До врха
С јутром је на обали планинске речице у руци дечака поскочило неколико сјајних каменчића. Подигавши задивљен поглед ка сунчаном врху планине, он крену да је осваја.
Како су се његови џепови пунили и издуживали, тако су и његови удови расли и јачали.
Око поднева, стигавши до трећине пута са позамашном хрпом камења, већ је био стасит момак. Кад је подне већ превалило, а он, носећи терет већи од своје тежине, начео другу половину пута, достигао је зрелост човека. Али, ближећи се врху, његова сила је копнила, па је накупљено камење морао да одлаже дуж пута. С вечери, кад стиже горе, био је оронули старац празних руку.
Последњим дахом успе да такне сам врх планине. Од тог додира, тело му се развеја у прах, само од срца отпаде један жарки камичак, који се стрмоглавце сјури у хладну речицу.
Аутор: Јелена Јергић
The promise
If you wait for me
then I'll come for you
Although I've traveled far
I always hold a place for you in my heart
If you think of me
If you miss me once in awhile
Then I'll return to you
I'll return and fill that space in your heart
Remembering
Your touch
Your kiss
Your warm embrace
I'll find my way back to you
If you'll be waiting
If you dream of me
L like I dream of you
In a place that's warm and dark
In a place where I can feel the beating of your heart
Remembering
Your touch
Your kiss
Your warm embrace
I'll find my way back to you
If you'll be waiting
I've longed for you
A and I have desired
To see your face your smile
To be with you wherever you are
Remembering
Your touch
Your kiss
Your warm embrace
I'll find my way back to you
Please say you'll be waiting
Together again
It would feel so good to be
In your arms
Where all my journeys end
If you can make a promise
If it's one that you can keep
I vow to come for you
If you wait for me
And say you'll hold
A place for me
I in your heart.
Огањ и дажд
Од отрова змијског букнуо је огањ.
Вест о томе рашчула се на све стране.
За њом је ишла и неман.
Ускоро је ватром био захваћен сваки комад земље.
Несносни мирис паљевине поче се дизати високо.
Од дима се поотвараше бране.
Неман се утопи у дажду.
Над земљом изрони дуга.
Аутор: Јелена Јергић
О Видову дне
Ко си ти,
што стазом аветне прошлости газиш,
земљу ову,
са Небом свезану,
скрнавиш
и народу мом
за одстрел узимаш меру?
Да слеп си рођен на око,
које уз нишан лежеш,
већи би човек био,
с нама јео и пио.
Aл` не –
ти на нас удари чизмом!
Но, не знаш ти, слепче, где си,
ал` сад, кад већ ту јеси,
ред је и да ти се каже:
земља је ово Србија,
где се вековима историја
понавља из дана у дан
и слави Видовдан!
Многом се трњу пре тебе
усхтело овде да влада:
иста вас покрену нада –
на Српство зинусте силно.
И не знам да л` да те кривим,
што ненаучен дошао ти си,
ил` жалим
што учити ниси имао одакле.
Но ниси ти случајно овде:
ко слеп ту ногом крочи,
њему се отворе очи
и дан преболан сване,
све се покажу мане,
а силе му бројно стање
постане кукавно мање.
И гледа што видео није:
барјак, како се вије,
војске што нема јој броја –
на пољу крвавог боја,
где српом пред собом жање,
до корена полути грање
трњу, што штрчи над житом,
браздећи земљу, при том,
за семе, што на њу пада
са клицом вере и нада –
из њег` ће божур нићи,
мирис се небу уздићи
и из блатног стасаће рова
ратник небесног кова.
Јер Србље Христово не умире –
оно васкрсава
и у вечности се сабире.
А ти, трне,
на Видовдан,
кад будеш пошао,
с тог Поља,
где незван си дошао,
знај, батова пратићеш траг
оних што заведе их враг
варком о царству земаљском,
уистину – забораву адском.
аутор: причалица
Лазар пита шта је са Косовом?
Мало је
за љубав премало
вољење твоје:
и звезда у моме оку,
и гласа,
ко звона капљи у потоку,
и груди,
твог јастука цветног,
и хода,
ко вез ситног и сетног.
Све мало је
ако у мени, драги,
не волиш Бога,
јер стога
љубави нема;
тад ми смо само две поле
немоћне да се воле.
Благоверна Јелена Лазарева Балшић
Нова Књига Марије Маје Д. Недељковић - БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ
У Издању СВЕТИГОРЕ и ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ управо је из штампе изашла Књига БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ ауторке, магистра философије, Марије Маје Д. Недељковић. Реч је о Философско-Теолошкој Монографији, заснованој на историјским чињеницама, о славној кћери Светога кнеза Лазара, владарки средњовековне Зете, ратници, Захумској војвоткињи, одлучној и неуморној заштитници и бранитељки Православља и великој песникињи. Књига пружа својеврстан осврт и на низ других значајних личности српске историје тог времена, оних који су, уједно, били Јеленин најближи род или блиски сарадници, као и кључних историјских догађаја тога доба, несумњиво, златног у Срба. Креативан приступ у разматрању многих тема и истраживачки дух којим одише књига чине да су нам и личности и догађаји наше славне прошлости приближени на јединствен и непоновљив начин, пун динамике.
Књига садржи и два Прилога: први, са два текста О ИСИХАЗМУ и БОГОСЛОВЉУ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ; а други је Прилог СТИХОВАЊЕ са неким од најлеших песама наше Узвишене Средњовековне Поезије где се, уз Јеленино чувено ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО, нижу Песме Деспота Стефана Лазаревића, Јефимије, кнегиње Милице…
Дело красе и личне фотографије ауторке Марије Маје Д. Недељковић снимљене у чудесно лепим пределима Скадарског језера и у Јелениној Задужбини на острву Бешка.
