[ Генерална ] 06 Јануар, 2009 12:41

(Светих 14.000 младенаца Витлејемских)

О томе да је нестало владара у јудејском народу по наследном реду од предака, као што је то предсказано, и да је први јудејски цар из туђег народа (племена) био Ирод

Тада је над Јудејима царску власт добио странац. Испунило се оно шта је написано од стране Мојсија: „Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи." (Пост. 49, 10). То пророштво беше неиспуњено док су Јевреји живели под управом својих истоплеменика, почев од самог Мојсија и све до царства Августа, када је власт над Јеврејима дата странцу Римљанину Ироду. Јосиф Флавије казује о њему да је по оцу био Идумејац, а Арапин по мајци; али, Африкан (не неко други, него познати историчар), казује да по тим речима, онај ко би се темељно позабавио његовим пореклом, Антипатар (Иродов отац), беше син неког Ирода из Аскалона, једног од јеродула у Аполоновом храму. Тај Антипатар је још као дете ухваћен од Идумејаца (разбојника), и остао је код њих пошто његов отац, као сиромашан човек, није имао новца за откуп, те од њих беше васпитан. Затим се он допаде Гиркану (или Хиркану), првосвештенику Јудеја, и од тог Антипатра, у време Спаситеља нашег, роди се Ирод. Ето, таквом човеку припаде власт над Јеврејима када, сагласно пророштву, велико беше очекивање народа пошто код њих нестаде управитеља и вођа из народа, који су тада прејемствено наслеђивали један другога од времена Мојсија. До ропства и пресељења у Вавилон, њима су управљали цареви, почев од Саула а затим Давида. До царева њима су управљале судије; они се појавише после Мојсија и његовог наследника Исуса (Навина). После повратка из Вавилона, управа међу Јеврејима беше аристократско - олигархијска (свиме су управљали првосвештеници), док Птоломеј, римски војсковођа, није опседнуо Јерусалим и освојио га на силу; он је оскрнавио свето место, ушавши у Светињу над Светињама. Аристовул, који је у то време по прејемству од предака, био цар и првосвештеник, у оковима заједно са децом беше послат у Рим; првосвештенство тада преузе његов брат Гиркан, и сав јеврејски народ постаде поданик Рима. Гиркан, на коме се заврши прејемствена предаја првосвештеничког чина, био је заробљен од Партаћана, а народ библијски, вољом римског Сената и императора Августа, као што рекох, беше предат у руке странца Ирода. Тад, у то време, сагласно пророштву, долазак Месије постаде очевидан. Верни сведок тог времена нека за тебе буде Јосиф, који казује да је Ирод, добивши од Рима власт, прекинуо некадашње прејемствено задобијање царске власти и првосвештенства, јер Ирод постави за свештеника Архелаја, а после њега Римљани покорише Јудеје. Он казује да је Ирод под кључем и својим печатом држао одећу првосвештеника, не дајући првосвештенство никоме. Тако је поступао и Архелај, а после њега и Римљани. Да те речи послуже као потврда и другом пророштву о јављању (доласку) Спаситеља нашег Исуса Христа. У књизи (пророка) Данила, након одређивања о броју седмина до јављања Христа (а о томе смо ми расуђивали), следи пророштво: „Седамдесет је недеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима. Зато знај и разуми: откад изиде реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити са потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата." (Дан. 9, 24-27). То се и испуни у време рођења Спаситеља нашег Исуса Христа. То је било неопходно нагласити да би се утврдила тачност датума.

О томе шта је учинио Ирод, и како је скончао

Када се родио Христос, сагласно пророчанствима, у Витлејему Јудејском, и времену на које смо указали, Ирод, због гласова који дођоше до њега преко мудраца са Истока (погл. Мт. 2, 12), веома се ражести због тога. Сматрајући да је његова власт у опасности, он упита учитеље Закона где се очекује рођење Христа. Сазнавши да у пророштву Михеја постоји казивање да ће се то збити у Витлејему, он издаде наредбу да се у том месту и његовој околини побију деца млађа од две године. Ирод је сматрао да ће на тај начин страдати и Христос, али Богомладенац тада није пострадао: Његови родитељи сазнали су о томе шта се има догодити, те отиђоше са Њим у Египат. Тако нас учи свето Јеванђеље. Потребно је знати и то каква је казна стигла Ирода због преступа пред Христом и Његовим сународницима. Недуго затим, без и најмањег оклевања, Ирода је још за живота стигао суд Божји, да би се свима показало оно што је и заслужио. Држава је тобож била у благостању, али он (Ирод) дом свој омрачи великим нечашћем: убиством жене, деце, рођака најближих по крви и најдражих. Немогуће је исписати све те догађаје јер казивање о њима превазишло би и најгоре трагедије. 0 њима подробно казује Јосиф у својој „Историји", када говори о Ироду. У XVII књизи „Јудејских древности" он овим речима описује Иродов крај: „Његова се болест погоршавала јер га Бог казни због безакоња које је починио. То беше слаб огањ који је тињао у њему, и стално се ишчекивало да се тај огањ распламти... У Ироду беше велика жеља да поједе нешто, али му се није могло помоћи у томе; ране на њему, а нарочито оне на десној страни утробе, и упаљене ноге препуне некакве прозрачне течности, изазивале су страшан бол. Смрад беше велики; његов мушки орган трулио је јер у њему беху црви. Могао је дисати само када би га усправили у постељи, а тада се од њега ширио свуда снажан смрад по соби. Све његове удове мучили су јаки грчеви. Људи, надахнути Богом, Који даје да се све може прозрети, казивали су да Бог кажњава цара због грехова које је починио...". Ето шта казује поменути писац у своме делу. А у II књизи „Историје" он такође даје слична сведочанства о њему: „Читаво Иродово тело беше захватила болест која га је разарала на различите начине. Имао је некакву сакривену грозницу, неподношљив свраб по читавом телу, непрестане болове на десној страни трбуха. Ноге су му биле отечене као код болесника који пате од водене болести. Сав је смрдео на упалу јер беше мноштво загнојених рана на његовим удовима које су биле препуне црва. Осим тога имао је и тешко, асматично дисање и грчеве по свим деловима тела. Људи, који беху надахнути, видели су у тој болести казну. Ирод се борио са тим мукама, жељан да живи; надајући се оздрављењу, тражио је начине да буде исцељен. Наредио је да га пренесу кроз Јордан, да би дошао до извора са топлом водом Калира, које се затим уливају у Аоалтово језеро; ту истиче слатка вода која је добра за пиће. Лекари су одлучили да његово тело потопе у неку лековиту купку начињену од лековитог биља и уља, али када су то учинили, њега обузе несвестица. Слуге, видећи то, повикаше и он од те буке дође к свести. Пошто му беше боље, са вером у оздрављење, наредио је да се обичним војницима да по педесет драхми, а началницима (официрима) и својим пријатељима много веће суме.

Тада се вратио у Јерихон, лошег расположења. И поред тога што је смрт већ била близу њега, он науми још преступније дело: позва виђеније људе из свих места Јудеја и нареди да буду затворени на хиподрому. Тада позва своју сестру Саломеју и њенога мужа Александра, те им рече: „Знам да ће Јевреји празновати моју смрт, али ја још имам власти да их приморам да ме оплакују и да ридају када буде моја сахрана. То ће се десити ако испуните моју жељу: све оне који су затворени и који се налазе под стражом, онога трена када умрем, наредите стражи да их све побију, и нека читава Јудеја, сваки њен дом, плаче и тугује...". Затим, нешто ниже у тексту, Јосиф пише: „Поново мучен жељом да једе, између два напада кашља, он је одлучио да предухитри судбину: узео је јабуку, а од слугу затражи нож да би исекао воће на комаде, а онда, окренувши се да га нико не би видео шта ради, пресече вене на десној руци...".

Јосиф такође казује да је он, пред саму смрт, наредио да убију његовог сина (а то је био трећи, после двојице који су убијени још раније), и тај син је скончао у тешким мукама. Такав је био крај цара Ирода, који је добио праведну казну због убиства деце у Витлејему и околини, и због зле помисли против Спаситеља нашег.

Јевсевије Памфил Кесаријски

Браћо и сестре, нека нам је срећно и Богом благословено Бадње вече и да Празник Рођења Богомладенца Христа прославимо у миру, радости и духовном расположењу.

Слава Богу на висинама, на земљи мир, међу људима добра воља.

Мир Божији - Христос се роди!

Благословена нова 2009. година!

 
[ Генерална ] 05 Јануар, 2009 23:31

(Ангел Божји јавља пастирима Радосну вест - слика са руског сајта)

О времену у коме се јави Христос међу људима

Била је четрдесета година царевања Августа и двадесет и осма (година) од покоравања Египта и смрти Антонија и Клеопатре, на којој се завршила египатска династија Птоломеја, када је, сагласно пророштву о Њему, у Витлејему Јудејском, у време првог пописа током управе Квиринија Сиријом, рођен Спаситељ и Владика наш Исус Христос. 0 том попису у време Квиринија казује и Јосиф Флавије, најпознатији међу јепрмским историчарима. Ту Флавије казује о ономе шта се догодило у време устанка у Галилеји, о коме у Делима апостолским Лука каже следеће: „После овога устаде Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста народа са собом; он такође погибе и сви који га слушаху растурише се" (Дела ап. 5, 37). У XVIII књизи „Древности", поменути писац, у сагласју са тим, казује ово: „Квириније, један од сенатора, прошавши кроз све магистратуре и на крају поставши конзул, човек веома уважен, дошао је у Сирију у пратњи невеликог броја људи; кесар га је послао у својству судије за народ и цензора који је требао да процењује иметак...". Нешто касније Флавије каже: „Јуда Гавлонит, из града Гамале, заједно са фарисејем Садоком, позивао је народ на устанак, говорећи да процена имовине није ништа друго до пут ка ропству; и позвао је народ да заштити своју слободу...". У другој књизи историје јудејског рата, он (Флавије), овако каже: „Тада Галилејац, по имену Јуда, поче да сазива своје сународнике на борбу, прекоревајући их због њихове сагласности да се плати данак Римљанима...". Тако казује Јосиф.

Јевсевије Памфил (Кесаријски)

пећина у којој се родио Исус Христос

[ Генерална ] 23 Децембар, 2008 19:11

. . .

Уношење субдијализног катетера захтева отварање мање рупе на руци.

Зашто  је овај поступак много осетљивији код беба?

Бубрези код беба су веома мали а они пијењем уносе велике количине млека у праху.

Слика: Беба под дијализним третманом

Тренутно је у Кини хоспитализовано 13.000 дојенчади

Није важно колико меламина човек сме уносити (јести, узимати).

Суштина је да се: ''МЕЛАМИН НЕ СМЕ ЈЕСТИ''!

5. Које прехрамбене производе треба избегавати?

Треба избегавати прехрамбене производе из Кине који садрже млеко.

Запамтите: Треба избегавати млеко и све прехрамбене производе који садрже млеко у праху.

6. На које се компаније ово односи?

Овде су наведене компаније које употребљавају меламин.

7. Шта нам је чинити?

Најмање шест месеци избегавајте горе наведене прехрамбене производе. Уколико држите снек-бар, ресторан или кафетерију и сл., у том периоду престаните да продајете млечне производе.

Уколико имате дојенче, почните да дојите или нађите алтернативну замену.

Коначно, проследите ову информацију пријатељима да би схватили опасност тровања млеком.

Цео свет је у страху од робе кинеског порекла са 'злокобном наменом'.

Знате ли како да разликујете који су производи начињени у САД, или Филипинима, Тајвану или Кини?

Ево како: Прва три броја на бар коду одређују код земље у којој је роба произведена. На пример: СВИ бар кодови који почињу са 690, 691, 692 итд... па завршно са 695 представљају робу ПРОИЗВЕДЕНУ У КИНИ.

Бар кодови који почињу са 471 се штампају на производима са Тајвана.

Имате право да знате. Међутим, влада и надлежна министарства никада не извештавају нити просвећују јавност. Данас кинески бизнисмени знају да потрошачи више неће да купују производе из Кине. Стога чине све како би избегли да прикажу земљу порекла на њиховим производима. Но и поред тога, сада имате могућност да је одредите помоћу бар кода. ЗАПАМТИТЕ да, уколико се прва три броја налазе у низу између 690 и закључно са 695, тада се ради о производу из Кине.

ОСТАЛИ БАР КОДОВИ: 00 ~ 13 USA & CANADA (САД и Канада); 30 ~ 37 FRANCE (Француска); 40 ~ 44 GERMANY (Немачка); 49 ~ JAPAN (Јапан); 50 ~ UK (Велика Британија); 57 ~ Denmark (Данска); 64 ~ Finland (Финска); 76 ~ Switzerland and Liechtenstein (Швајцарска и Линхенштајн); 628 ~ Saudi-Arabia (Саудијска Арабија); 629 ~ United Arab Emirates (Уједињени Арапски Емирати); 740 ~ 745 - Central America (Средња Америка).

Сви 480 кодови означавају производе начињене у Филипинима.

Обавестите породицу и пријатеље. Будите опрезни и на то скрените пажњу и другима!

[ Генерална ] 23 Децембар, 2008 18:22

Кинеско млеко са отровним састојцима нас је натерало да у страху очекујемо дневне вести. Извештаји се смењују свакодневно. Нико нам тачно не говори шта јести а шта не.

1. Шта је заиста контаминовано млеко?

То је млеко у праху помешано са 'МЕЛАМИНОМ'.

За шта се користи меламин?

То је индустријска хемикалија која се користи у производњи пластичних производа.

 (Даље)

[ Генерална ] 18 Децембар, 2008 20:15

Напомена:

У совјетској штампи онога времена такође је било саопштења о Зојином случају. Одговарајући на писма која су стизала у редакцију чувеног листа, неки умишљени научник потврдио је да догађај са Зојом заиста није измишљен, али је притом изјавио да је у питању врста укочености досад још непозната науци. Неистиност овакве претпоставке очигледна је: јер прво, код укочености, тј. обамрлости, нема такве камене отврдлости коже, па зато лекари могу болеснику да дају инјекције; друго, обамрлога је могуће преносити са места на место и он лежи, док је Зоја само стајала, и то стајала толико колико обични људи нису у стању да стоје и притом је нису могли померити с места; треће, обамрлост сама по себи не обраћа човека Богу и не доноси откривење с Неба, а у Зојином случају не само да су се хиљаде људи обратили вери у Бога, него су и веру своју јавили делима, то јест крстили су се и постали морални: не само да су признали да Бога има, него су и постали хришћани. Јасно је да узрок томе није била обамрлост него деловање Самог Бога: Он чудима утврђује веру, да би избавио људе од грехова и од казне за грехе.


* * *

"Ево шта је испричала Клавдија Георгијевна Петруњенкова из Санкт Петербурга - духовна кћер митрополита Николаја (Јарушевича).

- Када се догодило Зојино стање, упитала сам владику да ли је био у Кујбишеву и да ли је видео Зоју. Владика је одговорио:" Био сам тамо и молио се, али икону од Зоје нисам узео, још није било време, него је икону узео отац Серафим (тада још отац Димитрије)." Кратко време пред смрт оца Серафима била сам у Ракитном. На горњем месту у храму, десно од престола, видела сам икону Светог Николе у окову (оквир, риза од сребра или злата на икони - Нап. прев.). За време разговора са оцем Серафимом у његовој келији упитала сам:" Баћушка, је ли икона Светог Николе, која се налази код нас у олтару, она која је била код Зоје?" "Да", - одговорио је... О Зоји више нисмо разговарали.

О кујбишевским збивањима приповеда протојереј Андреј Андрејевич Савин, који је у то време био секретар Самарске Епархијске управе: "То је било за време епископа Јеронима. Ујутру бих угледао групу људи како стоји близу те куће. А предвече је мноштво већ достигло хиљаду људи. Биле су постављене патроле. Али људе у почетку нису дирали, очигледно је да се испољавала почетна сметеност. Већ касније почели су све да растерују. Изговор је обично био: "Реметите мир становника и аутомобилски саобраћај"... Али гомила је свеједно расла врло брзо. Многи су долазили чак из околних села.

Ти дани су били веома напети. Народ је, разуме се, очекивао од нас разјашњење, али ни један свештеник није прилазио ни близу те куће. Бојали су се. Тада смо сви ми ходали по "танкој жици". Свештеници су били на "регистрацији" - њих су постављали и смењивали опуномоћеници извршног одбора (исполкома) за послове религије. У сваком моменту сваки од њих је могао да остане без посла и средстава за живот. А ту је тако добар повод да се са нама обрачунају!...

Многа слична чудеса су се догађала: када су се безбожници дотицали светиње, били су поражавани...

После узимања иконе од Зоје, оца Димитрија (у монаштву Серафима, по Светом Серафиму Саровском) су оклеветали и измислили против њега нову ствар, а владику Јеронима разрешили дужности управљања Кујбишевском епархијом..."

(Из књиге "Православље је волети")

Свим свечарима желим пријатно претпразнично вече и срећан и Богом благословен сутрашњи Празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

Молитвама Светог Николаја, Господе Исусе Христе помилуј нас и спаси. Амин.

http://www.esnips.com/doc/0948bea2-7a51-4054-a6b3-cdfdad8e16c1/Sv.-Nikola-(19-decembar)

[ Генерална ] 18 Децембар, 2008 19:52

- Први део -

Истинит догађај који је потресао и к покајању привео стотине грађана града Кујбишева (данас Самара) у Совјетској Русији године 1956.

 (Даље)

[ Генерална ] 02 Новембар, 2008 17:20

Е, да. Размишљајући да ли да за наслов ставим Карика на крају, будући да некако верујем да је игра већ довршена, дође ми на ум да је ово, ипак, мој први пост на Генералној, па не би било у реду да почнем са крајем. А и ова позивница за игру ми се некако фино уклопила. С тим у вези, а поштујући правила игре, желим да се захвалим Домаћици (http://domacica.blog.rs/), то јест особи иза тог ника, која ми је позив и упутила и којој желим што скорији опоравак.

Ако сам добро пратила игру, мислим да је све `закувао` Пинокио (http://pinokio.blog.rs/). На њеном блогу прочитах неколико ствари по којима се препознах. Наиме, ни сама нисам љубитељ ланчаних игара типа `догодиће вам се нешто страшно` и, попут ње, и сама исте аутоматски прекидам одмах по приспећу. Понекад и одговорим пошиљаоцу, чисто да се не би поновило. И то би могла да буде једна од седам чињеница о мени. Оних преосталих шест би се могло сасвим оправдано подвести под – буба лења. Ем што је чињеница, ем је нешто са чиме се борим и покушавам да превладам.

Одабрати седам људи на крају поста је, мислим, најтежи део ове занимљиве игре, пре свега из разлога јер сам ја још увек `тазе` на овој блогосфери, а исто тако и оно неколико људи са којима се унеколико дописујем, махом су сви `играчи`. Стога бих узела себи за слободу и све оне намернике који би прочитали овај пост, а нису до сада играли – а играли би – уколико се осете прозванима, нека се наставе.

А свима велики поздрав од Причалице!

[ Генерална ] 19 Октобар, 2008 16:39

 

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.