Понедељак, Јануар 18, 2010
Крсти се правилно!
Још први Хришћани су се осењивали крсним знаком, као надање у помоћ Господа Исуса Христа који нас је спасао Својим страдањем на Крсту, и као непобедиво оружје против ђавола. Али, пошто су они дубоко поштовали и волели Господа Исуса Христа, чинили су то са пажњом и дужним поштовањем. Али, како је слабила вера код Хришћана, тако су многи почели немарно да се крсте. И тиме да чине велики грех. Када би многи могли да виде себе како се крсте, изненадили би се, и можда застидели. Као да их неко јури, као да ће се опећи, пролете руком испред себе. Ево зато једног примера из књиге блаженопочившег оца Гаврила из манастира Ралетинац код Крагујевца, великог мисионара, о правилном крштењу:
- Невоља ме научила.
После тога исприча следеће:
- Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам. У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи други. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: Не плашим се ја од таквог крста! И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних, сатана закука и побеже. Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим са страхом Божјим.
Зато, пријатељу, увек кад се крстиш (пре и после: сна, рада, јела, пута, за време молитве, Причешћа, кад ти је лако, и кад ти је тешко, увек), крсти се правилно, пажљиво и побожно, јер је то преимућство нас, православних Хришћана, које нам је Бог даровао. Састави десну шаку у крсни знак (да сви прсти буду правилно и чврсто састављени, да се не би између њих «провукао ђаво», како је говорио велики отац Јустин (Поповић), и са три прста додирни чело, стомак, десно и лево раме, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин. Сви велики подвижници су много пута виђали ђаволе, и одагнавали су их знаком Крста (у тропару Светој Петки певамо: ... наоружавши се храбро крсним знаком против духовних непријатеља (ђавола)...). Многи верници, а посебно жене, стављају на себе знак «антихриста», тако што додирују чело, па стомак, а затим место рамена, додирују врхове својих груди – што је изврнути Крст, а он је символ «антихриста». Стога осењујте рамена, а не груди, како не би навлачили гнев Божји на себе.
lepo i poucno napisano.
pozdrav!
*весела
Добро нам дошла, Весела, и захваљујем се на коментару. Поздрав и теби.***
Pozdrav!
*сањарења
Ех, да сам и сама учила на време, али дао Бог никад није касно да се почне. Поздрав, мила.***
Hrišćani se krste, pravoslavni sa tri prsta, katolici sa spojenim svim prstima
Tako bi trebalo da bude.
Mnogi ne znaju da se krste, mašu rukom levo desno, kao da mute kolače...ili neke neodredjene pokrete... nikad mi nije bilo jasno zašto????
:)))
Potpuno si u pravu, nikad nije kasno da se nesto nauci. Zato moram da ti kazem da se prvi hriscani nisu krstili jer su krst smatrali simbolom zla zbog pretrpljenih muga svog spasitelja. Koristili su druge simbole prepoznavanja. Svako dobro
*мира куглоф
Хајде онда кад учимо, да се учимо правилно. Ево једног поучног штива:
"...Благочестиви обичај осењивања себе знаком Крста, дошао нам је из Светог Предања. Иако се у Светом Писму много говори о часном Крсту Христовом, о његовој сили (в. I Кор. 1, 17), који је једина похвала апостолу Павлу (Гал. 6, 12), ипак нигде тамо нема записано како и када се треба крстити. То упутство (као и многа друга) предато је, вероватно, у ономе што пише свети Еванђелист Јован, говорећи: "А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој" (Јн. 20, 30), или пак у току оних 40 дана од васкрсења до вазнесења, за које време се "јављао ученицима својим и говорио им о царству Божијему" (Д.А. 1,3), што и сачињава свето Предање Цркве Божије.
Па, збиља, зашто православни хришћанин ставља на себе знак Крста? Има много разлога за то и повода. Поменимо само неке.
Пре свега што је Крст знак "Сина Човечијега" по коме ми људи познајемо Њега, Спаситеља и Господа нашега, и по коме ће Он препознати нас као своје следбенике и ученике. Апостол Павле у својој посланици Коринћанима каже: "Ја нисам мислио да знам што међу вама
осим Исуса Христа, и тога распета" (I Кор. 2, 2), дакле Онога који је на Крсту висио, и због чега је управо постао "Јеврејима саблазан а Грцима безумље" (I Кор. 1, 23).
Стављањем, дакле, знака Крста на себе, ми тиме исповедамо да смо крштени у Име Свете Тројице: Оца, и Сина, и Духа Светога, које речи и изговарамо у себи, или наглас, осењујући се часним Крстом. Крст је тако од самог почетка постао, и заувек остао, знак распознавања, печат војника Христових. У њему је сила за одагнање злих духова (бежи као ђаво од Крста, вели наш народ).
Крстом се све освећује. Нема свештене радње у којој православни свештеник не користи Крст часни ради освећења. Крстом освећујемо и сами себе, као целог човека: чело (ум); доњи део груди (срце); десну и леву страну -наше тело и дело руку наших.
Тиме исповедамо саму суштину наше вере, вере у свету, једносушну, и нераздељиву Тројицу. Три прста - три Божанске Ипостаси, сложена у једно - Јединство Божанства. Два прста приљубљена уз длан - две природе Богочовека Христа: божанска и човечанска, јер је Он истовремено и прави Бог и прави Човек - Богочовек. То је сва суштина православног хришћанског учења."
Hvala ti pricalice, naravno da je poucno. Nisam imala nameru da te uvredim, samo sam zelela da kazem da treba sve uciti od samih zacetaka, bas kako je u ovom tekstu i navedeno. Svako dobro
Pričalice svaka čast. Ovo je stvar koju bi trebalo svi da pročitaju. Ne da čekaju da ih nevolja nauči.
pozdrav
*мира куглоф
Ма далеко од тога да си ме увредила, драга Миро. Штавише ја се у потпуности слажем са тобом да треба почети од почетка, како би се ударио добар темељ. И ја сама сам прве кораке почела да учим кад сам већ одавно била изашла из школе, хе, хе. Свако добро и најлепша ти хвала за коментаре.
*мандрак
Па уз данашњи Празник прича је више него добродошла, зар не? Поздрав и теби.***
ostavio sam ti poduži komentar kod mene, baš me interesuje da pročitaš i kažeš mi svoje mišljenje...
pozdrav rode...
koliko god bila ubedjena da znam, uvek pronadjem ponešto što mi je nepoznato. pa bogatija odem sa ovog bloga
Prijatno!
*домаћица
Е, тако сам и ја исто размишљала, хе, хе. Кад се само сетим свог свечудесног преобраћења, дао Бог! Поздрав!***
Lepota.
Lepo je saznati nesto bitno je verovati u nesto..................