Отписаније Богољубно
(свом духовнику Никону Јерусалимцу)
... Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом
познати те, порадовах се весељем духовним. Но за
мало и за кратко би нам виђење, да би ко рекао како
у зрцалу лик угледасмо или у неки сан лаки да
бејах снесена…
И слушах твоје душе Богољубиву нарав и бестелесно
анђеоско пребивање, и оно од нас коначно удаљење.
И веома твоје видети зажелех преподобије, и твојих
медоточних насладити се речи… Но, даљњег ли нам
растојања, па море и гај…
Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти,
не остављају нас, који се колебамо у мору овог сујетнога
живота, да узникнемо ка светлости часнога и бестелеснога
пребивања. Јер помрачише се очи муком и метежом
који је у свету. И гле, сада као од некаква сна отргнувши
се, зажелех твоју светлост видети…
И опет се молим твоме преподобију да нам неко олакшање
утешења пошаље и прохлади жеђ туге.
Јер зна твоје преподобије колике буре и метежи и облаци
навикнуше узбуркавати самовољна срца…
Да, тајниче Божји, послушај ме. У свему више реченом
не заповедам, већ се молим трудољубиво и поклањам
лице све до земље. И двоструко да си здраво у Господу
и не презри наше мољење.
ДАВНОЈ ПЕСНИКИЊИ
(Јелени Балшић, 14-15.век)
Свилени шум хаљине Твоје
видим у сну, танком и лаком
и покрету
Брезe на ветру,
када ме Медоточне
речи твоје такну и греју очи
ко ћилибари топли и живи,
а мисли ми
Твоје
свићу драгоцене,
кроз векове,
Све
од бисера
и сафира!
Јелена,
О, мила мени, ко да си ми
сестра давна, Ти дивна,
чудесна Скадарска
Вило!
Књигу можете поручити од аутора по повлашћеној цени:
http://majanedeljkovic.weebly.coм
* * *
(кликнути на слику ради увеличавања)
Дечја азбука у стиховима (3)
СУНЦЕ
Има ли нешто топлије од Сунца?
Има кад мама каже детету своме:
„Ти си моје сунашце“!
Мамина реч „сунашце“ топлија је од Сунца.
ТАТА
Татина реч је блага и строга,
Ал` му је у срцу увек закон:
чувај и љуби детета свога.
ЋУТАТИ
Свако уме некада да ћути.
Али не уме свако лепо да ћути.
Онај ко уме лепо да ћути,
тај се ретко љути.
Њему се отварају срца многа,
а он ћути и не хаје због тога.
Тај ћутко мудри добро зна
да на крају свако одговор мора да да.
УШИ
Треба да се зна да имамо ува два,
(као и ока два),
а само једна уста,
да би у школи
слушали и гледали више
а говорили мање;
јер тако, полако, полако,
долази у главу знање.
Ко има уши да чује,
нека чује.
ФРУЛА
Ко у фрулу свира
тај у душу дира
и односи мисли
чак до Све-мира.
ХРИСТОС
Само је један Богочовек,
сви смо ми остали људи.
Само је Он живот дао
да би сви постали добри људи.
ЦРКВА
Ко у цркву иде тај помаже свима
да живимо боље сви кол`ко нас има.
Ко молитву моли, тај се с муком бори,
људима не суди, с анђелом говори.
ЧОВЕК
Дете је мали човек,
а човек велико дете
које узраста до звезда
уз пуно љубави свете.
ЏЕП
У џепу ми светско чудо,
играчака право брдо,
само да се не пробуши,
свет ће да се сруши.
ШАЛА
Волим шалу и велику, а и малу.
Без шале је живот неслан.
И док лупиш длан о длан,
шала ти улепша дан.
аутор: Батрић Ћаловић
(посвећено ћеркама Иви и Настасји)
у.п.: Захваљујем се аутору на уступљеном азбукословљу, у моје лично име и свих оних који свраћају на овај блог. Драги Батрићу, било је задовољство сарађивати са тобом и твојим девојчицама. Од Бога вам свако добро.
Дечја азбука у стиховима (2)
ЈАБУКА
Јабука румена, здрава је и фина,
пуна воћног шећера а и витамина.
Ко јабуку једе тога здравље служи,
дани су му лепши, живот му је дужи.
КРШТЕЊЕ
Крштење је печат љубави
улазница за истину и доброту,
да са Господом Христом
живимо у вечном животу.
ЛАСТА
Кад поред мене ласта пролети
и мени к`о да израсту крила,
мисао ми некуда одлети,
заборавим где сам пошла и била.
ЉУБАВ
Без праве љубави тате и маме
не би било ни деце;
без Божје љубави
не би било ни цвета, ни траве,
земље би биле пустиње саме.
Љубав је извор живота,
дати и примити љубав
права је дивота.
МАЈКА
Од свих жена на свету
само је једна мајка
она је дечија прва реч,
она је најлепша бајка.
НЕБО
Кад се у нечијем оку
угледа благост и ведрина
очи постају небеске звезде,
а плаветна даљина
постаје близина.
ЊЕГОШ
На планини Ловћену где „спава
најмудрија српска глава“,
почива владар и песник,
народне мудрости благовесник.
ОСМЕХ
Осмех је диван дар
свакога детета,
он је ко најведрији цвет
што слободно цвета.
ПЕСМА
Песма је порука будне душе
и осетљивог срца,
она је скривено благо
што у дну груди куца.
РАД
Кад не би било рада
живот би, кажу, био смарање,
а ја бих се одмах одселио из града
на морске плаже и рибарење.
А можда је и то рад - шта ћемо сад?
аутор: Батрић Ћаловић
(посвећено ћеркама Иви и Настасји)
- наставиће се -

































