Недеља, Децембар 27, 2009

Материце

 

Колика је љубав мајке Божије

 

Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

 

Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као дете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су волеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свет!

Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло; одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

 

Крвоточива икона Мајке Божије Казанске - Кувеждин (Срем)

фото: Даниела Олуић

 

После неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате где је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овде прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.“

 

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

 

 

 

МАТЕРИЦЕ

 

У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се "дреши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

 

 

 

Свим мајкама и женама нека је срећан и Богом благословен данашњи Празник – МАТЕРИЦЕ!

 

[Одговори]

uz hvala za priču i divnu čestitku, umesto kolača šaljem slatki zagrljaj
Prijatno!

Comment by domacica (12/27/2009 18:13)

[Одговори]

Hvala za čestitku, draga Pričalice, i za prelepu priču!

Comment by sanjarenja56 (12/27/2009 18:14)

[Одговори]

...dobra stara vremena se vraćaju, kad smo seka i ja istovremeno pisale komentar :) Pogledati gornja vremena!

Comment by sanjarenja56 (12/27/2009 18:19)

[Одговори]

Pozdrav.

Comment by Jovan s.s. (12/27/2009 18:20)

[Одговори]

*Домаћица
Срећан Празник, драга Домаћице! Захваљујем се за слатки загрљај и једнако узвраћам. Грлим!***

Comment by pricalica (12/27/2009 18:26)

[Одговори]

*Сањарења
Срећан Празник и теби, мила! Драго ми је да је пријала прича. Грлим!***

Comment by pricalica (12/27/2009 18:27)

[Одговори]

*сањарења
А како ће сестре другачије, већ заједно, хе, хе... Да нам је више таквих сестара и времена, зар не?***

Comment by pricalica (12/27/2009 18:28)

[Одговори]

*Јован с.с.
Поздрав, Јово, и теби.***

Comment by pricalica (12/27/2009 18:29)

[Одговори]

Pridružujem se čestitkama majkama i ženama za današnji praznik.
Lijep podsjetnik od tebe pričalice kao i uvijek.
pozdrav

Comment by mandrak72 (12/27/2009 20:36)

[Одговори]

*мандрак
У служби Богу и роду, приповедачу. Хвала за честитке. Поздрав за тебе и госпођу.***

Comment by pricalica (12/27/2009 20:42)

[Одговори]

Pozdravljam i ljubim draga :*

Comment by mesecina (12/27/2009 22:25)

[Одговори]

He,he ja moju mamu ne moram da vežem, preventivno se odkupi pre mog dolaska :)

Comment by poluuspavanka (12/27/2009 22:48)

[Одговори]

Prica me je ostavila bez daha.
Zaista verujem da svako ima pravo da se pokaje i popravi, i uvek dajem svima mogucnost da isprave svoje greske.
Ova prica upravo o tome i govori.
Srecna sam sto to umem.
Hvala draga!

Comment by casper (12/28/2009 00:13)

[Одговори]

*месечина
Узвраћам поздрав и пољубац, мила.***

Comment by pricalica (12/28/2009 00:25)

[Одговори]

*полууспаванка
Паметна жена, хе, хе. Зна своје и лепо спреми све на време. Она има духовне везе те не потребује канап и друге узице, јел тако?***

Comment by pricalica (12/28/2009 00:27)

[Одговори]

*каспер
Ја је сваки пут оплачем од милине која ме сву прожме. Лепо си приметила да је опрост могућ за сваког, сем за оног који га сам не жели. Јер на силу не бива добро. Поздрав, драга!***

Comment by pricalica (12/28/2009 00:29)

[Одговори]

Сведочење без премца!
Многе твоје (и туђе) приче које поставиш изазову у мени јак потрес и сузе...али ова је ...баш баш нешто посебно...као и чудо о коме се говори...и које потврђује да је љубав Божја (у овом случају: Мајке Божје) неизмерна и да је, као што си и сама написала у претходном одговору, опрост могућ та сваког, ако жели...

Comment by Ви (12/30/2009 21:13)

[Одговори]

*Ви
Сад већ упокојени протојереј-ставрофор Лазар Милин знао је да каже: Бог све може сем да натера човека да воли Бога. Ето колика нам је слобода дата. Али без обзира на то Његово дуготрпљење је немерљиво. Но позна Господ своје и свако у сваком тренутку, и самим заступништвом Мајке Божије, увек може да се врати у наручје Оца Небеског. Љубим!***

Comment by pricalica (12/30/2009 21:28)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме