[ Лепота живота ] 25 Септембар, 2014 18:01

Венчание при свечах в храме Свети-Цховели 

 

Шта је то љубав? Љубав која је основни мотив; сви кажу да из љубави ступају у брак. Али, како је онда могуће да врло брзо, недопустиво пребрзо, рекао бих, многи бракови, многи парови дођу до оног степена, када већ само, после две или три или пет година, а још је то премало за неко брачно искуство, када многи кажу: више љубави нема. Ако дођу до тога, па кажу: више љубави нема, то им је онда мерило да љубави – праве љубави – никад није ни било. Јер, љубав није еротска привлачност. Љубав није заљубљеност; заљубљеност јесте онај први, почетни степен, који је и те како добродошао; без заљубљености и нема уласка у љубав. Али, љубав није романтика. Љубав је осећај одговорности, љубав је осећај за жртву, љубав је осећај за непрестано давање и, што је најважније, љубав је спремност на опраштање. И, када се у тим дефиницијама посматра љубав, онда видимо колико је заиста љубав нешто и велико и одговорно. Јер, мој брачни друг, како ми то уобичајено кажемо и чујемо, друга страна мене самог, је неко ко је поверен мојој љубави. И то, чини ми се, много тога објашњава.

Данас су многе речи изгубиле и своју важност, изгубиле и на вредности, некако су постале свакодневне. Једна од тих речи, тачније, израза јесте и оно чувено „волим те“, која се чује на сваком кораку. Поготово млади људи, у заносу своје младости, у заносу заљубљености, врло су спремни да често кажу једно другом, и то је лепо, рећи то „волим те“. Међутим, треба то „волим те“ умети рећи и после 5 година брака, и после 10 година, и после 15 година, и после 30, и после 50. И, ако се неко пита, а требало би да се пита: шта, заправо, за нас, православне хришћане, значе речи „волим те“, онда би једина православна дефиниција тих речи могла да буде: „Рећи некоме: волим те, значи рећи му: ти никада нећеш умрети“. И то је оно што се заснива на нашој вери, на вери у Васкрсење, које је камен-темељац свега онога што ми, заправо, јесмо.

 

О. Милош Весин о смислу брака

 


[ Лепота живота ] 07 Септембар, 2014 18:53

 

 

- Старче, моји родитељи стално јадикују и ја више не могу да их поднесем у кући. Шта да учиним?

- Ех, благословени, кад си био у колевци даноноћно си јадиковао. Они су те тада узимали у руке и привијали уз себе с нежношћу и љубављу. Како ти се допада то, што су они тада могли да помисле да те упуте у неку установу и да мало предахну? Правда Божја ти сада омогућује да понашањем, какво су они тада показивали према теби, делимично вратиш дуг родитељима.

 

Свети Пајсије Светогорац

 

 

 

[ Лепота живота ] 25 Август, 2014 20:57
 
Филм „Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ је тридесетоминутни видео запис у којем је представљено чудесно исцјељење Рускиње Софије, Муслиманке из Башкирије, која је била толико болесна да су јој доктори рекли да јој је лобања одвојена од кичме. Како је болест напредовала, Софија скоро није могла ни да хода. Међутим, призвана од Пресвете Богородице и Светог Василија дошла је у Острог гдје је примила Свету Тајну Крштења, а затим молећи Светог Василија за помоћ добила и исцјељење. Данас је потпуно здрава и срећна је што је православна Хришћанка. У филму Софија прича свој пут исцјељења.
 
 
[ Лепота живота ] 23 Август, 2014 21:13

Царица Александра Фјодоровна Романов 

(Слика преузета са: http://artchive.ru/artists/2655/works/type:zhivopis) 

 

Свака верна жена је прожета интересовањима свог мужа. Кад му је тешко, она се труди да га охрабри својим саосећањем и испољавањем своје љубави. Она с ентузијазмом подстиче све његове планове. Она није терет на његовим ногама. Она је снага у његовом срцу која му помаже да постане све бољи.

Нису све жене благослов за своје мужеве. Понекад се жена пореди са биљком пузавицом која обавија снажни храст – свог мужа.

Верна жена чини живот свога мужа племенитијим и значајнијим усмеравајући га снагом своје љубави према узвишеним циљевима. Када се она, пуна поверења и љубави, привије уз њега, у њему се буде најплеменитије и најбогатије црте његове природе. Она у њему подстиче храброст и одговорност. Она чини његов живот предивним, ублажава његове оштре и грубе навике ако је таквих било.

Међутим, има и таквих жена које су сличне биљкама паразитима. Оне се обавијају око мужа, али саме ништа не доприносе. Оне не пружају руку помоћи. Излежавају се на диванима, шетају улицама, сањаре над љубавним романима и сплеткаре по примаћим собама. Оне су потпуно бескорисне и, будући такве, постају бреме и за најнежнију љубав. Уместо да живот мужа учине снажнијим, богатијим и срећнијим, оне само ометају његове успехе. Резултат је врло кукаван и по њу.

Верна жена се привија и обавија мужа, али му такође помаже и надахњује га. Њен муж на свим пољима осећа како му њена љубав помаже. Добра жена је чуварка породичног огњишта.

 

Царица Александра Фјодоровна (Романов)

(Одломци из царичиног дневника „О браку и породичном животу“)

 

[ Лепота живота ] 09 Август, 2014 12:02
 
 
 
 
Миливој Леми Мрдаковић - Твоје молитве
 
Када се дани одброје човеку,
за овај свет нестаје.
Све што је радио
тада се збраја
и душу Богу предаје.
Jа сам давно изгубио баку,
а био сам само дете,
а још памтим причу јој сваку
и често ми мисли ка њој лете.

На прави пут твоје су ме молитве вратиле
и као Анђео пратиле и чувале од сваког зла!
Ја осећам да пред Богом и сада клечиш
и сигуран сам за мене молиш,
драга бако, јер ме волиш!

Никада тебе заборавити нећу,
успаванке ти си ми певала.
За тебе, бако, сада палим свећу,
ти срце дала си свему што си имала.
И ја тебе, бако, помињем често
и понављам твоје мудре речи,
у мојој молитви увек имаш место,
сећање на тебе и даље ме лечи!

На прави пут...
 
 
[ Лепота живота ] 01 Август, 2014 01:28
 
Свети Деспот Стефан Лазаревић
 
Стефан деспот
најслађему и најљубазнијему,
и срца мојего нераздвојноме,
и многоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојего ближњему
(име рекавши),
у Господу љубазно целивање,
а уједно и милости наше неоскудно даривање.

Лето и пролеће Господ сазда,
као што песник (Давид) рече,
а у њима и красоте многе,
птицама брзо, и весеља пуно прелетање,
горама лишће,
и луговима пространства,
и пољске ширине,
и ваздуха танког
дивним неким гласовима испуњавање,
и земљина ношења дарова,
која цветова које доброг мириса, и зеленило,
но и самог човечијег
јестаства обновљење
и разиграње,
достојно ко да искаже.

Ипак сва ова и друга
чудна дела Божија,
која и оштровидан ум
размотрити није у стању,
љубав преисходи.
И није чудо, јер Бог се назива љубав,
као што рече Јован Громов (јеванђелист).

Свака лаж смештања у љубави нема;
јер Каин, туђ љубави, рече Авељу:
Изиђимо нас двојица напоље.

Оштро некако и брзотечно дело љубави,
које сваку врлину превазићи може.

Лепотно ову Давид украшава
као миро, рече, на глави,
које силази на браду Аронову,
и као роса аермонска
која силази са Горе Сионске.

Јуноше и деве,
к љубавима прикладни,
љубав узљубите,
но право и незазорно,
да некако јуноштво
и девство повредивши,
којим јестаство наше
к божанственому присваја се,
божанствено не негодује.
Не жалостите, рече апостол, Духа Светог Божијег,
којим знаменовасте се јавно као у крштењу.

Бесмо заједно, и друг близу друга,
или телима или духом,
но ако горе, ако реке
раздвојише нас, Давид да рече:
Горе Гелевујске, да не сиђе на вас
ни дажд ни роса,
јер Саула и Јонатана не сачувасте.
О безлобије Давидово,
слушајте који сте царски, слушајте,
Саула ли оплакујеш, обретени
Јер обретох, рече Бог,
Давида, човека по срцу мојему.

А ветрови да се ударе с рекама
и да оне сасвим секну,
као при Мојсију море,
као при Исусу судији,
кивота ради, Јордан.

Још да се сакупимо,
још да се угледамо,
још љубовно да се сјединимо
у том самом Христу Богу нашем,
коме слава с Оцем и са Светим Духом
у бесконачне векове, амин.
 
 
[ Лепота живота ] 30 Јул, 2014 01:07
[ Лепота живота ] 25 Јул, 2014 19:05
 
 
[ Лепота живота ] 20 Јул, 2014 22:37
 
„Јастуче Светог Нектарија" својеврстан је наставак филма „Бог има задњу реч" у којем смо чули сведочанства лекара о чудесним исцелењима пацијената, које је, савремена медицина, немоћна да их исцели, прогласила неизлечивим. У овом документарцу реч дајемо пацијентима, а они, услед тешке и неизлечиве болести, завапише Богу за помоћ. Чујмо, дакле, из прве руке, како и на који начин их се Господ дотакао.
 
 
[ Лепота живота ] 05 Јул, 2014 16:25

 

 

Зашто неке бебе не желе да изађу у овај свет, попречујући се у утроби? Због чега се лактају или коленима подбочују мајку? Најновија достигнућа у науци указују да је ум старији од мозга.

„Нажалост, 80-90-тих година направљена је општа збрка: отишло се у разне херметизме, кармичке приче и којекакве идиотије, које су данас, 2014. године, страховита цена целе планете, не само Србије. Много ћемо скупо плаћати све то, зато што фетус заиста све упија у себе, прође кроз тај узак канал карлице и свега, и излази на овај свет из једне водене у ваздушну средину“ – прича др Јелена Обрадовић.

Трибина под насловом „Православље и пренатална психологија“, одржана у општини Вождовац, а у организацији храма Светог Великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу, на којој су, поред домаћина проте Дејана Дејановића, учествовали протојереј ставрофор др Милош Весин и др Јелена Обрадовић, привукла је огромну пажњу посетилаца. Снимак ове изузетне трибине можете послушати кликом на линк:

Православље и пренатална психологија

 

[ Лепота живота ] 04 Јул, 2014 15:57

 

 

Дође код мене цурица од три и по године и, како уђе у собу, нацрта се између полица са књигама.

- Дај ми неку књигу! - каже она мени.

Наравно, одмах се окренух да сазнам какве то мисли мала главица скрива. И упитах је:

- Шта ће ти књига?

- Да читам неку песмицу.

- А знаш ли ти да читаш?

- Не знам.

- Па како ћеш онда читати?

- Читај ми ти!

- А коју ти песмицу знаш?

- Таши-таши-танана...

- Хајде ми изрецитуј!

И почне дете да рецитује, али се брзо врати причи о књигама.

- Дај ми неку књигу!

- Али то су све књиге за велике! - и даље ја мудрујем с њом.

Но, ту ће она мени:

- Па и за нас мале треба нека књига.

Ту је осмех прекинуо свако даље вилозофирање, а онда ми је рекла да највише воли ципелицу (што у преводу значи Пепељугу). И причалица, шта ће, мораде да прича.

Сад, кад долази код мене, још с врата виче кад ме угледа:

- Хајде да причамо причу!

Иначе јој код куће тата прича приче. А једном приликом, након што јој је испричао бајку Успавана лепотица, рече она њему, нудећи му јабуке са стола:

- Узми тата, поједи, па ћеш умрети.

- Зашто? – упита је он радознало.

- Онда ћу ја доћи и пољубити те и ти ћеш бити жив.

Дивне ли дечје вере!

 

[ Лепота живота ] 18 Мај, 2014 20:22
 
[ Лепота живота ] 05 Април, 2014 18:30
 
 
[ Лепота живота ] 22 Март, 2014 19:58
 
 
 
 
Ако се волите љубављу
која буја у самоћи, од раздаљине,
која је више од сна него од свести,
и по растанку дрхтаћете од милине,
могнете ли се још икада срести....

Ви који се волите љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез ломите крила,
сећаћете се увек једно другом лика.
И по растанку
замрети вам неће гушена хтења.

Ако због ње патиш од несанице
и у поноћ ходаш будан
по башти,
ако те ломи неутољена жеља луда,
сећања на њу никад се нећеш спасти.

Оних с којима се играмо
око ватре,
а бојимо се да је додирнемо,
с којима идемо крај понора
незагрљени и неми,
сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.

Ако је желиш безгранично,
а седиш крај ње без гласа
слушајући бајку која се у вама рађа,
сванућу слично,
памтићеш је и кад се зима
пред тобом забеласа.

Ако верујеш седећи уз њу
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир може да стресе,
ако волиш у њој сан и дете,
ако ти је без ње пусто и глуво,
мисао на њу будиће те
и кад се растанете.

Заувек се памте они
с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само с пролећа, у сну,
писали писмо.

Они који се као реке не могу слити,
међу којима нема спојног суда
крви и крви вреле,
а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће
ни кад им душе буду поседеле.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући,
као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се
и умирући.

Они због којих срца
осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану
и кад заволимо друге -
и осетимо се несрећни и криви.
 
 
Десанка Максимовић
 
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 26 Јануар, 2014 22:32