Среда, Јануар 30, 2019

Венецуела и нови поредак

 
 
 

У једном телевизијском интервјуу Трамп сасвим отворено говори о пучу у Венецуели, где се са новим председником, америчким ђаком којем нико не зна име а и што би, договорио о томе да 50% венецуеланске нафте постане америчко, а можда и више. Реч суверенитет губи смисао, као и међународно право. Све је у рукама јачег. 

Венецуела је у поседу око једне шестине нафтних резерви у свету и скоро су откривена нова налазишта. Међутим, њена нафта је помешана са сумпором, а Американци имају начин да је прераде. Међутим, овим пучом треба да се на светлост избаце нове карте. Руси и Кинези су доста улагали у Венецуелу, али ако Амери војно уђу у Венецуелу, онда од кинеске превласти у некој будућности нема ништа. Међутим, ако не уђу, онда су се Руси и Амери договорили око поделе. То у ствари и треба тако свет разумети: велике силе ће у наредне две деценије наставити да контролишу потрошњу енергената. С тим што Америка не седи скрштених руку и користећи расположиво дипломатско оружје - носаче авиона, сеје демократију где је нема али има нафте, угља, воде.

Међутим, ма колико живели у ово време где владавина права јачега узима маха, то не значи да колаборацију треба величати и славити. То што је Ангела Меркел пријатељ неког у нашој власти мене не обавезује да је величам. Поготово након њене изјаве, коју нећете чути на нашим тв дизнилендима, а која даје Трампу за право; она рече отприлике овако: "Ко год жели да буде део врлог новог света мора да се добровољно и са усхићењем одрекне суверенитета.". 

Сем тога, ту је и прича о петројуану, који је од скора кренуо да се користи у трговини, као и крипто валуте и неки други начини плаћања. То треба разумети на следећи начин: ускоро ћемо прећи на нови начин исплата, и нови долар, могуће електронски, али на једно обратите пажњу - кредите и дугове биће тешко исплаћивати по старом начину у тренутку преласка на нови. То може бити чупаво.
 
*
 

Време лицемерства је прошло са појавом Трампа. Већ самим тим да је и у УН постојало право вета говори у прилог томе да су оне биле само параван, а не средство. О Венецуели, енергентима, преласку на нови начин плаћања, економској кризи, грађанским ратовима, нуклеарној енергетици, злату, које свака већа земља одавно враћа себи, изолацији многих (први су Руси кренули са тим а сад иде Америка тим путем), о колонама миграната у целом свету, о страхотама које су извесно пред нама - послушајте и размишљајте. Емисија је из два дела, а ако вам је пуно да одслушате заједно, послушајте бар други део. Оно што је Африка за Европу, то је Латинска Америка за Северну Америку. Колоне људи из Хондураса, који беже не само пред немаштином, већ и разбојницима, насељавају Америку у нади да ће наћи за себе барем уличну светиљку. Неки дан слушам нашег човека, који је инжењер и у Америци је од 1985. године - враћа се овамо са тројицом синова, да их овде жени, а и приметили су да на улицама у Америци има све више просјака. Кад су то рекли још неким нашим људима, уследио је ехо. И неке друге породице размишљају о повратку.  

Овде ће доћи до измена граница, а храна, услед осиромашења, биће и гора већ што су луде краве из Пољске. Зато је веза са селом и дедовином боље решење макар због прехране. 
 

Šta nas sve čeka... [Одговори]

Pričalice imaš li ti kakav komentar o strahotama koje su izvesno pred nama?
Kako ti razmišljaš o ovome?
Izgleda teška vremena slede!

Comment by Predrag (01/31/2019 14:00)

[Одговори]

Свет се подели на викинге и варваре, што Александар каже: на месождере и биљождере. Изгледа да је улаз у Царство небесно постао све тешњи, јер сад иде време да се и Јевреји крсте (али то ће бити само племе Јудино). И сад постоји део Јевреја који се отворено супротставља свему што чине ционисти (брат Натаниел их помиње). Ја немам своје памети, да се треба у њу поуздати, али имамо очигледну светоотачку реч, која се на наше очи дешава. Проблем је у све лошијем људском материјалу. Ако смо ми данас, у некаквом миру, спремни да једемо месо лудих крава, у рату ће се убијати за још горе. Отимачина је кренула и више ништа није сигурно наше. А ако један трактор мења сто копача, а рачунар исто неколико службеника, то настаје апсурд да се места сељаку не налази, али са рачунаром, што је нонсенс, долази још више службеника. Зато нам и у школама нема више стручних смерова, већ само друштвених, то јест паразитских. То је главни проблем времена.
Чак ни поштен човек неће моћи од паразита да се склони. Пример су и ове демонстрације, где су ови спремни да нас издају странцима за ништа. Да је овде гестапо, што рече новинар М.М., ови би у редовима стајали да нас издају. Јер они и нафору и причешће добијају у Мекдоналдсу, то су њихови храмови. Кока-кола народ.
То је део неких мојих данашњих размишљања.

Comment by pricalica (01/31/2019 22:02)

Sve je tako! [Одговори]

Tako je to!
Nažalost...
Hvala na odgovoru
i razmišljanjima,
koja si podelila
sa nama na blogu.
Hvala ti za ovaj
blog i tvoj trud.
Dobro je sa vama
dobrima biti...

Comment by Predrag (02/03/2019 11:28)

[Одговори]

Добри су са Христом, Предраже, знаш то. А ако је овде нешто на корист - слава Богу!
Поздрављам те!

Comment by pricalica (02/06/2019 22:50)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме