злата остала је да чека још недељу дана како би красила врат супруге мога брата.

Стављајући је, снајка, и даље сузних очију, рече:

- Ово је благослов моје свекрве.

Тада јој рекох чему се молих, тако да зна да је благослов родитељски.

А слава нека је Богу, Пресветој Богомајчици и Светом Николају са свима светима. Амин.

 

+ + +

 

Остале су још две анегдоте са свадбе.

Повео се неки разговор о женидби једног свата, на шта је прота рекао:

- Ја сам ту.

Затим смо га упитали да и њима да календар, а он је на то узвратио:

- Календар дајем кад је чорба већ пред запршком.

 

Друга је везана за снајку.

Само што је обављен чин венчања, пришла је проти са питањем:

- Оче, могу ли ја да понесем круну кући? Обећавам да је нећу скидати са главе! Видите како ми лепо стоји!

Прота се насмејао, рекавши:

- Ово ме нико до сад није питао.

Али такав случај се једном и рађа.

 

За споменар забележила причалица Јелена Јергић.

Помени, Господе, у Царству Твоме родитеље наше. Амин.

ПретходнаПочетна

 

[Одговори]

Причалице, честитам! Од срца све најлепше младенцима!

Надам се да ће круну вечно примећивати, ону вреднију, невидљиву, када погледају једно у друго.

Рачунај да си нас почастила овим дивним сведочењем и анегдотама, мада :-) не бих ја ни на колачима ништа замерио :-)

Comment by Јанакис (10/16/2015 21:38)

[Одговори]

Захваљујем у њихово и моје име!
Верујем да ће бити тако. У ову причу су могле да стану још неке чињенице, као на пример и то да је снајка, приликом одабира венчанице, била "накрпљена" од кројачице због превелике скромности. То само указује на њену умереност и несреброљубље. А сигурна сам да љубав коју има према брату нема цену. :)
Извињавам се због неваспитања кад су у питању колачи. Али ево најновије анегдоте с мојом снајком да се нађе уместо послужења.
Улазе муж и жена у радњу са намером да детету купе радни сто. Међутим, снајка их је дочекала речима:
- Како само сто? Па ваљда дете мора на нешто и сести! Ево је и столица!
Шта ће родитељи, оставши прегласани 1:2, ставише и столицу у рачун.
Међутим, снајки кад крене, она иде и даље.
- А сад кад имате и сто и столицу погледајте и Вини Пу тепих; изузетно се слаже уз то!
На рачун додаше још једну цифру, на радост, ипак, свих, понајпре можда самог детета.
:)))

Comment by pricalica (10/17/2015 23:26)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме